WORD 

Life during wartime

ned 29. maj 2011.

 "U svakoj od zemalja bivše Jugoslavije – evo to je istina ova naša – postoje huligani, smeće, ljudi nezadovoljni životom, nezadovoljni svojim kurcem koliki im je... To su oni koji urlaju na stadionima, prave gluposti po gradovima i to ne samo ovdje nego i u Londonu, svugdje... I postoji normalan mlad svijet koji je zadovoljan sa sobom i sa životom i oni će pobjediti. Ja sam u to duboko uvjeren."

Rade Šerbedžija, Vreme, maj 2011.

 

Odrasla sam na uglu Sremske i Knez Mihajlove. Lokacija sasvim zgodna, na tri koraka od mnogih istorijskih događaja koji su obeležili naše živote. O istoriji sam, pre desetak godina, napisala knjigu “Kraljevstvo”, objavljenu krajem 2003. godine.

Ovaj roman je služio da kroz fikciju pročistim svoje uspomene na datume od Titove smrti do 5.oktobra. Moglo bi se reći da je ovo varijacija na Bildungsroman u kojem pisac, a ne protagonista, odrasta kroz sopstvenu prošlost.

Pre tačno 20 godina, Crvena Zvezda je pobedila u Bariju.

Tada se vrteo “Twin Peaks” i izlazilo se u kafić “Boemi” u Narodnom pozorištu. Fudbal sam gledala sa dečkom kojeg, kao i nijednog mog dečka nikada hvalabogu, sport nije zanimao.

Onda smo otišli na Trg, preko puta mog stana, da vidimo kako izgleda “slavlje”. Videli smo bakljadu, razularene mlade ljude koji su pozivali na ubijanje, klanje i napušavanje. Lice budućeg rata.

Nekoliko dana kasnije Vladimir Cvetković, koji je bio nešto u Zvezdi, čestitao je svojoj momčadi uz opasku da treba da im je čast što ih predvode “Džajić, Milošević i Arkan”.

Stariji i iskusniji su mi rekli da se sprema veliko stradanje na sve strane. Ja sam bila maloletna i smejala sam se.

Danas, kada pomislim na ovaj dan pre dve decenije, naježim se i zapitam, da li je pre dvadeset godina na ovaj dan počeo masakr u Srebrenici?

 

Rroman "Kraljevstvo", odlomak

GLAVA ČETVRTA

29. maj 1991. – Sreda

Prostor je pun naših jauka. (Osluškuje.) No, navika je savršen prigušivač.

(Pogleda Estragona.) I mene, takođe, neko drugi posmatra,govoreći:

spava, a ne zna, bolje neka spava. (Pauza). “

Semjuel Beket – Čekajući Godoa

Beograd

 

“Srbija , Srbija, Srbija “ – čuo sam dok sam stizao na Trg, kolima koja su se jedva probijala kroz masu. Dušan je promolio glavu napolje, izašavši kroz prozor skoro do pola.

“ Ustala je Srbija.“ –  vikao je razulareno i pokušavao da sa obe ruke pokaže po tri prsta okupljenoj “braći“. Uskoro sam shvatio da moramo da stanemo jer je besmisleno. Ili ćemo zgaziti nekoga. Što i ne bi bilo tako loše.

“Niko ne bi primetio” – rekao sam naglas, Dušan nije čuo i zaustavio sam auto.

On je prvi opazio Batu i Nemanju koji su, očigledno pripiti, stajali pored upaljene baklje. Skandiranje.

Dosadno.

Samo neki eho, kao “…zda,…zda”. Kad veliki broj ljudi urla jednu istu reč, čuješ samo poslednji slog.

Možda to mogu da imitiram ove godine na ispitu za glumu, kao : “Šta ste spremili? “

“Masu koja skandira.” I onda počnem sa “…ija,…ija”.

Lupam, šta ću na tom prijemnom kad ću ionako pući i šta da radim i ako me prime, od čega da živim, moraću da otvorim kokice ili pljeskavičarnicu…

“Gladan kao mećava” – kaže Bata, a Dušan ga ubeđuje da može da se kaže jedino:

“Jede kao mećava” i dok pijanci raspredaju o pravilima srpskog jezika ja shvatam da je Nemanja nestao i da je verovatno tamo gde su oni koji se najviše lože.

“Gladan sam u svakom slučaju, kako god hoćeš to da kažeš, kao vuk…” objašnjava Bata i dalje.

 “..če,..če,…če” odjekuje ime, kao da im je sada najbolje. Napaljenje. Nemanja je okačen na spomenik Knezu, kamere ga snimaju i na trenutak pomislim na njegovog oca koji će ga videti, otac koji ni večeras nije mogao da se prelomi i navija za suparnički tim. On je vatreni navijač jednog drugog kluba, za koji se kažu, ne navija već se voli, i smešno mi je sve to, jer svi su isti i nema razlike, jedanaest preterano plaćenih tupana se jure po terenu a ovi manje sposobni za to im se dive, pa onda naskaču jedan na drugoga, na krkače... Čak se i ozbiljni ljudi ponekad ozbiljno raspravljaju o fudbalu, ali to nije ta priča, to je ono “čiji je veći “, a njima, koji se toliko pale, je, verujem, sasvim mali. Pokušavam da se setim za koga je moj otac navijao ali je sada već nevažno i ja sam gladan, hoću da konačno odemo na sedeljku.

“Brate, krenuli smo? Jebote, da li shvataš da večeras počinje istorija, čoveče istorija srpskog fudbala, Srbi sine, kako smo ih napunili, a? Najjači smo !!! Jebaćemo ih, čoveče, Tuđman može da nam puši…” - Nemanja se pridružio Bati i Duletu i valjda im objašnjava šta je ovo čemu prisustvujemo. Bata s vremena na vreme vikne “Srbija “ iako smo već dalje od mase i glupo mi je da ih pitam o vezi Srba sa timom sastavljenim od premalo onih koji se prezivaju na “ić “ i kakve veze sa svim tim ima Tuđman i pokušavam da ne budem toliko ciničan, dižem tri prsta i vičem nekoliko parola koje sam čuo u proteklih pola sata, onda se setim lika koji se zove Vinston Smit i shvatam da nikad neću postati iskreni fudbalski fan.

Vozim ka Novom Beogradu, automobili koji mi prolaze sa druge strane trube i ablenduju, ponekad i ja to uradim, pogotovo ako su ribe unutra, na radiju je “prigodna” muzika “We are the champions” i to mi je glupo, tražim kasetu… “Sveto mesto dragi slušaoci je stadion Sveti Nikola, gledalaca preko pedeset hiljada, sudija Tulio...”

“Pazi čoveče, znaš ti kako bi im dali još tri gola da je bilo “Bože pravde” umesto ovog sranja od himne. To bre nije NAŠA himna, kapiraš…" - kaže Bata i shvatam da ne mogu više da ga slušam, prokomentarišem “Bili su penali “ i pojačavam muziku.

“Pa to kažem, dali bi im još tri penala da je bilo ti što spase od propasti do sad nas...”

"Jebote batice šta si nam to pustio sada, koji ti je kurac, mi bre slavimo…” - Nemanja se prvi put pobunio, valjda se trezni a meni baš odgovara muzika iz “Twin peaks”-a, i nema šanse da popustim.

“Ma, zaluđen je debil za seriju, ne javlja se na telefon od deset, sine da mu dođe gola Naomi, morala bi da odgleda nove Lorine doživljaje i ono da li je ćale lud i ko je Bob...”

Zna se ko je Bob, može da bude skraćenica samo od jednog imena – mislim u sebi.

In the darkness of future past, the magician longs to see.One chants out between two worlds, fire, walk with me.

“Alo, Uroše bre, daj zajebi nas tog posmrtnog marša… Ma, okej evo tu smo...”

Blok 45. Ulazimo u zgradu koja se ne razlikuje od ostalih i opet “SRBIJA” debelo ispisano na jednom zidu ali to izgleda kao da piše “CRVIJA “ jer je neko malo pomešao latinicu i ćirilicu i sve mi je, kako kažu, groteskno…

“ Uroše tamo će biti Vukan, nemoj da se svađaš opet sa njim, molim te… Znaš da je kreten i da hoće da provocira…” - kaže mi Nemanja u liftu i ja se setim Vukana još kad smo bili mali, i da je oduvek bio glup i naporan i da je kresnuo i Olju i Natašu i Sanju tek kada sam ih ja potpuno izgustirao i ostavio, da se svima hvalio kako je on meni “skidao ribe” a ja sam oduvek znao da njih možeš da jebeš na dobar auto ili na pojavljivanje na televiziji i znam da je Vukan jadan ali sam morao da se sprdam sa Nemanjom.

“Ma, nek me isprovocira, večeras će da popije batine…” Nemanja je pritisnuo STOP na liftu i svi su me ozbiljno pogledali. Smešno.

“Uroše, nemoj da si sujetan, mislim daj bre, pa zar zbog Nataše… Čoveče, pozvaće one ćaletove telohranitelje, nemoj da se zezamo…”

Morao sam i dalje da ih ložim. Bilo je jače od mene.

“Nema načina da me ubedite. Ima sutra da mi se javno izvini dok bude vodio sportske vesti. Posle, ne, bolje pre, opširnog izveštaja o trijumfu našeg fudbalskog božanstva, ima da kaže “Uroše, izvinjavam ti se što ti sve ove godine tako bezočno otimam žene u koje si zaljubljen. “E, to će da kaže inače…”

Ponovo sam pritisnuo 17. sprat, lift je krenuo a oni su ostali sleđeni i uvereni u moju ozbiljnost iprošlo mi je kroz glavu da su ljudi u većini veoma glupi i čudno mi je da nijednom nisam pomislio na Jelenu i na njene usne dok mi čita citat iz “Koriolana” koji bi trebao da spremim za prijemni i da je ona jedino što mi nije glupo i dosadno od svih koje poznajem i razmišljam da li smo premladi da je zaprosim.

“Pa ‘de ste, kako je bilo na Trgiću, a? Bakljice, ludilo videla sam na TV- u“ – Dejana, Batina devojka. Vukanova sestra. Ljubi nas i čestita nam. Ne razumem, ili se pravim da ne razumem.

“Vince, može?“

Zašto govori u deminutivima, tako je valjda uvek. Dejana i Bata su raskidali skoro, rekla mi je Nataša kad me zvala da se požali da sa Vukanom ima “loš seks “ i da je dosadan i da priča samo o tračevima sa Nacionalne televizije i da li je Predsednik u tajnoj vezi sa nekom voditeljkom Dnevnika, i kako joj nedostaje to što sam ja toliko znao “o knjigama” a ja sam je pitao da li bi ona došla sada kod mene da “ima seks" sa mnom a ona se smejala i na kraju rekla

“Da" i ja sam se nasmejao i rekao joj da mi je žao što je tako, a Jelena je bila tu i sve slušala i rekla mi da sam “bezoooobrazaaan” i nešto kao “Nemoj, jadna devojka…” i onda sam proveo dugo vremena u njoj i za to vreme sam govorio monolog, reč po reč, a Jelena se smejala a ja sam bio uveren da ću ga sigurno naučiti.

“Okej, e drugari ajde sada dosta o fuci, hajmo malo neke lepe teme, kao prijemni ispitići, malo da se opustimo…” - Vesna, naša drugarica, ne sećam se zašto smo uopšte počeli da se družimo sa njom, ona i Dejana se valjda znaju od osnovne škole, možda je spavala sa Vukanom pa se nekako “zapatila” a Vukan i Dejana su brat i sestra, to sam već rekao… Opuštamo se. Visoko je i lepo je vreme. Svetla grada. Romantično. Jelena. Gadim se sam sebi jer nje nema ovde i šta ću ja tamo gde nje nema ali se treniram… Još 97 sati i doći će. Dobro je, smirujem se i brojim… 96…

Uključujem se i slušam. Dule, Bata i Dejana pene o politici. Verovatno nisu ni stigli da pomenu prijemne, ili sam taj detalj preskočio? Ne mogu sa njima o tome ali mi je dosadnjikavo i teram se da pokušam. Ulazi Vukan, prolazi, seda pored mene, pozdravlja me i čestita mi… Svi su potpuno ludi, nasmejem se u sebi i sretan sam što ja nisam, i što čestitam samo rođendane i Novu Godinu. I slavu, kad sam raspoložen. Usput smo od Vukija saznali i važnu informaciju o tome da je Nataša u Rimu u šopingu i da već počinje da ga gnjavi i da će najverovatnije da raskine sa njom čim se vrati.

“Čudi me da te guši... mislim vi ste super par, ono čisto na intelektualnom nivou", morao sam da procedim u poluglasu, on me je presekao pogledom a svi ostali su me gledali, kao da me mole da prestanem pre nego što sam počeo. I prestao sam. Stan je strašan. Regali i miljei.

“Pazi, ovu zemlju mora da vodi neko ko je pravi Srbin. Da stane na čelo naše vojske i naredi juriš, kao kralj Petar…”

“Misliš, Aleksandar?” – ispravlja je Dušan, koji jedini kao nešto i zna o politici, a ja se opet isključujem i mislim na Koriolana.Ponavljam citat u sebi. Nemanja spava, zasluženo, posle izliva na Trgu. Naivan je i mio, različito je sve to od mene… Jedan i sedamnaest. Krenuo bih ali ne mogu bez njih. Nemanju uvek vozim kući kada je pijan. Vukan je miran i priča sa Vesnom i Dušanom o tome da je za njega, hipohondra, bilo veoma korisno to što Nataša studira medicinu jer uvek zna šta mu je i da li je stvarno bolestan. I Predsednik isto tako ima visok pritisak kao i Vukan, to mu je rekla ona voditeljka sa televizije, koju Otac Nacije kara a ona se u stvari prima na Vukana... Ja više ne mogu da izdržim i kažem naglas:

“Pa zar vi ništa ne shvatate, zar još uvek ništa ne shvatate…???"

Čudno im je što sam progovorio i okreću se ka meni.

“ON je Čerčilov sin, ovde je po naređenjima britanske i američke obaveštajne službe, da započne rat sa svima okolo i uništi Srbiju. Ljudi, oni čak i liče !!!"

Odjednom, tišina. Ukipljeni. Čaše, cigarete i poneki džoint zaustavljeni u rukama. Friz – frejm.

Dejana razbija monotoniju:

“Nemojte da se primate, Uki nas ložucka kao i uvek, ajde Uki, nemoj da pričaš gluposti…”

Udubljujem glas i počinjem da glumim zaverenika :

“Čuo sam od poverljivih izvora. Dedin kum je, znate već ko, i to mu je poverio na samrtničkoj postelji a meni je deka to ispričao onoga dana kada je kretao na operaciju, pred anesteziju iz koje se nikad neće probuditi…”

Trudio sam se da zvučim potreseno ali i krajnje prijateljski, kao da im poveravam svoju najintimniju tajnu. Možda su mi i oči malo zasuzile. Dobar sam. Primiće me. Jelena će biti ponosna.

Vukan se uozbiljuje.

“Uroše, vidi, ja znam da ti hoćeš da upišeš glumu i da ništa ne radiš proteklih par meseci pa ti je zato mašta veoma bujna. Kakav bre Čerčil, nema on veze sa Jugoslavijom pre ’45... Šta pričaš? Mislim, to su osnovne stvari, to bi trebalo da znaš. Predsednik je rođen avgusta 1941. prema tome…”

“To ti misliš...” – rekao sam kobajagi nezainteresovano.

Izraz lica mog protivnika je odavao dilemu, kao da je u tom trenutku bio ili spreman da prekine celu priču ili da se odluči da krene sa mnom do kraja. Iščekujući, posmatrao sam Nemanju koji je u uglu sobe komentarisao kako je Vukan idealna žrtva za moje “opite na ljudima”…

“Ne, šta, kao nije se rodio ’41? Nego kad – živi već dvesta godina, ko’ Drakula.”

Vuki pokušava da bude duhovit, ne uspeva mu.

 “Vukane, nije on rođen ranije… Nego KASNIJE… mislim da bi to mogao biti maj 1945…” – pokušavao sam da od postojećih podataka kojima sam baratao napravim kakvu - takvu konstrukciju koja može da se proguta.

“Pa da, ja sam odmah znala da je on bik a ne lav. Mislim...tvrdoglav, veran jednoj ženi već godinama…super" – Vesna je, kao i uvek, reagovala najgluplje i opet sam morao da pogledam na sat. Još 94.

Ućutali su. Svi smo za promenu ćutali i ja sam imao vremena da još jednom prođem kroz zamke koje glupan može da mi postavi. U minutima koji slede mislim o životinjama. Ne znam zašto, ali postavio sam pitanje da li psi sanjaju? Često sam viđao pse i mačke kako se, dok spavaju, trzaju i kao da se bore ili reže na nekoga, što me podseća na neke moje trenutke kada legnem u krevet nesretan, najčešće kada se posvađam sa Jelenom ili sa svojima i onda se tokom noći pomeram i osećam kao da propadam kroz nešto...

“E, ljudi šta mislite, da li psi i mačke sanjaju? “– pitao sam naglas. A kao da me nisu čuli, bio sam iz druge priče, više nije bilo povratka nazad. Vikao sam i vikao, urlao DA LI PSI i MAČKE SANJAJU??? ali se razgovor nepovratno upalio. Ljudi čuju samo ono što hoće, a ja sam stvarno želeo da priča krene u suprotnom smeru od onog u kome je počela. Sve što bih rekao ili uradio samo bi se odbilo o temu kojom su svi već bili kontaminirani.

Teorija zavere, treći omiljeni srpski sport.

“Ovako je to bilo, ako je mene lagao moj deka na samrti...i ja lažem vas. Dakle, avgust 1944. – ove podatke slabo znamo iz škole jer se ne uklapaju u istoriju kakvu žele da nam prikažu, a istoriju, kao što znamo, pišu pobednici...” – majku mu, jak sam.

Nemanja dobacuje nešto tipa, “Pa da, da nisu komunjare pobedile ne bi se mi sada ovde bavili tim smradovima”, a Dušan komentariše i to kako bi Vukan sada verovatno radio u trafici...

Vuki se ne breca,izigrava da je iznad situacije. Pominju staru priču o tome da nas je Čerčil prodao, a ja ih ućutkujem rečenicom da je upravo u ovome što ću ispričati tajna cele te enigme.

“Istra, toplo vreme. Čerčil je zakazao sastanak sa Titom i Šubašićem, koji je u to vreme predsednik otadžbinske vlade u egzilu. Marija ( izmišljam pravo partizansko ime, kao direktnu asocijaciju na Otpisane ), tadašnja Tiletova sekretarica je mlada i lepa žena, beograđanka koja je otišla u partizane, znate, to je tada bilo na nivou porodičnog nestašluka, kaprica.... Čim ugleda Čerčila rađa se ljubav, što kažu, na prvi pogled.”

“Pa gde se zaljubljuje u tog debelog, daj Uroše molim te...” – Bata reaguje ali imamo i drugačiji stav:

“Mislim, pa šta ako je debeo. On je u tom trenutku jedan od najmoćnijih ljudi na planeti..." – Vesna brani Mariju, lik iz bajke. Bati nije pravo a ja nastavljam...

“Znate, to su četrdesete. On ludi pri pomisli na njenu najlonsku čarapu sa šavom, ona otkida na to što je on čovek koji odlučuje o sudbini planete i koji je pobedio Hitlera...”

Ovde već preterujem. Svi reaguju, pogotovo muškarci.

“Brate, daj pusti nas tih detalja. Jebeš sad čarapu i vremenske prilike, nego KAKO smo mi došli do ovde, do ovog sranja u kom smo...? “ – Dušan se uključuje i užasno je ozbiljan, kao da prisustvuje spiritističkoj seansi na kojoj može da dobije sve odgovore, na sva pitanja. Počeo sam da se osećam sjajno.

“Okej, njih dvoje tu imaju aferu. Kresnu se nekoliko puta. Vinston nije pazio. Ona ostaje trudna a ostalo valjda možete da skapirate sami...”

Vukana nije dugo bilo ali očigledno da je spremio podpitanja.

“Slušaj bre debilu, šta sereš? Šta da skapiramo. Mislim, je l’ ti shvataš da tvoja fantaziranja nemaju veze sa životom. Pa šta i da je Čerčil karao Tiletovu sekretaricu, kakve to veze ima sa nama i sa Predsednikom i sa ovom situacijom?“

Jao, izgleda da ću morati da mu objasnim ali ne znam kako. Sad su svi očekivali nešto od mene. Počinje da me mrzi da izmišljam. Spava mi se.

“E, ostatak priče stvarno ne mogu da vam kažem” – malo sam, kao, pokunjen. Onda kreću da mole. To je najlepši deo. Ipak, Vukan već likuje i kaže da očigledno ništa ne znam i da je bio u pravu. I onda se nešto dešava,Vukan pominje Jelenu u kontekstu kao “glupača koju sam mogao da vodim kući kad sam hteo “. Mnogo je pijan, suviše da bih ga tukao. Nemanja skače na njega, ja ih razdvajam, sećam se pisama koja je Vukan pisao Jeleni i pravopisnih grešaka u njima, sećam se da nije hteo da izlazi iz kuće kada je čuo da mi ih je pokazala, sećam se koliko je jadan i koliko je bilo teško njegovom ćaletu da ga zaposli na Bastilji i žao mi ga je. Ali ću sada da mu jebem mater.

“Marija dobija dete. Sina. U vreme pobede nad fašizmom, dakle početak maja, mogao bi biti deseti maj 1945. Ona i Vinston su se u međuvremenu čuli, Marija se pitala da li je moguće da će on izdati Pokret kome je tako zdušno pripadala i pokušala je da mu objasni opasnost četničke, prosrpske opcije na ujedinjenje Jugoslavije. Vinston je počeo da razmišlja u tom pravcu. Slab na žene, kao i svi pravi muškarci, spreman je da joj učini. Ostavlja Dražu na cedilu i odlučuje se da mu partizani postanu krajnja solucija. (Ovde nastaje opšta histerija, društvo komentariše, svako ima neku psovku na račun starog obožavatelja buldoga...) To je kraj priče za jedan vremenski period. Dete je, kao što sam rekao, jedno od prvih rođeno u slobodnoj Evropi, na dan slobode, nazvano Slobodan...”

Polako krećemo ka katarzi.

“Međutim, već pedeset pete stvari nisu onakve kakvim se Marija nadala. Njeni doskorašnji drugovi počinju čudno da se ponašaju, priča se o nekim zatvorima na ostrvima a i ona nije preterano sretna. Njoj se ide u operu, hoće da putuje po Evropi, da živi kao drugi. Čuje se sa Vinstonom i pokušava da nađe izlaz. On obezbeđuje britanski pasoš za nju i Slobodana i Marija beži iz zemlje. U tom trenutku, u Britaniji i SAD počinje formiranje CMI5. (Uh, ovo je dobro...) To je obaveštajna služba američke i britanske vlade koja radi protiv neprijatelja zapadnog bloka. Dakle, pazite, institut CMI5, to je kovanica sastavljena od CIA i MI5, što je Britanska obaveštajna služba. Odande je izlobirana i Crkva, za prozapadne potrebe, ali neću sada o tome...Marija počinje da radi u tom Institutu, međutim, početkom šezdesetih, kada je Slobodan već u pubertetu, mama biva ubijena u Češkoj. Slobodan će, kasnije, kada postane punoletan, saznati da su to učinili ruski komunistički obaveštajci. U njemu se tada rađa mržnja i odlučuje da postane savršen vojnik Instituta, da učini sve što treba za one koji su ga podigli...”

“Dakle, za Ameriku i Britaniju...” – Dejana je frapirana.

“Da, za njih. Već tada se interesne sfere u SFRJ dele između Rusa i Zapada a CMI5 ima odličan plan, da ono što ostaje Rusima u toj podeli naprave toliko problematičnim da tu oblast ni Rusi više ne požele.  Odlučuju da proizvedu ozloglašenu regiju, koju će svi zaobilaziti i niko je neće hteti. Mesto na kome prestaje zdrava civilizacija, a počinje maligni tumor Evrope... Jasno vam je o čemu govorim...??? “

“Srbija” – promucao je Bata, u polušoku, izrazom lica kao da upravo doznaje kako mu rođena maloletna sestra prodaje telo za novac...

“Da, Srbija. Nameće se pitanje, ZAŠTO i KAKO.”

“Nameće se pitanje, kako se ta tvoja mentalna bolest zove?" – javlja se Vukan ali ga svi ućutkuju, a Nemanja mu, onako u poluglasu, opet zapreti batinama.

“Pa, nije teško shvatiti. Ruje su u podeli odlučile da uzmu Srbiju, Makedoniju, Vojvodinu i Kosovo. Isplanirali su investicije i razvoj. Zapadnjacima su ostale Slovenija , Hrvatska i Bosna. Ali, Zapad želi sve...Moraju da smisle kako da ogade Rusima život, da se oni dobrovoljno odreknu ovog dela teritorije, da se recimo, na neki način stvorisituacija u kojoj bi se zapadnjaci poneli kao spasioci Srbije, tako da ni Srbi više ne bi hteli sa Rusima. Planiranje detaljne podele Jugoslavije desilo se početkom osamdesetih u Njujorku, u vreme kada je Slobodan već imao lažni identitet....”

“Tačno čoveče, on je tada radio tamo u banci...” – neko dobacuje ali ja sam u filmu i više ne glumim za druge, samo za sebe. Zaboravljam i Jelenu u ovim trenucima.

“Lažni identitet je dobio kada je sa dvadeset godina došao u Požarevac. Odande je, po procenama Instituta, trebalo da bude čovek koji će vratiti Srbiju tradiciji i time je, naravno, upropastiti. Idealno. Nađena mu je žena, kćerka nekih naših špijuna koji su radili za Engleze za vreme rata. Ona je, takođe, dobro brifovana od strane službe a lažni roditelji su isplaćeni sumom sa šest cifara u nekoj švajcarskoj banci. Napravljena je i bajka o ocu – popu koji se ubio ili slično, ovo što se sada pominje na opozicionim demonstracijama. Kao ne može on da ima lak životni put kao neki američki predsednik, moralo je tu da bude slovenske tragedije... “Roditelji “su imali i pravog sina, kome je takođe dat deo novca da bi ćutao. Naknadno je postao i dobar prijatelj sa svojim “bratom “... Organizovana su i deca, nisam baš siguran da li su njihova...”

“Ijao, ćerka je nazvana po pravoj babi , jao super...” – Dejanica, kao tipična žena uvek se prvo brine o imenima dece. Majko mila, koliko je blesavo što poneke žene već u osnovnoj školi daju imena svojoj nerođenoj deci.

“I ja bi mu bio prijatelj za par stotina hiljada maraka...” – Nemanja, duhoviti.

“E, ja ne bih i sad ćeš da shvatiš zašto...Osamdeset deveta je bila idealna za početak. Naravno, za sve je napravljena uvertira već 1966. na Brionskom plenumu. DB, Vojna bezbednost, smenjivanja …Bilo je potrebno na svaki mogući način pritisnuti nas, Srbe, da bi se posle, kad dođe vreme, lakše digli …”

“Pa nama se, za razliku od ostalih, uvek dosta lako dizao… Zato i jesu svi protiv nas.” – dok izgovara ovu diskutabilnu tezu, Vukan rukama pokazuje karakterističan pokret “napred nazad", pa onda skače i počinje da radi sklekove. Odvraća pažnju, priprost je, ipak smeju se, valjda reda radi.

“On je, perfektno obučen, vođen željom za osvetom krenuo u dizanje naroda. Albanci u rudniku i Azem Vlasi su savršeno odigrali ulogu za koju su bili, kako je deda govorio, i pretplaćeni. Ali, već je tada Rusima počelo da biva sumnjivo, nisu očekivali to sve što se dešavalo... Eto, toilko znam. Znam i to da mu nikada nisu rekli čiji je sin zapravo. To bi samo ugrozilo njegovu misiju i ne bi mogao da radi to što je želeo... Da uništava, da se sveti, da menja istoriju i geografiju...”

Dušan, kao što sam rekao jedini zna nešto o nečemu ali mi se do tada ne suprotstavlja. Ipak, nije izdržao i pokušava da nađe neku logiku:

“Vidi, Uroše, ja uopšte ne postavljam pitanje da li je to tačno ali ti mi sada zvučiš kao lik iz one knjige koju si mi dao, počeo sam da je čitam, “Fukoovo klatno “. Tamo oni nešto kao prave paralelnu istoriju sveta...?“

U jebote, dobro pitanje, nije glup Dule, mozak mu radi, iako je na stolu, ispred svih njih, šesti litar “Banatskog rizlinga". Sad ću da se čupam ponovo, zamenom teza, što zvuči ovako:

“Dobro pitanje, Duško, lepo si to primetio. Vidiš i tu ima jedna caka. Baš pre dve godine, kada je ta knjiga izašla kod nas, promocija je rađena sa Predsednikovim portretom iza izdavača i prevodilaca. I to su snimale sve televizije. Dakle, šta nam to govori...” – maestro sam, izbegavam odgovor i uvlačim ih u potpuno drugu priču.

Niko ništa. Ne shvataju. Pa i nema šta da se shvati.

“Ne razumete. Pa baš je to subverzija. “Klatno”, ultimativna knjiga teorije zavere ispred NJEGOVOG portreta. To je direktiva, fora je, kao ništa, kao nema veze. A svi znamo da je Eko jedva ostao živ s obzirom na svoju teoriju... Ta knjiga je donekle autobiografska, njegovi najbolji prijatelji su nastradali, baš te godine kada je počeo da je piše...”

“Da , i ja sam čuo to da je to pisano autobiografski. Ali, pazi, kako je to perfidno, portet, promocija, ccc, majku mu, nikad se toga ne bih setio...”

Crni Dušane, pa i ti si se primio. Izgleda da stvarno niko ne koristi mozak. A i ja sam našao publiku, big dil, ovi svi su i srednje škole jedva završili, kakav Eko, stvarno nisam normalan. Ali, nema veze, cela ta priča deluje uverljivo i nerazumljivo, dakle dovoljno dobro da bude istinito. A Umberto, e pa on bi mi ovo valjda oprostio. Nadam se da su njegovi najbliži dobro.

Stao sam ovde jer mi je bilo pomalo mučno i spavalo mi se. Ipak, dobro sam se zabavljao i krivo mi je što ona nije bila tu da čuje kako sam pametan i maštovit. Uroše, car si – rekao sam sebi, u sebi. Ali, svi kao da su ostali nedojebani i čekali su kraj priče... Vukan, kao radoznalo a glupo dete. Najgora kombinacija.

“Dobro, ali to, na primer i da je istina, šta tu još može da se desi ? Kao sada Amerikanci moraju nama kao nešto da pomognu, da bi se mi okrenuli i želeli saradnju sa njima. Uroše, brate, mi smo SLOVENI,mi se razumemo sa RUSIMA, Grcima i ostalom pravoslavnom braćom. Nikad pravi Srbin neće poželeti da se zagotivi sa Amerikancima, to je protivprirodni blud...” – nasmejao se sam sebi, valjda je ovo trebala da bude šala. I dalje je sedeo preko puta mene, i dalje je to bio klinč ali sam ja po prvi put osetio da nemam rešenje. Pa ne mogu da predviđam budućnost na osnovu izmišljene priče. Ćorsokak.

Nemanja i Bata su, očigledno inspirisani, zagrljeni skandirali,”Zvezda Srbija , nikad Jugoslavija" a Vukan je, ponesen atmosferom i situacijom u kojoj me je matirao, izrecitovao, kroz dva koluta dima, njima u lice, evergrin sa “severa”

“... Zvezda, Zvezda to je srpski tim, Slobodan Milošević ponosi se njim! “ Ovi su ga naravno izvređali, uz povike: komunisto, bando crvena ali je navijačko razumevanje bilo osetno.

Međutim, ja sam nastavio. I ovako me prosralo, hajde da vidim šta bi moglo da se desi da je stvarno istina. Kako bi mi mogli da dođemo u situaciju da smo toliko upropašteni da poželimo da nam Ameri dođu i da ih dočekamo sa zastavicama... Idemo momci - još malo brutalne Ukijeve penetracije:

“Pa deka je imao par varijanti kada je govorio o tome, a ja ih pričam samo zato što vam svima verujem - i zato što verujem da sve to neće izaći iz ove sobe... Dakle, biće rat, definitivno... već počinje sa Hrvatima a biće i u Bosni.”

Bata, Nemanja i Vukan su histerični. Urlaju, nešto tipa “Da brate, da koljemo muslimane i ustaše, aleeeeeeee”. Dule ih ućutkuje.

“Za sve te ratove će biti optužena Srbija jer mi kao imamo porive za osvajanjem i onda će svet verovatno početi da nas kažnjava na neki način...”

“Ma mogu da nam popuše kurac...” – ponosan je Vukan, a ovo dokazuje da sam ga ponovo naveo na tanak led.

“Ljudi, spava mi se. Mislim, duga je to priča prepuna detalja. Na kraju će nas Čerčilov sin, naš predsednik, uvesti u oružani sukob sa Amerikancima, što će nam uništiti privredni i vojni potencijal, njegova kobajagirusofilija i slavofilija će dovesti do toga da nam ogadi pravoslavnu braću kako je vi zovete, i onda “tras! “, molimo Ameriku da nam ga skinu sa grbače, Rusi se odriču ove uništene teritorije, Ameri uleću sa investicijama i ćao đaci, ceo Balkan njihov, misija ispunjena, majka osvećena, najbolji vojnik CMI5, e jebi ga, njegova sudbina mi nije baš najjasnija...”

Darko Pančev i gol. Svi ćute i bulje. Naređujem pokret za Nemanju, oblačim svoj dugi crni mantil, palim cigaretu Zipom, devojke me gledaju i kao da me žele, Vukan sjeban, u neverici... Opasno je zagrizao. Potpuno je smeten i prati me do vrata.

 “Uki, brate, jeste sve to sranje ali ima nešto u toj priči. Ti znaš šta ja mislim o svemu tome ali ove informacije...Znaš, razmišljam da li smo ćale i ja na pravoj strani... E, i izvini za Jelenu, izvini za sve, nije bilo okej.”

Grli me - bljak.

“Ma znao sam ja, dobar si ti dečko, obrazovan...Znam da ti ni deda nije bio neinformisan, rekao mi je tata za njega...”

Ovde bi trebalo da dođe do nekog zgotivljenja ili razmene telefona koja vodi u razmenu telesnih tečnosti, prekidam sve to, kažem ćao drustvo i vozim Nemanju kući. Još, pa, 90 sati... Skidam ga i ubacujem u krevet. Zatvaram vrata od njegovog stana i krećem kući. Beograd je lep ujutru, toliko da sam srećan što sam tu. Prepametan sam, talentovan, upisaću se, igraću Koriolana u Narodnom , gostovaću na Dubrovačkim letnjim igrama, intervjui , ludilo... Pitaće me sigurno o mom glumačkom razvoju i neću moći da se ne setim ove večeri, kada sam i ja pokušao da izmaštam paralelnu istoriju i kada su mi moji prijatelji poverovali. I sam sam sebi u trenutku poverovao.

I ti bi mi poverovala, znam. Bilo je još 89 sati do trenutka kada tvoj avion sleće na Surčin. Ne znam da li ćeš ikada saznati šta se desilo, ne znam da li ćeš ikada pročitati ovu priču koju ti šaljem, pokušao sam da do najsitnijih detalja rekonstruišem noć posle koje sam, već dugo vremena, ovde, u planini, sa drugima za koje nisi ni sanjala da su živi...Stigao sam kući misleći o tebi, o prijemnom, smejao sam se... Ispred zgrade je stajao crni džip. Kada sam se osvestio, osetio sam da imam povez oko glave, ali ONI nisu znali da sam budan. Čule su se Motorole, ja se nisam trzao i shvatio sam da se nalazim u nekom prevozu, sećam se zvuka kolovoza... Neko je preko toki – vokija javio: ”Halo,Radović mi treba... Nemanja, gotovo je... vodimo ga, hvala kolega". Na radiju je svirala muzika, bilo mi je poznato ali opet nisam bio siguran. To je poslednja pesma koju sam čuo i dobro sam je zapamtio, možda ćeš ti znati šta je u pitanju... Tekst je išao otprilike ovako... Prevodim jer mi engleski više nije dobar kao nekad: "Spalio sam sve sveske. Šta će mi sveske? Neće mi pomoći da opstanem. Bole me grudi, gore kao peć. Ali me plamen održava u životu.”

Nikada više nisam čuo muziku. Primetili su da se pomeram i ponovo sam dobio udarac u glavu. Izgubio sam svest. Od tada sam ovde, Jelena. Nema izlaza, očigledno. Ovo je zatvor za koji se ne zna, kao onaj na kome je bio Grof Monte Kristo. Prvi put sam sada došao do papira i olovke, nisam siguran koji je datum i koja je godina. Po mojim proračunima mogao bi biti juli devedeset pete. Ne znam, Jelena, zašto sam opasan, ovde niko ništa ne govori, nema stražara, kao lavirint... Ostali, od kojih su neki ljudi kojih se po nečemu sećam iz novina, retko razgovaraju sa mnom. Sada, posle, valjda, četiri godine, čuo sam komentar nešto kao “Mali zna. Zato je tu “. Nisam ništa razumeo. Ne znam šta se događa napolju. Možda je počeo nuklearni rat a mene su ostavili kao biser srpske rase... Često sam pred dilemom: da li psi i mačke sanjaju? Nisam video nijednu životinju godinama. Ja slabo sanjam ali se sećam. Sećam se tebe. Sećam se Beograda. Kada o tome razmišljam lakše mi je, i pomislim: Tako je lepo.

komentari (0) ostavite komentar


WORD ARHIVA

Novi izbori: Traži se stranka!

Jelena Đurović sub 18. novembar 2017.
Iako nisu raspisani parlamentarni izbori, beli dim iz Centra Sava oglasio je novu mogućnost, i to da se ispoljimo na biralištima u Beogradu. Svoje biračko pravo ostvarujem upravo u glavnom gradu Srbije, pa tražim nekoga za koga bih glasala…Popisala sam uslove koje mora da ispuni moj politički udvarač ili đuvegija kome ću se dati. Napomena: Sve tačke su podjednako važne i nema pregovora, nema “daj samo malo da uđe, nećeš ga ni osetiti”. Ili sve

2017: Leto u bioskopu

Redakcija ned 16. april 2017.
Od šezdeset naslova koje IMDB preporučuje kao potencijalne hitove leta 2017. godine, mi izdvajamo desetak za koje verujemo da će biti i ponajbolji. Lista je sastavljena po nivou neizdrža i jedvačekanja da se pojedini filmovi konačno pojave. Di

"Ne zovite mene, ne ne ne ne zovite me" ili Zašto neću ni na kakve proteste?

Jelena Đurović sub 18. februar 2017.
Da razmaglimo situaciju na samom startu: ja sam uljez. Ne zato što sam tako htela, nego zato što je tako ispalo. U Srbiji poneki znaju da sam aktivista za jevrejska pitanja, da pišem o antisemitizmu, revizionizmu, postujem o Bliskom Istoku. Ipak, sumnjaju sam Jevrejka jer se prezivam Đurović a mene mrzi da objašnjavam pravila koja mogu da se nađu na prvom

LJUBAV ČUVAM ZA KRAJ: FILMOVI 2016.

Jelena Đurović čet 19. januar 2017.
I sada, kad su se svi iživeli i ispoljili vreme je da i ja isplasiram svoju listu najboljih, najzanimljivijih i najduhovitijih ostvarenja sedme umetnosti. Zašto objavljujem spisak posle svih? Jednostavno, neke od favorita nisam uspela da vidim na vreme, a postojao je dobar vajb da će očigledni zicer uleteti na sam vrh liste (što se naravno dogodilo). Mogu samo da pretpostavim da “La La Land” i ne bi bio na popisu, dok je “Manchester By The Sea” i dalje u limbu, sve zavisi sa koliko patetike

Jesen samuraja - Suočavanje s prošlošću

Jelena Đurović čet 6. oktobar 2016.
Pobeđen životom i posramljen neuspehom glavni junak se vraća u svoj rodni grad i tamo ga ne čeka niko. Tako otprilike počinje odličan film “Young Adult” Džejsona Rajtmana kao i popularna serija “Bloodline”. Posle špice koja je audio-vizuelni omaž filmovima iz osamdesetih godina prošlog veka, upoznajemo našeg junaka Vladicu (Petar Strugar). On je sklon dobroj

INTERVJU Jelena Đurović: Između Beograda i Podgorice

Krsto Lazarević za "Judische Allgemeine" sub 9. juli 2016.
IZMEĐU BEOGRADA I PODGORICE Jelena Đurović se bori za ljudska prava i protiv istorijskog zaborava Kao jedanaestogodišnjakinja Jelena je, kao obaveznu lektiru u školi, morala da pročita knjigu jugosovenskog pisca Ive Andrića “Na Drini Ćuprija”. Jedan od upečatljivih likova u knjizi za koju je Andrić dobio Nobelovu nagradu je Lotika Celermajer, Jelenina je čukunbaba. Kada je od svoje majke to saznala, postala je svesna svog je

AgitPop Brexit Soundtrack

Redakcija ned 26. juni 2016.
Koje pesme slušati uz novonastalu geopolitičku situaciju u Evropi? Evo naših predloga (iako su se mnogi svetski mediji trudili smatramo da je naša lista ponajbolja... :) Thomas Dolby - Europa and the Pirate Twins Here I go again on my own - Whitesnake

Proleće je stiglo u moj grad ili Zašto neću da glasam za…

Jelena Đurović uto 19. april 2016.
Na biračkom sam spisku crnogorske nacionalne manjine. U Crnoj Gori obavljam funkciju potpredsednice Jevrejske zajednice. Život mi se odvija u koferu, između Beograda i Podgorice ali sam dobar deo godine i van Balkanskog poluostrva, nekim trećim poslom. U Srbiji već dugo samo spavam, retko čitam domaće novine a televiziju sam poslednji put upalila kad je Beba Popović gostovao u “Utisku nedelje” (i to zbog Bebe, ne zbog “Utiska”). Sticajem okolnosti, iako dan posle ponovo idem u Titograd, biću fiz

World Jewish Congress welcomes jailing of Radovan Karadzic for crimes against humanity

WJC čet 24. mart 2016.
International Yugoslavia Tribunal sentences former Bosnian Serb leader to 40 years in prison World Jewish Congress welcomes jailing of Radovan Karadzic for crimes against humanity NEW YORK – World Jewish Congress (WJC) Pre

Ego kroz Ekov eho

Jelena Đurovic sub 20. februar 2016.
Kad sam bila mlađa, pisala sam knjige. Danas pišem kratke priče (pogledati rubriku "642" ). Moj prvi roman "Kraljevstvo" objavljen je 2003. godine i prošao je relativno nezapaženo. I dalje smatram kako bi bilo zanimljivo da napravim reizdanje, što ću jednog dana možda i učiniti. Realizaciji ovog plana sam bila najbl

Alive.

Jelena Djurovic sub 30. januar 2016.
“Oh really?! And how was it?” – I get this question from none of my friends when I say that I’ve visited Auschwitz-Birkenau concentration camp. “I went to Auschwitz” On the other side of the table is just silence, a distracted stare. My usually bubbly friends now seem like the people who don’t know what they are allowed to say, or how to behave. “I deal with that every day”, I continue. “You can ask whatever you want.” Nothing. No

Živ.

Jelena Đurović sre 27. januar 2016.
27. januar - Međunarodni dan sećanja na Holokaust “E stvarno! I kako je bilo?”, ovo ne pita me niko kad kažem da sam pre nedelju dana posetila Aušvic-Birkenau koncentracioni logor. “Išla sam u Aušvic”. Sa druge strane je ćutanje, najčešće zbunjeni pogled sagovornika koji se našao u situaciji da ne zna šta sme da kaže, kako da se ponaša. “Bavim se time svaki dan, poznajem

Jelena Djurovic: "You cannot be half pregnant. The same goes for being Jewish"

WJC pet 20. novembar 2015.
Originally published on worldjewishcongress.org on 19 Nov 2015 Meet Jelena Djurovic: Journalist, local politician in Belgrade and vice president of the Jewish community in Montenegro. She commutes between Belgrade, Serbia and Podgorica, Montenegro and wears all of her professional hats with diligence and expertise. She is a pillar of the Balkan Jewish community, but

The Euro-Asian Jewish Congress Statement in connection with the terrorist attacks in Paris

EAJC ned 15. novembar 2015.
Euro-Asian Jewish Congress (EAJC) expresses its solidarity to the people and Government of France, which became the subject of an unprecedented terrorist attack. We wish them courage and wisdom in this hard moment.

Svet kakav zaslužujemo

Jelena Đurović sub 26. septembar 2015.
(Tekst objavljen u TV dodatku dnevnog lista "Blic") Druga sezona serije “Pravi detektiv” (produkcija HBO) bila je možda najočekivaniji televizijski događaj u ovom veku. O podeli se raspravljalo mesecima, a kad su se u prvom glumačkom ešalonu pojavila imena Vinsa Vona, Rejčel Mekadams, Kolina Farela i Tejlora Kiča uzbuđenje fanova je dostiglo vrhunac. Nik Picolato, scenarista i glavni kreator želeo je da ostane osnovno kreativno uporište, dok bi se zaplet serije, glumci i reditelji

Jelena Đurović za Pobjedu: "Posle raspada Jugoslavije vratila sam se otadžbini"

Dragan Banjac - Pobjeda sub 5. septembar 2015.
Intervju objavljen u "Pobjedi" 21. juna 2015. godine Diplomirala je na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti (Pozorišna i radio produkcija) i devedesetih radila na nekoliko pozorišnih projekata, ali „zbog korupcije i nepotizma” brzo napušta teatar. Prvi roman, “Kraljevstvo” objavljuje 2003. godine. Usavršava se iz oblasti novinarstva a sa grupom kolega pokreće (2008) prvu nezavisnu internet radio stanicu u Srbiji Novi

Van Morrison - TOP 15

Redakcija pon 31. avgust 2015.
Povodom 70 godina od rođenja Vana Morisona, AgitPop predlaže listu TOP 15 naših omiljenih pesama ovog genijalnog muzičara. Napominjemo i da pod obavezno preslušate kompletan album “Astral Weeks” ako to do sada nikada niste učinili. Pesme smo poređali redosledom od petnaeste ka prvoj i najboljoj, ali počinjemo obradom koja je zapravo van (Van:) konkurencije. U pitanju je numera koju je napisao Bob Dilan, a Morison ju je otpevao sa svojim bendom Them. O njegovoj interpretaciji Dilana su se izjasnili kritičari...

Eurovizija - najbolji tvitovi

Redakcija pon 25. maj 2015.
Albanija nama dva poena mi njima kosovo — D'NUTELLA BURSACE (@VanjaBursac) May 23, 2015 Jel moze diskvalifikacija zbog strejt poljupca — Homo Navijac (@GejHuligan)

Intervju - Aleksandar Maćašev

Redakcija sre 1. april 2015.
Chromapost je ongoing nano-blogging projekat Aleksandra Maćaševa , dnevnička forma gde autor na kraju dana izabere boju koja bi po njemu najbolje sumirala taj dan. Prvobitna jednostavna vežba se vrlo brzo razvila u ambiciozan projekat. Aleksandar je od fundusa skupljenih boja počeo da pravi najrazličitije umetničke derivate. Jedan od najambicioznijih zahvata je bila 100 met

Clear and present danger

Mikhail CHLENOV pon 19. januar 2015.
Mikhail CHLENOV, Secretary General of the Euro-Asian Jewish Congress, about the terrorist attacks in Paris and the reaction of the world community. Why has the terrorist attack on the caricaturists of “Charlie Hebdo”, a French satirical magazine provoked such a strong reaction in the Western world? During the past few years several outrageous incidents took place including the barbaric murder of a military man in London, shootings in

Festival tolerancije u Beogradu

Redakcija sre 5. novembar 2014.
Festival tolerancije će se prvi put održati u Beogradu od 13. do 15. novembra 2014. godine, a do sada je održan u Zagrebu, Rijeci, Sarajevu, Beču i na Cetinju. Program festivala se sastoji od tri celine, filmskog, izložbenog i obrazovnog programa, kao i nagradnog konkursa za najbolji tvit na temu tolerancije. U okviru filmskog programa biće prikazano 12 dugometražnih, dokumentarnih i kratkih filmova na temu borbe protiv fašizma i diskriminacije. Svečano otvaranje festivala je

MAHAR 2014.

EAJC pet 31. oktobar 2014.
Jewish Forum in Montenegro The conference "Machar" ("Tomorrow"), organized by the Jewish community in Montenegro, member of the Euro-Asian Jewish Congress (EAJC), took place in Budva on October 23-26. The event was held under the patronage of the EAJC. The conference brought together over three hundred participants representing Jewish communities of five countries: Albania, Bosnia and Herzegovina, Serbia, Croatia and Montenegro. The forum was attended by the EAJC

Edit-a-thon u Muzeju primenjene umetnosti

Redakcija sre 15. oktobar 2014.
Muzej primenjene umetnosti organizuje Modni uređvački maraton Edit-a-thon Belgrade, subota, 18. oktobar 2014, 11–18 sati, u Muzeju primenjene umetnosti Muzej primenjene umetnosti , Beograd je jedan od 22 partnera iz 12 evropskih zemalja koje zajednički realizuju trogodišnji projekat finansiran od strane Evropske komisije pod nazivom Europeana Fashion . Ovaj projekat će do marta 2015. godine učiniti dostupnim na portalu

Opasnosti istorijskog revizionizma u medijskim i akademskim krugovima u Srbiji

Jelena Đurović pet 10. oktobar 2014.
(Tekst sa naučne konferencije "Reprezentacija Holokausta na Balkanu u umetnosti i medijima" , Dom Omladine - Beograd. Oktobar 2014) Najavljena sam kao predstavnica Jevrejske zajednice Crne Gore, što je tačno, jedan sam od osnivača ove najmlađe Jevrejske zajednice na svetu. Kako veći deo života živim u Beogradu, članica sam i Jevrejske opštine Beograd. U Cr

Dangers of Historical Revisionism in Serbian Media and Academic Circles

Jelena Đurović čet 9. oktobar 2014.
(This speech was given at the conference "Representation of the Holocaust in the Balkans, in Arts and Media" , October 2014 - Belgrade, Serbia) I was announced here as a representative of the Jewish community of Montenegro, which is true, since I was one of the founders of this youngest Jewish community in the world. As I have lived in Belgrade most of my

Da pročitate ovaj tekst pošaljite sms na 1003

Agitpop sub 24. maj 2014.
Tračak duhovitosti nije na odmet ni u najtežim trenucima, što je pokazao je Oskarom nagrađeni "La Vita e Bella" - film Roberta Benjinija o tome kako jedan otac pokušava da svom sinu učini život lepšim u nemačkom koncentracionom logoru Bergen-Belsen. Poplave koje su zahvatile region su probudile osećaj solidarnosti, a mnogi nisu klonili duhom. Evo nekih tvitova koji su nam donekle olakšali ovih teških desetak dana:

“This instrument can teach”

Jelena Đurović čet 15. maj 2014.
U javnosti i na društvenim mrežama se ovih dana vodi polemika koja skoro i da prevazilazi fascinaciju bradatom ženom, brigu zbog potencijalnog smanjivanja penzija i strah od nabujalih reka. Ono što polarizuje Srbiju u proleće 2014. nisu ni četnici ni partizani, večiti derbi, Rusija ili Ukrajina – frikcija se pravi u vezi sa rođendanom radio stanice B92, uz često ponavljanje rečenica “šta oni slave kad se tamo emituje Bulevar” ili “ma nije to više ta sta

Ostalo od Uskrsa

Agitpop pet 25. april 2014.
Tokom uskršnjih praznika, naši omiljeni tviteraši imali su pune ruke posla...Ubrzo potom, zatekla ih je informacija o grešnom začeću para Đoković-Ristić, pa razvod Lima-Jarić, i nova bulažnjenja Dobrice Ćosića i Vladimira Putina. Evo esencijalnih tvitova od prošle sedmice: Za koga pra

“Najbolji prodavac koga sam srela”

Jelena Đurović pet 11. april 2014.
Sivo, teško nebo kroz koje se jedva nazire sunce i nema sjaja na morskom horizontu. Galebovi iz pesme Olivera Dragojevića kopaju po kontejnerima. Uglancan ali prljav hotelski kompleks i predominantno ružni i otužni likovi. To je svet Srđana Dragojevića u koji nas on, kao autor filma “Atomski zdesna” uvodi već prvim kadrovima. Muzika sa hotelske terase, amelodična i falš meša se sa zvucima povlačenja vode u klozetu, čestog umivanja, duboko simboličnog “pranja ruku” i mlohavih koitusa bez strasti

Sveti Nikola Tesla?

Agitpop sub 1. mart 2014.
"There is no conflict between the ideal of religion and the ideal of science, but science is opposed to theological dogmas because science is founded on fact. To me, the universe is simply a great machine which never came into being and never will end. The human being is no exception to the natural order. Man, like the universe, is a machine...In the course of ages, mechanisms of infinite complexity are developed, but what we call "soul" or "spirit," is nothing more than the sum of the functioning’s o

Antisemitism in the 21st century

Jelena Djurovic pet 21. februar 2014.
( A lecture by Jelena Djurovic given at Limmud Keshet conference, Montenegro, november 2013.) If the Jew did not exist, the anti-Semite would invent him. Jean-Paul Sartre, Reflections on the Jewish Question , 1945. Introduction At the beginning of this lecture, which focuses on contemporary antisemitism as

Antisemitizam u 21. veku

Jelena Đurović pon 17. februar 2014.
(Transkript predavanja koje je održano na konferenciji “Limmud Keshet ex-YU”, Budva, Crna Gora, novembar 2013) If the Jew did not exist, the anti-Semite would invent him. Jean-Paul Sartre, Reflections on the Jewish Question , 1945. Uvod Na početku predavanja, čija je osnovna tema savremeni antisemitizam, htela bih da definišem tri pojma koja ću ko

TRI GODINE AGITPOPA!

Agitpop pon 20. januar 2014.
Danas slavimo treći rođendan... Ovako je bilo 15. januara 2011. kada smo, u društvu najbližih prijatelja, oživeli ideju o news agregatoru ali i mestu na kome će umetnici moći da se čuju, vide i prepoznaju. Tri godine kasnije: Radio emisija AgitPop je na nacionalnoj frekvenciji radija B92 , objavili smo više desetina

Serija rekordne odvratnosti

Agitpop pet 3. januar 2014.
Predstavljamo vam najbolje tvitove o seriji "Ravna Gora", u narodu poznate i kao "Ravna Govna" i "Selo gori a Draža ga pali". Tvitovi su poređani hronološki, od 10. Novembra 2013, a na kraju su nabrojani i svi autori. Danas je petak, i takozvani #ff, “follow Friday” na tviteru, pa vam predlažemo da zapratite ovu vrcavu ekipu, ako ste korisnici pomenute društvene mreže. Kad u "Ravnoj Gori" dođe do

Agitpop Flatscreen – Filmovi koji su obeležili 2013.

Agitpop pet 3. januar 2014.
Kud svi portali, tu i AP. Naša lista najboljih filmova u protekloj godini podeljena je po segmentima, uz kratka objašnjenja zašto su baš ova ostvarenja našla svoje mesto u AgitPop favoritima. Pojedina dela su prikazana krajem 2012, ali su u distribuciju ušla u godini za nama. Napomena: Filmovi u prve dve kategorije su poređani po nedefinisanom redosledu, dok smo za treću kategoriju bodovali, u cilju proglašenja omiljenog redakcijskog filma ove godine. Napomena dva:

Two years without Christopher Hitchens

Agitpop ned 15. decembar 2013.
Christopher Hitchens passed away on 15th of December 2011. Here are some of his best quotes. We miss you, Hitch. Some photographs (two, four and five) were taken by Jelena Đurović, editor-in-chief of Agitpop.me, during summer of 2013. Wyoming Apartments is an historic apartment building, located at 2022 Columbia Road. George Stephanopoulos, Christopher Hitchens and Dwight D. Eisenhower lived there. Yes or No - Letter B Hitchens

Smrt u Memfisu

Jelena Đurović sre 29. maj 2013.
POVODOM DESETOGODIŠNJICE SMRTI... (Tekst objavljen 2007. godine) I remember doing nothing on the night Sinatra died And the night Jeff Buckley died And the night Kurt Cobain died And the night John Lennon died I remember I stayed up to watch the news with everyone And that was a lot of nights And that was a lot of lives Who lost the tickets to what they need?...

Stefan Siegel: "Individualnost je sve!"

Jelena Đurović sub 6. april 2013.
Intervju sa Stefanom Sigelom, urednikom i osnivačem www.njal.com Tekst objavljen u magazinu FAAR, proleće/leto 2013. Stefan Sigel, osnivač portala “Not just a label” nije vaš tipični modni urednik. Obučen je relativno neupadljivo, ne govori preglasno i ponaša se diskretno a retko ko bi pomislio da je u pitanju bivši bankar a sadašnji “pigmalion”, koji otkriva nove talente u modnoj umetnosti.

Heroji sa posebnim potrebama

Jelena Đurović pet 5. april 2013.
Tekst objavljen u magazinu FAAR, proleće/leto 2013. * “Everything great in the world comes from neurotics” – Marcel Proust Istorija stvaranja fikcije jeste istorija neuroza, narcisizma i mesijanskog kompleksa. Prometej je bio ludo hrabar kada je ljudima poklonio vatru, svestan da kazna neće biti samo deset po turu…Nastavak je poznat: ovaj Titan je visio na steni godinama, dok su se orlovi naslađivali njegovom džigericom, koja se preko noći obnav

9 pitanja za četiri jahača Tvitokalipse

AgitPop ned 24. februar 2013.
U bespoštednoj borbi za Prvi tvit Srbije , neki su se istakli a drugi poklekli. Kao što znate, pobednica je @lanabudimlic kojoj ćemo naredne nedelje uručiti diplomu da je lepo urami. Srebro i bronzu, kao i počasnu plakete osvojili su @vladimir_mateus, @PEDJAthesandman, @rd_plissken i @good_neighbor. U specijalnom intervjuu koji su dali za AgitPop, neki su otkrili svoja prava imena, dok je Plissken želeo da ostane anoniman. Mateus j

Dobar seks bez orgazma

Jelena Đurović čet 7. februar 2013.
Tekst objavljen 2006. godine, a povodom izlaska romana "Da Vinčijev kod" Dena Brauna. Teorija zavere jedna je od omiljenih tema među svim Srbima, od 7 – 97. Od toga ko je i zbog čega učiteljicino najdraže dete, da li je Skiperka Kenova kći ili ljubavnica, do “večitih” – ko radi za DeBe, ko je mason, ili rotarijanac (šta god da je to). Da se vidici na ovom polju šire a zanimanje produbljuje, dokazuje masa uzbuđenih a samim tim i zajapurenih građana na pro&scaro

Autorska prava i agonija na šamponjeri

Jelena Đurović pet 25. januar 2013.
Ne kupujem novine. Lažem, uzmem jednom mesečno britanski Vogue i Vanity Fair. Kad sam u Engleskoj obavezno i The Sunday Times ali i bilo koji ženski magazin, ako unutra ima dobar poklon. Nije da me ne zanima šta pišu ostali, nego danas sve postoji na internetu, a za resto se pobrinu tomovi “žutila” koji leže po frizerskim salonima i kod manikira. Dakle na taj način postajem omni-informisana: neću da se pravim važna i da na tretmane nosim knjige, u frizerajima navalim na tabloide i žutu štampu i

"Slatki su"

Jelena Đurović pet 18. januar 2013.
Tokom rata u Vijetnamu, manji broj američkih građana svakodnevno se informisao o aktivnostima svoje vojske, žrtvama i nepotrebnim razaranjima. Malo je bilo onih koje je ovaj oružani konflikt baš pogađao, onih koji su osećali moralnu i etičku odgovornost. Za vreme ratnih godina izlazili su na proteste i bunili se protiv umešanosti Amerike u vijetnamski sukob. Neki studenti su tako fizički zlostavljani ( Kolumbija Univerzitet ), aktiv

Tviter zasedanje

Agitpop pet 27. juli 2012.
Za vreme “ekspozea mandatara” Ivice Dačića, ali tokom rasprave koja je trajala dok zora nije ciknula, ekipa na Tviteru je bila prilično inspirisana… Izdvajamo najduhovitije, najpametnije i najbezobraznije tvitove, uz napomenu da zapratite sve one koji su se istakli, a pobrojani su na samom kraju. Naslovna fotografija: Frans Fracken II - "An Assembly of Witches", ulje na platnu, 1607. godina. “Ali kad je pomenuo "sumnjive privat

Kraj je početak?

Agiipop pet 6. juli 2012.
Rešenje je, najčešće, ono što vam prvo padne na pamet. Tako je bilo i u noći između 20. i 21. maja tekuće godine, kada je Boris Tadić, do tada neprikosnoveni predsednik Srbije, ostao sam ispred govornice u štabu Demokratske stranke. U šoku ili neverici, Tadić je zvučao kao neko kome je dosta svega i kao da jedva čeka silazak sa političke scene. Postojala su samo dva objašnjenja koja su natprosečnom biraču te večeri mogla da prođu kroz glavu – Boris Tadić je izgubio podršku

THE Comeback

Agitpop pon 2. juli 2012.
Ovogodišnji jubilarni, dvadeseti po redu, festival Sziget u Budimpešti, pored impresivnog izbora ostalih izvođača, na svojoj listi ima i najvažniji "ponovo okupljeni" bend. U petak 10. avgusta, nastupaju The Stone Roses, koji su svoj prvi nastup posle više od dve decenije imali u Heaton Parku, u rodnom Mančesteru. 220. 000 karata za tri koncerta, koje su puštene u prodaju krajem prošle godine, prodate su za samo 14 minuta, i zato je odlazak u Peštu jedi

Maskirani osvetnik - opravdano bezličan

Jelena Đurović ned 3. juni 2012.
(Tekst na temu "Faceless", objavljen u jubilarnom, desetom broju magazina FAAR, maj 2012.) “You don't know anything about society, so you don't have the satisfaction of avoiding it.” The Game – David Fincher Facebook – lažiranje životnih rezultata. Twitter – izmišljanje nove osobe, one koja si oduvek želeo da budeš. Mejlovi – mogućnost da kroz “spell check” prikriješ s

Prva godišnjica Jevrejske zajednice u Crnoj Gori: Antifašizam, čojstvo i otvoren svijet

Agiipop sub 2. juni 2012.
U Crnogorskom narodnom pozorištu u Podgorici, uz gostovanje hora “Braća Baruh”, 29. maja je obeležena prva godišnjica Jevrejske zajednice Crne Gore. Događaju su prisustvovali značajni gosti, predstavnici Jevrejskih opština Hrvatske, Srbije, Makedonije, Bosne i Hercegovine, kao i predstavnici evropskog rabinskog centra iz Brisela. Na početku svečanosti, predsednik Jevrejske zajednice u Crnoj Gori Jaša Alfandari, uručio je plakete za izuzetan doprinos afirmacije Jevrejske z

Eurosong 2012 - Pregled Tviter lige

Agiipop ned 27. maj 2012.
Twitter je bio urnebesno mesto tokom oba polufinala i velikog finala Pesme Evrovizije 2012, a kako neko reče, “ imali smo veliku izlaznost”. Evo najboljih, a autore prezentujemo na kraju, đuture, uz preporuku da ih pratite. PS: Komentari su poređani po zemljama i temama, a redakcija AP nije uređivala gramatiku niti ubacivala č.ć.đ i š. Crna Gora: Ako su Lordi pobedili, može i Rambo Rambo amadeus iznad sebastiana telliera po borat s

Autor Tvita godine, @NeverovatniMiki: Ljubitelj Slobodana Miloševića i Demokratske stranke

Agitpop pon 13. februar 2012.
Ko si ti? Reci nam nešto o sebi. Imaš pravo na više od 140 karaktera. Rođen sam na planeti Melmak, negde u okolini sazvežđa Mačje Dlake. Međutim moja planeta je eksplodirala kada su svi njeni stanovnici istovremeno uključili fenove za kosu. Ja sam preživeo zahvaljujući tome što sam tada bio u orbiti Melmaka jer sam obavljao svoju dužnost člana orbitalne straže. Lutao sam kosmosom u svom brodu, sve dokmoji brodski uređaji nisu locirali ovu planetu kao jedno od onih na kojim

Odbrana Beograda

Jelena Đurović sre 25. januar 2012.
Nekad se govorilo: "Sve se sliva u Beograd." U vreme bivše Jugoslavije najveći broj ljudi je, zbog obrazovanja ili posla, dolazio upravo u prestonicu; ovde su opstajali i ostajali, idući Kameničkom ulicom do tada veličanstvenih Terazija i savezne Skupštine. Država se smanjivala - i dalje joj ne znamo granice - a ključna pitanja glavnog grada, njegovog ekonomskog, kulturnog i urbanističkog razvoja ostaju nerešena. Popunjavanje rupa i montiranje kontejnera danas se plasira kao poseban podvig, a sve

Pismo Andreju

Jelena Đurović sub 21. januar 2012.
Andrej, stvarno ne voliš Srbiju! Nema razloga ni da je voliš, ona je za tebe samo susedna zemlja, kao za mene na primer Rumunija, i nemam neki poseban afinitet prema Rumuniji, ali Andrej… nedobog da je Bole opalio u Boriku. Razmisli, zemljače (oslovljavaću te tako, poreklom sam iz Titograda), Bole opali u Boriku - ode Boris, Mile, Irinej... I na vlast dođe ko, Andreje Nikolaidisu? Ko onda menja ove koji sede danas na vodećim pozicijama u zemljama koje se “srpske” zovu? Čemu nas uči smrt Zorana Đ

Lakmus-napad

Jelena Đurović sre 14. decembar 2011.
Disclaimer: ovaj tekst je lične prirode, napisan je u lično ime, na ličnu temu i iza njega ne postoji nikakva univerzalna pouka ili naravoučenije, što je inače preporuka za svako novinarsko obraćanje. Možete ga tretirati kao ispovest, svedočenje, testament ili basnu. Zovem se Jelena Đurović i lična imovina mi se sastoji od stana od 34m2, u kojem živi moja majka. Imam veliku porodicu u Podgorici i tamo nekakvu kuću. Sticajem čudnih okolnosti, koje su suviše komplikovane, m

Ostaje da ostanemo gde smo sad

Jelena Đurović ned 11. decembar 2011.
Uz rizik da podsetimo na Alana Čumaka (za uplate i broj žiro – računa, obratite se na adresu redakcije), ali ovih dana nas muči jedna misao: kako je taj zbrkani tekst, koji su pevali današnji savetnici predsednika Srbije, a napisao Vlada Divljan, u stvari vrlo proročki. Vladajuće strukture se najčešće bude rano, zbog obaveza, možda baš u 05.30h. Ipak, to je uzalud. Da nema nigde nikog, da nemamo kud – to je od petka jasno. Kenozoik, ili “novi život” nije cilj kome se teži,

Ratom

Jelena Đurović sre 7. decembar 2011.
Razočaranje koje je delu moje generacije priredio reditelj Srđan Dragojević može se porediti samo sa stihom iz turbo-folk pesme “Ni takve ljubavi, ni takve izdaje”. Imala sam 17 godina kada sam pogledala film “Mi nismo anđeli”. Mnoge su se devojčice zaljubile u Žiku, mnoge u Koju, poneke, ekscentrične, u Uroša Đurića a ja sam neprekidno gledala TV čekajući da se pojavi On. Reditelj. On koji je u studiju blamirao tada neprikosnovenu Ivanu Bojić, koji je bio poznat panker, završio

Prošlost traje zauvek

Jelena Đurović sre 7. decembar 2011.
Napisano u Beogradu 5. oktobra 2006. - Ponovo objavljeno u Beogradu 7. decembra 2011, povodom godišnjice "Warschauer Kniefall" Vili Brant je možda bio suviše emotivan političar, preveliki čovek i simbol kakvi se retko nalaze u malim sredinama. Zato i ne treba da kukamo i da njemu sličnog ganjamo među našima. Pored toga što je bio prvi nemački kancelar levo od centra posle 40 godina vladavine desnice, čuven je po tome što je pao na kolena pred spomenikom zrt

Danak u krvi

Jelena Đurović ned 23. oktobar 2011.
“The privilege of opening the first trial in history for crimes against the peace of the world imposes a grave responsibility. The wrongs which we seek to condemn and punish have been so calculated, so malignant, and so devastating, that civilization cannot tolerate their being ignored, because it cannot survive their being repeated. That four great nations, flushed with victory and stung with injury stay the hand of vengeance and voluntarily submit their captive enemies to the judgment of the law is one of the most significant trib

O “Tridesetom februaru” i drugim lažima

Redakcija uto 18. oktobar 2011.
U svom najotvorenijem intervjuu do sada Jelena Đurović odgovara na sve optužbe i objašnjava tajne datuma koji ne postoji... Jelena Đurović je spisateljica kojoj je, kako sama priznaje, proza zapravo hobi. Aktivno se bavi novinarstvom a piše “ono što bi sama volela da čita” bez ambicije o velikim tiražima ili mogućnosti da osvoji nekakve nagrade. Zašto je onda ova polu-amaterka predmet našeg intervjua? Jednostavno, ona je urednica portal “Agitpop.me”

Devet pitanja za deveti krug

Jelena Đurović ned 2. oktobar 2011.
Od četvrtka se, "u krugovima bliskim", pričalo kako su u pripravnosti i stare Kobre, i stare Beretke i svi "old boys" u kooperaciji sa novozadojenima. Možda su i Stanišić i Simatović konsultovani, a neko je, sasvim sigurno, otišao i do Ulemeka u keliju, da Cema idejno pomogne u organizaciji, između dva apliciranja hidrogena. Za sve to vreme, naravno, naš DB ne postoji, policija ne postoji, vojska ne postoji a Ministarstvo pravde iskopava Čiču. Spremte se spremte za rehabilitaciju četnici

Such a shame, to believe in escape (Number me with rage...)

Jelena Đurović čet 22. septembar 2011.
U godinama koje su usledile, a posle napada na Sjedinjenje Američke Države 2001, predsednik Džordž Buš je izrekao nekoliko upečatljivih PR rečenica kojima su se potom američki liberali izrugivali do besvesti: “Nema pregovora sa teroristima”, “Ko nije sa nama, taj je protiv nas”, “Our war on terror begins…” Kako vreme odmiče, a približavaju se izbori u Srbiji, Bušove reči više ne zvuče ni glupo ni besmisleno. Rat protiv terora treba da počne.

Južnjačka uteha

Jelena Đurović sre 21. septembar 2011.
Povodom tužne vesti o razlazu benda R.E.M. - tekst iz magazina CAMP, objavljen u januaru 2005. "I'm going to make whatever it takes, ring you up, call you down, sign your name, secret love, make it rhyme, take you in, and make you mine." REM – Strange currencies – Monster 1994. Legenda kaže da kada je Majkl Stajp (Michael Stipe), krajem sedamdesetih, prvi put ušao u Vu

Građani buduće Jugoslavije

Jelena Đurović čet 4. avgust 2011.
Zove me Ronen danas. To je moj drug, jedan od najpoznatijih izraelskih sportskih novinara, baziran je u Budimpešti. Pita me kolika je razlika između srpskog, hrvatskog i bošnjačkog jezika? Da li je to kao američki engleski i engleski engleski? Pitam muža, on je i Englez i Hrvat, on kaže: “Da”. Odgovaram Ronenu da da. Promašili smo se Ronen i ja za dlaku na Sarajevskom filmskom festivalu, a njegov jatak Ari Folman, bio je predsednik žirija. (Intervju za Agitpop sledi, bez ne

"If there is any town this world would be better without, this is it."

Jelena Đurović ned 29. maj 2011.
“Apparently proud of their endeavors, the Scorpios recorded their war adventures, and made it possible to rent the tape from a video store in the Serbian town of Sid, from which most of them came. Needless to say, it is a ghastly document: the Scorpios unload the men from a truck; they beat them and curse their Muslim mothers; the men are terrified, their faces bloody; they lead them up into the woods. Then it all goes fast. The men put up no resistance, for they are exhausted and hopeless. The Scorpios shoot them in the back, o

I ja sam nacista (Istorija jednog apsurda u tri i po čina)

Jelena Đurović ned 22. maj 2011.
Vremeplov U maju, 1995.godine, žiri Kanskog filmskog festivala dodelio je Zlatnu palmu Emiru Kusturici za film “Underground”. Na slavljeničkoj žurci, uz trubače i podvrsikivanje, tompus je pušio jedan od najzaslužnijih za ovaj uspeh, Milorad Vučelić. Party se nastavio do duboko u noć, Kusturica je otišao u Pariz, Vučela u Beograd, na svoje radno mesto, podsetićemo, on je bio lični Gebels balkanskom kasapinu, Slobodanu Miloševiću. O čemu je govorio nagrađeni

5

Agitpop sub 21. maj 2011.
Pre pet godina, Crna Gora je postala nezavisna država. Ovaj jubilej bio je povod za tekstove u kojima se uporedno analizira društveno i ekonomsko stanje u Srbiji i Crnoj Gori, ali i za tradicionalnu majsku anticrnogorsku forumašku histeriju. Kako je gnev nad "braćom koja su nas izdala" omiljeni okidač po forumima, diskusije su se rasplamsavale. Umesto zaključaka, prenosimo dva zanimiljiva odgovora - iako je tužilaca je bilo i previše, malobrojna "odbrana" kompetentna:

Drugi obraz ili oko za oko?

Agitpop pet 6. maj 2011.
Povodom ubistva Osame bin Ladena, na Facebooku se vodi prava "bitka" u vezi sa ispravnošću odluke i postupaka SAD. Evo nekih reakcija na naš post o izjavama reditelja Michaela Moore-a. Mateja Rackov draga cako, šta nije jasno u majčinim rečima? slažem se dotičnim u najvećem delu teksta, ali poenta je da ako je pravedno i demokratski roknuti nekog u vugla bez suđenja i rešiti problem, pa bio i on opštemrski bin laden, onda ja ne bih bio deo tekvog si

Zašto volim Tita? (Pa to se ne pita...)

Jelena Đurović sre 4. maj 2011.
«Ne interesuje mene da li su oni zapisani. Ja želim da oni budu otpisani, razumete li? Otpisani». Kriger, šef beogradskog Gestapoa, serija «Otpisani» 1974. Besprekorno doterana, još uvek mlada, sveže izabrana premijerka Velike Britanije Margaret Tačer, tužno spušta pogled. Margaret, kasnije «čelična», vidno potresena, nosi crninu, na glavi tokicu, ne skida rukavice, iako joj je toplo. Trpi vrućinu i tako pokazuje poštovanje. Iza gospođe Tačer

HRONIKE BEBE NOVAK: Beba u raljama Avala filma

Dimitrije Vojnov uto 12. april 2011.
U ekskluzivnoj storiji, koja je objavljena kao bonus na sajtu romana "Ostrvo prokletih" Đorđa Bajića , Dimitrije Vojnov nam otkriva ko je Budo Đurović, čovek o kome će se tek čuti... Beba je bila potpuno potčinjena na astalu direktora Avala filma Ratka Draževića. Svojim snažnim šakama pritiskao je njene, suknja joj je bila podignuta i gledala je prema vratima stojeći gotovo uspravno dok j

No God up here...

Agitpop čet 7. april 2011.
Iz arhive Agitpop, a u sklopu proslave pedesetogodišnjice Gagarinovog leta u svemir, objavljujemo tekst od 12. aprila 2007. godine Na današnji dan (12. april), pre četrdeset i šest godina, Jurij Gagarin je postao prvi čovek koji je odleteo u kosmos i prvi čovek koji je, u svemiru, okrenuo krug oko zemljine orbite. Omaleni Rus (Juri je bio visok samo 157cm.) u kosmosu je proveo sat i 48 minuta, a za to vreme je zviždao melodiju "Родина с&#

Lice Svetog Saturna

Jelena Đurović sre 2. mart 2011.
Tekst objavljen u magazinu FAAR broj 008, Februar/Jun 2011, urednik: Bogomir Doringer, tema: Faceless “This city is afraid of me. I have seen its true face. The streets are extended gutters and the gutters are full of blood and when the drains finally scab over, all the vermin will drown. The accumulated filth of all their sex and murder will foam up about their waists and all the whores and politicians will look up and shout "Save us!"... and I'll look down and whisper "

STANDARDI PRE STATUSA ili Vojnov, Skrobonja, Kon i Đurović o Pesmi Evrovizije

Agitpop ned 27. februar 2011.
Ponekad, Facebook status može da izazove interesantnu online konverzaciju, koja je samo na korak od komedije apsurda ili političko-umetničkog igrokaza. Prenosimo vam jutrošnju debatu, čiji su akteri scenarista Dimitrije Vojnov, muzičar i producent Marko Kon, pisac i izdavač Goran Skrobonja i urednica portala AGITPOP Jelena Đurović. FB STATUS: Dimitrije Vojnov misli da smo prebrinuli ovogodišnji Eurosong još u Beogradu. U Dizeldorfu nećemo moći da se naddervišujemo sa Dinom koji je tamo

Javna nabavka

Agitpop sub 26. februar 2011.
Poštovana publiko, dragi čitaoci Družimo se više od mesec dana, i jako nam je lepo. Vidimo, i vama je lepo jer poseta stalno raste, rubrike se pune, pitanja i predloga je sve više. Kao što znate, portal AGITPOP je nekomercijalni medij, i neće se dogoditi da vam, u skorijoj budućnosti, preko omiljenih fotki igraju omraženi flash baneri. Teoretičar medija Maršal Makluan bio je prva osoba koja se pojavila na naslovnoj strani našeg portala, a onda su uletele sve te Gag

COM.INTERNA i NVO 'TRUST' predstavljaju agitpop.me

Agitpop sub 15. januar 2011.
"Dragi profesore Ajnštajn, no ipak možemo da kažemo jedno: sve što podstiče razvoj kulture istovremeno deluje protiv rata." Iskreno Vaš, SIGMUND FROJD - Beč, Septembra 1932." Lansiran 15. januara 2011., portal AGITPOP.ME rezultat je rada novinara, dizajnera i veb-developera koji su se okupili pod zajedničkim političkim i umetničkim idejama. Naši su ciljevi jasni i glase: SRBIJA U EU! SRBIJA U NATO! STOP KULTURNOM GENOCIDU DRŽAVNIH MEDIJA!

Jevanđelje o Marku

Agitpop pon 18. oktobar 2010.
Scenarista Aron Sorkin, autor jednog od čuvenijih one-linera u novijoj istoriji filma ( «You can’t handle the truth! “ iz “A Few Good Men” ), dobitnik nekoliko Emija kao autor serije “West Wing “ , pisac nedovoljno cenjenog “Charlie Wilson’s War”, ne podnosi internet i nema Facebook profil. Ipak, Sorkin svakako voli Velsovog «Građanina Kejna», čitao je Bibliju, analizirao psihološke teze o tome da su seks i moć gorivo za motivaciju, kao i crvenu sentencu o «radu koji je stvorio čoveka» ...Što je sve bilo sasvim dovoljno da napi

Victim of the crime - Phoenix

Agitpop sre 1. septembar 2010.
Dvehiljadita i nije bila neka godina. U mraku, pod Miloševićem, dočekali smo lažni milenijum, poenta je bila da nas ne uhapse, a ne da li ćemo čuti šta ima novo u svetu pop-muzike. I zato, iako su Phoenix izdali album United baš 2000, nisam uspela da ih čujem dok se prašina nije slegla, a to je bilo proleće pobedonosne 2001. "Too young" i "If I ever feel better" bili su idealna muzika za post-revolucionarno osećanje koje nas je preplavilo te prve godine nove ere. Tekstovi na ivici

"Srpski film" - Put u središte zemlje

Agitpop uto 3. avgust 2010.
Veliki zločin zahteva veliku umetnost. O Drugom svetskom ratu u Evropi najsnažnije su progovorili Pazolini u "120 dana Sodome", Kavani u filmu "Noćni portir", Bertoluči kroz "XX vek", pa i Trir u "Elementu zločina". Stravu ustaškog pokreta opisali su Zafranović i Slobodan Šnajder na čijeg ću se "Hrvatskog Fausta" vratiti nešto kasnije. Vijetnam je, sasvim neušećereno i krajnje brutalno odjeknuo kroz krike silovane žrtve u "Casualties of War" Brajana De

Zašto volim Tita? (Pa to se ne pita...)

Agitpop čet 1. juli 2010.
«Ne interesuje mene da li su oni zapisani. Ja želim da oni budu otpisani, razumete li? Otpisani». Kriger, šef beogradskog Gestapoa, serija «Otpisani» 1974. Besprekorno doterana, još uvek mlada, sveže izabrana premijerka Velike Britanije Margaret Tačer, tužno spušta pogled. Margaret, kasnije «čelična», vidno potresena, nosi crninu, na glavi tokicu, ne skida rukavice, iako joj je toplo. Trpi vrućinu i tako pokazuje poštovanje. Iza gospođe Tačer, o

All I need is everything - Aztec Camera

Agitpop pet 25. juni 2010.
"To su ti tvoji za koje niko nije čuo", replika je koju često čujem, kada se govori o omiljenoj muzici. I tako je od 1985. Tog leta je, zbog selidbe, moj brat od ujaka živeo u susednoj sobi . Svako je imao svoje kasete, ploče i mini liniju, tzv. stub. Ja sam slušala Technics a brat Sony (mislim da ga on ima i

Usklađivanje pogleda na istorijske događaje kao preduslov približavanja zemalja bivše SFRJ

Agitpop uto 23. mart 2010.
Međunarodna konferencija "SRBIJA I REGIONALNE INTEGRACIJE", Institut za međunarodnu politiku i privredu „Pitajte prosečnog čoveka ko je napisao drame Hamlet, Romeo i Julija, Kralj Lir i Otelo, i u najvećem broju slučajeva samouvereno će vam, kao iz topa, odgovoriti: Besmrtni bard iz Stratforda na Avonu. Priupitajte ga ko je autor Šekspirovih soneta i videćete da ćete dobiti isti ovaj nelogičan odgovor. Potom ista pitanja postavite stanovitijim književnim detektivima koji već godinama tu i tamo is

Al Bano & Romina Power - Felicita

Agitpop pet 1. januar 2010.
Ništa ne može tako brzo da vrati u prošlost, kao što to èini muzika. Možda zbog toga i postoji ova rubrika: svakoga dana saznam ponešto novo o svojim kolegama, što je možda i zanimljivije od anegdota o muzièarima èije se pesme preporuèuju. Današnja prièa ide ovako: kad smo deca, letujemo sa roditeljima. I to mrzimo. Hoæemo da porastemo što pre, da možemo da jedemo pizze, pomfrit i pijemo koka-kolu kad god nam se æefne. Hoæemo d

Sutra nije nikada

Agitpop sre 9. decembar 2009.
Pisati poeziju posle Aušvica je varvarizam, rekao je, 1949. godine, Teodor Adorno. Pisati blogove posle ubistva Brisa Tatona, otkazivanja Gej Prajda i besmislenog prolaska još jednog 6. oktobra za mene je bilo i teško i mučno, i gotovo nemoguće. Mesec dana sam spontano štrajkovala, htela sam da se smirim, jer sve što bih u međuvremenu sročila zvučalo bi kao psovka, uvreda, očaj, bedačenje. Onda je došla godišnjica oslobođenja Beograda, a sa njom i gostovanje

Kolektivno ludilo

Agitpop uto 24. novembar 2009.
Bertran Rasel, filozof i dobitnik Nobelove nagrade za književnost, smatrao je kako je najveći problem današnjeg sveta u tome što su glupaci strašno samouvereni, dok su inteligentni puni sumnje.Njemu posvećujem ovaj tekst. Sumrak svesti, koja je jedna od ključnih tekovina razvoja na liniji homo sapiens-moderni čovek, kulminirao je u “Blicu”. Ove novine prenose priču kako su “više sile” pomogle unuku pokojnog patrijarha da tokom sprovoda nađe snage za tegljenje povelikog krsta.

De(generacija)

Agitpop uto 10. novembar 2009.
U poslednjoj sceni filma «Apt pupil», Brajana Singera, lik kojeg tumači glumac Bred Renfro stoji ispred svoje (bele) kuće u predgrađu Njujorka, sa čijeg krova se vijori američka zastava. Na početku, saznali smo da se radnja dogadja 1984. godine - u međuvremenu je naš glavni junak, srednjoškolac, otkrio kako je njegov prvi komšija, simpatični deka koga igra Ian MekKelen, u stvari ozloglašeni naci koljač i fanatični ubica. I taman kada očekujemo da mladi, sveži Amer prijavi osta

The Room

Agitpop čet 1. oktobar 2009.
Nisu samo Srbi ljubitelji loše kinematografije i okolnog treša. Dok ovo čitate, mnogi stanovnici LA sufruju netom tražeći termin naredne projekcije „najgoreg filma ikad“ a koji se zove „The Room“. I zato, neka vas ne plaši ova vest.... http://www.blic.rs/zabava.php?id=107699 Kako i dolikuje statusu „kultnog“, u pitanju je misterija. Producent, scenarista, reditelj i glavni glumac je

Mi smo pederi, najjači smo najjači

Agitpop pet 18. septembar 2009.
“The world only spins forward. We will be citizens. The time has come.” Tony Kushner, Angels in America. 1991.   Danas sam na ulici našla flajer na kome piše: LBGT HATE CRIME: DON'T TOLERATE IT. REPORT IT. STOP IT. U potpisu, METROPOLITAN POLICE, FOR SAFER LONDON. Život koji živim liči na svakodnevnu posetu vremeplovu – sa jedne strane, fizički se nalazim u zemlji u kojoj, ako neko vređa homoseksuace može da ide u zatvor, dok se profesionalno bavim državom u kojoj je «Parada ponosa» skup «

Screen kiss - Thomas Dolby

Agitpop sre 5. avgust 2009.
Holivud osamdesetih. ENT. Zabava u velelepnoj kući na Beverli Hilsu. Poznate i manje poznte ličnosti piju šampanjac. Niski, plavi momak, trapavo prilazi lepotici: On: Ćao, ja sam Tom. Ona: Ćao, ja sam Ketlin. On: Čime se baviš? Ona: Ja sam glumica? A ti?

Dobrodošli u moj košmar

Agitpop sub 1. avgust 2009.
Postojala je, ovde na NRBG, neka ideja da pišem blog koji bi bio nešto kao «Pisma iz Londona» ili slično. Ovakav koncept mi je mučan iz dva razloga – pod jedan, najveći broj građana Srbije koje su svoje utočište našli u Britaniji, bili su četnici ili desničari, nezadovoljni Titom, NOB-om i socijalizmom. Na pamet mi padaju Crnjanski i Pekić, ali i hotel "Ravna gora", ovde u komšiluku, i pesmica "Kralju Pero piši iz Londona, koliko ti treba bataljona".

Tim Buckley - Make it right

Agitpop sub 1. avgust 2009.
Seks je zabava za sirotinju, glasi neka poslovica. A u vreme sankcija, ratovanja i gladovanja sve pošteno u Srbiji bilo je sirotinja. Povremene izlete u kvalitetne obroke pružale su szegedinske gozbe (to je ono kad majke donesu dimljeni sir, vaj krem i Herc salamicu). I tako se živelo - smrzavanje na ulici, na demonstracijama, filmovi na piratskim VHSovima, vesti sa slobodnih radija, i mađarske zalihe. U grad, najčešće peške,u neke opskurne džez klubove i mesta koja su radila mesec-dva pa su se zat

Džek Palans, Čika Enriko i Debeli Kip

Agitpop sub 1. avgust 2009.
Svaki bogovetni dan (a bogovetni je tu kao reč koja iskazuje nervoznu nameru kolumniste), u novinama čitamo o revidiranju perioda posle Drugog svetskog rata: iskopavaju se Draža i masovne grobnice antikomunista koji su, kako se stiče utisak, godinama streljani diljem Srbije, restitucija je na vratima, te će predratna buržoazija, konačno moći da uživa u blagodetima svojih osam, devet ili deset stanova, pa i celim zgradama koje su im ostavile dede. I mojima je oduzimano. Doduše, dogodilo se to malo manje navaletno (moj pra

Drugi čovek na Mesecu i Prvi reditelj na Zemlji

Agitpop sub 1. avgust 2009.
"Roger. Understand. We’re number one on the runway." Buzz Aldrin to Mission control Tri teme ovih dana zaokupljaju evropske ljubitelje umetnosti, naučne-fantastike i sadizma: na godišnjicu sletanja na Mesec (if you believe they put a man on the moon?), memoare je objavio Baz Oldrin, drugi čovek koji je, pre tačno četrdeset godina, zakoračio po "moru tišine". Manje dobra karma, može se reći, jer Oldrin nije otišao gore sa ključnom frazom, niti je uspeo da zadrži

Grad Ideje

Agitpop pon 13. juli 2009.
Na zidu 14. Beogradske gimnazije, koja se nalazi u centru opštine Vračar, neko je napisao grafit, revolucionarno-motivacioni poziv: “Idemo Vračarci!”. Ispod ovoga, drugačijim auto-lakom, par nedelja kasnije, osvanula je graffiti-antiteza: “A gde ćemo?”. Ako vam nije jasno, ovo je bio kreš kurs iz beogradske kreativnosti. Demotivacija protiv motivacije, spuštanje protiv dizanja, smaranje protiv dobre zabave, blejanje naspram smislenog razgovora u kafiću. I to

Bolje biti u Košutnjaku nego u Hagu

Agitpop čet 11. juni 2009.
Axa. Sad imamo i soundtrack njegove svakodnevice: Dotako sam dno života, gusle, Vidovdan, jer nijednom srcu neće lako biti, Bolje biti pijan nego star (crni Loša)... Rat.co vrti belu maramicu, vodi kolo, upoznaje porodicu, jede, pije, pogled mu luta u daljinu (to je krupnjak), uspavljuje "dedino unuče". Ono što je odvratno, a vidno na snimcima, je potpuno odsustvo griže savesti, koje bi moralo da postoji kad se malo opusti, a destilati krenu njegovim nervnim sistemom. I ovo društvo oko njega, svi

Ima jedna Kula u planini

Agitpop pet 1. maj 2009.
Kukumavčenje nad javnim radovima Emira Kusturice, ukazivanje na njegove privatne i poslovne odnose, zgražavanje nad poetskom nepravdom koja nagrađuje kolaboracioniste – sve ovo su već godinama teme građanske Srbije. Kusturičino mesto na lestvici mentalnog nasilja je, ipak, sasvim specifično. Oni koji ga vole, uključujući najviše njega samog, pozivaju se na slavu koju je «za Srbiju» pronosio svetom. Dve Zlatne palme! Dobro. Dve zlatne Palme su dobili i reditelji Bile August, Šošei Imamura,

Praznik

Agitpop čet 30. april 2009.
Približava se veliki dan. Premijera najnovijeg filma Larsa Von Trira, "Antihrist". Help yourself http://www.antichristthemovie.com/?page_id=3&language=en

Farma dinosaurusa

Agitpop čet 30. april 2009.
Ako ste bili emotivno oduvani nastupom Dinosaur Jr. na Tašmajdanu, evo još razloga za radost - novi singl "I want you to know" i album FARM koji izlazi krajem juna... http://pitchfork.com/news/35207-premiere-dinosaur-jr-i-want-you-to-know-stream/

Vuče, ovako se vodi mudra spoljna politika

Agitpop uto 28. april 2009.
Gordon Braun u Aušvicu: The Prime Minister has said that his visit to Auschwitz-Birkenau concentration camp was a reminder that everyone has a duty "to stand up against discrimination and prejudice". Gordon Brown toured the site of the former camp during a visit to Poland and signed the visitors’ book. He also wrote a message in the book. "What I have seen this afternoon is a harrowing testament to the murder of so many who suffered here the extremes of

Publicista za sumrak civilizacije

Agitpop ned 22. mart 2009.
Maks Kliford je jedan od onih tipova zbog kojih neki opravdano preziru ono što se definiše kao "Zapad". On je najpoznatiji i ozloglašeni britanski PR, čiji je profesionalni specijalitet prodavanje prljavih i mučnih detalja iz života poznatih ličnosti. Njegovo poslednje "delo" je direktan prenos sporog umiranja Džejd Gudi (Jade Goody) nekadašnje zvezde engleskog "Velikog brata", koja u ovom trenutku odbrojava poslednje sate svog, rakom izjedenog života. I dok moje kolege

Uđi slobodno

Agitpop pet 13. februar 2009.
...ili kako je Skandinavija ponovo odbranila čast evropskog filma. "Blic" piše da troglava ala Bradić/Kusta/Tadić sprema kinematografsko iznenađenje : operu inspirisanu romanom "Na Drini Ćuprija" koju bi, zajedničkim naporima trebalo da iznesu Nebojša i Nemanja, a Borisesa će sve to da podrži, valjda moralno i finansijski. Intimno me plaši ovakva kombinacija, s obzirom na to da mi je Lotika Apfelmajer, vlasnica hotela "Zur Brucke" rođena čukunbaba, pa stoga i angst u

Adam vs Slavoj

Agitpop čet 29. januar 2009.
Ako volite Žižeka, i ako ne volite Žižeka, sugerišemo debatu koja se vodi na sajtu magazina "The New Republic" između ovog slovenačkog pop-filozofa i Adama Kirša. Kirš je mlada zvezda književne kritike, a piše i za New York Times, The Nation i Hardvard Magazine. http://www.tnr.com/booksarts/story.html?id=097a31f3-c440-4b10-8894-14197d7a6eef

I bogati plaču

Agitpop čet 25. decembar 2008.
Elizabeth: What do you do? John: I buy and I sell money. 9 1/2 weeks, 1986. Uspaničeni britanski mediji objavljuju kako će u narednih par meseci još milion ljudi ostati bez posla. Očekuje se oduzimanje na desetine hiljada stanova onima koji neće moći da plate kredite. Banke će imati previše nekretnika, a mnogi će se naći pred vratima ustanova za socijalnu pomoć. Na groblju Hajgejt, gde se nalazi grob Karla Marksa puno crvenih

ASAP!

Agitpop sub 15. novembar 2008.
...na blog City Magazine-a, i saznajte paralelnu istoriju jugoslovenskog popa (muzičkog pravca, naravno...) http://www.citymagazine.rs/blog/?p=132

Kraj generacijske apatije

Agitpop sre 5. novembar 2008.
Zbog dugotrajne podrške koju je ovaj blog pružao Baraku Obami , naš kandidat je uspeo da postane 44. predsednik SAD. U izbornoj noći, uzbudljivoj skoro kao onoj u Srbiji, septembra 2000., Obama je oduvao "krkobabu" i "ludu aljaskanku" i u Čikagu (gde živi velika serbska diyaspora, pa nije slučajno izabrao :) održao istorijski govor, koji treba čitati svaki dan, nekoliko puta dnevno, pogotovo ako ste politički amater sa pretenzijama.

Kontrolisana anarhija

Agitpop sre 15. oktobar 2008.
Pre par meseci, a kada smo već svi bili više/manje zavisni od nove socijalne igračke Facebook, moj drug Mateja predložio je pokretanje sajta Hatebook, koji bi bio mesto na kome bi svako mogao da plasira svoje neprijatelje i one koji ga nerviraju. Ovakav anti/Facebook pogodovao bi ne samo političarima nego i velikom broju srpskih estradnih umetnica ali i srednjoškolcima-hejterima, koji bi se određivali ne samo time sa kim hoće da se druže nego i sa kim neće. To je inače dobar princip za život: najvažnije j

U tunelu, u sred' mraka

Agitpop sub 4. oktobar 2008.
Dobra deca poslušaju policajce i ostave auto na parkingu u Budvi (1 euro na sat). Kiša rominja. Dobra deca kupe kartu za autobus da se "organizovano prevezu na Jaz" gde za sat vremena počinje koncert pop veteranke Madone. Ulaz u autobuse podseća na kadrove filmova "Pijanista" ili pak "Šindlerove liste". Nagurani, malo pokisli, Rusi, Italijani i bivši jugosloveni, uklještenih kičmi i ruku, sat vremena u kolonama putuju do plaže. Malo promoćurnij

Zločin, a kazna?

Agitpop ned 21. septembar 2008.
Htela sam da pišem o lepim stvarima ali... ponovni napad na gej populaciju, u samom centru Beograda, toliko je odvratan i sramotan da sam sada još više sigurna da odbrana liberalnih i evropskih principa mora da se odvija beskompromisno, bez zastajanja i bez dvoumljenja. Pretnje, zastrašivanja i prebijanje neće zaplašiti nikoga od nas, jer kako je rekao Marks, "borbu možda ne možemo da dobijemo, ali je moramo voditi". Ono što je pozitivno, a desilo se protekle n

Pokojnici na crvenom tepihu...

Agitpop ned 14. septembar 2008.
…ovako je Gardijan naslovio svoj tekst povodom objavljivanja programa Londonskog Filmskog Festivala, koji će biti održan od 15. do 30.oktobra. Naime, ovogodišnji LFF nudi čak pet biopica (filmovi o istinim ličnostima) i to o: Čeu Gevari, Hanteru Tompsonu, Ričardu Niksonu, Bobiju Sendsu i Džordžu Bušu. Cinično, kako to samo Englezi znaju, ekipa Gardijana je i Buša stavila međ pokojnike, iako se njegov partijski naslednik za sada veoma dobro drži (46 prema 45, za Meke

Rešetanje

Jelena Đurović pon 25. juni 2007.
Aleksandar Stanković je rođen 8. aprila 1970. u Subotici. Od 1977. živi u Karlovcu a od 1985. u Zagrebu, gde završava Pravni fakultet. Trenira boks, objavio je knjigu poezije, a hrvatski gej muškarci smatraju ga za najzgodniju javnu ličnost. Žene ne zaostaju u pohvalama. "Het" tipovi ga poštuju, i dive se njegovoj beskompromisnosti. Već sedam godina na HRT 1, A. Stanković vodi emisiju "Nedjeljom u 2", a trenuci koji se pamte,
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 Šta je 642 

BY MILICA DRAKULIĆ

 what is this? 
ned 21. maj 2017.
 
 
 
 

MOST WANTED

Irena Škorić Bibi Netanjahu Milena Vukmirović Doktor Dum Jugoslavija Marina Marković Čiča TKV Stanislav Mirković Dimitrije Vojnov SFRJ Britanija Bratislav Pantelić Ivan Grubanov Đorđe Stojanović Vuk Jeremić Angela Merkel Tijana T. Mit Romni Kristofer Hičens Bret Iston Elis Ahmadinedžad Mats Staaub Evropska unija Mirko Ilić Beba Kapičić Maja Kojović Bogomir Doringer EU 30. februar Aleksandar Đorđević Ana Maria Rossi Dejvid Kameron Nenad Radujević Tijana Kojović 642 Josip Broz Tito Amfilohije Irina Simić Dejana Vučićević Kosovo Marija Pavlović Srbija Aleksandar Maćašev Jelena Novaković Jelena Đurović Parobrod Maja Maljević Apple Amerika Barak Obama Agitpop Kejt Mos Stiv Džobs
NATO

European Union

Doba Nevinosti