BLOGERI U CIVILU

Brendiranje Ðilasa

èet 21. mart 2013.

U izvanrednom tekstu posveæenom izložbi Polet na kojoj æe biti prikazani oglasi iz èasopisa Ekonomska politika koji su izlazili tokom šezdesetih i sedamdesetih, naslovljenom Nije mi toliko do bruke koliko do tržišta! Branislav Dimitrijeviæ definisao je osnovne kontradikcije koje su krasile ekonomsku propagandu u socijalistièkoj Jugoslaviji. Problem konkurencije u socijalistièkoj ekonomiji koji je karakterisao period privredne reforme iz 1965. godine a zatim i neizbežni uticaj lifestyle marketinga na jugoslovenske propagandiste, ova oblast svakako je vrlo precizno ilustrovala postepeno potonuæe jugoslovenskog društva u konzumerizam.

U tom potonuæu u konzumerizam zapravo možemo pronaæi i ekonomske osnove dve najbitnije secesije u SFRJ, a to je slovenaèki pokušaj osamostaljenja proistekao iz poreðenja vlastitog prihoda i naèina života sa Austrijom i Italijom, odnosno kosovski separatizam koji je proistekao iz èežnjivog pogleda u znatno zatvoreniju i ekonomski zaostaliju Albaniju koja je meðutim nudila egalitarizam kakvog u Jugoslaviji (više) nije bilo. U tom pogledu, slovenaèka èežnja za Zapadom i kosovska èežnja za jednakošæu u siromaštvu kakva je postojala samo u Albaniji, stoji kao primer dve ekonomski neutemeljene uobrazilje – Slovenci su dezintegracijom izgubili veliko tržište i postali periferija Zapada a Kosovo je izgubilo status dela SFRJ koji je najbrže napredovao i pretvorilo se u ratište.

Otud, s jedne strane, Dimitrijeviæ vrlo precizno definiše našu fascinaciju jugoslovenskim reklamama iz šezdesetih i sedamdesetih, opisujuæi njihove stilske osobine piše, „možemo gledati ne samo sa distance, kao mahom ubedljiva grafièka rešenja, nego i uvek u poreðenju sa savremenom situacijom ekonomskog kolapsa neoliberalnog poretka. Meðutim, u centru pažnje je uloga dizajnera i pitanje da li je ta delatnost uvek samo u službi nekog zahteva ili je autonomna? Naša današnja fascinacija ovim grafièkim rešenjima je, pre svega, fascinacija labudovom pesmom modernizma tokom sedamdesetih – ne nužno samo nostalgièni pogled na Jugoslaviju veæ i refleksivna analiza modernosti i njenog vizuelnog vokabulara. Meðu izabranim oglasima nalaze se i oni koji nas ozbiljno zadivljuju svojom grafièkom autonomnošæu, modernistièkom funkcionalnošæu i efikasnim konstruisanjem vizuelno-tekstualnog oznaèavanja, ali i oni koji nas zasmejavaju svojom semiotièkom promašenošæu i nebuloznim poimanjem poželjnih životnih stilova. I u jednom i u drugom sluèaju, dizajner se iz današnje perspektive èini autonomnim jer on ili nameæe naruèiocu sofisticiranu modernistièku formalizaciju ili se pak poigrava sa njegovim željama na takav naèin da više nismo sigurni da li je neki groteskni rezultat posledica zahteva naruèioca ili dizajnerove subverzije tih zahteva.

Meðutim, iza jednog pokušaja da se analizira snaga imaginarijuma socijalistièke Jugoslavije i da se na neki naèin to sve postavi u kontekst istorijskih dogaðaja, naroèito u domenu ideologije, poslovne prakse i naših današnjih moguænosti da uopšte pojmimo taj sistem i njegovo funkcionisanje (koje su ugrožene hlapljenjem temeljnih narativa koji su taj sistem držali na okupu) kao vrlo znaèajna tema ostaje nešto što je imanentno socijalizmu a zastupljeno je u ovim oglasima.

Naime, Titov sistem je evidentno bio komunizam bez èistih raèuna, i mnogi teoretièari, pre svih Slavoj Žižek smaraju kako je upravo taj mek sistem onemoguæio da se kroz dovoðenje svoje prakse u ekscesivnu formu u potpunosti sagleda ili sankcioniše. Rezignacija samih revolucionara nastupila je relativno brzo a jedan od znaèajnih ideologa i revolucionara Milovan Ðilas je u Novoj klasi, koja je imala znaèajnu internacionalnu distribuciju veæ 1957. godine, naglasio da je nesporni znaèaj revolucije u Jugoslaviji, Kini i Sovjetskom Savezu, uprkos svim devijacijama, bio u tome što je samo taj sistem mogao da dovede do industrijalizacije i opšteg društvenog progresa.

U tom smislu, meni su najzanimljiviji upravo oglasi vezani za tu oblast - graðevinu, tešku industriju, proizvodnju mašina, alata itd. To su oglasi koji se nalaze na vrlo specifiènoj nièijoj zemlji.  Naime, reè je o proizvodima za koje nesporno mora da postoji svest o brendu, tu nema nikakve sumnje. Opet, reè je o proizvodima koji se svakako ne procenjuju i ne kupuju na bazi šarmantnog novinskog oglasa veæ ozbiljne struène procese, prouèavanja tehnièke dokumentacije itd. Neki od oglasa èak reklamiraju preduzeæa koja imaju monopolsku poziciju, najpre u sektoru energetike i nema tržišnog rezona da se reklamiraju pošto zakon ne predviða postojanje konkurencije. Meðutim, oglašavanje preduzeæa koja funkcionišu u toj grani prisutno je u raznim publikacijama koje nisu iskljuèivo struène. I to je karakteristièno za sve ekonomije i pre svega služi kao ogledalo moæi te korporacije i njeno medijsko prisustvo.

Otud u sluèaju jugoslovenskih preduzeæa imamo dvostruku funkciju tih oglasa. Prva funkcija je prikazivanje slike o moæi i dostignuæu tog preduzeæa, koje bi na Zapadu pre svega bilo tumaèeno u domenu broja realizovanih projekata, prihoda i sl. ali u Jugoslaviji nosi u sebi dublju emancipatorsku dimenziju. Naime, dok je na Zapadu realizovani projekat u tim oblastima definisan kao uspešan posao, u sluèaju SFRJ bilo da radi u zemlji ili u svetu predstavlja reprezentovanje našeg visokog tehnološkog razvoja, struènog znanja, širenja moguænosti da se ljudi ostvare i emancipuju kroz realizaciju projekata elektrifikacije, putne mreže, izgradnje raznih objekata i sl. Otud upravo preduzeæa koja realizuju kapitalne investicije predstavlajju poslednji dah one izvorne ideje koju Ðilas uzima kao nespornu vrednost revolucije.

Uostalom i danas, komunizam u svojim preostalim bastionima sa naroèitim ponosom istièe nauèni razvoj i tehnièki progres – Kuba se ponosi svojom medicinom a Severna Koreja uprkos gladi razvija svemirski i nuklearni program i u Pjongjangu podiže velelepne zgrade.

Oglasi koji prikazuju moæne jugoslovenske firme koje rade na velikim emancipatorskim projektima širom sveta, naroèito na mestima gde obezbeðuju odreðene vidove infrastrukture po prvi put, emituje sliku SFRJ kao svojevrsne emancipatorske supersile, ali zašto ne reæi i kao moæne države koja svojim znanjem i tehnièkim sposobnostima može zauzeti i paternalistièku ulogu u nekim od nesvrstanih zemalja.

U svom tekstu u povodu Poletove izložbe Ja letim za London, a vi? Vladimire Èeh kaže, „U to vreme „reklama“ i „reprezentacija“ bile su knjigovodstveno izjednaèene. Prièalo se da se u Sloveniji trošilo 5 odsto na reprezentaciju, a 95 odsto na oglašavanje, dok je u Makedoniji bilo obrnuto.“ To je drugi aspekt ove prièe. Kao što veliki koncerni na Zapadu kroz oglašavanje u medijima sebi na odreðeni naèin kupuju blagonaklonost tih kuæa u sluèaju da ih sustignu odreðene kontroverze, tako su i jugoslovenska preduzeæa obezbeðivala svoju poziciju u svetu medija, pa i kulture. Deo svojih prihoda ova preduzeæa su mimo propagandne svrhe plasirala u medije, èesto finansirajuæi i umetnièka ostvarenja koja su prethodno naravno bila legitimisana u institucijama kulture. Od trenutka kada je zadužena institucija proglasila neko delo za vredno ono je moglo raèunati na podršku privrede tako da su ove kuæe bili veliki investitori u umetnost ili mecene, u pojedinim sluèajevima èak šireæi i formalno svoj delokrug posla npr. u sluèaju Inexa i Inex Filma ili Avala Filma i Jugoexporta.

Jedna od karakteristika Crnog talasa koja ga je èinila subverzivnim po tadašnji režim bila je èinjenica da junaci u njihovim filmom mahom nisu imali zaposlenje. Dimitrijeviæ u svom tekstu kao primer prikaza konkurencije u jugoslovenskom filmu uzima Ljubav i modu Ljubomira Radièeviæa. Meðutim, postoji i èitav talas filmova o indsutrijalizaciji zemlje koji su se bavili ne samo razvojem naše ekonomije i njenih emancipatorskih projekata veæ i društvenim kontradikcijama i liènim traumama koje su je pratile. Tom korpusu svakako pripadaju klasici kao što su Zenica Jovana Živanoviæa i Uzavreli grad Veljka Bulajiæa, zatim Pogon B Vojislava Nanoviæa, Te noæi Jovana Živanoviæa, Ljubavni život Budimira Trajkoviæa ili Erogena zona – oba radovi Dejana Karaklajiæa. Meðutim, jedan film koji je nastao nekoliko godina posle perioda na koji se fokusira ova izložba je možda i najparadigmatièniji a to je Na putu za Katangu Živojina Pavloviæa, teskobna prièa o sudbinama rudara u kljuèu pozne faze Crnog talasa, nastala sa ogromnom finansijskom podrškom Rudarsko topionièarskog basena Bor.

Otud ove oglase vidim u kljuèu jedne zanimljive izložbe o kojoj piše Žižek u svom tekstu Postmodernost kao mit modernosti gde kaže,  „Za postmodernizam bi specifièna bila upravo suprotna procedura — zamišljanje èitavog narativa u pozadini slike (ili fotografije) te pisanje drame ili snimanje filma na osnovu njega. Nešto na tom tragu nedavno se zaista i dogodilo u Njujorku: drama Lin Rouzen (Lynn Rosen) Nighthawks, koja je februara 2000. otvorila Off-Broadway sezonu, pruža upravo ono što svojim naslovom i obeæava: niz scena koje oživljavaju èetiri slike Edvarda Hopera (Edward Hopper) (Summertime, Conference at Night, Sunlight in a Cafeteria i, naravno, samu Nighthawks), pokušavajuæi da zamisli kakve su se konverzacije odvijale u predstavljenim scenama i šta je te ljude spojilo — anomija, izolacija, neuspeli susreti, oèajnièki snovi... U svojoj jednostavnosti, èak vulgarnosti, koja oduzima dah, to je postmodernizam u svom najèistijem obliku. Ovaj postupak razlikuje se od onoga primenjenog u španskom filmu od pre nekoliko godina koji je pokušao da doèara okolnosti stvaranja Velaskezovih (Velasquez) Mladih plemiæki: ovde se ne razraðuju i »oživljavaju« okolnosti koje su okruživale Hoperov proces slikanja, veæ fiktivna realnost realnosti prikazane na slikama. Cilj nije prikazati genezu remek-dela, nego naivno pretpostaviti da njegov sadržaj opisuje nekakvu društvenu realnost i onda dati veæe parèe nje same.

Krajnji horizont društvenog angažmana ove izložbe upravo može da se postigne ovakvom procedurom i fokusom na oglase koje sam apostrofirao. Samo oni istinski svedoèe o velikom zanosu, ideji progresa i emancipacije koji su krasili jugoslovensku ekonomiju, i razmišljanje o društvu u kojoj su takva preduzeæa postojala samo produbljuje nezadovoljstvom aktuelnom situacijom. Sve ostalo je vic koji najbolje sublimira veæ citirani Dimitrijeviæ kada kaže, „I, kada pogledamo spisak firmi i proizvoda koji su se reklamirali u Ekonomskoj politici sedamdesetih, Rubinov vinjak jedan je od retkih koji su preživeli tranziciju.

komentari (0) ostavite komentar


BLOGERI U CIVILU ARHIVA

Ratko Mladiæ’s Genocide Conviction, and Why it Matters

Menachem Z. Rosensaft èet 30. novembar 2017.
I cannot in good conscience condemn the perpetrators of the genocide in which my brother and my grandparents perished unless I also condemn the perpetrators of all other acts of genocide, including the genocide that took place at Srebrenica By Menachem Z. Rosensaft November 22, 2017 This morning in The Hague, Judge Alphons Orie of the United Nations International Crimina

Samo naMIGni

Nezavisni Analitièar pon 3. juli 2017.
U nekom momentu tokom prošle godine, u srpskim medijima poèinje prièa o ruskom “poklonu” u vidu šest aviona MIG-29 starih oko tri decenije kao i još neke vojne opreme, manje više rashodovanih tenkova, topova i sliène beskorisne gvožðurije. Ubrzo se ispostavlja kolika je cena poklona kad nas daruju savremeni Danajci. 180 miliona dolara. To je kažu cena za remont starih letelica, dok je ostatak nepotrebne starudije navodno, zaista funkcionalan, te samim tim i poklon.

Izbori 2016.

Nezavisni Analitièar ned 10. april 2016.
Predstojeæe izbore u Srbiji smo mogli da oèekujemo u referendumskoj atmosferi. Oni su zamalo poneli teško breme koje ni jedno glasanje od uvoðenja višestranaèkog sistema 1990. godine nije imalo. Krajem aprila bi se tako otvorila dva puta: trasa ka normalizaciji Srbije i približavanje Zapadu, ili prihvatanje metalnog zagrljaja Rusije, odnosno onoga što Srbi misle da današnja Rusija jeste. Na žalost, rezultat je odavno jasan: Srbija æe glasati za Putina. U parlamentu æe biti

Nacistièki logori u jugoslovenskom igranom filmu

Ivan Velisavljeviæ èet 11. decembar 2014.
Tekst Žaka Riveta o filmu Kapo (1960) Ðila Pontekorva jedan je od kljuènih trenutaka evropske filmske kritike, èije su poente i danas relevantne za sve diskusije na temu odnosa etike i estetike filma. Rivet je zamerio Pontekorvu da je izborom filmske tehnike degradirao žrtve koncentracionih logora: u trenutku kada glavna logorašica Tereza (g

Bog na nebu, Putin na zemlji

Nezavisni Analitièar ned 26. oktobar 2014.
Prošlo je desetak dana od "velièanstvene" parade u èast VV Putina, na kojoj je " vojska pokazala da uspešno dejstvuje u svim meteouslovima " (M. Lazanski, Politika, 18. 10. 2014.). Na stranu što je parada odrganizovana 16. oktobra umesto dvadesetog, u sred radne nedelje, na stranu što je od ulizièkog ponašanja pred kraj veæ bilo

Shapshot jednakosti

GORAN VELJIÆ sub 6. septembar 2014.
Piše: Lazara Marinkoviæ U organizaciji IDAHO Beograd i u saradnji sa UK Parobrod i Аmbasadom Kraljevine Holandije, izložba fotografija jednominutnih istopolnih venèanja u Njujorku autora Gorana Veljiæa pod nazivom Snapshot jednakosti smeštena je u neoklasicistièoj Sali Kulturnog centra Reks. Sa idejom prilagoðavanja prostora Veljiæevoj

Concours d’Elegance Villa d’Este

SuperStar Worldwide sub 31. maj 2014.
Corrado Lopresto, zvezda prošlogodisnje edicije "24 sata Elegancije", potvrdjuje ove godine svoj status jednog od najznaèajnijih kolekcionara klasiènih automobila na svetu. Na Concours d’Elegance Villa d’Este, najznaèajnijem svetskom dogadjaju sveta klasiènih automobila, prestižno priznanje, Best of Show osvojio je unikatni primerak Alfa Romeo 6C 1750 GS Aprile iz 1931. godine. Ovaj neobièni automobil, osvojio je žiri svojom izuzetnom retauracijom, po kojoj su modeli iz Lopresto kolekcije svetski po

BeHouse u Milanu

SuperStar Worldwide sub 31. maj 2014.
Jedan od najboljih luksuznih lifestyle èasopisa na svetu, BeSpoke, organizovao je veoma uspešan dogaðaj u Milanu pod imenom BeHouse. Naime, vizija predsednika BeSpoke-a Giansandra Cantori-a ostvarila se u prestižnom milanskom muzeju u palati Minguzzi u srcu šik distrikta Brera koji je tada postao epicentar najekskluzivnijih brendova. Maserati je prikazao svoj novi Quattroporte dok su balonèiæi šampanjca Veuve Clicqot-a ulepšali trenutak. U prvom delu BeHouse, italijanski stil su predstavile

Europeana Fashion 2014: Glamur londonskih muzeja i italijanske mode

Draginja Maskareli ned 20. april 2014.
Od marta 2012. godine Muzej primenjene umetnosti u Beogradu uèestvuje u projektu Europeana Fashion kao jedan od 22 partnera, meðu kojima su vodeæi privatni i javni muzeji, arhivi i kolekcije iz 12 evropskih zemalja. Ovaj trogodišnji projekat, koji sufinansira Evropska komisija u okviru ICT Programa za podršku politici informaciono-komunikacionih tehnologij

Petar Lubarda: Jedna slika, jedno vreme, jedna zemlja, jedna porodica

Lidija Jovanoviæ sub 8. mart 2014.
Nemoguæe je pisati o istoriji slikarstva na Balkanu, a posebno slikarstva Srbije i Crne Gore i ne pozabaviti se ozbiljno i iscrpno delom Petra Lubarde. Nemoguæe je vizuelnu percepciju crnogorskog krajolika odvojiti od slike koju je nama, rodjenim u drugoj polovini dvadesetog veka Petar Lubarda zadao kao neizbrisivi trag u arhivu likovnog seæanja. Nemoguæe mi je i razmišljati o svojim umetnièkim korenima, a preskoèititi krupnu ulogu koju je u kreiranju moga razumevanja umetnosti igrao Petar Lubarda.

Serbia's "Ambassador to the World"?!

Ana Davidoviæ Wijnberg pon 30. septembar 2013.
So, for a while now I've been hearing, from many different people, about Mr. Karl Haudbourg and his tireless efforts in "promoting Serbia to the rest of the world". From what I gathered, Mr. Haudbourg moved to Belgrade (from France) a couple/few years ago. I didn't see any information on Mr. Haudbourg's occupation. Maybe some of you remember Mr. Haudbourg from recent news about a French man, attacked by two teenagers in Studentski park because he was on roller blades? Mr. Karl Haudbourg has his

Inspiracija ili kreacija?

Bratislav Panteliæ sre 5. juni 2013.
Les Demoiselles d'Avignon, koju je Pablo Picasso naslikao 1907. godine, oznaèila je kraj petovekovne dominacije renesansnog vizuelnog modela i pomak ka novom poetskom senzibilitetu i vizuelnom poretku. Taj dramatièni nagoveštaj novog doba nije nastao iznenada, u trenutku umetnikove inspiracije, poput bljeska koji otkriva skriveno i povezuje nepovezano a još manje je to bio trenutak ludosti (antièki furor poeticus ) kako su inspiraciju romantièari poput Shelleya zamišljali. Picassova slik

IDAHO intervju sa Biljanom Srbljanoviæ

IDAHO Belgrade sre 15. maj 2013.
Uzimajuæi kulturu i umetnost kao kljuène alate u borbi za poštovanje ljudskih prava i slobodno društvo, incijativa IDAHO Belgrade ove godine obeležava 17. maj, Meðunarodni Dan Borbe Protiv Homofobije i Transfobije. Sa željom da otvori konstruktivni dijalog o kreativnoj snazi koje ovo društo ima i treba da upotrebi u toj borbi, u Kulturnom Centru Grad æe u petak biti organizovana panel diskusija na ovu temu i izložba "Signal" na kojoj æe grupa lokalnih vizuelnih umetnika dati svoj doprinos razvoju novih strat

Srbi i Rusi: braæa, ili nešto sasvim drugo?

Ferdinand Mesmer ned 14. april 2013.
Tradicionalno prijateljstvo ili ‘bratstvo’ izmeðu Srba i Rusa u koje duboko veruje proseèan Srbin, notorna je besmislica. Ne samo zato što politièki kolektiviteti poput ‘naroda’ ne mogu voleti ili mrzeti niti mogu imati braæu ili druge rodbinske odnose veæ zato što takozvana ‘tradicija', koja je tako duboko usaðena u ideološku matricu patrijarhalnog ustrojstva, nije ništa drugo nego iluzija; ona je, kako je to odavno primetio Eric Hobsbawm, izmišljena. Tradici

O zeèevima i sirotinji

Dimitrije Vojnov èet 21. februar 2013.
Razvoj amerièke ekonomije je doveo do toga da Holivud danas ne može da snimi èak ni punokrvni šovinistièki film. U vreme Ronalda Reagana, kada su tržišta SSSRa i Kine praktièno bila zatvorena za amerièki film, a i kada nisu, raspoloženje u tim zemljama je bilo takvo da su sa radoznalošæu prihvatali amerièku propagandu, postojale su odreðene, mahom fiktivne prepreke na koje bi nailazili otvoreno šovinistièki filmovi koji bi se bavili diretnim konflik

Kad su cvetali pikseli

Dimitrije Vojnov sre 6. februar 2013.
WRECK-IT RALPH nije Pixarov film, veæ "obièna" Disney produkcija koja je doduše nastala u periodu kada su kreativci iz Pixara uzeli veæe uèešæe u radu Disneya, i kada je John Lassetter veæ došao na èelo sektora za animaciju. Ovim poèinjem osvrt na WRECK-IT RALPH zbog toga što je ovaj film po svom kvalitetu u ravni Pixarovih radova, odnosno u ravni nadahnutih Pixarovih radova, i samim tim reè je o prvoj klasi filmova u svakom pogledu. Rich Moore nema background u Pixaru ali ima dosta iskustva u radu na

Vragovi koji su doneli šalu

Dimitrije Vojnov sre 12. decembar 2012.
Verovatno samo u danima mutnih politièkih dešavanja, kada još uvek do kraja nije jasno ko je èiji, i ko bi mogao da svojom diplomom iznenada dopuni naprednjaèke kadrovske rupe, možemo da oèekujemo nenasilno suoèavanje Aleksandra Tijaniæa, èelnika Javnog servisa, sa potpunim programskim brodolomom. U trenutku kada RTS kao svoj kljuèni premijerni adut emituje „Jagodiæe“, drugu sezonu serije koja je izvorno išla na Pinku i kroz bestidnu „naprednjaèku“ kampanju promoviše reprizu „Roðak

Otpisivanje otpisanih

Dimitrije Vojnov uto 13. novembar 2012.
Pomeranje Roberta Nemeèeka sa mesta glavnog i odgovornog urednika televizije Avala na mesto savetnika za filmski i serijski program predstavlja ozbiljan udar na dva kljuèna principa obnove srpskog televizijskog biæa. Ostaje nada da ovim ishodom ti principi nisu zauvek, veæ tek privremeno, poraženi i da æe u nekoj sledeæoj prilici biti bolje sprovedeni. Prvi princip je manje važan a zapravo je su&

Milchy Way

Dimitrije Vojnov pon 2. april 2012.
Pogledao sam "Luck" . Ova serija je ukinuta posle jedne sezone i zapoèetog snimanja druge, formalno zbog nekoliko konja koji su stradali tokom snimanja. Ipak, nisam nesklon tome da poverujem kako je HBO iskoristio priliku da prekine snimanje zbog toga što je olako naruèio novu sezonu. "Luck" je bio serija kojoj su rejtinzi maltene eksponencijalno opadali a na nivou zapleta se ispostavila da æe biti jedan od onih HBO poduhvata koji uopšte ne

Izbori su došli u moj kraj

Milan Aranðeloviæ uto 28. februar 2012.
Ležao je miran i spokojan u mraku èekajuæi neizbežno. Raj mu je bio na dohvat ruke. Ispunio je sve uslove koji su se od njega zahtevali da se pridruži svojim kolegama bogovima u njihovoj rezidenciji na orbiti oko Sirijusa - umro je. Njegove verne sluge dobro su ga pripremile za putovanje. Zavoji, kojim su ga obmotali, nisu ga stezali,niti mu koèili krvotok koga nema. Njegove iznutrice, sitna crevca i mozak bili su bezbedno spakovani na stalažama pored sarkofaga. Jedino ga je pomalo nervirala èinjenica da ovo putovanj

Boles'

Milan Aranðeloviæ pet 24. februar 2012.
Radnja ove prièe odvija se u davnoj prošlosti, u jednoj drevnoj, srednjevekovnoj, zemlji. Kao što je poznato harale su u to mraèno vreme mnoge bolesti. I, eto, desilo se da se od jedne bolesti razboleo i ministar unutrašnjih dela. Èlanovi Vlade, èiji je on ministar bio, nisu gubili vreme na formalnosti, kao što je smrt ministrova, veæ su odmah organizovali jednu samrtnu sedeljku. U sveèanoj sali u zgradi Vlade, postavili su veliki i široki sto, zaostao od nekog banketa, èiji je kapacitet bio veliki. 

Transparentno Srbija!

Milan Aranðeloviæ sub 18. februar 2012.
Sedi Vlada Srbije sama, na sednici ovog dana. Da tiho pati, to nam ministarska suza kaže, ali ne može da kaže, šta ministri traže. Znate li o èemu ove brige glede, objasniæe nam reèenice koje slede! - "ŠMRC!", èulo se iz pravca ministra vojnog. - "Izvoli", reèe mu ministar unutrašnjih nedela pružajuæi mu maramicu. - "Da li je, da li je…", sramežljivo æe pružajuæi svoje kandze Vojni. - "Ne brini se. Maramice su iz javnih n

Smena i nacija

Stefan Aleksiæ èet 26. januar 2012.
Javna sfera u Srbiji je ponovo zavibrirala. Posle meseci slavskog i novogodišnjeg zatišja, neke kljuène taèke i pitanja javne sfere ponovo su otkrivena. Nacionalistièke snage olièene u nekim institucijama koje neopravdano nazivamo "medijima" i politièkim elitama ponašaju se kao uzrujani roj pèela: prvo su iskasapili tekst pisca Andreja Nikolaidisa tako što su jedan deo istrgli iz celine, pa su tu reèenicu iskrivili, pa su ga onda optužili da je on toj reèenici dao znaèenje koje su joj dali beogradski

Pisac koji je voleo fusbal

Dimitrije Vojnov èet 29. decembar 2011.
Ako je nekome zasmetalo što Aleksandar Tijaniæ, direktor Javnog servisa, stalno sam odgovara na sva pitanja koja se postavljaju oko naše nacionalne televizije, onda je posle problema oko televizijskog filma o Crnjanskom, i pokušaja urednika Kulturno-umetnièkog programa Miodraga Zupanca da sam spinuje taj sluèaj, verovatno shvatio da ovaj èovek nema na koga da se osloni. Neodrživ koncept dramskog programa RTS-a

£££ Factor

Nezavisni Analitièar pon 12. decembar 2011.
Juèe se završila još jedna sezona X Factor -a u Engleskoj. Zlobnici æe reæi da je bila najgora do sada, jer je u proseku 3 miliona ljudi manje nego prošle godine, subotom gledalo okršaje ne tako talentovanih i sve manje harizmatiènih pevaèa. Grupa devojèica, nazvana "Little Mix" ipak je osvojila publiku i za njih poèinje "ride of the lifetime", borba sa slavom (oko 5 minuta), zatim izdavanje CD-a koji æe kupiti samo &scaron

Poslednji Pajkiæevac

Dimitrije Vojnov pon 28. novembar 2011.
@BretEastonEllis After seeing Drive today was told: "Sorry, babe, but I'd leave you for Ryan Gosling..." My response: "Um, babe, I'd leave you for him, too." Ponovni holivudski debi Nicolasa Windinga Refna " Drive ", pošto se

Critics Are Just Not That Into Romcom

Dimitrije Vojnov pon 3. oktobar 2011.
"Crazy Stupid Love" Johna Reque i Glenna Ficarre doèekan je kao veliko iznenaðenje ove sezone. Doduše, Warner je vrlo suptilno postigao da mu se prorekne status sleeper hita još proletos što samo potvrðuje tezu da sudbinu filma na blagajnama u velikoj meri odreðuje odnos koji sam distributer ima prema njemu i da su veæina promašaja filmovi od kojih je sam studio digao ruke.

"Oskara" uveoci

Dimitrije Vojnov sub 3. septembar 2011.
Pre nekoliko dana, srpska javnost je ponovo izgubila dragoceno vreme baveæi se jednom od najbesmislenijih aktivnosti u domenu bizarnog hobija zvanog srpska kinematografija a to je izbor našeg ovogodišnjeg kandidata za Oskara. Kao i inaèe, ovogodišnjeg kandidata izabrala je jedna opskurna institucija i taj izbor je ponovo tretiran kao svojevrsno "priznanje" za najbolji film pošto njime eto sad treba da se podièimo pred svetom. Uprkos tome što èak i èlanovi te opskurne organizacije bar

Playing doctor with the devil

Dimitrije Vojnov èet 4. avgust 2011.
Ne volim previše da blogujem o stvarima koje radim ali sam poslednjih dana bio angažovan na jednom zanimljvom poslu za svakoga ko sebe smatra delom srpske kinematografije a još više

Spilberg - Pitanje mozga

Dimitrije Vojnov sub 18. juni 2011.
Danas je u kulturnom dodatku Novost i izašao tekst u sklopu najave novog, i poprilièno izvanrednog filma JJ Abramsa Super 8 koji je Steven Spielberg ne samo producirao veæ i u znaèajnoj meri inspirisao. Integralne odgovore na pitanja koji nisu mogli da uðu u tekst, a proistekli su iz jedne lepe prilike da se malo promisli o Spielbergovom doprinosu

Prva klasa

Dimitrije Vojnov uto 7. juni 2011.
Kao što je veæ poznato korisnicima kako socijalnih tako i nacionalnih mreža, pogledao sam "X-men: First Class" Matthew Vaughna, i da mi "Blade" nije stvarno jedan od najbitnijih filmova inaèe, priznao bih da je ovo svakako najbolji film ikada snimljen po Marvelovom stripu. Ovako to zadovoljstvo prepuštam nekom drugom, ali mislim da je to svakom dobronamernom gledaocu oèigledno. Štaviše, išao bih toliko daleko da "First Class" proglasim za ozbiljnog kandidata u trc

Dokazi ljubavi

Dimitrije Vojnov pon 23. maj 2011.
Kada na IMDBu listate filmografije dramskih pisaca poput Harolda Pintera ili Toma Stopparda meðu brojnim ekranizacijama pronaæi æete nekoliko sa srpskim naslovima. U pojedinim sluèajevima to su snimci pozorišnih predstava koje je naša televizija emoitovala kao zasebne emisije ali neke stavke su i televizijke drame snimljene po njihovim komadima i to u vreme kada su oni bili aktuelni. Pored emisije „Trezor“, ovo je još jedan podsetnik na danas gotovo nezamislivu praksu da je beogradska televizija, u okviru

Filmovi u kojima smo pobeðivali

Dimitrije Vojnov pon 9. maj 2011.
Na jednoj zanimljivoj diskusiji o partizanskom filmu u okviru Festivala revolucije, istorije i knjževnosti, domaæin Vule Žuriæ, književnik i veliki poznavalac partizanskog filma – koje ima znaèajnu ulogu u njegovom romanu Nedelja pacova (Laguna, 2010) – postavio je jedno naizgled revijalno a zapravo suštinsko pitanje – kako bi danas izgledao partizanski film? To pitanje u odreðenoj meri može naæi sv

Ne lepši, a stariji

Nezavisni Analitièar sre 27. april 2011.
Poslednjih meseci svedok sam renoviranja Tašmajdanskog parka u Beogradu. Prolazim Bulevarom Revolucije ili Beogradskom i gledam u te tarabe i jedva èekam da ih sklone i da vidim šta su to napravili od starog parka. Nisam siguran da li je Tašu trebalo baš tako temeljno renoviranje. Park nije izgledao tako loše, trebalo mu je malo podziðivanje stazica i osveženje trave, možda malo obratiti pažnju na cvetne aranžmane i srediti asfalt... ali ovi su baš rešili da ni kamen na kam

Jedino rešenje je samoubistvo

Nezavisni Analitièar sre 20. april 2011.
Gledam Tomu ovih dana, od kada je na dijeti, i ne mogu a da se ne upitam: može li iko toliko prevrtljiv sa izveštaèeno tužnim i brižnim nastupom, i toliko negativnim stavom, da ima èak i prijatelje a kamoli kompetentne saradnike s kojima bi jednog dana preuzeo vlast u zemlji. Jedini Nikoliæev veran partner je Vuèiæ, a gledajuæi njih, uz lopova Kariæa kao kolaboracionistu, èoveku preostaje jedno jedino rešenje: da se ubije.

Srbija od srca

Nezavisni Analitièar pon 4. april 2011.
Vidim te bilborde po Beogradu, a slutim da nije samo glavni grad u pitanju, koji su deo kampanje "Srbija od Srca". Krasno. Lepe slike, lepi pejzaži, neke livade, tu i tamo po reka ili brdo, ima drveæa, po neki planinski vrh, kuæa i vodenica, sojenica, pa opet cvetne livade i šume. Na svakom bilbordu piše i gde je uslikan... all the usual suspect su tu, Tara, nekakvi šumadijski pejzaži i slièno. Onda se u jednom momentu zapitam èemu zapravo služi kampanja "Srbija od Srca"? Kren

Zašto Srbi vole Gadafija

Nezavisni Analitièar ned 20. mart 2011.
Prethodnih dana, inspirisan ogromnom podrškom koju Pukovnik uživa medju Srbima, pokušao sam da sagledam doprinos Moamera Gadafija ljudskoj civilizaciji. Za vreme njegove èetrdesetogodišnje vladavine, koja se èesto granièila sa strahovladom, libijski narod nije postigao ništa... ni u umetnosti, ni u nauci, ni u sportu. Društveno ureðenje je i dalje plemensko i primitivno, demokratija kao koncept je celoj naciji (ili bolje reæi skupu plemena koje žive u pustinjama Libije) potpuno nepoznata

KNOW HOW: Kako da cigaretama smanjite kvadraturu svog lokala

Nezavisni Analitièar pet 11. mart 2011.
U zemlji u kojoj ja živim pušenje je zabranjeno svuda osim na ulici i u privatnim stanovima. Prethodnih pet godina ni jednom nisam osetio dim cigarete, niko od mojih prijatelja ne puši, svega nekoliko kolega po nekada zapali cigaretu (od oko 100 koliko nas radi u istom ofisu). A zašto ja to prièam? Pa zato što, kada sam u Srbiji, gde god da odem i s kim god da odem uvek se vratim kuæi ugušen od duvana... o smradu da ne prièam. Kada pitam ljude zašto puše, oni koji

Ivkoviæeva slava

Dimitrije Vojnov sub 5. mart 2011.
Kada je najnoviji odlazak Dušana Ivkoviæa dospeo u vesti, gotovo da se nije našao u žiži interesovanja. Naprosto, narod se veæ navikao da je došlo ono doba godine kada nam Duda preti da æe dati otkaz i onda uvek preko volje ostane na èelu reprezentacije. Ovog puta meðutim niti je on ostao niti se iko potresao i moram da pohvalim medije, i narod u celini, zbog ovakve reakcije. Pre svega, tradicionalni sukob naših superstar trenera i nacionalnih asocijacija koje su ih angažovale da vode reprezentativne

Dan malih valova

Dimitrije Vojnov uto 1. mart 2011.
Proteklih pet-šest sedmica u reality talogu televizije Happy, koja veæ nekoliko sezona stoji kao spomenik opredeljenju RRA da se u svoje vreme više bavi time kako da ne dodeli frekvenciju RTLu nego izborom kome æe je zapravo dati, emituje se vrlo pristojna omladinska serija prilièno pretencioznog naslova TOTALNO NOVI TALAS – ili skraæeno TNT. Nota bene, ni èinjenica da je pre par sedmica emitovala verovatno prvog favorita za laskavu etiketu TV dogaðaja godine - dvodelno izdanje ÆIRILICE Mil

Pisac u civilu

Dimitrije Vojnov uto 15. februar 2011.
Premijera na Agitpopu svakako nije prvi slučaj da sam postao saradnik medija koji to nije - već iza svega krije jednu tajnu, obaveštajnu, opinionmejkersku funkciju. I baš zato osećam potrebu da za ovu premijeru skrojim jedno odelo, u kome ću moći da se krećem po ovom blogu, u civilu. Poslednjih dana, bolje reći sedmica, dosta vremena sam posvetio intervjuima koje je Milomir Marić pravio sa Ljubišom Ristićem, zatim zbirci predratnih kolumni Aleksandra
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 Šta je 642 

BY GABRIELLA NIKOLIÆ

 what is this? 
ned 10. juni 2018.

MOST WANTED

EU Marija Pavloviæ Dejana Vuèiæeviæ Aleksandar Ðorðeviæ Kejt Mos Amerika Ðorðe Stojanoviæ Agitpop Jelena Novakoviæ Tijana T. Bogomir Doringer Ana Maria Rossi Srbija Stanislav Mirkoviæ Dimitrije Vojnov Dejvid Kameron Jelena Ðuroviæ Tijana Kojoviæ Mirko Iliæ Milena Vukmiroviæ Josip Broz Tito Apple Marina Markoviæ Nenad Radujeviæ Vuk Jeremiæ Irina Simiæ Amfilohije Aleksandar Maæašev SFRJ TKV 30. februar Jugoslavija Angela Merkel Bibi Netanjahu Mats Staaub Kristofer Hièens Èièa Bratislav Panteliæ Barak Obama Mit Romni 642 Parobrod Britanija Bret Iston Elis Beba Kapièiæ Evropska unija Ivan Grubanov Stiv Džobs Doktor Dum Maja Kojoviæ Irena Škoriæ Maja Maljeviæ Kosovo Ahmadinedžad
NATO

European Union

Doba Nevinosti