HOUSE ON FIRE 

pogledajte u zasebnom prozoru (veća slika)


1. Something is burning!?
Jura aparat za espreso kafu je prvi predmet koji bih ponovo ponela sa sobom u slučaju požara, stvarnog ili virtuelnog poput projekta House on Fire, jer Jura za mene  predstavlja spomenik žrtvama vremena mog dalekog Zapada bez uživanja. U isto vreme, on je dnevni podsetnik da sam preživela. A danas, iz njega teče neka nova, bolja kafa uz koju ćaskaju stari najbolji prijatelji. Iz njega teče čarobni napitak omiljen većini MOJIH Beograđana. To je prvi element, Velikog praska zapadne strane moje Vaseljene.
 
2. I think your house is on fire!!
Drugi element, su dva filma (Noćni portir, Liliane Cavani i Treći čovek, Carol Reeda), jedna serija (Grlom u jagode, Srđana Karanovića) i jedna pozorišna predstava (Metastabilni Graal, Nenada Prokića). Tri DVD-a i program predstave Ateljea 212. Svi se oni nalaze u kutiji, uvek zajedno!  Uvek  spakovani kad se moj kompas uzvrpolji, spreman na pokret.
 
Zajedno, ostavili su trajni pečat na dokumentu mog življenja. 
 
Neki klinci su bežali iz škole zato što nisu naučili lekciju, neki da po prvi put probaju ukus alkohola ili cigarete, neki da osete strast prvog poljupca. Ja sam bežala iz škole kad god je u Kinoteci prikazivan film Liliane Cavani, Noćni portir, potpuno nesvesna njegove moći da zamrači moju podsvest blaženom željom da postanem žrtva jedne ljubavi. Ljubavi prema čoveku vanserijske harizme, čoveku koji mi je dao SVE I NIŠTA. Barba, broda ludaka, s kojim sam otplovila u na izgled, blistav svet smeha, knjiga, umetnosti, trenutnog raskoša, a u stvarnosti, bila je to plovidba bez broda, bez mora, s kapetanom bez kompasa; bilo je to, sada znam, samo koračanje kroz mračnu jednosmernu ulicu. Ulicu u koju je ušla moja plodna mladost, a iz nje i danas, izlaz traži žena puna života koja nikada nije - niti će - osetiti život u sebi. Predala sam se potpuno, cela, da me za sebe vezanu vodi u neuspeh. “Žena u prvom delu svog života rađa, a u drugom sahranjuje sebe ili one oko sebe. Pitanje je kada počinje taj drugi deo”; M. Pavić Unutrašnja strana vetra. 
 
Treći čovek, Carol Reed-a… film mraka, obmane, film nezaboravnih mudrosti kratkog dijaloga veličanstvenig Orson Welsa. “Don’t be so gloomy. After all it is not that awful. Like fella says, in Italy for 30 years under the Borgias they had warfare, terror, murder, and bloodshed, but they produced Michelangelo, Leonardo da Vinci, and the Renaissance. In Switzerland they had brotherly love- they had 500 years of democracy and peace, and what did that produce? The cuckoo clock. So long Holly.” Živimo u vremenu u kome ima premalo satova koji pokazuju tačno vreme ili vreme uopšte?! Na svako malo, izleću neke kukavice koje misle da znaju šta je pravo vreme. Šarene, male kukavice su se prateći tehnologiju preselile, pa sad umesto iz satova, izleću iz džipova, rotaciona svetla kao ”skloni se budalo, žurim” i u koliko nisi navijen na njihovo vreme, zgaziće te. Opušteno, demokratski…
 
"Grlom u jagode", serija Srđana Karanovića je bezmalo, trajno sentimentalno sećanje vremena jedog odrastanja. Odrastanja po pravilima naših roditelja, bez pogovora, bez bunta, bez demokratije. U Beogradu. Još uvek na Kalemegdanu očekujem čiku u zelenom, mada sam davno, skoro već zaboravljeno prestala da se ljubim u parku, i čekam da vikne: Hej ti tamo, ponašaj se lepo! Još uvek, dok šetam po Novom groblju nesvesno počnem da recitujem Prevera, još uvek u mom krevetu leži  jedno MEĐUTIM,  i uvek ću se ložiti na tipove poput Rubiroze, mangupe punih sebe i praznine. 
 
"Metastabilni Graal", drama Nenada Prokića na sceni Ateljea 212 u režiji Paola Magelia. sa premijerom 28. Marta 1985 godine (opet taj Mart!) igrana je na velikoj sceni sve do 19. Aprila 1988 godine, ukupno 63 puta od kojih sam je ja gledala 47 puta (i koju BTW, znam skoro napamet i danas).: “Ti znaš i ne znaš šta znači delati il patiti. Ti znaš i ne znaš da delanje je patnja, a patnja delanje. Niti onaj koji pati dela, niti onaj koji dela pati, al oboje su okovani u jedno delo večno, u jednu večnu patnju na šta svi moraju pristati da bi se moglo hteti i od čega svi moraju patiti da bi se moglo želeti. Da bi sistem ovaj opstojati mogo, da bi točak vrteti se mogo, pa ipak mirovati, zauvek mirovati”. T.S. Elliott, Ubistvo u katedrali
 
Sve je počelo kao jedno, svesno odabrano, osećanje bega od stvarnosti, povlačenja u pozorište, i tako upadoh u predstavu o predstavi, prošlosti o sadašnjosti, sadašnjosti na optuženičkoj klupi, vrednosti bez početka i kraja. Beg od stvarnosti neuzvraćenih srednjoškolskih ljubavi, a na sceni ON… S.C. je bio i ostao fluidni Bog teatra mog srca, Isus u vremenima mojih čuda, vitez mog emotivno metastabilnog stanja. Kasnije, gore navedeni citat iz predstave, postaće eho koji odzvanja pri svakom mom promašaju, zvuk praska o beton pri svakom mom padu, istovremeno, biće to i pružena ruka da se podignem i počnem da delam… ponovo. Pratiće me kroz čitav život. Pakovaću taj program više puta, kad sam odlazila za KaNadu, kad sam se selila iz Toronta za Hamilton, iz Hamiltona za Toronto, pažljivo, toliko pažljivo da je program predstave nestao u kutijama mog povratka u Beograd. I onda čudo…Nenad Prokić, lično, svojom dobrotom, urođenom dobronamernošću, svojom blagom veličinom, daje mi primerak jedinog programa Metastabilnog Graal-a koji poseduje zarad ovog projekta.  Gledajući ga osetila sam se METASTABILNO nevažno, na ivici svesti. Toliko pitanja, a glupo bi bilo da pitam jer danas Metastabilni Graal ima treću dimenziju i zato ućutah. “Mirovati, zauvek mirovati”. Hvala Nenadu Prokiću na vremenu koje mi je posvetio i što mi je dao mernu jedinicu za moje ludilo u potrazi za samom sobom…kao izgovor, jer ja sam, naposletku “starenjem došla do budućnosti”(Sabina, II čin, MG). 
 
3. Smoke and the flame, hurry up!
Treći element su, u stvari, četiri predmeta. Prvi je slika, ulje na platnu koju je naslikala moja majka, akademski slikar Radmila Krstić Nikolić. Mala žena, velike snage i talenta. "Zemlje" iz koje niče sav moj prkos, talenat i časnost.  Prkos dogmama, talenat za sve što se rukama da napraviti i časnost da svakog pogledam u oči, a ponajpre sebe. U ovom slučaju, i zarad ovog projekta, u pregršti izvanrednih slika, biram najmanju, jednu od dražih, jednu sa samih početaka mamine umetničke karijere, jednu iz 1958. Malog formata poput mame, mala velika slika, male velike žene! 
 
Drugi predmet, je crtež dvogodišnje, prve ćerke moje mlađe sestre. Laurin crtež je jedan od njenih prvih pokušaja da zabeleži vreme naših šašavih igara, verujući u čuda dobrih vila. To je crtež o jednom danu u jednoj šumi, ona i ja, bezbrižno tražeći detelinu sa četiri lista, ne bi li nam donela sreću. Ja sam sreću osetila dana kada se Laura rodila i kad sam je po prvi put uzela u naručje, a želim da Laurin čitav život bude baš kao taj dan, ispunjen srećom koju donose čuda dobrih vila i livada prekrivena detelinom s četiri lista. O, moram poneti i Mr. Wally Nutsky (wallnut, eng. ili orah srp.) kog mi je Laura poklonila jednog dana kad sam bila jako tužna, neutešna. Orah s osmehom deteta! Maleni simbol da me niko i ništa nije slomilo!
 
Treći predmet, je CROSS hemijska olovka mog oca Dragana. Čežnjivo sam je priželjkivala za sebe decenijama, gledajući ga kako rešava ukrštene reči, kako stavlja svoj potpis na važna dokumenta, kako je s brigom odlaže u fotrolu s priborom za pisanje kao da je deo rituala. Sada je moja!  Tom je olovkom moj otac upisao blagost u meni, ucrtao linije duha i smisla za humor, povuko liniju po kojom se daje prijateljima sve što imaš, a najviše SEBE bez priznanice za dugovanje. Nisam bila dobra u školi iz hemije, nikad mi ta formula koju treba dovesti u ravnotežu s leve i desne strane, nije imala smisla, ali hemijska olovka mog oca savršeno mi je jasna, i to je jedina formula koja me vrati u ravnotežu kada počenem da prelazim iz stabilnog u metastabilno stanje.
 
"Pa to su četiri predmeta", reče razum. "Oh, dosadan si. Idi na kafu", reče inspiracija i dodade još i sliku "Beli Krokodil" Jasne Topolski, sada Mati Efimije, večitog kritičara Gabrijeline lakoće, stuba prijateljstva, nemerljive dimenzije postojanja ni na nebu ni na zemlji, mog čuvara kompasa duhovnosti
 
4. For God's sake, your house is burning! 
Na listu su dospele knjige koje kad god ponovo čitam (a ja kompulsivno čitam, slušam, gledam, jedem, uvek iste stvari u zavisnosti od emotivno rasparanog momenta kada duša ište krpljenje), u svakoj od njih postoji omiljeni citat koji određuje mene, kao bića, kao žene, kao umetinka, kao smrtnika. Teške su knjige za poneti, a neke od njih su još teže za podneti, zato citati...samo citati, mada se od njih može izgoreti. Spontanious combustion! 
 
Derviš i smrt, Meše Selimovića 
Unutrašnja strana vetra, Milorada Pavića
Idiot, F. M. Dostojevskog
Vodič kroz galaksiju za autostopere, Daglasa Adamsa
Gorski vjenac, Petra II Petrovića Njegoša
 
5. YOU REALY DO NOT HAVE MUCH TIME, YOU WILL END UP IN FIRE TOO!
Beograd, pogon apsolutne neverovatnoće...... LJUBAV.... ALL YOU NEED IS LOVE, CAN' T BUY ME LOVE,.... Da su se John, Paul, George i Ringo kojim slučajem rodili u Beogradu, moj svet bi bio idealan. Apsolutna neverovatnoća Zlatnog Srca zvanog Beograd, na kraju Vaseljene zvane Varoš kapija.
 
Najveća ljubav u mom životu je Beograd. Zaboravila sam da ga ponesem 1991., kada ga je policija čuvala od studenata. Njega su u međuvremenu palili al se Beograd ne da spaliti , goreo je ali nije izgoreo. Čuvali ga loši od zlih da bi ga oteli lošiji. LOVE, LOVE ME DO.... Beograde, volim te i više te ne puštam. Nosim te. Hvala Beogradu što me je primio nazad, što nije zopamtilo, što me nije pitao:" Gde sam bila 5 i 6. Oktobra" ili kad su padale bombe.... što ne kaže: "lako je tebi", što ima Savu u kojoj mogu da ohladim vrelinu leta, parkove u koje još nije stigla Evropa, pa klinci i dalje mogu da se ljube, piju pivo i sviraju gitaru, što zvone zvona Saborne crkve dok na terasi pijem prvu jutarnju kafu koju je Jura vešto skuvao, što i dalje Duško Radović na Studiu B poželi: "Beograde, dobro jutro". Negde na raskršću, baš dva i po minuta pred smak mog sveta, uspela sam da uskočim ponovo u nestvarni grad, zvani Beograd, Zlatno srce, brod koji leti Vaseljenom na pogonu apsolutne neverovatnoće lepote življenja. Uspela da ga stopiram pri svom padu kroz prazninu galaktičkog prostora, bez peškira, bez kikirikija, i naravno bez piva! Valjda sam ga zavela svojim QUANTUM LEAP-om.
 
A, POBEDNIK... dobar frajer! 
 
COME ON BABY LIGHT MY FIRE, The Doors, lagano u pozadini, ja izlazim, šta sam ponela, ponela sam, sve ostalo nek' gori. Pepelom se srebro čisti!
 
3 5 8 (Pilar of Severity) = moj beleg, moj orden.
 
Appendix
Avgustovska vrelina leta u inače ledenoj zemlji veličanstvenog Zapada, predmetom sna mnogih primeraka ljudske vrste, jadne, a istovremeno neverovatno bezbrižne zemlje Srbije, ljudima bez imperativa budućnosti sa neprocenjljivim imperativom hedonizma. Tim ljudima koji maštaju o Zapadu dok ispijaju produženi espreso u velikoj šolji ili hladan Nes u svom omiljenom kafiću, neshvatajući surovost pojma prave demokratije. Ljudima koji nisu doživeli 9. Mart 1991, ljudima kojima mladost nije deportovana vozom obmane u bolju budućnost, tamo gde kazaljka kompasa pokazuje W kao Zapad, a ustvari W je kao Waste, neodređeno vreme za Đ kao Đubre. Mladost bačena u đubre bez prava reciklaže. A sve to u pravcu K(a) Nadi!
 
Tog Avgusta 2006. godine u toj K (a) nadi, umrla je moja baka Radmila Nikolić, ustvari Rifka Zunana, žena koja je u jednom danu Marta 1942. izgubila 52 člana najuže porodice, sefardskih jevreja s Dorćola, nestalih u logorima Sajmišta, Topovskih šupa, Banjice. Imali su žutu kartu za vožnju u jednom pravcu, vozilom pod imenom S Wagon. Izgleda da svako od nas ima svoj Mart koji oplakuje čak i kada on stigne u Avgustu! Od cigle se duša ne zida, rekla mi je Rifka dva dana pre svoje smrti, tri dana pošto sam ostala bez krova nad glavom. Valjda neka sefardska poslovica?!
 
Istog tog Avgusta jedan je kanadski advokat poslao svoje "kerove" da mi oduzme što je moje, što mi pripada, zarađeno, ne iz razloga što sam nešto dužna, već zarad nepokornosti da učestvujem u izdaji svog tadašnjeg životnog partnera. And here we go again!!! Ponovo nam uzimaju, otimaju, ponovo nas ubeđuju da smo sami krivi što smo TAKVI...Ponovo ucena, ponovo odmazda...Dokle, ima li kraja tome? Prvo Nemci, pa partizani, pa V.D. samozvani izbavitelj srpskog naroda sa balkona Narodnog pozorišta, pisac drama u kojima se nesreće događaju drugima, a sve u korist njihovih načela ispravnosti, karaktera, ideala, rase... mašu nekim svojim proglasima kao zapovestima... 
 
Tog Avgusta, ispred vrata, zaključani, izbačeni, stajali smo Laki, pozajmljeni pas moje sestre, pas kraće noge i ogromnog srca, kompjuter iMac i Jura, aparat za espreso kafu.  To nam je bilo  dozvoljeno da ponesemo. Laki je bio moj spas, iMac moja memorija, a aparat za espreso....od tog dana Omnia mea mecum porto - Sve svoje nosim sobom, pasoš SFRJ da znam gde ne mogu NIKAD da se vratim, pasoš CANADA, da znam da mogu da odem, ali neću jer tamo nada ne stanuje. Pepeo mojih spaljenih promašaja i neuspeha, Lakija i iMaca-a ostao je zauvek u K(a)nadi, ledenoj zemlji bezosećajnih ljudi, tog tako izmaštanog, tako zavodljivo praznog W kao Zapad.
 
Ja i Jura aparat za espreso kafu, vratismo se u Beograd nekog drugog Avgusta pre par godina. Putovasmo preko Germanije, zemlje složenog reda, gde nam je ljubazna stjuardesa pomogla da Juru smestimo u prvu klasu!  Imamo jedno drugo i.. da, Beograd. Mada to nije onaj Beograd u kom smo odrasli, na Varoš kapiji, ali u njemu žive svi ljudi s kojim volimo da popijemo kafu i koji čine da je svaki proživljeni dan uz njih, nespaljiva uspomena...I dok oni meni govore: "Lako je tebi, ti si bila u Kanadi" – moj odgovor je: "Ne dao vam Bog moje lakoće putovanja Ka Nadi"! Umorih se od demokratije, pravne države i straha... straha da živim.
 
Summary 

  1. First object I would save from my burning home would be Jura espresso coffee making machine. It is my daily reminder of time spent in Canada, of all good and bad things I have survived. Since I live in Belgrade again, and Jura came back with me across the Atlantic Ocean in 2009, today coffee somehow tastes better!
  2. Second important element would be cultural artifacts of my existence. Movies “The Night Porter” by Liliana Cavani, “The Third Man” by Carol Reed, TV Show “Grlom u Jagode” by Srdjan Karanović and one theatre play “Metastabilni Graal” by Nenad Prokić. These DVD’s and that brochure from the play are always packed together in one box, my sanity box. Those artifacts had such an impact on my life; they played important part of my youth and have shaped the adult I became.
  3. Third group of imperative objects I would save from burning house of virtual fire are connected to my family and dearest friend. First item is a painting done by my mother, an artist Radmila Krstić Nikolić, “Still Life” from 1958. Small painting of a great woman. Second, drawing called “Sunny day” done by my niece Laura as well as smiling face walnut called “Mr. Wally Nutsky”. She gave those to me on a very sad day and I will cherish it for life. Third, my father’s pen CROSS brand; I always enjoy to watch him write with it. And fourth piece is painting “White Crocodile” by my dearest friend and even greater artist (Jasna), Efimija Topolski, Mother Superior of Gradac Monastery.
  4. Books. Books that define me, my principle, my moral. I wouldn’t leave my home without these literary masterpieces: Derviš i smrt by Meša Selimović, Unutrašnja strana vetra by Milorad Pavić, The Idiot by F.M. Dostoyevsky, Hitchhikers Guide to Galaxy by Douglas Adams, and The Mountain Wreath by Petar Petrović Njegoš.
  5. An old SFRJ passport to remind me where I was born, something that was and can never be. My Canadian passport to know that I still have something, somewhere, but I left it for someone, somehow.
  6. And last but not the least, is a spirit of my city, my great love, my Belgrade. Metaphorically of course, because a person born in Belgrade can lose things in fire but can never lose its spirit. We will always have our Belgrade, a gold hearted city that ignites sparks of eternal fire keeping us going on no matter how difficult times could be. 

Gabriella Nikolić

Born October 2nd, 1967 in Belgrade, Serbia.

Immigrated to Toronto, Canada in 1991.



Education


  • 1994, Accepted at Pratt Institute of Brooklyn, NY
  • 1992 -1994 – Ontario College of Art & Design, Department of Ceramics and Department of Fine Art, University of Toronto, Canada
  • 1987-1991 – Academy of Applied Arts & Design, Department of Ceramics & Glass, University of Belgrade, Serbia
  • 1984 – 1986 – College of Applied Arts & Design, Department of Packaging Design and Photography.

Professional Practice

  • 1994 to 2006, Master Printer at Novak Graphics Inc Department of Silkscreen and Monopints.
  • Master printer on following editions:

    • Jean Paul Riopelle, Carl Beam, Ann Beam, Iain Baxter, Badana Zack, Rob Scholte, Liu Jian, IRWIN group, Braco Dimitrijevic, Boris Bucan.

  • 2006 – 2010, Teaching Instructor at Print Studio of Hamilton, Hamilton, ON.
  • 2006 Gabriella Nikolic Award is established for Best Lithograph and it is awarded annually at Print Studio of Hamilton upon juried selection.

Group Exhibitions
    2010 Print Studio of Hamilton, Hamilton, ON CAN
  • 2009 Hamilton Art Centre, Hamilton, ON CAN
  • 2003 Madison Art Gallery, New Jersey, NJ USA
  • 2002 Miami Art Fair, FL USA
  • 2001 Steel City Gallery, Hamilton, ON CAN
  • 2000 Art Institute of Shen Zhen, China
  • 2000 Liu Hai Su Fine Art Museum, Shangai
  • 2000 Art Institute of Guantzo, China
  • 1999 Collaboration with Carl Bean on large format monoprint, Canada
  • 1998 Spectrum Gallery, Wien
  • 1996 International Biannual of Ceramics “Tea Cup”, Belgrade Serbia
  • 1994 Collaborative exhibition, IV year students of OCAD, Toronto CAN
  • 1992 Juried show “Paper”, Osaka Japan
  • 1992 Juried show “Paper” Mississauga Art Centre, Mississauga ON CAN
  • 1991 Youth Festival, Knjazevac, Serbia
  • 1990 International Triennial of Small Ceramics, Zagreb, CRO

Solo Exhibitions

  • 2007 “ONE DAY”, Monoprints, Print Studio of Hamilton, Hamilton ON
  • 2005 “ ONE DAY”, Paintings, Steel City Gallery
  • 2003 “ M.R”, Drawings, Steel City Gallery
  • 1994 “ Exodus”, Ceramics Sculpture Installation, OCA, Toronto ON

Awards

  • 2007 Excellence Award, City of Hamilton
  • 2000 Jewish Community Centre
  • 1994 Dora Wechsler Memorial Fund Award
  • 1993 Pottery Supply House
  • 1991 Excellence Award, University of Belgrade, Serbia

Permanent Collections

  • Elliot Lake Art Centre, ON
  • Colgate University, Hamilton NY
  • Novak Graphics Studio, ON
  • Print Studio of Hamilton, ON
  • Four Season Hotel, Toronto, ON
  • University of Westfield USA
  • Osaka Art Centre, Japan
  • W Hotel, NY
  • Liu Hai Su Museum of Modern Art, Shanhai, China
  • Art Institute of Shen Zhen, Shen Zhen, China
  • Hamilton City Hall, Major’s Office, Hamilton ON
  • Beth Shalom Synagogue, Toronto ON
  • Various private collections in Canada, Serbia, Italy, China, New Zealand, USA, Argentina, Ecuador.


 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 Šta je 642 
ned 25. septembar 2016.
 
 
 
 

MOST WANTED

Aleksandar Đorđević Amfilohije Jelena Đurović Ahmadinedžad Jugoslavija Ivan Grubanov Stiv Džobs TKV 642 Bret Iston Elis Tijana Kojović Bogomir Doringer Maja Maljević Đorđe Stojanović Stanislav Mirković Mats Staaub Josip Broz Tito Mit Romni Srbija Milena Vukmirović Maja Kojović 30. februar Evropska unija Dimitrije Vojnov Marija Pavlović Aleksandar Maćašev Agitpop Kejt Mos Doktor Dum Kosovo Jelena Novaković Barak Obama Ana Maria Rossi Mirko Ilić Angela Merkel SFRJ Britanija Kristofer Hičens Irina Simić Apple Bibi Netanjahu Amerika Dejana Vučićević Vuk Jeremić Bratislav Pantelić Beba Kapičić Nenad Radujević Irena Škorić Tijana T. EU Dejvid Kameron Čiča Marina Marković Parobrod
NATO

European Union

Doba Nevinosti