HOUSE ON FIRE 


HOUSE ON FIRE ili vodena stihija
 
Kada sam pre izvesnog vremena prihvatila da napišem ovaj tekst, ceo projekat mi se učinio veoma zanimljivim. Šta je to prvo, najbitnije i najdraže što bih sa sobom ponela, kada bi moje prebivalište, dom, moj lični prostor koji sa ljubavlju i promišljanjem gradim, zahvatila vatra. Zanimljiva mozgalica koja  daje mogucnost razmišljanja na više punktova. Da li će moj pristup biti emotivne prirode ili ce možda biti konceptualistički. Umetnički projekat miljama udaljen od realne opasnosti.
 
U tom trenutku nisam ni slutila da ću pre nego što ovaj tekst ugleda svetlost dana svedočiti elementarnoj katastrofi nezamislivih razmera. Nezamislivih, svakako prvenstveno nama koji živimo na podneblju prema kome su vremenski uslovi bili prilično blagonaklone.
 
Dok već danima gledam ljude koji pred vodenom stihijom beže spasavajući samo goli život samo sa onim što na sebi  imaju i one druge, koji  se grčevito drže svojih materijanih vrednosti, ugrožavajući pritom život svoj i svojih najmilijih, nisam mogla da ne postavim sebi pitanje u kojoj bi se grupi ja našla. S obzirom na jak poriv za samoodržanjem koji sam naslutila u nekim presudnim momentima u životu i pomalo nomadski duh koji me goni na česte selidbe mislim bih bez trenutka razmišljanja pripadala ovoj prvoj grupi. To naravno ne znači da pri sebi ne bih zadržala mentalni zapis bitnih memorabilija minulih  godina.
 
Dakle ovo što ću ovde predstaviti su važne grupe sećanja koje bih sa sobom ponela u begu od nadolazeće opasnosti:
 
1. Srećna sećanja – porodične fotografije a medju njima neke koje prikazuju ključne trenutke u formranju onoga što sam ja danas, sa svojim dobrim i lošim stranama. Slika moga dede koga nisam upoznala jer nas je nažalost napustio tokom prve godine moga života ali je na ovaj ili onaj nacin odigrao značajnu ulogu u formiranju moga moralnog koda. Gledala sam odrastajući sliku toga ozbiljnog, zgodnog Crnogorca sa velikim brkovima koji je posvetio svoj život gradjenju nekog boljeg sveta i modernije Crne Gore u koju je verovao i svakoga dana se pitala da li sam ja dorasla da se nosim za nasleđem takvih ideja. Prilično bremenita pitanja za nekoga od četiri, sedam, dvanaest godina, zgodna za formiranje mentalne potke i preispitivanje sveta oko sebe. Zatim slika Blaženke u mome naručju u našem malom detinjem Raju pored mora, slika koja će zacrtati princip našeg daljeg odnosa.
 
Tu su Nebojšine I moje brojne uspomene koje govore o godinama smeha a iza njih i godinama izgadnje nečeg posebnog i velikog što nije nimalo materijano a opet je toliko stvarno da se da dodirnuti. I na kraju jedina slika cele naše porodice za života moje majke, svi važni ljudi na jednom mestu: tata, mama, Blaženka, Nebojša I ja.
 

 
 
2. Boemska sećanja – a u njima glavna figura Sonja Vukićević, ballerina, drugar, čovek i izvor bezbroj gradskih anegdota. Donoseći sa sobom duh crnogorskih brda iako je ceo život provela u ovom gradu ona oko sebe postavlja neverovatno jasne putokaze zdravog i ispravnog poimanja umetnosti  i života. Osoba sa težinom na lagan i pitak nacin. Sonja kroz fotografiju Vukice Mikače i skulpturu koju je sama vajala.
 

 
3. Vreme početaka i rastanaka – jedna obična gipsana glava koju poseduje svaka škola slikanja. Na prvi pogled bez posebnog značenja. Medjutim ova glava je obeležila period mojih priprema za Akademiju ali mnoge nove početke koji su se sa tim perodom poklopili. Medjutim bila je i svedok vremnena rastanaka. Početkom devedesetih kada su ljudi iz naših života odlazili u svet ne želevši da budu deo onoga što će vreme pokazati da je bio samo početak našeg propadanja ,za sobom su ostavljali predmete po kojima ćemo ih sećati. Jelena Bogavac, kostimograf, moj profesor i kasnije veliki prijatelj poklonila mi je ovu gipsanu glavu na svome odlasku. Danas, kada se ona nakon dvadeset godina vratila u naše živote, ovaj gipsani predmet ima još veće značenje. Simboliše važnost bezuslovnog traganja za srećom koje samo jedna tako specifična osoba može da preduzme.
 

 
4. Vreme poklanjanja – pokloni od bitnih ljudi u životu, veseli, setni, sa puno značenja ili bez istog, pokloni. Neke čuvamo, neki nam samo prodju kroz ruke i vise ih se ne setimo. Ovaj specifični predmet od trenutka kada sam dobila zaokuplja moju pažnju. Predpostavljam da je kutija za barut. Znam da je kupljen na uličnoj prodaji u Luksemburgu i to je otprilike sve. Često ga okrećem gledam i razmišljam šta je bio i koja je njegova istorija. Sa jedne strane bogato dekorisan arabeskama koje sem vizuelnog nemaju za mene posebno značenje. Sa druge strane ima Davidovu zvezdu. Kažu da metal pamti energiju prethodnih vlasnika. Ovaj metalni predmet meni priča. Volim da zamišljam kuda je prošao, čega je svedokom bio. Nikada nisam poželela da istražim njegovu pravu namenu. Dobro nam je ovako kako se poznajemo.
 

 
5. Vreme prepoznavanja – prepoznavanja sebe. ''Tajne sveske'' Anais Nin. Veoma važno štivo nekada, tada, kada sam prepoznavala sebe. Podvučena i iscrtana često me vrati na ono što sam nekada mislila o sebi i svetu. 
 

 
"Pomislila sam da mu nedostaje izvesna sposobnost da uživa u neobičnom i to je sve. Ja bih sto puta mogla biti u čabru i isčupati se zarad dobre kafe na lakovanom poslužavniku kraj vatre u kaminu. Raskoš za mene nije neophodnost ali lepe i dobre stvari jesu"
Anais Nin.
 

Lidija Jovanović

Završivši Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu, Lidija Jovanović započinje svoju karijeru okrenuta u prevashodno teatarskom izazu. Radi na pozorišnim projektima, izlaže, samostalno i na grupnim izložbama.

Upisuje postdiplomske studije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, odseku za Teatrologiju. Kada je moda u pitanju uglavnom je accessoir predmet njenog interesovanja. Tako u 1997. završava na Saint Martin`s School of Art and Design kurseve za dizajn obuće i šešira.

Kao posledica impulsivne odluke da se u poslednjem momentu odazove na nagradni konkurs modne kuće Joshua, menja se tok njenog života. U cipeli pronalazi sklad između ljubavi ka scenskom i gotovo grafi čke stilizacije koju moda iziskuje. Učivši od najboljih kod nas, u Italiji i Engleskoj, posle višegodišnjeg iskustva na poslovima umetničkog direktora u Joshui I dizajnera u Labradoru, odlučuje da stečeno znanje primeni u kreiranju novog brenda pod vlastitim imenom. Tako nastaje Studio za dizajn Lidija Jovanović.

Danas se Lidija, sem rada na razvoju brenda L.J., bavi i osposobljavanjem novih modnih kadrova, kroz predavački rad na beogradskom odeljenju Istituti Callegari Milano, Fashion & Design Italian Institutes. Lidija je rođena u Beogradu 1975. godine. Odrastajući u porodici umetnika i pravnika, rano je morala da donese odluku kojoj strani će se prikloniti.

Sa 14 godina ta je odluka bila doneta. Lidija upisuje Školu za dizajn u Beogradu, a neposredno nakon toga i Fakultet primenjenih umetnosti, odsek kostimografi je.

Svoj profesionalni, umetnički angažman započinje već sa 17 godina i tokom studija radi kao kostimograf na velikom broju predstava, izlaže na grupnim I samostalnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Od juna 1998. član ULUPUDSA, a od 1999. redovan član.

Studirala Postdiplomske studije na Fakultetu dramskih umetnosti, odsek teatrologija. Tokom studija je na prestižnom Britanskom Central Saint Martins College of Art & Design, pohađala kurseve Milinery Block-Making i Design for Shoes.

http://www.lidijajovanovic.rs/index_sr.html


 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 ďż˝ta je 642 
ned 22. januar 2017.
 
 
 
 

MOST WANTED

Parobrod Irena Škorić TKV Aleksandar Maćašev Mit Romni 642 Maja Kojović Tijana Kojović Kosovo Amfilohije Dejana Vučićević Barak Obama Vuk Jeremić Dimitrije Vojnov Dejvid Kameron Milena Vukmirović Ahmadinedžad Stiv Džobs Ana Maria Rossi 30. februar Bratislav Pantelić Apple Maja Maljević Tijana T. Aleksandar Đorđević Jugoslavija EU SFRJ Nenad Radujević Irina Simić Marija Pavlović Angela Merkel Jelena Đurović Agitpop Mirko Ilić Bret Iston Elis Mats Staaub Beba Kapičić Josip Broz Tito Marina Marković Kristofer Hičens Stanislav Mirković Čiča Evropska unija Doktor Dum Bogomir Doringer Jelena Novaković Đorđe Stojanović Britanija Amerika Kejt Mos Ivan Grubanov Srbija Bibi Netanjahu
NATO

European Union

Doba Nevinosti