CINÉMA PRIVÉ 

Arsenik i stare čipke feat. Davitelj protiv davitelja

uto 19. februar 2013.

Uticaj crne komedije na moju sudbinu

Bila jednom jedna devojčica. Devojčica je imala tatu koji je bio pet godina stariji od njenog dede, i mamu koja je imala mamu čija je glavna radost bila vucanje po sahranama i priprema mrtvih ljudi za  poslednji počinak. Ne, baba devojčicina nije bila niti grobar, niti je profesionalno šminkala mrtvace. To je bio hobi devojčicine babe. Čudno? Pobogu, pa zar to nije srpska nacionalna razonoda?! Narikanje da ne pominjem. Elem, devojčica je rasla među pomerenim ljudima. Kao babina miljenica često je bila vođena na groblje. Dok su druga deca na groblju dobijala frasove, devojčica je dobijala napade smeha. Neretko, devojčicina baba je maltertirala devojčicu da sriče prva slova čitajući ih sa nadgrobnih spomenika. Da ne pominjem da su devojčicu znali svi kamenoresci koji su se smucali oko „poslednjih konačišta“.  Devojčica je rano, dakle, spoznala pojam smrtnosti. Takođe, rano je shvatila da se ljudi nekako mnogo više trude oko „onog sveta“ na kojem će boraviti mrtvi, nego oko ovog, na kojem, kao, borave živi. Da li uopšte iko ko sebi kupuje grobno mesto, zida na njemu Keopsovu piramidu sebi, za života, planira sahranu u tančine, ostavlja testamente – zapravo živi. Devojčici je to oduvek bilo neobično smešno. I oduvek je volela da se sprda sa smrću. I sa neizostavnim životom, dakako.

Pretpostavljam da ste shvatili da sam ja pomenuta devojčica. Zašto pominjem svoju iščašenu porodicu u vezi sa film(ovima) koji su na mene ostavili neizbrisivi emotivni trag?! Polako. Dolazimo do toga.

 Imala sam sedam godina kada me je majka odvela da gledam, još uvek jedan od omiljenih mi filmova.  Gotovo sam sigurna da se davao u Domu Omladine. I sigurna sam da nije bila večernja projekcija.  Sigurna sam jer sam uveče, na televiziji odgledala drugi film, ali sa tatom. Oba filma su mi podjednako važna. Najpre u estetskom, potom i u poetskom smislu.

 Prvi film bio je novi, tek izašli, domaći film – „Davitelj protiv davitelja“. Prvo, odmah mi je postao srcu mio zbog mog pokojnog duhovitog i neobično prijatnog komšije Taška Načića aka Pere Mitića.  Potom, obožavala sam njegovu raspevanu roditeljicu koju je glumila Rahela Ferari.  Dalje, otkinula sam na muziku;mačka Žorža, sluđenog inspektora Ognjena koga je ovekovečio beskrajno šarmantni Nikola Simić.  Onda, uvek sam volela travestiju, a nevolela crvene karanfile. Rolšue su neizostavni faktor dopadanja, kao i polka dot pattern. I, da -  obožavala sam nazalni, isfolirani glas Sonje Savić. Film mi je bio neobično zabavan, čak toliko zabavan, da me je majka u nekoliko navrata čudno pogledala tokom projekcije. Ostala deca koja su došla sa svojim roditeljima su se plašila. Naročito onog dela sa odgrizanjem uha. Meni je to bilo urnebesno. A tek proždrljivi mačak koji ga je nekoliko scena kasnije smazao! Ih! Oduševljenje do neba. Majka, donekle svesna da je i sama doprinela neobičnosti svoga deteta, nije iskomentarisala ništa. Nije, da ne bude zabune, zato što se i sama kočila od smeha. Uzgred, mrzela je karanfile ceo život. Valjda zbog Osmog marta i radnih organizacija.  Sve u svemu, ovaj film, postao je kultan, kako u staroj Jugoslaviji, tako i u našoj kući. I dalje se smejemo, majka i ja, kao dva idiota kada ga gledamo.

 Drugi film, koji sam isto veče odgledala sa ocem na televiziji, podjednako je važan za moj budući život u datom momentu. Zgodno je reći da me je majka odvela kući posle projekcije i predala u ruke ocu. Ona je imala obaviti tu nemilu dužnost koju je moj otac sa indignacijom i prezrenjem odbio – u ime naše porodice, majka se žrtvovala i otišla na slavu kod rođaka koje nismo mnogo mirisali. Usput je svratila u cvećaru i kupila im naramak crvenih karanfila. Mislim da nije potrebno objašnjenje. Ergo, ostajem sama sa ocem koji sedi i puši lulu zureći u „Politiku“. Onda se od srca nasmeje i obnaroduje mi da se na televiziji daje sjajan film koji ćemo gledati zajedno. Kaže mi, pride, da je film rađen po majstorskoj drami Džozefa Keselringa, koju je režirao genije - Frenk Kapra i u kome glumi najbolji glumac svih vremena, Keri Grant. Šta da vam kažem, odmah sam verovala tati na reč.  Ujdurma sa leševima, porodičnim ludilom, slatkim tetkicama ubicama, Panamskim kanalom, Tedijem Ruzveltom, doktorima ludacima, otrovanim vinom me je oborila sa nogu. Dobro, malo me je oborilo i što je mom tati ispadala veštačka vilica dok mi je čitao prevod. Bio je na latinici, a ja sam jedva ljudski čitala ćirilicu.  U dve reči - silno sam se zabavljala.  Keri Granta i Kapru i dalje obožavam.

Zašto su ova dva filma toliko važna?! Devet godina posle tog dana, u kome sam pogledala ova dva izuzetna filmska ostvarenja, otišla sam na FDU da polažem prijemni za studije Dramaturgije. U ruci sam nosila fotokopije moje prve drame. Pretpostavljate u pitanju je bila crna komedija. Moj otac je u međuvremenu umro. Ta crna komedija je bila posvećena njemu. Obožavao je taj žanr.  Na fakultet sam se upisala sledeće godine. Sa drugom po redu napisanom crnom komedijom. Zahvaljujući mom ocu i mojoj majci, i njihovim istančanim filmskim ukusima, počela sam da pišem samo crne komedije. I za film, i za pozorište. Čak su mi i romani crnohumorni.  Usput mi se ostvarila velika želja. Osoba, koju ću uvek smatrati jednim od najlucidnijih jugoslovenskih scenarista, Nebojša Pajkić tvorac scenarija o Peri Mitiću, bio mi je profesor FTV Scenarija i na prvoj, i na četvrtoj godini. Silno smo se zabavljali – ja pišući crne komedije, a on braneći moju lucidnost od drugih profesora. Svašta me je naučio. Još dok sam imala sedam godina. Ostala mi je i jedna neostvarena želja. Da snimim film sa Slobodanom Šijanom koga smatram genijalnim filmskim rediteljem. Još nije kasno. Možda pročita ove redove pa se zaintrigira! Aha, i na kraju ovog mog crnohumornog eseja koji je ujedno i panagirik crnoj komediji sa posebnim akcentom na ova dva fenomenalna i vanvremenska filma, zahvalila bih se svojoj babi. Zna ona zašto. 

Danica Nikolić Nikolić

Rođena u Beogradu, 1978.godine. Diplomirani dramaturg. Član Udruženja Književnika Srbije. Kao autor radila na sledećim projektima: - radio drama "DNEVNIK GNEVNIK", režija: Iva Milosević 1999., Radio Beograd II program, produkcija FDU - autor scenarija, srednjemetražni film "FORMA FORMALINA", režija: Darko Nikolić, 2000. godina, produkcija BK Akademija - autor scenarija, kratkometražni film “FORMA FORMALINA“, režija: Dragana Martinović, 1999. godina, produkcija FDU - autor zbirke poezije "DANICA" , Pegaz, Bijelo Polje, 2003. godina - autor romana "KUĆA PUNA PUKOTINA", Evro Giunti, Beograd, 2008. godina - autor romana "ZAPETA" ( finalista V.B.Z. konkursa, 2010. godine) - autor drame "SITUACIJE ILI GRESI MLADE IKONIJE", režija: Nikola Zavišić, praizvedba, maj 2011. godine, Somborsko Narodno Pozorište - autor drame "SAVA SAVANOVIĆ-VAMPIRSKA SIMFONIJA", režija: Nikola Zavišić, praizvedba, februar 2012. godine, NP Kikinda - scenarista Festivala glumačkih ostvarenja, Niš 2012. - dramaturg, adaptacija teksta “GLAVO LUDA”, režija: Nikola Bulatović, septembar 2012., Pozorište na Terazijama * Predstava "SAVA SAVANOVIC-VAMPIRSKA SIMFONIJA je na Internacionalnom festivalu malih scena u Kikindi proglašena za najbolju predstavu festivala, dok je glumica iz predstave dobila nagradu za glumačku bravuru * 2012. godine bila u užem izboru za Mihizovu nagradu

komentari (1) ostavite komentar

Ne volite karanfile???!!! (psiho muzika)
Natalija, uto 4. oktobar 2016.


 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 Šta je 642 

BY SONJA RADAKOVIĆ

 what is this? 
ned 26. mart 2017.
 
 
 
 

MOST WANTED

Đorđe Stojanović Maja Maljević TKV Amfilohije Kejt Mos Bibi Netanjahu Beba Kapičić 642 Aleksandar Maćašev Vuk Jeremić Marina Marković Amerika SFRJ Stanislav Mirković Doktor Dum Apple Irina Simić Stiv Džobs Milena Vukmirović Dejvid Kameron Dimitrije Vojnov Tijana Kojović Aleksandar Đorđević Jelena Novaković Mats Staaub Bratislav Pantelić Britanija Parobrod Ahmadinedžad Bogomir Doringer Dejana Vučićević Kristofer Hičens Marija Pavlović 30. februar EU Barak Obama Maja Kojović Srbija Irena Škorić Tijana T. Kosovo Evropska unija Agitpop Jelena Đurović Bret Iston Elis Mit Romni Jugoslavija Ana Maria Rossi Nenad Radujević Ivan Grubanov Mirko Ilić Čiča Josip Broz Tito Angela Merkel
NATO

European Union

Doba Nevinosti