CINÉMA PRIVÉ 

Paris, Texas

čet 28. februar 2013.

Prvo bioskopsko iskustvo: 1985. godine kada me je tata odveo na FEST da gledamo film „Paris, Texas“, Vima Vendersa. Imao sam osam i po godina i tada su mi se desile dve prve ljubavi, obe na prvi pogled.

Jedna je bila u bioskop, a druga u Nastasju Kinski. Obe su bile velike ali je druga bila veća jer je meni život uvek bio jači od filma.

Nastasja je moja prva filmska ljubav koja je trajala sve do pojave Patriše Arket u filmu „Lost Highway“, a koju je u današnje vreme zamenila Šarliz Teron(mada sa njom imam i nešto više, u skladu sa ozbiljnom životnom fazom kada je malo i sramota da se kaže da si zaljubljen u neku tamo apstrakciju sa ekrana).  

Kada smo tata i ja stigli u Sava Centar, baš pred sam ulazak u veliku salu, sreli smo ekipu Televizije Beograd koja je beznadežno čekala filmskog kritičara koji je imao zadatak da im predstavi svog favorita sa Festa za Dnevnik 3.

U tati,old school filmskom zavisniku videli su spas. Pristao je uz reči: „Tu sam, samo da ubacim sina u salu“. Ubacio me je u salu i šapnuo: „Dolazim za deset minuta, sedi tu.“

Unutra je već pao mrak, seo sam i shvatio da se oko mene nalaze na hiljade ljudi, i da svi gledaju u platno veliko kao fudbalski stadion. Tata me je postavio u sredinu pri vrhu ali je mene mnogo više privlačio prvi red gde sam otrčao čim sam mu video leđa.

Film je počeo. Pustinja, spaljeni čovek koji dolazi niotkuda, misteriozni bluz Reja Kudera, plastična flaša i veliki gutljaj vode. Odmah sam otišao tamo, prepustio se i osetio film bukvalno kao da se meni događa, posebno što je glavni klinac bio isti ja.

Filmska umetnost je na mene tada ostavila toliko jak utisak da sam podsvesno znao da će kinematografija biti deo mog života. Više od svega sam ipak poželeo da živim život sa platna i upoznam Nastasju. (Sa Patrišom se to čak približilo realizaciji kada smo ušli u eru elektronske pošte ali je „kovertirano“ ljubavno pismo ipak ostalo u ličnoj arhivi kada je zli razum pobedio za dlaku:) 

Najvažnije od svega u priči o Nastasji, bioskopu i meni je reč „izenađenje“. Niko tom dečaku nije objasnio šta je bioskop, nigde on nije mogao da vidi trejler a kamoli da, kao danas, zna unapred sve o filmu koji će gledati.

Takvo je bilo vreme i zbog toga je taj veliki bioskop za tog malog dečaka bio najbitniji doživljaj u životu, intenzivniji od najstrašnije kuće straha i svih rolerkostera na svetu. Izlazak iz sale sam doživeo kao da sam se probudio iz sna a kao juče se sećam nogu džinovskih posetilaca kada smo svi zajedno zamišljeno napuštali bioskop.

Prva filmska scena koju pamtim je ujedno i ona koje se najviše puta setim u toku godine, čak i danas, nakon bezbroj odgledanih filmova.

To je slika zamišljene i neodoljive blondine u roze čupavom džemperu iza stakla koje je napravljeno tako da kroz njega ne može da vidi svog muža i sina koji tamo sede i gledaju u nju.

Na fotografiji: Gregor Zupanc kao dete i mali Hanter, lik iz filma "Paris, Texas".

 

 

 

 

Gregor Zupanc

Rođen je 5.jula 1976. Filmskom i TV režijom počeo da se bavi u svojoj 21 godini, u okviru kreativnih radionica istraživačkog centra Radio Televizije Srbije gde realizuje svoj prvi eksperimentalni igrani film „KA K..“ inspirisan Francom Kafkom i vizuelnom estetikom beogradskog slikara Koste Bunuševca. Nakon napuštanja Fakulteta za fizičku kulturu upisuje i završava dvogodišnju filmsku školu Dunav Film u klasi Srđana Karanovića i Vladimira Blaževskog. U ovo vreme radi kratke igrane i dokumentarne filmove a jedan od njih, „Pećina“ dobija nagradu na festivalu kratkometražnog i dokumentarnog filma u Beogradu. Kao reditelj i scenarista realizuje preko 200 dokumentarnih, igranih i "live" TV programa iz oblasti kulture, obrazovanja i zabave... Od 2006 god. do 2013 god. kao "free lance" režira i producira reklamne i muzičke spotove, igrane filmove, kratke igrane filmove i televizijske formate. Trenutno radi kratku dokumentarnu formu “Moj lični pečat” koja se sa velikim uspehom emituje na RTS 1.

komentari (0) ostavite komentar


 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 Šta je 642 

BY DIJANA BOGDANOVSKA

 what is this? 
ned 25. septembar 2016.
 
 
 
 

MOST WANTED

Ana Maria Rossi Tijana T. Bratislav Pantelić Jelena Đurović Dejana Vučićević Irena Škorić Beba Kapičić Mit Romni Agitpop Apple Maja Maljević Tijana Kojović Irina Simić Marija Pavlović Maja Kojović 30. februar Doktor Dum TKV Amerika Đorđe Stojanović Barak Obama Kristofer Hičens Marina Marković Aleksandar Đorđević Čiča Kosovo Britanija Milena Vukmirović Mirko Ilić Aleksandar Maćašev Stiv Džobs Evropska unija Dejvid Kameron Bogomir Doringer EU Josip Broz Tito SFRJ Parobrod Jelena Novaković 642 Jugoslavija Mats Staaub Amfilohije Kejt Mos Dimitrije Vojnov Stanislav Mirković Nenad Radujević Srbija Angela Merkel Vuk Jeremić Ahmadinedžad Bret Iston Elis Bibi Netanjahu Ivan Grubanov
NATO

European Union

Doba Nevinosti