HOUSE ON FIRE 


Nedavni naslov u britanskoj štampi:
 
"KULTURNI ČERNOBIL ZADESIO JEDNU OD NAJVAŽNIJIH RUSKIH UNIVERZITETSKIH BIBLIOTEKA U MOSKVI.IZVOR TVRDI DA JE ČAK 15 POSTO UKUPNE KOLEKCIJE KNJIGA OŠTEĆEN."
 
Ovaj naslov čitam na vestima britanskog "Telegraf"-a , na neki ironičan način u isto vreme dok zapisujem svoje odgovore na zadatu temu "HOUSE ON FIRE - Five things I would save from disaster".
 
Često razmišljam da pitanja tipa „u slučaju požara koje biste stvari prvo spasili“... i nastavljam u istom dahu... „možda iste dalje sa sobom poneli na pusto ostrvo“. No hajde da skratimo listu uslovnosti "šta biste, kada biste". Razmišljam da upravo mojih pet ovde odabranih predmeta u stvarnosti ne bi bile prve koje bi mi došle pod ruku, a možda baš putem imaginarne igre zamišljanja date uslovnosti dolazim do mnogo iskrenijeg odabira pet objekata koji u sebi sadrže autentičnu i intimno za mene bitniju vrednost od one puko pragmatične vrednosti za date okolnosti požara. Ali to je više nego ok, jer mi se čini da smo u danasnjem vremenu virtuelnog sveta zapravo oslabili želju za konkretnim objektom/uspomenom, da mi se naprosto nameće zaključak da nam se požar "dešava" svaki dan putem kontiunalne naše interakcije sa virtuelnim svetom koji navodno poseduje sve, a zapravo ne poseduje ništa osim (naše) iluzije o posedovanju. 
 
A uvek sam bio i poklonik drevne istočnjacke filozofije da i predmeti imaju dušu ili da zasigurno nose energiju emocija trenutaka koje su dve ili više osoba podelili i utkali u iste te momente, zauvek. 
 
S tim u vezi eto i moje liste pet predmeta koji svojim redosledom nisu rangirani ni u kom slučaju hijerarhijski:
 
 
 
1) A4 SIZE BLACK CHOREOGRAPHY BOOK 
 

U pitanju je velika sveska A4 formata na linije sa crnim koricama u kojoj su arhivirani svi moji autorski radovi do sada realizovani (plesna notacija, scenske skice, članci iz novina u vezi dotičnih projekata, itd.). Takođe ovo je na neki način i moj dnevnik, jer uz svaki projekat se vezuju i različite anegdote, impresije i trenuci sreće koji se dele sa saradnicima na projektu koji su najčešće i moji prijatelji i sve je to ovde i zabeleženo. A pošto u svačijem životu doživljaja zaista ima puno i ne možemo ih sve zapamtiti, mislim da mi je važno da postoji jedno mesto na kojem iste čuvam od zaborava. Fotografija koja ilustruje fragment moje A4 SIZE BLACK CHOREOGRAPHY BOOK prikazuje mizanscensku skicu mog poslednjeg autorskog dela „Anatomija Volje (Susret sa Vilhelmom Furtwenglerom)“.
 
 
2) NADAHNUTI PLESNI ZAMAH DIRIGENTSKOM PALICOM 
 

U pitanju je tekst Milene Jauković o mom koreografskom opusu „THREE SEASONS” / projekat sastavljen iz 3 celovečernja solo nastupa za čiju realizaciju je bilo potrebno 6 godina (sa akcentom na moj poslednji autorski projekat „Anatomija Volje - Susret sa Vilhelom Furtvenglerom"). Milenine reči ovde zabeležene za mene imaju ujedno neprocenjivu i emotivnu i intelektualnu vrednost i predstavljaju divno zatvaranje kruga - autorka ovog teksta ujedno je pisala jedan divan prikaz mog prvog projekta "Solo za tri vizije" iz koreografskog opusa "THREE SEASONS" davne 2009. godine. Duboko verujem da su reči ogledalo nas samih - na koji način se služimo rečima i sta rečima želimo sačuvati od zaborava. I sećam se 2009. godine kada sam pročitao taj članak u "Politici", naslovljen „Otmenost zamisli”. Zaista sam poželeo prvi put u životu da upoznam autorku teksta lično upravo zbog njenih reči. Od tog susreta datira jedno divno kako mi to zovemo bikovsko / taurusovsko prijateljstvo puno međusobne podrške, beskrajnog poverenja i velikog poštovanja. Još jednom želim da ponovim njeno ime MILENA JAUKOVIĆ - za mene je njena reč čista umetnost na papiru i jedno veliko hvala od mene njoj i ovim putem.
 
 
3) AUDIO DIALOGUE WITH MARCEL PROUST
 

U životu pojedinih umetnika, a među njih ubrajam i sebe, rodi se želja u jednom trenutku da se oprobate i u umetničkom dijalogu sa jednim članom vaše najbliže familije. Ovaj 62-minutni audio dijalog moje adaptacije Prustovog romana „U potrazi za izgubljenim vremenom” upravo je realizovan uz pomoć glasa moje majke - Sheila Sofrenović. Moja majka je nekada bila glumica, pre ulaska u lingvističke vode i mislim da je po mnogo čemu ova saradnja dragocena i meni i njoj. I pošto se roman u svojoj suštini bavi problematikom prolaznosti stvari, ljudi, događaja i pokušajem da se dosegne nivo bezvremenosti ili svevremenosti... meni je ovo poseban dokument gde je glas moje majke u kontekstu nečega što mi se čini ona najviše voli (glumački izazov) zabeležen i spasen od zuba vremena... ili barem ja tako želim da verujem u svojoj ličnoj borbi koju inače i svi međusobno delimo - u borbi protiv prolaznosti nama veoma važnih odnosa.
 
 
4) COMPUTER KEYBOARD
 

Naši životi, hteli mi to da priznamo do kraja ili ne, u velikoj meri su obeleženi satima provedenim ispred ovakvih i sličnih tastatura. Vrlo često zaboravljamo da se međuljudski odnosi ne mogu kvalitativno graditi virutelnim putem. I zato moja želja da sa sobom ponesem samo tastaturu proizilazi iz moje potrebe da gubitkom ostatka ove mašine barem na trenutak dosegnem novu slobodu i oslobođenje od tih sati provedenih pred kompjuterom, nasuprot živoj komunikaciji sa meni nekom dragom osobom. 
 
Takođe mi koreografi, a isti je slučaj bio i tokom mog klavirskog školovanja, pred nastupe premotavamo u glavi naše plesne i muzičke deonice na nekoj virtuelnoj "kompjuterskoj tastaturi". 
 
Često kada neko spomene požar i mogući gubitak dragih predmeta setim se Trifoovog filma "FARENHAJT 451" i završne scene gde šumom koračaju "neki nepoželjni članovi društva" koji su svoju glad i potrebu za knjigama koje vlast uništava upravo spaljivanjem, rešili učeći i recitujući napamet kompletne sadržaje knjiga po principu JEDAN COVEK JEDNA KNJIGA iliti svaki čovek predstavlja jednu usmeno memorisanu knjigu. Simbolizam pobede konstruktivnosti u ovom slučaju do krajnjih granica izdržjlivosti nad tamnim silama destruktivnih bacača plamenova, kojima je za cilj da unište kulturu, znanje i individualnu ljudsku misao uopšte.
 
Možda bih ovih nekoliko asocijacija na temu netipičine upotrebe kompjuterske tastature povezao u jednu misaonu igru gde igrajući se samo sa tastaturom pravim napor da imaginarnim kucanjem po istoj evociram svaki dan neki drugi dragoceni doživljaj iz svog života... tim naporom ni jedan požar/vatra ne mogu sagoreti moju uspomenu na to bogatstvo doživljenog. 
 
 
5) JAPANESE CUP 
 

Ovo je jedna šoljica za ispijanje tradicionalnog japanskog čaja. Koliko god da je mala, izuzetno je teška, jer je napravljena od čelika. Kada sam je kupovao uzeo sam 2 identične... i jednu poklonio svojoj bliskoj prijateljici Aneti, a drugu zadržao za sebe. I pošto je u pitanju jedan teško uništiv materijal, simbolizuje snažnu sponu jednog vrlo dragocenog faktora u životu svih nas, a to je prijateljstvo koje može imati ponekad i neke "požare", ali ako je ono zaista pravo, odoleva plamenu kao čelik.

Miloš Sofrenović

Miloš Sofrenović (1976) performance artist - choreographer - stage director - pedagogue has received his choreographic education as a scholarship Bachelor of Arts student of Trinity Laban Conservatoire of Music & Dance in London. As a performance artist, choreographer & stage director he is a recipient of several international scholarships and performed for choreographers among others: Michael Lazic (Belgium), Ana Sanchez Colberg (London), Kitt Johnson (Denmark), Liz King (Vienna), Danny Tan (Singapore), Mikhail Honessau (Berlin), Filippo Armati (Locarno), Sonja Vukicevic (Belgrade). He has presented his works at the Festivals in New York, London, Edinburgh, Vienna, Istanbul, Singapore, Stockholm, Graz, Belgrade, Novi Sad, Zagreb, Rijeka, Skopje, Bitola etc. For two years 2013/2014 he was an artistic director of International Festival of Avantgarde & New Theatre (INFANT) in Novi Sad. In 2014 with his latest full evening solo performance "The Anatomy of Will" (An encounter with Wilhelm Furtwangler) he closed 6 years long artistic process of choreographic solo triptych "Three Seasons" ("Solo for three visions" / 2009 / & "Solo for three minds" / 2011 /). In August 2015 his solo work "The Anatomy of Will" will open a festival in a German Castle from the 14th Century.

Youtube channel


 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 Šta je 642 
ned 26. mart 2017.
 
 
 
 

MOST WANTED

Agitpop Ivan Grubanov Angela Merkel SFRJ Bogomir Doringer Kristofer Hičens Evropska unija Parobrod Bratislav Pantelić Maja Maljević Bret Iston Elis Irina Simić Doktor Dum Barak Obama Aleksandar Đorđević TKV Marina Marković Dimitrije Vojnov Dejvid Kameron Ana Maria Rossi Mit Romni 30. februar Jugoslavija Irena Škorić Čiča Maja Kojović Britanija Amfilohije Nenad Radujević Tijana T. Mats Staaub Josip Broz Tito Milena Vukmirović 642 Stanislav Mirković Dejana Vučićević Ahmadinedžad Jelena Đurović Aleksandar Maćašev Đorđe Stojanović Amerika Marija Pavlović Tijana Kojović EU Mirko Ilić Apple Stiv Džobs Srbija Jelena Novaković Kejt Mos Bibi Netanjahu Beba Kapičić Kosovo Vuk Jeremić
NATO

European Union

Doba Nevinosti