CINMA PRIV

Kum

ned 10. mart 2013.

Ljubav na prvo gledanje

- Rubrika o filmu, kae Jelena urovi, enski ugao i znaš ve…
- Ne znam, ivota mi. Sve više znam da sve manje znam o filmu. I ovo za ensko je  diskutabilno…
- Ma neeeeee, kae J.., ovo je kao filmski leksikon. Ono što te je formiralo i odredilo.
- Sentimentalno putovanje?
- Pa da.
- To moe.

Brz jezik, kratka pamet. Od momenta kad sam ovo izgovorila, znala sam da je to gore nego da sam legla na kau kod Tijane Mandi, prolila utrobu, a onda to sve okaila na jutjub. Govoriti o filmovima koji su nam uticali na formiranje, razvoj, pa ako hoete, i poimanje sveta, više govori o nama nego o rediteljima koji su ih pravili. Ono što smo mi iz njih išitali ne mora da bude, a esto i nije, ni u kakvoj neposrednoj vezi sa onim uvenim telegramom "šta je reditelj eleo da porui filmom”.  Filmovi koji su se iz nekog razloga zakucali u srce, obino su tu iz istog razloga iz kog vas pilav podsea na babu, a ne na orijentalno jelo od pirina. Iz razloga zašto se prolee i danas vezuje za kišu i miris lipe, a ne za godišnje doba izmeu leta i zime. Zašto leto zvui kao smeh, a ljubav kao Nancy Sinatra kad peva Bang Bang. Neko pamti maturu, neko prvi poljubac, prvi seks, prvu tuu, ljubav na prvi pogled… Ja pamtim ljubav na prvo gledanje.

"Limeni doboš" sam gledala ispod stola u dnevnoj sobi mojih babe i dede na Novom Beogradu, i upamtila sam za ceo ivot klinca koji svet svojih roditelja spoznaje iz te iste perspektive. Ni pre ni kasnije ni jedan film nisam gledala ispod stola. To se, valjda, tako namesti jednom u ivotu. I da odmah bude jasno, ništa ja nisam tu videla od onog oiglednog. U tim godinama malo znate o odbijanju da odrastete. Još manje o neistoj krvi. Ne znate za svet koji ne voli individualnost i u kome je lakše opstati ako si konfekcija. Ne znate ništa o ljubavi izmeu muškarca i ene. Ne znate ništa o nacizmu. Kada gledaš  film ispod stola u dnevnoj sobi, znai da imaš  vrlo malo godina, i da je jedino što razumeš da se sve na svetu nalazi u nama i izlazi iz nas. Pa makar udaranjem u limeni doboš. Po bilo koju cenu. I strah, i bes, i srea, i tuga. Ako neko eli da izigrava terapeuta, moe da mi, na ovom primeru, spoita akutni strah od odrastanja, doivotni infantilizam i veitu  zaljubljenost u Petre Panove. Za mene je, i dalje, ovo "onaj film Volker-a Schlondorff-a kada sam prvi put plakala".

Onda se raslo, i gledali su se neki drugi filmovi. Promenila sam sedam, osam pari patika, dok nije u   Beograd stigao "Pariz-Teksas". Gledala sam ga tri puta zaredom u istom danu. Nisam gledala film zato što sam beala iz škole, nego sam beala iz škole da bih ga gledala. Ona je bila najlepša od svih najlepših plavuša na svetu. On je bio najtuniji od svih nesreno zaljubljenih muškaraca na svetu. Ja sam bila u pubertetu i mislila sam da ljubav samo tako izgleda. Ako on ne šipi godinama po pustinjskom pesku, to mora da nije ljubav. Vim Venders mi je otkrio debelo staklo iza koga ena moe da pria i da se skida, i da od toga ivi. Imam utisak da današnji klinci bre naue da skidanje nije nuno povezano sa ljubavlju. Meni je trebalo tri gledanja u cugu, i bila sam uverena da sam pokapirala. Posle treeg gledanja, otišla sam kod oca na posao u Radio Brograd. On se spremao da radi neku nonu emisiju koju je vodio. Ušla sam i sa vrata mu sruila sve svoje impresije od prethodih desetak sati. Prvo sam plakala. Onda sam prepriavala film. Onda sam odgovarala na njegova štura pitanja. Onda je on uzeo telefon i okrenuo moju majku. Zvualo je, otprilike, ovako:

- Kod mene je (pauza).. Ne, nije išla u školu. (pauza)..  Ve sam joj rekao da je idiot. (pauza)... Gledala je ceo dan neki film (pauza).. Vendersov novi (pauza).. Mislim da sad eli da bude kurva  (pauza).. Rekao sam joj da je svaki posao ok ako se pošteno radi (duga pauza)..  I ti je lepo vaspitavaš! ... (beskrajno duga pauza)...

Ako neko eli da izigrava terapeuta, moe da mi, na ovom primeru, spoita doivotnu sklonost ka nesrenim ljubavima, prilino definisan ideal enske lepote i, pre svega, slabost prema muškim slabostima. Za mene je, i dalje, ovo "onaj Vendersov film kada sam drugi put plakala".

Seam se i prvih deset gledanja E.T.-ja, i prvih petnaest gledanja "Kazablanke", i prvih milion gledanja "Bilo jednom u Americi". Znam još bar sto filmova koji su uticali na moj ivot više od asova latinskog, porodinih roendana ili, na ovom prostoru estih "dogaanja naroda". Znam i trenutak kad sam prvi put odgledala "Kuma". I prvog i drugog. Ali taj detalj mi, ve, ne pada na pamet da podelim.

"Kum" je jedini film ije sve replike znam napamet. Poinje neponovljivom muzikom Nina Rote, i onda te zakuca i ne mrdaš. I odmah zaboraviš da to nije ivot nego film. I odmah se setiš zašto si se zaljubio u film. I u ivot.

Ameriki, koliko to Holivud moe da bude, svevremenski, koliko jedan Šekspir moe da bude, subverzivan, koliko samo moe film koji poinje reenicom "I believe in America".

"Kum" nema prazan hod. "Kum" nema lošu ulogu, ni lošu epizodu. "Kum" nema pogrešnu repliku. "Kum" ima sve drugo. Ili, bar, sve što dobar film moe da ima. Priu o (k)varljivoj moi, ljudskim slabostima i politikoj prostituciji. Porodinu sagu u svom najtoplijem i najsurovijem obliku. Sve mogue familijarne odnose poznate još od grkih tragiara. Prostora za glumaku snagu Branda, De Nira i Paina pod istim "krovom". Izdaju koja se ne prašta. Novac koji uslovljava. Korene koji te formiraju. arobnu energiju Sonijevog ludila i hladnu glavu Majklove osvete. ivotni put koji bira tebe, ma koliko, naivno, mislimo da je obrnuto. Zahvaljujui "Kumu" shvatiš da se nigde ne zaljubljuje kao na Siciliji i da je za to dovoljan samo jedan pogled. Ako imaš sree, uveriš se i da nigde nema lepše zemlje od tog sprenog ostrva na italijanskom jugu.

Ne poznajem nikog ko nije gledao "Kuma", kao što ne razumem ljude koji taj film ne vole.  

Ako neko eli da izigrava terapeuta, moe da mi, na ovom primeru, spoita šta god hoe, potpuno mi je svejedno. Za mene e to uvek biti "onaj najdrai film".

Ana Maria Rossi

Filmski i televizijski reditelj. Diplomirala na FDU u Beogradu. Radila je godinama na televiziji, gde je postavila i reirala brojne emisije, od kojih se neke i danas emituju. Autor je dokumentarnih, promotivnih filmova, reklama. Bavila se marketingom. Reditelj je srpskog dela filma Neke druge prie koji je prikazan na vie od etrdeset festivala i dobio je pet nagrada.

komentari (0) ostavite komentar


 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 Šta je 642 

BY MILICA DRAKULI

 what is this? 

MOST WANTED

Mirko Ili ore Stojanovi Mats Staaub ia Dejana Vuievi Josip Broz Tito Dimitrije Vojnov Tijana Kojovi Bibi Netanjahu Bratislav Panteli Ahmadinedad Kosovo Aleksandar Maaev Aleksandar orevi EU 642 Dejvid Kameron Amerika Tijana T. Srbija Evropska unija Doktor Dum Stanislav Mirkovi Kejt Mos Ivan Grubanov Irina Simi Apple Barak Obama Amfilohije Ana Maria Rossi Jelena urovi Milena Vukmirovi Beba Kapii Bret Iston Elis SFRJ Maja Kojovi Jugoslavija Jelena Novakovi Britanija Marija Pavlovi 30. februar Irena kori Stiv Dobs Maja Maljevi Marina Markovi Angela Merkel Mit Romni Nenad Radujevi Kristofer Hiens Parobrod Agitpop Bogomir Doringer TKV Vuk Jeremi
NATO

European Union

Doba Nevinosti