CINÉMA PRIVÉ 

Frailty

ned 9. juni 2013.

Sve ono što nisam

We don't kill people, we destroy demons.

Rubrika Cinema Prive na portalu AgitPop izbor je tekstova ljubitelja filma o njihovim najomiljenijim ostvarenjima. I kao što parovi vremenom počinju da podsećaju jedni na druge, kao što kod sebe sa godinama primećujemo roditeljske manire koji su nervirali, kao što kućni ljubimci preuzimaju temperament vlasnika, tako i filmovi koje volimo često liče nas same.

Naravno da sam luda za Larsom fon Trirom, zato što me podseća na neku možda, jednom idealnu mene – Lars je beskompromisno brutalan, “tuču” uvek započinje prvi, često na svoju štetu, kao i ja ne podnosi prirodu i stavlja so na rane, provocirajući neugasli antisemitizam u Evropi i opasnost zatucanosti malih sredina kakva je Dogvil, koji može biti i u Srbiji, i u Francuskoj i u Amerikama. Kad bih morala da biram, ipak mi je najdraži Larsov prvenac, "Element zločina".

Sigurno da mi je blizak Vudi Alen, zato što je, baš kao i ja, hipohondar, ciničan do ciroze, radikalni ateista sa malom nadom da će smrt baš njega zaobići, blizak mi je jer je pojeo istu količinu pileće supe sa knedlama po receptu iz nekog poljskog geta. Identifikujem se sa njim jer smo oboje večito nezadovoljni, sobom, drugima, svim i svačim. Zato što nas jevrejske majke gnjave i emotivno ucenjuju i po stare dane, i zato što, na žalost, oboje dobro znamo i posmatramo oko sebe strašnu istinu: da čovek može da se izvuče i dugo živi i posle ubistva, i krađe, i nemorala, jer boga nema.

(Više o tome “Crimes and Misdemeanors”, “Match Point” ili slučaj Adolfa Hitlera).

Palim se na Majkla Mana. Koliko samo obožavam svetla američkih gradova u Heat i Collateral, testosteron u povišenoj lagi, vrhunske replike koje neće postati opšte mesto, beton, solitere, estetiku automobilske potere, uglancan shoot-out, zgodnu policiju... Taj gliser, u potcenjenom filmu Miami Vice, kojim se iz Majamija odlazi na Kubu po Mohito. Zato što kao i Vincent Hanna, “All I am is what I’m going after”.

Emotivno, moj holivudski dvojnik je Kameron Krou. Rođeni smo istog datuma (13. jula), ali nas vezuju i idolopoklonstvo prema Tomu Kruzu i specifična želja da muzikom obojimo svet: on sve svoje važne scene, ja sve svoje bitne životne događaje. Volimo duet Simon & Garfunkel, Eltona John-a i znamo da je idealna pesma za road-trip kroz Ameriku upravo “Big Love” koju opsesivno, na gitari, sa suzama u očima, izvodi Lindzi Bakingem iz Fleetwood Mac. I Jerry Maguire, i Vanilla Sky, i Elizabethtown i Almost Famous pogađaju onu zonu moje ličnosti koja se, u anatomiji, zove srce.

 

Na kraju, tu je i Ona. Ketrin Bigelou. Nije tajna, film “The Hurt Locker” ne osuđuje američku intervencionizam, a povratak glavnog junaka-vojnika u Irak, zato što više voli rat i akciju nego da sa ženom prebira po samoposluzi i menja pelene, jedan je od najdivnijih klimaksa u istoriji kinematografije. Nije teško shvatiti, “Zero Dark Thirty” oda je odlučnosti u jednom sukobu civilizacija koji je počeo 9/11 a traje i dalje. Ne krijem, kao što to nije ni još jedan čovek kome se divim, pokojni novinar Kristofer Hičens, i ja sam tog dana zauzela stranu, onu koju baš po mom ukusu slikaju i opisuju, u tandemu, Bigelou i njen scenarista Mark Boal. Ketrin je postala moj favorit filmom “Strange Days”, idealnoj kombinaciji tehnologije, futurizma, melodrame, muzike, nasilja, protagoniste plavih očiju i negativaca što gadno nastradaju. "Čudni dani" sadrže sve ono na šta sam "otkinula" još kada sam prvi put gledala “Streets of Fire” Voltera Hila, koji je ostavio najznačajniji kinematografski pečat u mojim formativnim godinama. 

Ipak, moj omiljeni film ne liči ni na šta što ja jesam. On nema veze sa mojim ideološkim diskursom, mojim verovanjem u ovo, ili neverovanjem u ono, niti sa životnom ili porodičnom situacijom. Taj film čak nema ni soundtrack, niti žanrovski spada u domen mog interesovanja.

Nikad neću zaboraviti taj dan, pre desetak godina. Aleksandar Radivojević, filmski scenarista i moj prijatelj, doneo je disk “Frailty” i objasnio da je delo režirao Bill Paxton, “onaj Kameronov glumac” iz Titanika.

Aca je otišao, a ja sam pritisnula play. Posle 100 minuta, moj um se izvrnuo naopačke. Videla sam tu i Frojda, i Stivena Kinga, i starozavetnu osvetu, i to kolika je, zapravo Metju MekKonahi Glumčina (što će svi uvideti tek u poslednje dve godine). Ipak, ono što nisam sasvim precizno shvatila je zašto se to meni toliko dopada.

Ni dan danas ne znam kakva je to “perfektna oluja” između teme, scenarija, glume, psihologije i tog grandioznog poslednjeg kadra dovela do neraskidive veze mene i filma “Slabost”.

Mislim da je Umberto Eko rekao da je Fukoovo klatno u pariskom Panteonu ono  savršenstvo pred kojim moramo da ostanemo nemi. Komičar Bil Hiks je u jednom odličnom skeču kazao da je američka zastava samo parče krpe, ali da je ono što ona PREDSTAVLJA zapravo sloboda da se i to parče krpe spali.

Ja sam ostala nema pred savršenom diverzijom koju je na moj filmski ukus napravio film “Frailty” i tako, nehotice ali slobodno, spalila mogućnost da kinematografiju sagledavam samo kroz ono što “meni odgovara”. Ideološki, filozofski, donekle i estetski, film “Slabost” meni uopšte ne odgovara. To je moj omiljeni film svih vremena.

Jelena Đurović

Jelena Đurović je urednica portala Agitpop.me

http://www.agitpop.me

komentari (0) ostavite komentar


 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 Šta je 642 

BY DIJANA BOGDANOVSKA

 what is this? 
ned 30. oktobar 2016.
 
 
 
 

MOST WANTED

Beba Kapičić Bibi Netanjahu Britanija Jugoslavija Kosovo Dimitrije Vojnov Ahmadinedžad Tijana Kojović Amfilohije Angela Merkel Milena Vukmirović 642 Bogomir Doringer Mirko Ilić Čiča Vuk Jeremić 30. februar Bret Iston Elis Kejt Mos Mats Staaub Marija Pavlović Maja Kojović Tijana T. Evropska unija Nenad Radujević Barak Obama Josip Broz Tito Đorđe Stojanović Doktor Dum Jelena Đurović Apple Ivan Grubanov EU Maja Maljević Dejvid Kameron Irena Škorić Stiv Džobs Aleksandar Đorđević Stanislav Mirković Marina Marković Agitpop TKV Mit Romni Bratislav Pantelić Parobrod SFRJ Srbija Dejana Vučićević Kristofer Hičens Ana Maria Rossi Irina Simić Jelena Novaković Aleksandar Maćašev Amerika
NATO

European Union

Doba Nevinosti