BLOGERI U CIVILU 

Nacistički logori u jugoslovenskom igranom filmu

čet 11. decembar 2014.

Tekst Žaka Riveta o filmu Kapo (1960) Đila Pontekorva jedan je od ključnih trenutaka evropske filmske kritike, čije su poente i danas relevantne za sve diskusije na temu odnosa etike i estetike filma. Rivet je zamerio Pontekorvu da je izborom filmske tehnike degradirao žrtve koncentracionih logora: u trenutku kada glavna logorašica Tereza (glumi je Emanuela Riva) gine na bodljikavoj žici, Pontekorvo se odlučuje za far napred i kadrira njeno mrtvo telo i podignutu ruku tako da dobije uravnoteženu, klasičnu kompoziciju. Za Riveta, taj „formalizam“ i briga za lepo u trenutku užasne, neshvatljive smrti u koncentracionom logoru, bio je moralno neprihvatljiv – pa iako je film bio nominovan za Oskara i danas se smatra klasikom, on se gotovo uvek pominje zajedno sa Rivetovim etičkim pitanjem.

 

 

Snimatelj koji je sarađivao sa Pontekorvom na tom filmu bio je – Aleksandar Sekulović, a sam film italijansko-francusko-jugoslovenska koprodukcija (Lovćen film). Te 1960. godine čak dva jugoslovenska filma nominovana su za Oskara u kategoriji Najbolji strani film, i oba su govorila o logorima: pomenuti Kapo i Štiglicov Deveti krug. Ipak, postoji nešto važnije od puke činjenice da smo nekada bili relevantna kinematografija po svetskim feštama i spektaklima, a to su razlozi za tu relevantnost. Slobodno se može reći da su umetnici iz socijalističke Jugoslavije bili pioniri tematizacije koncentracionih logora u svetu, a filmovi, predstave i književni tekstovi, koje su na tu temu stvarali, postavljali su najteža pitanja o umetnosti, etici i politici.

 

 

Socijalistička Jugoslavija proizvela je dvadesetak igranih i dokumentarnih filmova na temu ili sa motivima koncentracionih logora i nacističkih zatvora. Iako u broju od skoro 900 igranih filmova, koliko je snimljeno do raspada SFRJ, to izgleda srazmerno malo, treba imati na umu da je logorsko iskustvo Jugoslovena dokumentovano u različitim izvorima, da je našlo svoje mesto u drugim umetnostima osim filma, da su filmove na tu temu stvarali neki od najvažnijih jugoslovenskih reditelja i pisaca (reditelji Novaković, Bauer, Štiglic, Mimica, Vukotić, pisci Zupan, Lebović, Pekić), te da se, na kraju krajeva, tema nacističkih logora, zločina i Šoe/Holokausta, u jugoslovenskoj kinematografiji kao važna pojavljuje kada i u drugim evropskim zemljama – krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina. Osim toga, logori se pojavljuju u brojnim dokumentarcima i žurnalima iz prvih godina nakon rata, a jedan od njih, Jasenovac (1945) Gustava Gavrina i Koste Hlavatija, među prvim je filmovima proizvedenim u novoj Jugoslaviji, i među prvim svedočanstvima o nacističkim logorima uopšte, uz rame sa Nacističkim koncentracionim logorima (1945) i Nacističkim planom (1945) Džordža Stivensa.

 

 

Tako su neki od stavova i pitanja Žaka Riveta već bili prisutni u jugoslovenskoj javnosti: recimo,1956. godine izvedena je drama Nebeski odred Đorđa Lebovića i Aleksandra Obrenovića, do danas verovatno najvažnija naša drama o logorima, koja govori o grupi logoraša prisiljenoj da učestvuje u masovnoj likvidaciji drugih zatočenika. Potom su 1961. godine Boško Bošković i Ilija Nikolić snimili istoimeni film (opet produkcija Lovćen filma), koji, razume se, nije izazvao takav potres kao pozorišna predstava pre toga – jer kada se ta priča prvi put pojavila u dramskom obliku, i dobila Sterijinu nagradu, proizvela je polemiku u koju su se, među ostalima, uključili i Dušan Matić, Ivan Ivanji i Slobodan Selenić, i u kojoj se raspravljalo da li je moguće predstaviti užase holokausta u umetnosti, na koji način ih treba predstavljati, kako o njima umetnički svedočiti?[i]

 

 

Iz današnje perspektive jasno se može videti da su u isto vreme nastala dva umetnička dela čiji je odnos prema logorima bio sličan, a postaće, zapravo, preloman za kulturu sećanja posleratne Evrope: komad Nebeski odred Lebovića i Obrenovića, i film Noć i magla (1955) Alena Renea. Rebeka Kliford u nedavno objavljenoj knjizi Spomen na Holokaust: Dileme o sećanju u Francuskoj i Italiji (Oksford, 2013), analizira kulturu sećanja u Francuskoj i Italiji, i naziva period neposredno nakon rata vremenom „posleratne tišine“. U Jugoslaviji je tada ipak postojao određeni korpus umetničkih radova na temu logora, ali se i u njima mogu videti dve tematske linije koje Rebeka Kliford uočava u francuskom i italijanskom slučaju: naglašavanje pokreta otpora, uloge komunista i partizana kao tragičnih heroja, žrtava nacističke represije (Crveni cvet, 1950, takođe u režiji Gustava Gavrina), i figura „dobrog građanina“ koji ne pristaje na saradnju sa nacistima i pomaže logorašima (Norvežani koji pomažu interniranim jugoslovenskim partizanima u Krvavom putu, 1955, Radoša Novakovića i Kore Bergstroma).

 

U nizu filmova može se pratiti pomeranje značenjskog težišta sa pitanja vojnih zarobljenika (partizana), njihovih etičkih dilema i heroizma, ka pitanjima civilnih žrtava, torture, ponižavanja i ogoljavanja čoveka u koncentracionim logorima, do odnosa prema logorima i sećanju na logore u posleratnom društvu. Različite etičke preokupacije i značenja tih filmova svakako treba sagledati i u vezi sa različitim narativnim i stilskim pristupima, te sa kontekstom istorijskog perioda u kom su filmovi nastali. Neki od njih pripadaju klasičnom fabularnom stilu, koji u Jugoslaviji dominira tokom pedesetih, ali se pojavljuje i kasnije, i u kojem melodramski i akcioni zapleti igraju značajnu ulogu, dok se u nekima tema logora obrađuje u formalno radikalnijem, novotalasnom ili kasnomodernističkom stilu (katkad i sa naturalističkim elementima), za čiji se vrhunac u jugoslovenskom filmu uzima sredina šezdesetih.

 

 

Međutim, uže gledano, po sličnostima motiva, zapleta i poenti, filmove možemo svrstati u nekoliko grupa. U prvoj su oni koji govore o Zagrebu tokom ustaške vlasti, pogromu Jevreja, nacionalnoj segregaciji, nacističkim internatima: Ne okreći se, sine (1956) Branka Bauera, u kojem glavni junak, partizan, beži iz voza koji prevozi uhapšenike u jasenovački logor, da bi u Zagrebu zatekao svog sina u ustaškom internatu, zadojenog nacističkom ideologijom; Deveti krug (1960) Franca Štiglica, u kojoj se mladi Ivo najpre provizorno venča sa Jevrejkom Rut kako bi je spasao od hapšenja, ali se potom zaljubi u nju i pokuša da je spase iz logora u koji ona dospe; i Akcija stadion (1977) Dušana Vukotića, o spontanom otporu građana Zagreba odvajanju Srba i Jevreja od ostalih ljudi na stadionu, i komunističkoj akciji paljenja tog stadiona. Dva filma govore o zarobljenicima koji se nalaze između mina i logora, jer dobijaju zadatak da deminiraju teren – Kampo Mamula (1959) Velimira Stojanovića i Pet minuta raja (1959) Igora Pretnara, po scenariju Vitomila Zupana.

 

Priče smeštene pretežno u logoru, koje se bave životom logoraša, torturom, streljanjem, smrću i ponižavanjem iza logorskih zidova i bodljikave žice, osim u Nebeskom odredu Kapou, nalaze se i u Hranjeniku (1970) Vatroslava Mimice, te jugoslovensko-francuskom Ograda (L'Enclos, 1961) Armana Gatija, pisca i reditelja bliskog francuskoj novotalasnoj sceni „sa leve obale Sene“ (Žak Demi, Alen Rene, Agnješ Varda, i drugi). Slične motive ima i daleko klasičniji Krvavi put (1955) Radoša Novakovića i Kore Bergstroma, jugoslovensko-norveška produkcija o zarobljenim Jugoslovenima u nemačkom logoru u Norveškoj, uz dodatni zaplet o bekstvu iz logora, koji sadrži i Opasni put (1963) Mate Relje, koji govori o Slovencima zatočenim u Šleziji, među kojima su i deca, te dvojici dečaka koji pobegnu odatle. Slično Hranjeniku Vatroslava Mimice, Crne ptice (1967) Eduarda Galića predstavlja kombinaciju naturalizma i modernističke metaforike, ali sa naglašenim biblijskim motivima i jezovitom poentom. Na posletku, tri filma govore o nemogućnosti da se živi posle logora, o preživelim i nekažnjenim saradnicima nacista i zapovednicima logora, te o problemima kulture sećanja: klasični Tri četrtine sonca (1959) Jože Babiča, izrazito modernistički Ponedjeljak ili utorak (1966) Vatroslava Mimice, te umereno modernistički Dim (1967) Slobodana Kosovalića, po scenariju Borislava Pekića.

 

Kasnije, tokom osamdesetih, film će izgubiti interesovanje za temu nacističkih logora (Lager Niš, 1987, Miomira – Mikija Stamenkovića, jedan je od retkih primera, a govori o logoru „Crveni krst“ u Nišu), ali će ona opstati na televiziji (na primer, serija Banjica, 1984, koju je režirao Sava Mrmak po scenariju Siniše Pavića), te u književnosti, memoarskoj literaturi, istorijskim studijama... Nažalost,  u tom periodu će neretko postajati i zloupotrebljavana za razne političke ciljeve – uglavnom nacionalističke. Ta zloupotreba biće uvod u jugoslovenske ratove devedesetih, ali ovaj put bez partizana, bez pokreta otpora, bez emancipacijskog potencijala za društvo i sabotaže fašističkih projekata. Pitanja umetničkog svedočenja o takvim, nedavnim, logorima, punim civilnih žrtava u ime nacije, postala su ponovo ključna pitanja našeg društva, na koja još nismo odgovorili. Po svemu sudeći, vreme je da ponovo, i ovaj put pažljivije, gledamo jugoslovenske filmove.

 

Ivan Velisavljević

 

 

[i] Lebović, koji je i sam bio logoraš, godinama potom sakupljaće dokumentarnu građu o Holokaustu i napisati čitav niz tekstova o tome, memoarskih zapisa, proze, radio-drama, iz kojih je proizašla i njegova izvanredna dramska Tetralogija na logorske teme (Nebeski odred, Haleluja, Viktorija, Vojnik i lutka).

 

Fotografije:

 

"Kapo" 1960.

"Deveti krug" 1960.

"Nebeski odred" 1961.

"Krvavi put" 1955.

 

komentari (0) ostavite komentar


BLOGERI U CIVILU ARHIVA

Izbori 2016.

Nezavisni Analitičar ned 10. april 2016.
Predstojeće izbore u Srbiji smo mogli da očekujemo u referendumskoj atmosferi. Oni su zamalo poneli teško breme koje ni jedno glasanje od uvođenja višestranačkog sistema 1990. godine nije imalo. Krajem aprila bi se tako otvorila dva puta: trasa ka normalizaciji Srbije i približavanje Zapadu, ili prihvatanje metalnog zagrljaja Rusije, odnosno onoga što Srbi misle da današnja Rusija jeste. Na žalost, rezultat je odavno jasan: Srbija će glasati za Putina. U parlamentu će biti

Politizacija sećanja

Jaša Alfandari uto 11. avgust 2015.
Otvoreno pismo gospodi iz komisije za gradnju Memorijalnog centra Sajmište Sir Winston Churchil je jednom rekao “Ako želite da odložite rešenje problema unedogled, osnujte komisiju.” Nepunih pola godine po završetku aprilskog rata, koji je trajao nešto od više dve nedelje, nemačka komanda u Beogradu sa upravom grada Beograda odlučila je da se osnuje jevrejski logor, na mestu gde je do početka rata bio izložbeni prostor beogradskog sajma. Tehničk

The Euro-Asian Jewish Congress Statement on the agreement on Iran's nuclear program

EAJC čet 16. juli 2015.
Euro-Asian Jewish Congress (EAJC) expressess concern over the agreement between Iran and the six world powers on Iran's nuclear program and shares the deeply troubling of Israel in connection with this deal. Long-term support for anti-Israeli forces by the Islamic Republic and permanent threats to the Jewish state from the highest Iranian officials give reasonable grounds to believe that the agreement reached in Vienna will not have a deterrent effect on Iran, but will let loose it in the foreseeable future.

Bog na nebu, Putin na zemlji

Nezavisni Analitičar ned 26. oktobar 2014.
Prošlo je desetak dana od "veličanstvene" parade u čast VV Putina, na kojoj je " vojska pokazala da uspešno dejstvuje u svim meteouslovima " (M. Lazanski, Politika, 18. 10. 2014.). Na stranu što je parada odrganizovana 16. oktobra umesto dvadesetog, u sred radne nedelje, na stranu što je od ulizičkog ponašanja pred kraj već bilo

Shapshot jednakosti

GORAN VELJIĆ sub 6. septembar 2014.
Piše: Lazara Marinković U organizaciji IDAHO Beograd i u saradnji sa UK Parobrod i Аmbasadom Kraljevine Holandije, izložba fotografija jednominutnih istopolnih venčanja u Njujorku autora Gorana Veljića pod nazivom Snapshot jednakosti smeštena je u neoklasicističoj Sali Kulturnog centra Reks. Sa idejom prilagođavanja prostora Veljićevoj

Concours d’Elegance Villa d’Este

SuperStar Worldwide sub 31. maj 2014.
Corrado Lopresto, zvezda prošlogodisnje edicije "24 sata Elegancije", potvrdjuje ove godine svoj status jednog od najznačajnijih kolekcionara klasičnih automobila na svetu. Na Concours d’Elegance Villa d’Este, najznačajnijem svetskom dogadjaju sveta klasičnih automobila, prestižno priznanje, Best of Show osvojio je unikatni primerak Alfa Romeo 6C 1750 GS Aprile iz 1931. godine. Ovaj neobični automobil, osvojio je žiri svojom izuzetnom retauracijom, po kojoj su modeli iz Lopresto kolekcije svetski po

BeHouse u Milanu

SuperStar Worldwide sub 31. maj 2014.
Jedan od najboljih luksuznih lifestyle časopisa na svetu, BeSpoke, organizovao je veoma uspešan događaj u Milanu pod imenom BeHouse. Naime, vizija predsednika BeSpoke-a Giansandra Cantori-a ostvarila se u prestižnom milanskom muzeju u palati Minguzzi u srcu šik distrikta Brera koji je tada postao epicentar najekskluzivnijih brendova. Maserati je prikazao svoj novi Quattroporte dok su balončići šampanjca Veuve Clicqot-a ulepšali trenutak. U prvom delu BeHouse, italijanski stil su predstavile

Europeana Fashion 2014: Glamur londonskih muzeja i italijanske mode

Draginja Maskareli ned 20. april 2014.
Od marta 2012. godine Muzej primenjene umetnosti u Beogradu učestvuje u projektu Europeana Fashion kao jedan od 22 partnera, među kojima su vodeći privatni i javni muzeji, arhivi i kolekcije iz 12 evropskih zemalja. Ovaj trogodišnji projekat, koji sufinansira Evropska komisija u okviru ICT Programa za podršku politici informaciono-komunikacionih tehnologij

Petar Lubarda: Jedna slika, jedno vreme, jedna zemlja, jedna porodica

Lidija Jovanović sub 8. mart 2014.
Nemoguće je pisati o istoriji slikarstva na Balkanu, a posebno slikarstva Srbije i Crne Gore i ne pozabaviti se ozbiljno i iscrpno delom Petra Lubarde. Nemoguće je vizuelnu percepciju crnogorskog krajolika odvojiti od slike koju je nama, rodjenim u drugoj polovini dvadesetog veka Petar Lubarda zadao kao neizbrisivi trag u arhivu likovnog sećanja. Nemoguće mi je i razmišljati o svojim umetničkim korenima, a preskočititi krupnu ulogu koju je u kreiranju moga razumevanja umetnosti igrao Petar Lubarda.

Serbia's "Ambassador to the World"?!

Ana Davidović Wijnberg pon 30. septembar 2013.
So, for a while now I've been hearing, from many different people, about Mr. Karl Haudbourg and his tireless efforts in "promoting Serbia to the rest of the world". From what I gathered, Mr. Haudbourg moved to Belgrade (from France) a couple/few years ago. I didn't see any information on Mr. Haudbourg's occupation. Maybe some of you remember Mr. Haudbourg from recent news about a French man, attacked by two teenagers in Studentski park because he was on roller blades? Mr. Karl Haudbourg has his

Inspiracija ili kreacija?

Bratislav Pantelić sre 5. juni 2013.
Les Demoiselles d'Avignon, koju je Pablo Picasso naslikao 1907. godine, označila je kraj petovekovne dominacije renesansnog vizuelnog modela i pomak ka novom poetskom senzibilitetu i vizuelnom poretku. Taj dramatični nagoveštaj novog doba nije nastao iznenada, u trenutku umetnikove inspiracije, poput bljeska koji otkriva skriveno i povezuje nepovezano a još manje je to bio trenutak ludosti (antički furor poeticus ) kako su inspiraciju romantičari poput Shelleya zamišljali. Picassova slik

IDAHO intervju sa Biljanom Srbljanović

IDAHO Belgrade sre 15. maj 2013.
Uzimajući kulturu i umetnost kao ključne alate u borbi za poštovanje ljudskih prava i slobodno društvo, incijativa IDAHO Belgrade ove godine obeležava 17. maj, Međunarodni Dan Borbe Protiv Homofobije i Transfobije. Sa željom da otvori konstruktivni dijalog o kreativnoj snazi koje ovo društo ima i treba da upotrebi u toj borbi, u Kulturnom Centru Grad će u petak biti organizovana panel diskusija na ovu temu i izložba "Signal" na kojoj će grupa lokalnih vizuelnih umetnika dati svoj doprinos razvoju novih strat

Srbi i Rusi: braća, ili nešto sasvim drugo?

Ferdinand Mesmer ned 14. april 2013.
Tradicionalno prijateljstvo ili ‘bratstvo’ između Srba i Rusa u koje duboko veruje prosečan Srbin, notorna je besmislica. Ne samo zato što politički kolektiviteti poput ‘naroda’ ne mogu voleti ili mrzeti niti mogu imati braću ili druge rodbinske odnose već zato što takozvana ‘tradicija', koja je tako duboko usađena u ideološku matricu patrijarhalnog ustrojstva, nije ništa drugo nego iluzija; ona je, kako je to odavno primetio Eric Hobsbawm, izmišljena. Tradici

Montenegro and the World's Youngest Jewish Community

Ronen Dorfan ned 31. mart 2013.
This article was published in "Israel Hayom" newspaper. It has been translated from Hebrew to English by the author, Ronen Dorfan. The room is very simple. At the head of the tower at the top of the cliff, not far from the Montenegrin-Albanian border. It is nicely maintained, with whitewashed walls, a small holy arc on the east and a small alcove for the scholar's holy books on the west. Here on Yom Kippur 1676, the 5437 th Jewish year, ended one of the most unfortunate ch

Brendiranje Đilasa

Dimitrije Vojnov čet 21. mart 2013.
U izvanrednom tekstu posvećenom izložbi Polet na kojoj će biti prikazani oglasi iz časopisa Ekonomska politika koji su izlazili tokom šezdesetih i sedamdesetih, naslovljenom Nije mi toliko do bruke koliko do tržišta! Branislav Dimitrijević definisao je osnovne kontradikcije koje su krasile ekonomsku propagandu u socijalističkoj Jugoslaviji. Problem konkurencije u socijalističkoj ekonomiji koji je karakterisao period privredne reforme iz 1965. godine a zatim i neizbežni uticaj lifestyle marketin

O zečevima i sirotinji

Dimitrije Vojnov čet 21. februar 2013.
Razvoj američke ekonomije je doveo do toga da Holivud danas ne može da snimi čak ni punokrvni šovinistički film. U vreme Ronalda Reagana, kada su tržišta SSSRa i Kine praktično bila zatvorena za američki film, a i kada nisu, raspoloženje u tim zemljama je bilo takvo da su sa radoznalošću prihvatali američku propagandu, postojale su određene, mahom fiktivne prepreke na koje bi nailazili otvoreno šovinistički filmovi koji bi se bavili diretnim konflik

Kad su cvetali pikseli

Dimitrije Vojnov sre 6. februar 2013.
WRECK-IT RALPH nije Pixarov film, već "obična" Disney produkcija koja je doduše nastala u periodu kada su kreativci iz Pixara uzeli veće učešće u radu Disneya, i kada je John Lassetter već došao na čelo sektora za animaciju. Ovim počinjem osvrt na WRECK-IT RALPH zbog toga što je ovaj film po svom kvalitetu u ravni Pixarovih radova, odnosno u ravni nadahnutih Pixarovih radova, i samim tim reč je o prvoj klasi filmova u svakom pogledu. Rich Moore nema background u Pixaru ali ima dosta iskustva u radu na

Vragovi koji su doneli šalu

Dimitrije Vojnov sre 12. decembar 2012.
Verovatno samo u danima mutnih političkih dešavanja, kada još uvek do kraja nije jasno ko je čiji, i ko bi mogao da svojom diplomom iznenada dopuni naprednjačke kadrovske rupe, možemo da očekujemo nenasilno suočavanje Aleksandra Tijanića, čelnika Javnog servisa, sa potpunim programskim brodolomom. U trenutku kada RTS kao svoj ključni premijerni adut emituje „Jagodiće“, drugu sezonu serije koja je izvorno išla na Pinku i kroz bestidnu „naprednjačku“ kampanju promoviše reprizu „Rođak

Otpisivanje otpisanih

Dimitrije Vojnov uto 13. novembar 2012.
Pomeranje Roberta Nemečeka sa mesta glavnog i odgovornog urednika televizije Avala na mesto savetnika za filmski i serijski program predstavlja ozbiljan udar na dva ključna principa obnove srpskog televizijskog bića. Ostaje nada da ovim ishodom ti principi nisu zauvek, već tek privremeno, poraženi i da će u nekoj sledećoj prilici biti bolje sprovedeni. Prvi princip je manje važan a zapravo je su&

Milchy Way

Dimitrije Vojnov pon 2. april 2012.
Pogledao sam "Luck" . Ova serija je ukinuta posle jedne sezone i započetog snimanja druge, formalno zbog nekoliko konja koji su stradali tokom snimanja. Ipak, nisam nesklon tome da poverujem kako je HBO iskoristio priliku da prekine snimanje zbog toga što je olako naručio novu sezonu. "Luck" je bio serija kojoj su rejtinzi maltene eksponencijalno opadali a na nivou zapleta se ispostavila da će biti jedan od onih HBO poduhvata koji uopšte ne

Izbori su došli u moj kraj

Milan Aranđelović uto 28. februar 2012.
Ležao je miran i spokojan u mraku čekajući neizbežno. Raj mu je bio na dohvat ruke. Ispunio je sve uslove koji su se od njega zahtevali da se pridruži svojim kolegama bogovima u njihovoj rezidenciji na orbiti oko Sirijusa - umro je. Njegove verne sluge dobro su ga pripremile za putovanje. Zavoji, kojim su ga obmotali, nisu ga stezali,niti mu kočili krvotok koga nema. Njegove iznutrice, sitna crevca i mozak bili su bezbedno spakovani na stalažama pored sarkofaga. Jedino ga je pomalo nervirala činjenica da ovo putovanj

Boles'

Milan Aranđelović pet 24. februar 2012.
Radnja ove priče odvija se u davnoj prošlosti, u jednoj drevnoj, srednjevekovnoj, zemlji. Kao što je poznato harale su u to mračno vreme mnoge bolesti. I, eto, desilo se da se od jedne bolesti razboleo i ministar unutrašnjih dela. Članovi Vlade, čiji je on ministar bio, nisu gubili vreme na formalnosti, kao što je smrt ministrova, već su odmah organizovali jednu samrtnu sedeljku. U svečanoj sali u zgradi Vlade, postavili su veliki i široki sto, zaostao od nekog banketa, čiji je kapacitet bio veliki. 

Transparentno Srbija!

Milan Aranđelović sub 18. februar 2012.
Sedi Vlada Srbije sama, na sednici ovog dana. Da tiho pati, to nam ministarska suza kaže, ali ne može da kaže, šta ministri traže. Znate li o čemu ove brige glede, objasniće nam rečenice koje slede! - "ŠMRC!", čulo se iz pravca ministra vojnog. - "Izvoli", reče mu ministar unutrašnjih nedela pružajući mu maramicu. - "Da li je, da li je…", sramežljivo će pružajući svoje kandze Vojni. - "Ne brini se. Maramice su iz javnih n

Smena i nacija

Stefan Aleksić čet 26. januar 2012.
Javna sfera u Srbiji je ponovo zavibrirala. Posle meseci slavskog i novogodišnjeg zatišja, neke ključne tačke i pitanja javne sfere ponovo su otkrivena. Nacionalističke snage oličene u nekim institucijama koje neopravdano nazivamo "medijima" i političkim elitama ponašaju se kao uzrujani roj pčela: prvo su iskasapili tekst pisca Andreja Nikolaidisa tako što su jedan deo istrgli iz celine, pa su tu rečenicu iskrivili, pa su ga onda optužili da je on toj rečenici dao značenje koje su joj dali beogradski

Pisac koji je voleo fusbal

Dimitrije Vojnov čet 29. decembar 2011.
Ako je nekome zasmetalo što Aleksandar Tijanić, direktor Javnog servisa, stalno sam odgovara na sva pitanja koja se postavljaju oko naše nacionalne televizije, onda je posle problema oko televizijskog filma o Crnjanskom, i pokušaja urednika Kulturno-umetničkog programa Miodraga Zupanca da sam spinuje taj slučaj, verovatno shvatio da ovaj čovek nema na koga da se osloni. Neodrživ koncept dramskog programa RTS-a

£££ Factor

Nezavisni Analitičar pon 12. decembar 2011.
Juče se završila još jedna sezona X Factor -a u Engleskoj. Zlobnici će reći da je bila najgora do sada, jer je u proseku 3 miliona ljudi manje nego prošle godine, subotom gledalo okršaje ne tako talentovanih i sve manje harizmatičnih pevača. Grupa devojčica, nazvana "Little Mix" ipak je osvojila publiku i za njih počinje "ride of the lifetime", borba sa slavom (oko 5 minuta), zatim izdavanje CD-a koji će kupiti samo &scaron

Poslednji Pajkićevac

Dimitrije Vojnov pon 28. novembar 2011.
@BretEastonEllis After seeing Drive today was told: "Sorry, babe, but I'd leave you for Ryan Gosling..." My response: "Um, babe, I'd leave you for him, too." Ponovni holivudski debi Nicolasa Windinga Refna " Drive ", pošto se

Critics Are Just Not That Into Romcom

Dimitrije Vojnov pon 3. oktobar 2011.
"Crazy Stupid Love" Johna Reque i Glenna Ficarre dočekan je kao veliko iznenađenje ove sezone. Doduše, Warner je vrlo suptilno postigao da mu se prorekne status sleeper hita još proletos što samo potvrđuje tezu da sudbinu filma na blagajnama u velikoj meri određuje odnos koji sam distributer ima prema njemu i da su većina promašaja filmovi od kojih je sam studio digao ruke.

"Oskara" uveoci

Dimitrije Vojnov sub 3. septembar 2011.
Pre nekoliko dana, srpska javnost je ponovo izgubila dragoceno vreme baveći se jednom od najbesmislenijih aktivnosti u domenu bizarnog hobija zvanog srpska kinematografija a to je izbor našeg ovogodišnjeg kandidata za Oskara. Kao i inače, ovogodišnjeg kandidata izabrala je jedna opskurna institucija i taj izbor je ponovo tretiran kao svojevrsno "priznanje" za najbolji film pošto njime eto sad treba da se podičimo pred svetom. Uprkos tome što čak i članovi te opskurne organizacije bar

Playing doctor with the devil

Dimitrije Vojnov čet 4. avgust 2011.
Ne volim previše da blogujem o stvarima koje radim ali sam poslednjih dana bio angažovan na jednom zanimljvom poslu za svakoga ko sebe smatra delom srpske kinematografije a još više

Spilberg - Pitanje mozga

Dimitrije Vojnov sub 18. juni 2011.
Danas je u kulturnom dodatku Novost i izašao tekst u sklopu najave novog, i poprilično izvanrednog filma JJ Abramsa Super 8 koji je Steven Spielberg ne samo producirao već i u značajnoj meri inspirisao. Integralne odgovore na pitanja koji nisu mogli da uđu u tekst, a proistekli su iz jedne lepe prilike da se malo promisli o Spielbergovom doprinosu

Prva klasa

Dimitrije Vojnov uto 7. juni 2011.
Kao što je već poznato korisnicima kako socijalnih tako i nacionalnih mreža, pogledao sam "X-men: First Class" Matthew Vaughna, i da mi "Blade" nije stvarno jedan od najbitnijih filmova inače, priznao bih da je ovo svakako najbolji film ikada snimljen po Marvelovom stripu. Ovako to zadovoljstvo prepuštam nekom drugom, ali mislim da je to svakom dobronamernom gledaocu očigledno. Štaviše, išao bih toliko daleko da "First Class" proglasim za ozbiljnog kandidata u trc

Dokazi ljubavi

Dimitrije Vojnov pon 23. maj 2011.
Kada na IMDBu listate filmografije dramskih pisaca poput Harolda Pintera ili Toma Stopparda među brojnim ekranizacijama pronaći ćete nekoliko sa srpskim naslovima. U pojedinim slučajevima to su snimci pozorišnih predstava koje je naša televizija emoitovala kao zasebne emisije ali neke stavke su i televizijke drame snimljene po njihovim komadima i to u vreme kada su oni bili aktuelni. Pored emisije „Trezor“, ovo je još jedan podsetnik na danas gotovo nezamislivu praksu da je beogradska televizija, u okviru

Filmovi u kojima smo pobeđivali

Dimitrije Vojnov pon 9. maj 2011.
Na jednoj zanimljivoj diskusiji o partizanskom filmu u okviru Festivala revolucije, istorije i knjževnosti, domaćin Vule Žurić, književnik i veliki poznavalac partizanskog filma – koje ima značajnu ulogu u njegovom romanu Nedelja pacova (Laguna, 2010) – postavio je jedno naizgled revijalno a zapravo suštinsko pitanje – kako bi danas izgledao partizanski film? To pitanje u određenoj meri može naći sv

Ne lepši, a stariji

Nezavisni Analitičar sre 27. april 2011.
Poslednjih meseci svedok sam renoviranja Tašmajdanskog parka u Beogradu. Prolazim Bulevarom Revolucije ili Beogradskom i gledam u te tarabe i jedva čekam da ih sklone i da vidim šta su to napravili od starog parka. Nisam siguran da li je Tašu trebalo baš tako temeljno renoviranje. Park nije izgledao tako loše, trebalo mu je malo podziđivanje stazica i osveženje trave, možda malo obratiti pažnju na cvetne aranžmane i srediti asfalt... ali ovi su baš rešili da ni kamen na kam

Jedino rešenje je samoubistvo

Nezavisni Analitičar sre 20. april 2011.
Gledam Tomu ovih dana, od kada je na dijeti, i ne mogu a da se ne upitam: može li iko toliko prevrtljiv sa izveštačeno tužnim i brižnim nastupom, i toliko negativnim stavom, da ima čak i prijatelje a kamoli kompetentne saradnike s kojima bi jednog dana preuzeo vlast u zemlji. Jedini Nikolićev veran partner je Vučić, a gledajući njih, uz lopova Karića kao kolaboracionistu, čoveku preostaje jedno jedino rešenje: da se ubije.

Srbija od srca

Nezavisni Analitičar pon 4. april 2011.
Vidim te bilborde po Beogradu, a slutim da nije samo glavni grad u pitanju, koji su deo kampanje "Srbija od Srca". Krasno. Lepe slike, lepi pejzaži, neke livade, tu i tamo po reka ili brdo, ima drveća, po neki planinski vrh, kuća i vodenica, sojenica, pa opet cvetne livade i šume. Na svakom bilbordu piše i gde je uslikan... all the usual suspect su tu, Tara, nekakvi šumadijski pejzaži i slično. Onda se u jednom momentu zapitam čemu zapravo služi kampanja "Srbija od Srca"? Kren

Zašto Srbi vole Gadafija

Nezavisni Analitičar ned 20. mart 2011.
Prethodnih dana, inspirisan ogromnom podrškom koju Pukovnik uživa medju Srbima, pokušao sam da sagledam doprinos Moamera Gadafija ljudskoj civilizaciji. Za vreme njegove četrdesetogodišnje vladavine, koja se često graničila sa strahovladom, libijski narod nije postigao ništa... ni u umetnosti, ni u nauci, ni u sportu. Društveno uređenje je i dalje plemensko i primitivno, demokratija kao koncept je celoj naciji (ili bolje reći skupu plemena koje žive u pustinjama Libije) potpuno nepoznata

KNOW HOW: Kako da cigaretama smanjite kvadraturu svog lokala

Nezavisni Analitičar pet 11. mart 2011.
U zemlji u kojoj ja živim pušenje je zabranjeno svuda osim na ulici i u privatnim stanovima. Prethodnih pet godina ni jednom nisam osetio dim cigarete, niko od mojih prijatelja ne puši, svega nekoliko kolega po nekada zapali cigaretu (od oko 100 koliko nas radi u istom ofisu). A zašto ja to pričam? Pa zato što, kada sam u Srbiji, gde god da odem i s kim god da odem uvek se vratim kući ugušen od duvana... o smradu da ne pričam. Kada pitam ljude zašto puše, oni koji

Ivkovićeva slava

Dimitrije Vojnov sub 5. mart 2011.
Kada je najnoviji odlazak Dušana Ivkovića dospeo u vesti, gotovo da se nije našao u žiži interesovanja. Naprosto, narod se već navikao da je došlo ono doba godine kada nam Duda preti da će dati otkaz i onda uvek preko volje ostane na čelu reprezentacije. Ovog puta međutim niti je on ostao niti se iko potresao i moram da pohvalim medije, i narod u celini, zbog ovakve reakcije. Pre svega, tradicionalni sukob naših superstar trenera i nacionalnih asocijacija koje su ih angažovale da vode reprezentativne

Dan malih valova

Dimitrije Vojnov uto 1. mart 2011.
Proteklih pet-šest sedmica u reality talogu televizije Happy, koja već nekoliko sezona stoji kao spomenik opredeljenju RRA da se u svoje vreme više bavi time kako da ne dodeli frekvenciju RTLu nego izborom kome će je zapravo dati, emituje se vrlo pristojna omladinska serija prilično pretencioznog naslova TOTALNO NOVI TALAS – ili skraćeno TNT. Nota bene, ni činjenica da je pre par sedmica emitovala verovatno prvog favorita za laskavu etiketu TV događaja godine - dvodelno izdanje ĆIRILICE Mil

Pisac u civilu

Dimitrije Vojnov uto 15. februar 2011.
Premijera na Agitpopu svakako nije prvi slučaj da sam postao saradnik medija koji to nije - već iza svega krije jednu tajnu, obaveštajnu, opinionmejkersku funkciju. I baš zato osećam potrebu da za ovu premijeru skrojim jedno odelo, u kome ću moći da se krećem po ovom blogu, u civilu. Poslednjih dana, bolje reći sedmica, dosta vremena sam posvetio intervjuima koje je Milomir Marić pravio sa Ljubišom Ristićem, zatim zbirci predratnih kolumni Aleksandra
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 Šta je 642 

BY LIDIJA JOVANOVIĆ

 what is this? 
pon 26. septembar 2016.
 
 
 
 

MOST WANTED

Milena Vukmirović Dimitrije Vojnov Parobrod Tijana Kojović Maja Kojović 30. februar Jelena Novaković Vuk Jeremić Bret Iston Elis Britanija Beba Kapičić 642 Bratislav Pantelić Barak Obama Stanislav Mirković Stiv Džobs Marina Marković Mit Romni Jugoslavija Josip Broz Tito SFRJ Dejana Vučićević Srbija Kosovo Ana Maria Rossi Agitpop Irena Škorić Angela Merkel Ahmadinedžad Kejt Mos Irina Simić Amerika Bogomir Doringer Dejvid Kameron Nenad Radujević Evropska unija Doktor Dum Apple Đorđe Stojanović Jelena Đurović Tijana T. Mirko Ilić Aleksandar Đorđević Ivan Grubanov TKV EU Maja Maljević Mats Staaub Aleksandar Maćašev Marija Pavlović Bibi Netanjahu Amfilohije Čiča Kristofer Hičens
NATO

European Union

Doba Nevinosti