CINMA PRIV

Point Break

pon 3. decembar 2012.

Uloga moje porodice u svetskoj kinematografiji

 

Kada vam film igra znaajnu ulogu u ivotu teško je pronai trenutke u kojima su se povezali pojedini naslovi i ivotne prekretnice. Naprosto, filmova je i previše u odnosu na koliinu ivota, i teško je nai istinske akcente u toj koliini nadraaja. Uprkos tome što je ova kolumna verovatno koncipirana kao prostor na kome e fin svet izneti svoje tabloidne doivljaje u kojima su se prepleli film, seks, alkohol i u najreim sluajevima ljubav, ja u otii još dublje, u samo traumatsko jezgro linosti i govoriti pre svega o odnosu sa majkom iz koga uostalom proizilazi i sve ostalo što bi zanimalo itaoce.

Moj otac je filmski radnik, ali naši filmski ukusi su se retko kada preklapali i njegov uticaj na moje gledalake navike je zapravo minimalan. Kada sam bio dete najblie pohvali za nešto što sam gledao bila je jedna opaska da je film "Neopravdano odsutan" sa Van Damom, "produkciono bogatiji od onog šunda koji sam gledao jue." I zbilja, u tom filmu Van Dam se tukao u ispranjenom bazenu dok sam prethodnog dana gledao "Kiborg" Alberta Pjuna u kome Van Dam nije nastupao u tako otmenom dekoru.

Prvi film koji me je u formalnom smislu upoznao sa mehanikom funkcionisanja filmskog pripovedanja gledao sam dok sam još išao u vrti. Na televiziji je prikazivan neki film o grizliju. Ni danas ne znam o kom je naslovu re, ali slutim da verovatno nije re o groznom filmu prerano nastradalog Vilijama Girdlera pošto tako nešto verovatno ne bi bilo prikazano na tadašnjoj dravnoj televiziji. U svakom sluaju, gledao sam taj film sa majkom i u jednoj sceni se neka osoba u utoj kabanici osamila u šumi. Tada mi je mama rekla, "Ovog nešto mnogo prikazuju, verovatno e nešto da mu se desi..." I zbilja, desilo se. Tada sam nauio da ako nekoga mnogo prikazuju verovatno e nešto da mu se desi što je za dete mog uzrasta bilo veliko otkrie. Šteta što i danas u srpskim filmovima retko sreemo situacije u kojima reditelj napravi da se neko izdvoji pa ga mnogo prikazuju pa mu se nešto desi. Praksa me je kasnije nauila da je neke od tih najjednostavnijih stvari najtee realizovati.

Drugi film koji je uticao na moje poimanje kako filmske prie tako i realnosti u širem smislu bio je "Telefon" Dona Zigela. Taj film sam takoe gledao dok sam išao vrti. Jedne veeri je majka otišla da kuva za sutra i pegla i ostavila me je da gledam neki film sa "arlsom Bronsonom koji uvek glumi u dobrim filmovima". Meutim, majka se prevarila – to nije bio dobar, ve jedan od najboljih filmova, hladnoratovski triler o odmetnutom agentu KGBa koji je uzeo imenik sa kontaktima spavaa-samoubica koji su programirani da teroristikim napadima sruše Ameriku a ak igra dobrog KGBovca poslatog da ga sredi. Majka sa mnom nije pratila film od poetka ali kad se prikljuila zatekla me je pod snanim utiskom. Bio sam jako uplašen i zaintrigiran time šta se desilo ovim ljudima koji postaju ubice posle telefonskog poziva i recitovanja šifrovanih rei. Majka nije pratila film od poetka ali je u osnovi shvatila nain na koji su "spavaima" isprani mozgovi. U poetku mi je objašnjavala da su to ljudi koji su na neki nain hipnotisani, meutim, meni to nije bilo dovoljno, traio sam da mi konkretno objasni kako se to desilo. Onda je majka napravila prvu grešku i rekla mi da bi tako nešto recimo moglo da se desi ako bi neki "ljudi" došli kod nas u vrti i poeli "nešto da nam priaju". Kao da strah od spoljnog neprijatelja nije bio dovoljan, ja sam insistirao da mi i dalje nije jasno, onda je ona dala primer da to mogu biti ljudi koji se okupljaju oko neeg drugog. Pošto je jedina osoba za koju znam da  ide na neka okupljanja mimo posla moja strina koja je u to vreme išla na jogu, poeo sam da strahujem i od "unutrašnjeg neprijatelja".

injenica da se "spavai" aktiviraju na stihove Roberta Frosta naalost nije uticala na to da upišem filologiju i zavolim poeziju, izuzev naravno probranih produkata našeg vojno-poetskog kompleksa ali me je zauvek pribliila temi manipulacije, paranoje, tajnih slubi i hladnog rata. Danas, kao stariji naravno znam da je KGBovac pogrešio što je pomogao Amerikancima. Ipak, mislim da sam od svih potencijalnih pravaca koje mi je nudio ovaj film napravio pravi izbor, ako imamo u vidu srpski nacionalni brodolom koji je potom usledio.

Kad sam krenuo u osnovnu školu, kree potpuni sunovrat mog filmskog odgoja jer sve više poseujem video klub i izborom filmova samo podilazim svojim pogrešnim gledalakim tendencijama. Meutim, u petom razredu osnovne škole, pogledao sam film koji i dan-danas stoji kao nešto što volim najviše na svetu.

U periodu sankcija Televizija Politika je imala odlian filmski program koji je bio baziran na piratizovanim filmovima velikih studija. Pošto prijem Televizije Politika nije bio naroito dobar kod nas u kui, zavisio sam od komšija i rodbine da mi snimaju pojedine filmove na VHS. Upravo je pomenuta strina snimila VHS sa filmom koji mi je i danas najomiljeniji.

Sa petnaestak minuta zakašnjenja u odnosu na poetak emitovanja, strina mi je snimila "Zloin na talasima" Ketrin Bigelou. injenica da sam propustio dosta bitan i vrlo estetizovan uvod nije mi smetala da beskrajno uivam u ovom energinom filmu za koji ni ne pokušavam da kaem da je nešto najbolje ikada snimljeno ali svakako jeste na jednom mestu sakupio sve ono što ja lino najviše volim u filmovima. Neustrašivi mao junaci koji hrabro gledaju smrti u oi, ije se linosti raspoluuju usled emotivnih i pravnih nedoumica a najbolje se ispoljavaju kroz razne vidove nasilja nad ljudima i akrobacija u vozilima, i danas ine ono što najviše volim na filmu. Ketrin Bigelou je sve to zabeleila na najenerginiji mogui nain, što je naizgled nespojivo sa time da je ona rediteljka sa korenima u savremenoj umetnosti. Meutim, kao što majka najbolje poznaje svog sina, uprkos tome što on provodi neuporedivo više vremena sa svojim drugovima, tako je i Ketrin bolje realizovala ovu mao fantaziju od veine muškaraca. Od ovog filma traje moj vrlo intenzivan odnos sa Ketrin sa kojim su i moja majka i ostale ene u mom ivotu nauile da ive.

 

"Zloin na talasima" je vremenom, jednim delom zahvaljujui teoretiarima filma, a pre svega zahvaljujui Edgaru Rajtu i njegovom filmu "Pravda velegrada" (u kome je fetišizoivan zajedno sa "Lošim momcima 2" Majkla Beja, takoe jednim od mojih favorita) stekao prestini status koji u poetku uopšte nije imao.

Strina naalost više nije meu nama. Ketrin više ne snima filmove kao što je "Zloin na talasima" pošto je zanima nešto drugo i to joj donosi još vee uspehe. Ja takoe ne snimam filmove kao što je "Zloin na talasima" jer se takvi filmovi ne snimaju kod nas. Ipak, to ne znai da ako nema junaka koji iskau bez padobrana iz aviona, neu pokušati da barem na nivou nekog odnosa meu likovima ili dijaloga uskoro napravim nešto u emu e odjekivati baš taj film.

Dimitrije Vojnov

Dimitrije Vojnov je scenarista, dramski pisac i filmski kritiar

komentari (0) ostavite komentar


 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 Šta je 642 

BY VALENTINA OBRADOVI

 what is this? 

MOST WANTED

SFRJ 642 Bret Iston Elis Agitpop Irina Simi Maja Kojovi Apple Marija Pavlovi Amfilohije Kosovo Doktor Dum Srbija TKV Nenad Radujevi Aleksandar orevi Stanislav Mirkovi Milena Vukmirovi 30. februar Jugoslavija Dimitrije Vojnov Mirko Ili Angela Merkel Mats Staaub EU Bogomir Doringer ia Amerika Irena kori ore Stojanovi Bratislav Panteli Vuk Jeremi Ahmadinedad Mit Romni Britanija Kejt Mos Ivan Grubanov Barak Obama Parobrod Jelena urovi Ana Maria Rossi Josip Broz Tito Marina Markovi Kristofer Hiens Tijana Kojovi Evropska unija Aleksandar Maaev Beba Kapii Maja Maljevi Bibi Netanjahu Dejana Vuievi Jelena Novakovi Stiv Dobs Tijana T. Dejvid Kameron
NATO

European Union

Doba Nevinosti