BLOGERI U CIVILU 

Brendiranje Đilasa

čet 21. mart 2013.

U izvanrednom tekstu posvećenom izložbi Polet na kojoj će biti prikazani oglasi iz časopisa Ekonomska politika koji su izlazili tokom šezdesetih i sedamdesetih, naslovljenom Nije mi toliko do bruke koliko do tržišta! Branislav Dimitrijević definisao je osnovne kontradikcije koje su krasile ekonomsku propagandu u socijalističkoj Jugoslaviji. Problem konkurencije u socijalističkoj ekonomiji koji je karakterisao period privredne reforme iz 1965. godine a zatim i neizbežni uticaj lifestyle marketinga na jugoslovenske propagandiste, ova oblast svakako je vrlo precizno ilustrovala postepeno potonuće jugoslovenskog društva u konzumerizam.

U tom potonuću u konzumerizam zapravo možemo pronaći i ekonomske osnove dve najbitnije secesije u SFRJ, a to je slovenački pokušaj osamostaljenja proistekao iz poređenja vlastitog prihoda i načina života sa Austrijom i Italijom, odnosno kosovski separatizam koji je proistekao iz čežnjivog pogleda u znatno zatvoreniju i ekonomski zaostaliju Albaniju koja je međutim nudila egalitarizam kakvog u Jugoslaviji (više) nije bilo. U tom pogledu, slovenačka čežnja za Zapadom i kosovska čežnja za jednakošću u siromaštvu kakva je postojala samo u Albaniji, stoji kao primer dve ekonomski neutemeljene uobrazilje – Slovenci su dezintegracijom izgubili veliko tržište i postali periferija Zapada a Kosovo je izgubilo status dela SFRJ koji je najbrže napredovao i pretvorilo se u ratište.

Otud, s jedne strane, Dimitrijević vrlo precizno definiše našu fascinaciju jugoslovenskim reklamama iz šezdesetih i sedamdesetih, opisujući njihove stilske osobine piše, „možemo gledati ne samo sa distance, kao mahom ubedljiva grafička rešenja, nego i uvek u poređenju sa savremenom situacijom ekonomskog kolapsa neoliberalnog poretka. Međutim, u centru pažnje je uloga dizajnera i pitanje da li je ta delatnost uvek samo u službi nekog zahteva ili je autonomna? Naša današnja fascinacija ovim grafičkim rešenjima je, pre svega, fascinacija labudovom pesmom modernizma tokom sedamdesetih – ne nužno samo nostalgični pogled na Jugoslaviju već i refleksivna analiza modernosti i njenog vizuelnog vokabulara. Među izabranim oglasima nalaze se i oni koji nas ozbiljno zadivljuju svojom grafičkom autonomnošću, modernističkom funkcionalnošću i efikasnim konstruisanjem vizuelno-tekstualnog označavanja, ali i oni koji nas zasmejavaju svojom semiotičkom promašenošću i nebuloznim poimanjem poželjnih životnih stilova. I u jednom i u drugom slučaju, dizajner se iz današnje perspektive čini autonomnim jer on ili nameće naručiocu sofisticiranu modernističku formalizaciju ili se pak poigrava sa njegovim željama na takav način da više nismo sigurni da li je neki groteskni rezultat posledica zahteva naručioca ili dizajnerove subverzije tih zahteva.

Međutim, iza jednog pokušaja da se analizira snaga imaginarijuma socijalističke Jugoslavije i da se na neki način to sve postavi u kontekst istorijskih događaja, naročito u domenu ideologije, poslovne prakse i naših današnjih mogućnosti da uopšte pojmimo taj sistem i njegovo funkcionisanje (koje su ugrožene hlapljenjem temeljnih narativa koji su taj sistem držali na okupu) kao vrlo značajna tema ostaje nešto što je imanentno socijalizmu a zastupljeno je u ovim oglasima.

Naime, Titov sistem je evidentno bio komunizam bez čistih računa, i mnogi teoretičari, pre svih Slavoj Žižek smaraju kako je upravo taj mek sistem onemogućio da se kroz dovođenje svoje prakse u ekscesivnu formu u potpunosti sagleda ili sankcioniše. Rezignacija samih revolucionara nastupila je relativno brzo a jedan od značajnih ideologa i revolucionara Milovan Đilas je u Novoj klasi, koja je imala značajnu internacionalnu distribuciju već 1957. godine, naglasio da je nesporni značaj revolucije u Jugoslaviji, Kini i Sovjetskom Savezu, uprkos svim devijacijama, bio u tome što je samo taj sistem mogao da dovede do industrijalizacije i opšteg društvenog progresa.

U tom smislu, meni su najzanimljiviji upravo oglasi vezani za tu oblast - građevinu, tešku industriju, proizvodnju mašina, alata itd. To su oglasi koji se nalaze na vrlo specifičnoj ničijoj zemlji.  Naime, reč je o proizvodima za koje nesporno mora da postoji svest o brendu, tu nema nikakve sumnje. Opet, reč je o proizvodima koji se svakako ne procenjuju i ne kupuju na bazi šarmantnog novinskog oglasa već ozbiljne stručne procese, proučavanja tehničke dokumentacije itd. Neki od oglasa čak reklamiraju preduzeća koja imaju monopolsku poziciju, najpre u sektoru energetike i nema tržišnog rezona da se reklamiraju pošto zakon ne predviđa postojanje konkurencije. Međutim, oglašavanje preduzeća koja funkcionišu u toj grani prisutno je u raznim publikacijama koje nisu isključivo stručne. I to je karakteristično za sve ekonomije i pre svega služi kao ogledalo moći te korporacije i njeno medijsko prisustvo.

Otud u slučaju jugoslovenskih preduzeća imamo dvostruku funkciju tih oglasa. Prva funkcija je prikazivanje slike o moći i dostignuću tog preduzeća, koje bi na Zapadu pre svega bilo tumačeno u domenu broja realizovanih projekata, prihoda i sl. ali u Jugoslaviji nosi u sebi dublju emancipatorsku dimenziju. Naime, dok je na Zapadu realizovani projekat u tim oblastima definisan kao uspešan posao, u slučaju SFRJ bilo da radi u zemlji ili u svetu predstavlja reprezentovanje našeg visokog tehnološkog razvoja, stručnog znanja, širenja mogućnosti da se ljudi ostvare i emancipuju kroz realizaciju projekata elektrifikacije, putne mreže, izgradnje raznih objekata i sl. Otud upravo preduzeća koja realizuju kapitalne investicije predstavlajju poslednji dah one izvorne ideje koju Đilas uzima kao nespornu vrednost revolucije.

Uostalom i danas, komunizam u svojim preostalim bastionima sa naročitim ponosom ističe naučni razvoj i tehnički progres – Kuba se ponosi svojom medicinom a Severna Koreja uprkos gladi razvija svemirski i nuklearni program i u Pjongjangu podiže velelepne zgrade.

Oglasi koji prikazuju moćne jugoslovenske firme koje rade na velikim emancipatorskim projektima širom sveta, naročito na mestima gde obezbeđuju određene vidove infrastrukture po prvi put, emituje sliku SFRJ kao svojevrsne emancipatorske supersile, ali zašto ne reći i kao moćne države koja svojim znanjem i tehničkim sposobnostima može zauzeti i paternalističku ulogu u nekim od nesvrstanih zemalja.

U svom tekstu u povodu Poletove izložbe Ja letim za London, a vi? Vladimire Čeh kaže, „U to vreme „reklama“ i „reprezentacija“ bile su knjigovodstveno izjednačene. Pričalo se da se u Sloveniji trošilo 5 odsto na reprezentaciju, a 95 odsto na oglašavanje, dok je u Makedoniji bilo obrnuto.“ To je drugi aspekt ove priče. Kao što veliki koncerni na Zapadu kroz oglašavanje u medijima sebi na određeni način kupuju blagonaklonost tih kuća u slučaju da ih sustignu određene kontroverze, tako su i jugoslovenska preduzeća obezbeđivala svoju poziciju u svetu medija, pa i kulture. Deo svojih prihoda ova preduzeća su mimo propagandne svrhe plasirala u medije, često finansirajući i umetnička ostvarenja koja su prethodno naravno bila legitimisana u institucijama kulture. Od trenutka kada je zadužena institucija proglasila neko delo za vredno ono je moglo računati na podršku privrede tako da su ove kuće bili veliki investitori u umetnost ili mecene, u pojedinim slučajevima čak šireći i formalno svoj delokrug posla npr. u slučaju Inexa i Inex Filma ili Avala Filma i Jugoexporta.

Jedna od karakteristika Crnog talasa koja ga je činila subverzivnim po tadašnji režim bila je činjenica da junaci u njihovim filmom mahom nisu imali zaposlenje. Dimitrijević u svom tekstu kao primer prikaza konkurencije u jugoslovenskom filmu uzima Ljubav i modu Ljubomira Radičevića. Međutim, postoji i čitav talas filmova o indsutrijalizaciji zemlje koji su se bavili ne samo razvojem naše ekonomije i njenih emancipatorskih projekata već i društvenim kontradikcijama i ličnim traumama koje su je pratile. Tom korpusu svakako pripadaju klasici kao što su Zenica Jovana Živanovića i Uzavreli grad Veljka Bulajića, zatim Pogon B Vojislava Nanovića, Te noći Jovana Živanovića, Ljubavni život Budimira Trajkovića ili Erogena zona – oba radovi Dejana Karaklajića. Međutim, jedan film koji je nastao nekoliko godina posle perioda na koji se fokusira ova izložba je možda i najparadigmatičniji a to je Na putu za Katangu Živojina Pavlovića, teskobna priča o sudbinama rudara u ključu pozne faze Crnog talasa, nastala sa ogromnom finansijskom podrškom Rudarsko topioničarskog basena Bor.

Otud ove oglase vidim u ključu jedne zanimljive izložbe o kojoj piše Žižek u svom tekstu Postmodernost kao mit modernosti gde kaže,  „Za postmodernizam bi specifična bila upravo suprotna procedura — zamišljanje čitavog narativa u pozadini slike (ili fotografije) te pisanje drame ili snimanje filma na osnovu njega. Nešto na tom tragu nedavno se zaista i dogodilo u Njujorku: drama Lin Rouzen (Lynn Rosen) Nighthawks, koja je februara 2000. otvorila Off-Broadway sezonu, pruža upravo ono što svojim naslovom i obećava: niz scena koje oživljavaju četiri slike Edvarda Hopera (Edward Hopper) (Summertime, Conference at Night, Sunlight in a Cafeteria i, naravno, samu Nighthawks), pokušavajući da zamisli kakve su se konverzacije odvijale u predstavljenim scenama i šta je te ljude spojilo — anomija, izolacija, neuspeli susreti, očajnički snovi... U svojoj jednostavnosti, čak vulgarnosti, koja oduzima dah, to je postmodernizam u svom najčistijem obliku. Ovaj postupak razlikuje se od onoga primenjenog u španskom filmu od pre nekoliko godina koji je pokušao da dočara okolnosti stvaranja Velaskezovih (Velasquez) Mladih plemićki: ovde se ne razrađuju i »oživljavaju« okolnosti koje su okruživale Hoperov proces slikanja, već fiktivna realnost realnosti prikazane na slikama. Cilj nije prikazati genezu remek-dela, nego naivno pretpostaviti da njegov sadržaj opisuje nekakvu društvenu realnost i onda dati veće parče nje same.

Krajnji horizont društvenog angažmana ove izložbe upravo može da se postigne ovakvom procedurom i fokusom na oglase koje sam apostrofirao. Samo oni istinski svedoče o velikom zanosu, ideji progresa i emancipacije koji su krasili jugoslovensku ekonomiju, i razmišljanje o društvu u kojoj su takva preduzeća postojala samo produbljuje nezadovoljstvom aktuelnom situacijom. Sve ostalo je vic koji najbolje sublimira već citirani Dimitrijević kada kaže, „I, kada pogledamo spisak firmi i proizvoda koji su se reklamirali u Ekonomskoj politici sedamdesetih, Rubinov vinjak jedan je od retkih koji su preživeli tranziciju.

komentari (0) ostavite komentar


BLOGERI U CIVILU ARHIVA

Samo naMIGni

Nezavisni Analitičar pon 3. juli 2017.
U nekom momentu tokom prošle godine, u srpskim medijima počinje priča o ruskom “poklonu” u vidu šest aviona MIG-29 starih oko tri decenije kao i još neke vojne opreme, manje više rashodovanih tenkova, topova i slične beskorisne gvožđurije. Ubrzo se ispostavlja kolika je cena poklona kad nas daruju savremeni Danajci. 180 miliona dolara. To je kažu cena za remont starih letelica, dok je ostatak nepotrebne starudije navodno, zaista funkcionalan, te samim tim i poklon.

Izbori 2016.

Nezavisni Analitičar ned 10. april 2016.
Predstojeće izbore u Srbiji smo mogli da očekujemo u referendumskoj atmosferi. Oni su zamalo poneli teško breme koje ni jedno glasanje od uvođenja višestranačkog sistema 1990. godine nije imalo. Krajem aprila bi se tako otvorila dva puta: trasa ka normalizaciji Srbije i približavanje Zapadu, ili prihvatanje metalnog zagrljaja Rusije, odnosno onoga što Srbi misle da današnja Rusija jeste. Na žalost, rezultat je odavno jasan: Srbija će glasati za Putina. U parlamentu će biti

Politizacija sećanja

Jaša Alfandari uto 11. avgust 2015.
Otvoreno pismo gospodi iz komisije za gradnju Memorijalnog centra Sajmište Sir Winston Churchil je jednom rekao “Ako želite da odložite rešenje problema unedogled, osnujte komisiju.” Nepunih pola godine po završetku aprilskog rata, koji je trajao nešto od više dve nedelje, nemačka komanda u Beogradu sa upravom grada Beograda odlučila je da se osnuje jevrejski logor, na mestu gde je do početka rata bio izložbeni prostor beogradskog sajma. Tehničk

The Euro-Asian Jewish Congress Statement on the agreement on Iran's nuclear program

EAJC čet 16. juli 2015.
Euro-Asian Jewish Congress (EAJC) expressess concern over the agreement between Iran and the six world powers on Iran's nuclear program and shares the deeply troubling of Israel in connection with this deal. Long-term support for anti-Israeli forces by the Islamic Republic and permanent threats to the Jewish state from the highest Iranian officials give reasonable grounds to believe that the agreement reached in Vienna will not have a deterrent effect on Iran, but will let loose it in the foreseeable future.

Nacistički logori u jugoslovenskom igranom filmu

Ivan Velisavljević čet 11. decembar 2014.
Tekst Žaka Riveta o filmu Kapo (1960) Đila Pontekorva jedan je od ključnih trenutaka evropske filmske kritike, čije su poente i danas relevantne za sve diskusije na temu odnosa etike i estetike filma. Rivet je zamerio Pontekorvu da je izborom filmske tehnike degradirao žrtve koncentracionih logora: u trenutku kada glavna logorašica Tereza (g

Bog na nebu, Putin na zemlji

Nezavisni Analitičar ned 26. oktobar 2014.
Prošlo je desetak dana od "veličanstvene" parade u čast VV Putina, na kojoj je " vojska pokazala da uspešno dejstvuje u svim meteouslovima " (M. Lazanski, Politika, 18. 10. 2014.). Na stranu što je parada odrganizovana 16. oktobra umesto dvadesetog, u sred radne nedelje, na stranu što je od ulizičkog ponašanja pred kraj već bilo

Shapshot jednakosti

GORAN VELJIĆ sub 6. septembar 2014.
Piše: Lazara Marinković U organizaciji IDAHO Beograd i u saradnji sa UK Parobrod i Аmbasadom Kraljevine Holandije, izložba fotografija jednominutnih istopolnih venčanja u Njujorku autora Gorana Veljića pod nazivom Snapshot jednakosti smeštena je u neoklasicističoj Sali Kulturnog centra Reks. Sa idejom prilagođavanja prostora Veljićevoj

Concours d’Elegance Villa d’Este

SuperStar Worldwide sub 31. maj 2014.
Corrado Lopresto, zvezda prošlogodisnje edicije "24 sata Elegancije", potvrdjuje ove godine svoj status jednog od najznačajnijih kolekcionara klasičnih automobila na svetu. Na Concours d’Elegance Villa d’Este, najznačajnijem svetskom dogadjaju sveta klasičnih automobila, prestižno priznanje, Best of Show osvojio je unikatni primerak Alfa Romeo 6C 1750 GS Aprile iz 1931. godine. Ovaj neobični automobil, osvojio je žiri svojom izuzetnom retauracijom, po kojoj su modeli iz Lopresto kolekcije svetski po

BeHouse u Milanu

SuperStar Worldwide sub 31. maj 2014.
Jedan od najboljih luksuznih lifestyle časopisa na svetu, BeSpoke, organizovao je veoma uspešan događaj u Milanu pod imenom BeHouse. Naime, vizija predsednika BeSpoke-a Giansandra Cantori-a ostvarila se u prestižnom milanskom muzeju u palati Minguzzi u srcu šik distrikta Brera koji je tada postao epicentar najekskluzivnijih brendova. Maserati je prikazao svoj novi Quattroporte dok su balončići šampanjca Veuve Clicqot-a ulepšali trenutak. U prvom delu BeHouse, italijanski stil su predstavile

Europeana Fashion 2014: Glamur londonskih muzeja i italijanske mode

Draginja Maskareli ned 20. april 2014.
Od marta 2012. godine Muzej primenjene umetnosti u Beogradu učestvuje u projektu Europeana Fashion kao jedan od 22 partnera, među kojima su vodeći privatni i javni muzeji, arhivi i kolekcije iz 12 evropskih zemalja. Ovaj trogodišnji projekat, koji sufinansira Evropska komisija u okviru ICT Programa za podršku politici informaciono-komunikacionih tehnologij

Petar Lubarda: Jedna slika, jedno vreme, jedna zemlja, jedna porodica

Lidija Jovanović sub 8. mart 2014.
Nemoguće je pisati o istoriji slikarstva na Balkanu, a posebno slikarstva Srbije i Crne Gore i ne pozabaviti se ozbiljno i iscrpno delom Petra Lubarde. Nemoguće je vizuelnu percepciju crnogorskog krajolika odvojiti od slike koju je nama, rodjenim u drugoj polovini dvadesetog veka Petar Lubarda zadao kao neizbrisivi trag u arhivu likovnog sećanja. Nemoguće mi je i razmišljati o svojim umetničkim korenima, a preskočititi krupnu ulogu koju je u kreiranju moga razumevanja umetnosti igrao Petar Lubarda.

Serbia's "Ambassador to the World"?!

Ana Davidović Wijnberg pon 30. septembar 2013.
So, for a while now I've been hearing, from many different people, about Mr. Karl Haudbourg and his tireless efforts in "promoting Serbia to the rest of the world". From what I gathered, Mr. Haudbourg moved to Belgrade (from France) a couple/few years ago. I didn't see any information on Mr. Haudbourg's occupation. Maybe some of you remember Mr. Haudbourg from recent news about a French man, attacked by two teenagers in Studentski park because he was on roller blades? Mr. Karl Haudbourg has his

Inspiracija ili kreacija?

Bratislav Pantelić sre 5. juni 2013.
Les Demoiselles d'Avignon, koju je Pablo Picasso naslikao 1907. godine, označila je kraj petovekovne dominacije renesansnog vizuelnog modela i pomak ka novom poetskom senzibilitetu i vizuelnom poretku. Taj dramatični nagoveštaj novog doba nije nastao iznenada, u trenutku umetnikove inspiracije, poput bljeska koji otkriva skriveno i povezuje nepovezano a još manje je to bio trenutak ludosti (antički furor poeticus ) kako su inspiraciju romantičari poput Shelleya zamišljali. Picassova slik

IDAHO intervju sa Biljanom Srbljanović

IDAHO Belgrade sre 15. maj 2013.
Uzimajući kulturu i umetnost kao ključne alate u borbi za poštovanje ljudskih prava i slobodno društvo, incijativa IDAHO Belgrade ove godine obeležava 17. maj, Međunarodni Dan Borbe Protiv Homofobije i Transfobije. Sa željom da otvori konstruktivni dijalog o kreativnoj snazi koje ovo društo ima i treba da upotrebi u toj borbi, u Kulturnom Centru Grad će u petak biti organizovana panel diskusija na ovu temu i izložba "Signal" na kojoj će grupa lokalnih vizuelnih umetnika dati svoj doprinos razvoju novih strat

Srbi i Rusi: braća, ili nešto sasvim drugo?

Ferdinand Mesmer ned 14. april 2013.
Tradicionalno prijateljstvo ili ‘bratstvo’ između Srba i Rusa u koje duboko veruje prosečan Srbin, notorna je besmislica. Ne samo zato što politički kolektiviteti poput ‘naroda’ ne mogu voleti ili mrzeti niti mogu imati braću ili druge rodbinske odnose već zato što takozvana ‘tradicija', koja je tako duboko usađena u ideološku matricu patrijarhalnog ustrojstva, nije ništa drugo nego iluzija; ona je, kako je to odavno primetio Eric Hobsbawm, izmišljena. Tradici

Montenegro and the World's Youngest Jewish Community

Ronen Dorfan ned 31. mart 2013.
This article was published in "Israel Hayom" newspaper. It has been translated from Hebrew to English by the author, Ronen Dorfan. The room is very simple. At the head of the tower at the top of the cliff, not far from the Montenegrin-Albanian border. It is nicely maintained, with whitewashed walls, a small holy arc on the east and a small alcove for the scholar's holy books on the west. Here on Yom Kippur 1676, the 5437 th Jewish year, ended one of the most unfortunate ch

O zečevima i sirotinji

Dimitrije Vojnov čet 21. februar 2013.
Razvoj američke ekonomije je doveo do toga da Holivud danas ne može da snimi čak ni punokrvni šovinistički film. U vreme Ronalda Reagana, kada su tržišta SSSRa i Kine praktično bila zatvorena za američki film, a i kada nisu, raspoloženje u tim zemljama je bilo takvo da su sa radoznalošću prihvatali američku propagandu, postojale su određene, mahom fiktivne prepreke na koje bi nailazili otvoreno šovinistički filmovi koji bi se bavili diretnim konflik

Kad su cvetali pikseli

Dimitrije Vojnov sre 6. februar 2013.
WRECK-IT RALPH nije Pixarov film, već "obična" Disney produkcija koja je doduše nastala u periodu kada su kreativci iz Pixara uzeli veće učešće u radu Disneya, i kada je John Lassetter već došao na čelo sektora za animaciju. Ovim počinjem osvrt na WRECK-IT RALPH zbog toga što je ovaj film po svom kvalitetu u ravni Pixarovih radova, odnosno u ravni nadahnutih Pixarovih radova, i samim tim reč je o prvoj klasi filmova u svakom pogledu. Rich Moore nema background u Pixaru ali ima dosta iskustva u radu na

Vragovi koji su doneli šalu

Dimitrije Vojnov sre 12. decembar 2012.
Verovatno samo u danima mutnih političkih dešavanja, kada još uvek do kraja nije jasno ko je čiji, i ko bi mogao da svojom diplomom iznenada dopuni naprednjačke kadrovske rupe, možemo da očekujemo nenasilno suočavanje Aleksandra Tijanića, čelnika Javnog servisa, sa potpunim programskim brodolomom. U trenutku kada RTS kao svoj ključni premijerni adut emituje „Jagodiće“, drugu sezonu serije koja je izvorno išla na Pinku i kroz bestidnu „naprednjačku“ kampanju promoviše reprizu „Rođak

Otpisivanje otpisanih

Dimitrije Vojnov uto 13. novembar 2012.
Pomeranje Roberta Nemečeka sa mesta glavnog i odgovornog urednika televizije Avala na mesto savetnika za filmski i serijski program predstavlja ozbiljan udar na dva ključna principa obnove srpskog televizijskog bića. Ostaje nada da ovim ishodom ti principi nisu zauvek, već tek privremeno, poraženi i da će u nekoj sledećoj prilici biti bolje sprovedeni. Prvi princip je manje važan a zapravo je su&

Milchy Way

Dimitrije Vojnov pon 2. april 2012.
Pogledao sam "Luck" . Ova serija je ukinuta posle jedne sezone i započetog snimanja druge, formalno zbog nekoliko konja koji su stradali tokom snimanja. Ipak, nisam nesklon tome da poverujem kako je HBO iskoristio priliku da prekine snimanje zbog toga što je olako naručio novu sezonu. "Luck" je bio serija kojoj su rejtinzi maltene eksponencijalno opadali a na nivou zapleta se ispostavila da će biti jedan od onih HBO poduhvata koji uopšte ne

Izbori su došli u moj kraj

Milan Aranđelović uto 28. februar 2012.
Ležao je miran i spokojan u mraku čekajući neizbežno. Raj mu je bio na dohvat ruke. Ispunio je sve uslove koji su se od njega zahtevali da se pridruži svojim kolegama bogovima u njihovoj rezidenciji na orbiti oko Sirijusa - umro je. Njegove verne sluge dobro su ga pripremile za putovanje. Zavoji, kojim su ga obmotali, nisu ga stezali,niti mu kočili krvotok koga nema. Njegove iznutrice, sitna crevca i mozak bili su bezbedno spakovani na stalažama pored sarkofaga. Jedino ga je pomalo nervirala činjenica da ovo putovanj

Boles'

Milan Aranđelović pet 24. februar 2012.
Radnja ove priče odvija se u davnoj prošlosti, u jednoj drevnoj, srednjevekovnoj, zemlji. Kao što je poznato harale su u to mračno vreme mnoge bolesti. I, eto, desilo se da se od jedne bolesti razboleo i ministar unutrašnjih dela. Članovi Vlade, čiji je on ministar bio, nisu gubili vreme na formalnosti, kao što je smrt ministrova, već su odmah organizovali jednu samrtnu sedeljku. U svečanoj sali u zgradi Vlade, postavili su veliki i široki sto, zaostao od nekog banketa, čiji je kapacitet bio veliki. 

Transparentno Srbija!

Milan Aranđelović sub 18. februar 2012.
Sedi Vlada Srbije sama, na sednici ovog dana. Da tiho pati, to nam ministarska suza kaže, ali ne može da kaže, šta ministri traže. Znate li o čemu ove brige glede, objasniće nam rečenice koje slede! - "ŠMRC!", čulo se iz pravca ministra vojnog. - "Izvoli", reče mu ministar unutrašnjih nedela pružajući mu maramicu. - "Da li je, da li je…", sramežljivo će pružajući svoje kandze Vojni. - "Ne brini se. Maramice su iz javnih n

Smena i nacija

Stefan Aleksić čet 26. januar 2012.
Javna sfera u Srbiji je ponovo zavibrirala. Posle meseci slavskog i novogodišnjeg zatišja, neke ključne tačke i pitanja javne sfere ponovo su otkrivena. Nacionalističke snage oličene u nekim institucijama koje neopravdano nazivamo "medijima" i političkim elitama ponašaju se kao uzrujani roj pčela: prvo su iskasapili tekst pisca Andreja Nikolaidisa tako što su jedan deo istrgli iz celine, pa su tu rečenicu iskrivili, pa su ga onda optužili da je on toj rečenici dao značenje koje su joj dali beogradski

Pisac koji je voleo fusbal

Dimitrije Vojnov čet 29. decembar 2011.
Ako je nekome zasmetalo što Aleksandar Tijanić, direktor Javnog servisa, stalno sam odgovara na sva pitanja koja se postavljaju oko naše nacionalne televizije, onda je posle problema oko televizijskog filma o Crnjanskom, i pokušaja urednika Kulturno-umetničkog programa Miodraga Zupanca da sam spinuje taj slučaj, verovatno shvatio da ovaj čovek nema na koga da se osloni. Neodrživ koncept dramskog programa RTS-a

£££ Factor

Nezavisni Analitičar pon 12. decembar 2011.
Juče se završila još jedna sezona X Factor -a u Engleskoj. Zlobnici će reći da je bila najgora do sada, jer je u proseku 3 miliona ljudi manje nego prošle godine, subotom gledalo okršaje ne tako talentovanih i sve manje harizmatičnih pevača. Grupa devojčica, nazvana "Little Mix" ipak je osvojila publiku i za njih počinje "ride of the lifetime", borba sa slavom (oko 5 minuta), zatim izdavanje CD-a koji će kupiti samo &scaron

Poslednji Pajkićevac

Dimitrije Vojnov pon 28. novembar 2011.
@BretEastonEllis After seeing Drive today was told: "Sorry, babe, but I'd leave you for Ryan Gosling..." My response: "Um, babe, I'd leave you for him, too." Ponovni holivudski debi Nicolasa Windinga Refna " Drive ", pošto se

Critics Are Just Not That Into Romcom

Dimitrije Vojnov pon 3. oktobar 2011.
"Crazy Stupid Love" Johna Reque i Glenna Ficarre dočekan je kao veliko iznenađenje ove sezone. Doduše, Warner je vrlo suptilno postigao da mu se prorekne status sleeper hita još proletos što samo potvrđuje tezu da sudbinu filma na blagajnama u velikoj meri određuje odnos koji sam distributer ima prema njemu i da su većina promašaja filmovi od kojih je sam studio digao ruke.

"Oskara" uveoci

Dimitrije Vojnov sub 3. septembar 2011.
Pre nekoliko dana, srpska javnost je ponovo izgubila dragoceno vreme baveći se jednom od najbesmislenijih aktivnosti u domenu bizarnog hobija zvanog srpska kinematografija a to je izbor našeg ovogodišnjeg kandidata za Oskara. Kao i inače, ovogodišnjeg kandidata izabrala je jedna opskurna institucija i taj izbor je ponovo tretiran kao svojevrsno "priznanje" za najbolji film pošto njime eto sad treba da se podičimo pred svetom. Uprkos tome što čak i članovi te opskurne organizacije bar

Playing doctor with the devil

Dimitrije Vojnov čet 4. avgust 2011.
Ne volim previše da blogujem o stvarima koje radim ali sam poslednjih dana bio angažovan na jednom zanimljvom poslu za svakoga ko sebe smatra delom srpske kinematografije a još više

Spilberg - Pitanje mozga

Dimitrije Vojnov sub 18. juni 2011.
Danas je u kulturnom dodatku Novost i izašao tekst u sklopu najave novog, i poprilično izvanrednog filma JJ Abramsa Super 8 koji je Steven Spielberg ne samo producirao već i u značajnoj meri inspirisao. Integralne odgovore na pitanja koji nisu mogli da uđu u tekst, a proistekli su iz jedne lepe prilike da se malo promisli o Spielbergovom doprinosu

Prva klasa

Dimitrije Vojnov uto 7. juni 2011.
Kao što je već poznato korisnicima kako socijalnih tako i nacionalnih mreža, pogledao sam "X-men: First Class" Matthew Vaughna, i da mi "Blade" nije stvarno jedan od najbitnijih filmova inače, priznao bih da je ovo svakako najbolji film ikada snimljen po Marvelovom stripu. Ovako to zadovoljstvo prepuštam nekom drugom, ali mislim da je to svakom dobronamernom gledaocu očigledno. Štaviše, išao bih toliko daleko da "First Class" proglasim za ozbiljnog kandidata u trc

Dokazi ljubavi

Dimitrije Vojnov pon 23. maj 2011.
Kada na IMDBu listate filmografije dramskih pisaca poput Harolda Pintera ili Toma Stopparda među brojnim ekranizacijama pronaći ćete nekoliko sa srpskim naslovima. U pojedinim slučajevima to su snimci pozorišnih predstava koje je naša televizija emoitovala kao zasebne emisije ali neke stavke su i televizijke drame snimljene po njihovim komadima i to u vreme kada su oni bili aktuelni. Pored emisije „Trezor“, ovo je još jedan podsetnik na danas gotovo nezamislivu praksu da je beogradska televizija, u okviru

Filmovi u kojima smo pobeđivali

Dimitrije Vojnov pon 9. maj 2011.
Na jednoj zanimljivoj diskusiji o partizanskom filmu u okviru Festivala revolucije, istorije i knjževnosti, domaćin Vule Žurić, književnik i veliki poznavalac partizanskog filma – koje ima značajnu ulogu u njegovom romanu Nedelja pacova (Laguna, 2010) – postavio je jedno naizgled revijalno a zapravo suštinsko pitanje – kako bi danas izgledao partizanski film? To pitanje u određenoj meri može naći sv

Ne lepši, a stariji

Nezavisni Analitičar sre 27. april 2011.
Poslednjih meseci svedok sam renoviranja Tašmajdanskog parka u Beogradu. Prolazim Bulevarom Revolucije ili Beogradskom i gledam u te tarabe i jedva čekam da ih sklone i da vidim šta su to napravili od starog parka. Nisam siguran da li je Tašu trebalo baš tako temeljno renoviranje. Park nije izgledao tako loše, trebalo mu je malo podziđivanje stazica i osveženje trave, možda malo obratiti pažnju na cvetne aranžmane i srediti asfalt... ali ovi su baš rešili da ni kamen na kam

Jedino rešenje je samoubistvo

Nezavisni Analitičar sre 20. april 2011.
Gledam Tomu ovih dana, od kada je na dijeti, i ne mogu a da se ne upitam: može li iko toliko prevrtljiv sa izveštačeno tužnim i brižnim nastupom, i toliko negativnim stavom, da ima čak i prijatelje a kamoli kompetentne saradnike s kojima bi jednog dana preuzeo vlast u zemlji. Jedini Nikolićev veran partner je Vučić, a gledajući njih, uz lopova Karića kao kolaboracionistu, čoveku preostaje jedno jedino rešenje: da se ubije.

Srbija od srca

Nezavisni Analitičar pon 4. april 2011.
Vidim te bilborde po Beogradu, a slutim da nije samo glavni grad u pitanju, koji su deo kampanje "Srbija od Srca". Krasno. Lepe slike, lepi pejzaži, neke livade, tu i tamo po reka ili brdo, ima drveća, po neki planinski vrh, kuća i vodenica, sojenica, pa opet cvetne livade i šume. Na svakom bilbordu piše i gde je uslikan... all the usual suspect su tu, Tara, nekakvi šumadijski pejzaži i slično. Onda se u jednom momentu zapitam čemu zapravo služi kampanja "Srbija od Srca"? Kren

Zašto Srbi vole Gadafija

Nezavisni Analitičar ned 20. mart 2011.
Prethodnih dana, inspirisan ogromnom podrškom koju Pukovnik uživa medju Srbima, pokušao sam da sagledam doprinos Moamera Gadafija ljudskoj civilizaciji. Za vreme njegove četrdesetogodišnje vladavine, koja se često graničila sa strahovladom, libijski narod nije postigao ništa... ni u umetnosti, ni u nauci, ni u sportu. Društveno uređenje je i dalje plemensko i primitivno, demokratija kao koncept je celoj naciji (ili bolje reći skupu plemena koje žive u pustinjama Libije) potpuno nepoznata

KNOW HOW: Kako da cigaretama smanjite kvadraturu svog lokala

Nezavisni Analitičar pet 11. mart 2011.
U zemlji u kojoj ja živim pušenje je zabranjeno svuda osim na ulici i u privatnim stanovima. Prethodnih pet godina ni jednom nisam osetio dim cigarete, niko od mojih prijatelja ne puši, svega nekoliko kolega po nekada zapali cigaretu (od oko 100 koliko nas radi u istom ofisu). A zašto ja to pričam? Pa zato što, kada sam u Srbiji, gde god da odem i s kim god da odem uvek se vratim kući ugušen od duvana... o smradu da ne pričam. Kada pitam ljude zašto puše, oni koji

Ivkovićeva slava

Dimitrije Vojnov sub 5. mart 2011.
Kada je najnoviji odlazak Dušana Ivkovića dospeo u vesti, gotovo da se nije našao u žiži interesovanja. Naprosto, narod se već navikao da je došlo ono doba godine kada nam Duda preti da će dati otkaz i onda uvek preko volje ostane na čelu reprezentacije. Ovog puta međutim niti je on ostao niti se iko potresao i moram da pohvalim medije, i narod u celini, zbog ovakve reakcije. Pre svega, tradicionalni sukob naših superstar trenera i nacionalnih asocijacija koje su ih angažovale da vode reprezentativne

Dan malih valova

Dimitrije Vojnov uto 1. mart 2011.
Proteklih pet-šest sedmica u reality talogu televizije Happy, koja već nekoliko sezona stoji kao spomenik opredeljenju RRA da se u svoje vreme više bavi time kako da ne dodeli frekvenciju RTLu nego izborom kome će je zapravo dati, emituje se vrlo pristojna omladinska serija prilično pretencioznog naslova TOTALNO NOVI TALAS – ili skraćeno TNT. Nota bene, ni činjenica da je pre par sedmica emitovala verovatno prvog favorita za laskavu etiketu TV događaja godine - dvodelno izdanje ĆIRILICE Mil

Pisac u civilu

Dimitrije Vojnov uto 15. februar 2011.
Premijera na Agitpopu svakako nije prvi slučaj da sam postao saradnik medija koji to nije - već iza svega krije jednu tajnu, obaveštajnu, opinionmejkersku funkciju. I baš zato osećam potrebu da za ovu premijeru skrojim jedno odelo, u kome ću moći da se krećem po ovom blogu, u civilu. Poslednjih dana, bolje reći sedmica, dosta vremena sam posvetio intervjuima koje je Milomir Marić pravio sa Ljubišom Ristićem, zatim zbirci predratnih kolumni Aleksandra
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 ďż˝ta je 642 

BY ADRIJANA GVOZDENOVIĆ

 what is this? 
ned 29. januar 2017.
 
 
 
 

MOST WANTED

Vuk Jeremić Irena Škorić 30. februar Čiča Bret Iston Elis Bratislav Pantelić Stiv Džobs TKV Mats Staaub Aleksandar Đorđević Ahmadinedžad Parobrod Marina Marković Maja Kojović Tijana T. Amfilohije Stanislav Mirković Mit Romni Jelena Novaković Ana Maria Rossi Milena Vukmirović Irina Simić Amerika Nenad Radujević 642 Mirko Ilić Jelena Đurović SFRJ Angela Merkel Josip Broz Tito Kristofer Hičens Jugoslavija Dimitrije Vojnov Bogomir Doringer Maja Maljević Marija Pavlović Evropska unija Srbija Beba Kapičić Apple Dejana Vučićević Kejt Mos EU Britanija Ivan Grubanov Dejvid Kameron Tijana Kojović Kosovo Đorđe Stojanović Barak Obama Aleksandar Maćašev Agitpop Bibi Netanjahu Doktor Dum
NATO

European Union

Doba Nevinosti