CINMA PRIV

Paris, Texas

et 28. februar 2013.

Prvo bioskopsko iskustvo: 1985. godine kada me je tata odveo na FEST da gledamo film „Paris, Texas“, Vima Vendersa. Imao sam osam i po godina i tada su mi se desile dve prve ljubavi, obe na prvi pogled.

Jedna je bila u bioskop, a druga u Nastasju Kinski. Obe su bile velike ali je druga bila vea jer je meni ivot uvek bio jai od filma.

Nastasja je moja prva filmska ljubav koja je trajala sve do pojave Patriše Arket u filmu „Lost Highway“, a koju je u današnje vreme zamenila Šarliz Teron(mada sa njom imam i nešto više, u skladu sa ozbiljnom ivotnom fazom kada je malo i sramota da se kae da si zaljubljen u neku tamo apstrakciju sa ekrana).  

Kada smo tata i ja stigli u Sava Centar, baš pred sam ulazak u veliku salu, sreli smo ekipu Televizije Beograd koja je beznadeno ekala filmskog kritiara koji je imao zadatak da im predstavi svog favorita sa Festa za Dnevnik 3.

U tati,old school filmskom zavisniku videli su spas. Pristao je uz rei: „Tu sam, samo da ubacim sina u salu“. Ubacio me je u salu i šapnuo: „Dolazim za deset minuta, sedi tu.“

Unutra je ve pao mrak, seo sam i shvatio da se oko mene nalaze na hiljade ljudi, i da svi gledaju u platno veliko kao fudbalski stadion. Tata me je postavio u sredinu pri vrhu ali je mene mnogo više privlaio prvi red gde sam otrao im sam mu video lea.

Film je poeo. Pustinja, spaljeni ovek koji dolazi niotkuda, misteriozni bluz Reja Kudera, plastina flaša i veliki gutljaj vode. Odmah sam otišao tamo, prepustio se i osetio film bukvalno kao da se meni dogaa, posebno što je glavni klinac bio isti ja.

Filmska umetnost je na mene tada ostavila toliko jak utisak da sam podsvesno znao da e kinematografija biti deo mog ivota. Više od svega sam ipak poeleo da ivim ivot sa platna i upoznam Nastasju. (Sa Patrišom se to ak pribliilo realizaciji kada smo ušli u eru elektronske pošte ali je „kovertirano“ ljubavno pismo ipak ostalo u linoj arhivi kada je zli razum pobedio za dlaku:) 

Najvanije od svega u prii o Nastasji, bioskopu i meni je re „izenaenje“. Niko tom deaku nije objasnio šta je bioskop, nigde on nije mogao da vidi trejler a kamoli da, kao danas, zna unapred sve o filmu koji e gledati.

Takvo je bilo vreme i zbog toga je taj veliki bioskop za tog malog deaka bio najbitniji doivljaj u ivotu, intenzivniji od najstrašnije kue straha i svih rolerkostera na svetu. Izlazak iz sale sam doiveo kao da sam se probudio iz sna a kao jue se seam nogu dinovskih posetilaca kada smo svi zajedno zamišljeno napuštali bioskop.

Prva filmska scena koju pamtim je ujedno i ona koje se najviše puta setim u toku godine, ak i danas, nakon bezbroj odgledanih filmova.

To je slika zamišljene i neodoljive blondine u roze upavom demperu iza stakla koje je napravljeno tako da kroz njega ne moe da vidi svog mua i sina koji tamo sede i gledaju u nju.

Na fotografiji: Gregor Zupanc kao dete i mali Hanter, lik iz filma "Paris, Texas".

 

 

 

 

Gregor Zupanc

Roen je 5.jula 1976. Filmskom i TV reijom poeo da se bavi u svojoj 21 godini, u okviru kreativnih radionica istraivakog centra Radio Televizije Srbije gde realizuje svoj prvi eksperimentalni igrani film KA K.. inspirisan Francom Kafkom i vizuelnom estetikom beogradskog slikara Koste Bunuevca. Nakon naputanja Fakulteta za fiziku kulturu upisuje i zavrava dvogodinju filmsku kolu Dunav Film u klasi Srana Karanovia i Vladimira Blaevskog. U ovo vreme radi kratke igrane i dokumentarne filmove a jedan od njih, Peina dobija nagradu na festivalu kratkometranog i dokumentarnog filma u Beogradu. Kao reditelj i scenarista realizuje preko 200 dokumentarnih, igranih i "live" TV programa iz oblasti kulture, obrazovanja i zabave... Od 2006 god. do 2013 god. kao "free lance" reira i producira reklamne i muzike spotove, igrane filmove, kratke igrane filmove i televizijske formate. Trenutno radi kratku dokumentarnu formu Moj lini peat koja se sa velikim uspehom emituje na RTS 1.

komentari (0) ostavite komentar


 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 Šta je 642 

BY JOVANA DLAI KOBALD

 what is this? 

MOST WANTED

Mirko Ili ore Stojanovi Mats Staaub ia Dejana Vuievi Josip Broz Tito Dimitrije Vojnov Tijana Kojovi Bibi Netanjahu Bratislav Panteli Ahmadinedad Kosovo Aleksandar Maaev Aleksandar orevi EU 642 Dejvid Kameron Amerika Tijana T. Srbija Evropska unija Doktor Dum Stanislav Mirkovi Kejt Mos Ivan Grubanov Irina Simi Apple Barak Obama Amfilohije Ana Maria Rossi Jelena urovi Milena Vukmirovi Beba Kapii Bret Iston Elis SFRJ Maja Kojovi Jugoslavija Jelena Novakovi Britanija Marija Pavlovi 30. februar Irena kori Stiv Dobs Maja Maljevi Marina Markovi Angela Merkel Mit Romni Nenad Radujevi Kristofer Hiens Parobrod Agitpop Bogomir Doringer TKV Vuk Jeremi
NATO

European Union

Doba Nevinosti