CINďż˝MA PRIVďż˝ 

Dobar, loš, zao

sub 6. april 2013.

Kako sam zavolela prljave skotove 

Nažalost (a možda i na sreću) ja se ne mogu pohvaliti, kao mnogi koji su pisali pre mene da potičem iz filmadžijske porodice, ili generano, iz porodice koja je u bilo kom profesionalnom obliku imala dodirnih tačaka sa kulturom uopšte. Sporadično se javljaju tetke i strine koje „iskopaju“ sestru od ujakove strine, pa njena baba od njene... (i td znate već) koja je pisala divne pesme. Ja uvek klimam glavom i smeškam se, mada sam vrlo svesna činjenice da su mi sa obe strane, i majčine i očeve „praktičari“- farmaceuti, doktori, vojna lica ili u tatinom slučaju kao tipični stari Bokelji, brodomašinci ili pomorci. Kako sam ja posle svega stigla do dramaturgije nisam ni sama sigurna. Međutim, zanimljivo je da sam u porodici ipak imala tri filmofila: baku, mamu i tatu. S tim što je mama, (koja će me ubiti kad ovo pročita), tipično ženski uvek naginjala „životnim pričama“. Od bake sam pokupila ljubav prema Italijanima, a od tate ljubav prema jednom filmu, a onda i prema jednom reditelju- Serđu Leoneu i njegovom „Dobar, loš, zao“.

Za taj film, osim što sam ga pogledala bezbroj puta sa tatom, (dok je mami večita misterija bila kako možemo opet da ga gledamo), vezuje me i sećanje na prijemni ispit za dramaturgiju. Imala sam 18 godina, jedina sam dolazila iz Crne Gore i po prvi put proklinjala što se prezivam na T jer je to značilo da sam poslednja na spisku za drugi deo prijemnog. U mojoj glavi je tada izgledalo, da je  posle 19 kandidata pre mene, komisija već odabrala one koji su upisali, a mene će eto, saslušati, radi reda. Ušla sam ponosno, kao da nemam šta da izgubim. Ruke su mi se tresle, kao u najgorim američkim tinejdž filmovima, pogotovo od profesora Pajkića, za kog su kružile najrazličitije priče, najbliže rekla bih hororima.  I, mada sam očekivala da če to biti najveća trauma u mom  dotadašnjem iskustvu, ispostavilo se da je razgovor generalno tekao fino. Međutim jednog momenta, je sve dobilo novu dimenziju- i to u pozitivnom smislu. Na pitanje o omiljenom reditelju, počela sam da pričam o Leoneu. Komisija me prvo gledala pomalo zbunjeno, pošto im je nekako nespojiv bio moj izgled devojčice sa ljubavlju prema špageti vesternima. Kada sam kao iz rafala isplalila sve što znam o Leoneu, dogodio se trenutak koji neću zaboraviti. Profesor Pajkić je ustao, uzeo svoj kaubojski šešir i rekao: „Ovo je bilo baš neočekivano, što se tiče mene, primljeni ste“. Kako sam izašla iz čuvenog kabineta i sišla napolje, nemam pojma. Znam samo da sam htela da se popnem na Genex i urlam od sreće.

Od tad sam pogledala mnogo, mnogooooooo filmova, i postoje oni koji su me manje ili više dirnuli, ali nekako nijedan od njih nema „istorijsko uporište“ u mom životu tako snažno kao „Dobar, loš, zao“. Kada sam krenula sve ovo da pišem, razmišljala sam o „We own the Night“ Džejmsa Greja, sjajan film, koji čak iako niste gledali znate za čuvenu uvodnu erotsku scenu Eve Mendez sa Žoakinom Feniksom, ili „Le scaphandre et le papillon(Ronilačko zvono i leptir)“ koji me emotivno sahranio, kao nikad nijedan film, i o Pekinpou i o Finčeru i  Pixaru i o brojnim drugima. Ali sve su to samo filmovi koje sam kasnije zavolela, a nijedan od njih nije THE FILM. Onaj koji i dan danas, mogu da gledam iznova i da otkinem na Istvudovu, tj Blondijevu repliku: „You see, in this world there's two kinds of people, my friend: Those with loaded guns and those who dig. You dig.“

Pa kako možete da ne volite te divne, prljave, skotove, njihov savršen cinični humor, debelog Tuka, reinkarnirano zlo Ejndžel Ajsa i usamljenog bezimenog junaka Klinta Istvuda koji žvaće duvan i barata pištoljem bolje nego i Švarceneger i Vilis i Denzel i svi oni silni Japanci ikad. Uprkos svemu, Leone će uvek  ostati jedan od neshvaćenih, osporavanih ili pak hvaljenih na pogrešne načine.

A da ne pominjem uz sve to i Morikonea i čuvenu temu. Možda  se od jedne tvdoglave i svojeglave devojčice, očekivalo nešto drugo. Možda bi Frojd rekao da je to moja „skrivena želja“  san o kastraciji, sindrom ćerke jedinice koja je htela da bude sin, ili erotska skrivena želja, mazohizam, sadizam, i da nastavim ovako stigla bih do raznih pritajenih manje ili više  psihopatskih sindroma. A možda je i samo ljubav prema jednom specifičnom mišljenju, specifičnom pogledu na svet i specifičnom filmu, kakvog danas sve manje ima.  

Maja Todorović

Maja Todorović, pozorišni pisac, dramaturg, scenarista. Rođena 27.01.1990. godine u Splitu, završila je osnovnu školu i gimnaziju u Herceg Novom. Diplomirala je 2012. godine na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na Katedri za dramaturgiju, gde trenutno pohađa Master studije. Na konkursu Beogradskog dramskog pozorišta za dramski prvenac osvaja prvu nagradu za komad „Drekavac“, ispitni rad sa III godine kod prof. Boška Milina. Komad je postavljen u februaru 2012.godine na Novoj sceni BDP-a u režiji Milene Pavlović, čime autorka postaje najmlađi izvođen pisac u tom pozorištu. Na istoj sceni u maju, kao samostalni projekat, izvodi se njen tekst „Pakovana devojka“ u režiji Staše Koprivice. Dramaturg je diplomske predstave studenata glume „Slučaj Manola“ (scena Mata Milošević; UK „Vuk Karadžić“), u režiji Ane Popović. Po njenom scenariju rađeno je nekoliko kratkih studentskih filmova i reklama. Na Filmskom festivalu Herceg Novi, Montenegro film festivalu od 2009. godine je koautor scenarija otvaranja, novinar – urednik Biltena Festivala i urednik profilator selekcije studenskih filmova ove manifestacije.Na Festivalu autorskog filma 2011. radi kao koordinator Q &A. Bila je član studentskog žirija na Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma- Kratki metar 2012. Piše za časopis Frenzy Spark Magazine. Član je Udruženja dramskih umetnika Srbije.

komentari (1) ostavite komentar

Dobar, loš, ružan...Dobro je da distributer nije preveo film sa visok, zgodan,lep ,jer bi ga u tom slučaju svi tako nazivali, pod izgovorom da ga je tako distributer preveo.
Ben Brigade, uto 24. septembar 2013.


 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 ďż˝ta je 642 
ned 29. januar 2017.
 
 
 
 

MOST WANTED

Čiča Ivan Grubanov Srbija Bogomir Doringer Tijana T. Marija Pavlović Irina Simić Evropska unija Dejana Vučićević Milena Vukmirović Amerika Mirko Ilić Doktor Dum Mit Romni Parobrod Ana Maria Rossi Irena Škorić Stiv Džobs Dimitrije Vojnov Kosovo 30. februar Agitpop Stanislav Mirković Aleksandar Đorđević Britanija Angela Merkel Beba Kapičić Apple Amfilohije Jelena Đurović Mats Staaub TKV Barak Obama SFRJ Tijana Kojović 642 Aleksandar Maćašev Dejvid Kameron Maja Kojović Đorđe Stojanović Bibi Netanjahu Maja Maljević Vuk Jeremić Kristofer Hičens Nenad Radujević EU Kejt Mos Jelena Novaković Marina Marković Josip Broz Tito Ahmadinedžad Bratislav Pantelić Jugoslavija Bret Iston Elis
NATO

European Union

Doba Nevinosti