"Partizani" (Đango i Jug Bogdan)

ned 19. april 2015.


Prošle godine proslavili smo četrdeseti rođendan filma “Partizani” Stoleta Jankovića, jedne od poslednjih velikih bioskopskih fresaka posvećenih NOBu. Iste godine izašla je i “Užička republika” Žike Mitrovića, međutim Jankovićev film je paradigmatičniji primer dekadencije tadašnje jugoslovenske kinematografije. 
 
Nedavno sam reprizirao ovaj film u jednoj neobičnoj formi. Naime, neki fanovi Roda Tejlora sklopili su najdužu dostupnu verziju, mimo tročasovne televizijske mini-serije naravno, a to je srpsko DVD izdanje, i pod one scene koje su ostale i u američkoj verziji podvukli ton sa engleskom nahsinhronizacijom. Pod onim scenama kojih nema u američkoj verziji ostavili su ton iz jugoslovenske i titlovali bitne dijaloge, ostavivši bez prevoda samo poneko dovikivanje, koje je razumljivo iz konteksta.
 
Ovo "krpljenje" jako dobro opisuje sam Jankovićev film i predstavlja prilično dostojnu sudbinu za njega. Naime, u ovoj "napabirčenoj" kopiji sadržana je napabirčenost samog filma.
 
Počet kao veliki film-freska o čuvenom masakru u Šapcu i tamošnjim partizanskim dejstvima, usled raznih finansijskih mahinacija i uvođenja američkog koproducenta, film je polako degenerisao u ratni akcijaš sa Rodom Tejlorom, tada pristojno popularnim glumcem koji se lagano spuštao iz statusa bioskopske u televizijsku zvezdu.
 
I na kraju krajeva, upravo je zbog svih onih ostataka iz vremena kada je pretendovao da će biti film-freska i uspeo da se izdvoji kao jedan od začudnijih Tejlorovih akcionih filmova, naročito jer on u njemu zaista jeste akcioni heroj, nema samo malo trofejno pojavljivanje što je bio čest slučaj u drugim partizanskim filmovima sa zapadnim zvezdama. Naročito je filmu dalo na integritetu to što Rod Tejlor nema puno bitnih dijaloških deonica, mnogo više glumi pogledom i bez reči, a nema nijedan veliki pretenciozni monolog, čime se doprinosi njegovom imidžu tihog "čoveka od akcije".
 
Možda i najbolji film u Tejlorovom opusu jeste “Poslednji voz iz Katange” Džeka Kardifa, jedan od omiljenih Martina Scorsezea, u kome grupa ratnih veterana rade kao plaćenici u Kongu. U njemu se Tejlor suočava sa Peterom Karstenom kao zlim plaćenikom-nacistom koji je u Africi našao slobodu ali nije pobegao od svojih demona. U “Partizanima” su opet njih dvojica na sukobljenim stranama s tim što nažalost nemaju međusobni obračub a Karsten igra svirepog nacističkog oficira koji je naredio streljanje Šapčana. Nedavno preminuli Karsten se tada već preselio u Jugoslaviju i postao je naš “domaći Nemac”, praktično zapustivši svoju do tada uspešnu karijeru “holivudskog Nemca”.
 
Rod Tejlor unutar jedinice ima hladan partnerski odnos sa komandantom Brkom kog igra Bata Živojinović, i može se reći da Bata ne zaostaje po harizmi za dotadšnjim štićenikom Džona Forda koji je u njemu video veliki potencijal ali ga ovaj nikada nije u potpunosti ispunio.
 
 
Ono što “Partizane” izdvaja od drugih Tejlorovih akcijaša jesu I ozbiljni resursi uloženi u film. Los Anđeles Tajms je pisao da su “Partizani” koštali dva miliona tadašnjih dolara (oko deset miliona današnjih) i da je u realizaciji učestvovalo oko deset hiljada članova ekipe i statista. Pritom, Janković nije bio najveštiji reditelj jugoslovenske kinematografije ali je uvek imao umetničke a naročito lirske ambicije tako da ovaj film i po odabiru lokacija, i po dizajnu junaka, i po kadriranju u pojedinim scenama prevazilazi druge Tejlorove angažmane.
 
Po svojoj funkciji u Partiji, Janković je inače važio za najviše pozicioniranog filmadžiju u Jugoslaviji što je kod mnogih tadašnjih autora stvaralo blag podsmeh i vise vezivalo njegovo povlašćeno mesto u esnafu za partizanski staž nego za talenat. No, ukupno uzev, Janković je ostavio zanimljiv opus iza sebe sa nekoliko filmova koji se izdvajaju.
 
Nažalost, ono što je ipak bila glavna funkcija projekta -komemoracija masakra u Šapcu, nije ispunjena, a film ruku na srce ni ne deluje naročito predano u tom dokumentarnom pogledu tako da maltene i ono što su istinito više liči na fikciju.
 
Kad je o pripovedanju reč, “Partizani” imaju dosta elipsi, podrazumevanja i skokova u vremenu čemu je verovatno doprineo montažni pokušaj da se obilje materijala svede na odgovarajuće trajanje. S druge strane, ovo je jedan od onih filmova koju su snimani u etapama po neekonomičnom bondarčukovsko-bulajićevskom principu obuhvatanja sva četiri godišnja doba. Scenario inače potpisuju sam Janković i američki scenarista, sa mahom TV reputacijom, Hauard Berk, ali se kao inspiracija navode i dve priče Antonija Isakovića a kao saradnik na scenariju je potpisan i Puriša Đorđević. Zanimljivo je da se Puriša kao reditelj art-filma našao kao saradnik na jednom bulajićevskom projektu. Strani scenarista je u ovom slučaju bio verovatno doveden da upriliči film za potrebe američih koproducenata ali je tada postojala praksa dovođenja stranih pojačanja, tako je Bulajić, recimo, na “Neretvi” ugostio Viskontijevog saradnika Uga Pira.
 
Možda najneobičniji detalj je muzička podloga. Naime, kao kompozitor muzike potpisan je Vojkan Borisavljević ali kao autori muzičkih tema javljaju se grčki internacionalac Mikis Teodorakis (u Jugoslaviji je recimo radio i muziku za “Sutjesku”) i Boris Bizetić. Ipak, vrhunac ekscesa je pesma “Epopeja partizana” koju peva Leo Martin, a zapravo je reč o obradi “Odiseje” samo sa stihovima Milovana Vitezovića!
 
U opusu Roda Tejlora, “Partizani” mogu zauzeti mesto bitnog ratnog filma, iza klasika kao što je “36 sati”, a ne smemo zanemariti ni veliki odjek Tarantinovih “Prokletnika”. Zahvaljujući ambicijama jugoslovenskih autora koji su želeli da snime nešto vise od rutinskog repertoarskog rada ovaj film sigurno ima posebno mesto u njegovoj karijeri. Sam Tejlor nažalost ima loša sećanja na ovo snimanje jer mu je na Tari u saobraćajnoj nesreći poginuo lični asistent i telohranitelj.
 
Zanimljivo je da američka verzija nije bila dostupna jugoslovenskoj javnosti, i da je to bio džentlmenski dogovor između reditelja i producenta. Zlonamerni jugoslovenski filmski radnici su govorili da su američki koproducenti toliko premontirali jugoslovensku verziju da su ubacili kadrove lavova u trku i onda je ispadalo kao da partizani u nekim scenama beže od divljih zveri. Smatram da je ovo više plod smisla za humor nego istina. Ipak, očigledno je američka verzija bila znatno više formulisana kao B-film što je bila sudbina mnogih partizanskih filmova ali se lakše podnosilo kada je bila reč o akcionim trilerima Žike Mitrovića ili Hajrudina Krvavca. Krvavac je čak na stranim verzijama svojih filmova i potpisivan kao Tom Rejmaunt ili Harold Kroford.
 
Filmovi o nacističkim zločinima su u principu bili ćorsokak naše inače bogate filmografije o Drugom svetskom ratu i više su proisticali iz bogatog finansiranja unesrećenih sredina nego iz umetničke inspiracije. Tako su recimo značajne teme kraljevačkog i kragujevačkog masakra ili niškog logora dobile beznačajne ekranizacije. Branimir Tori Janković je bio reditelj naročito specijalizovan za tu temu. Na našem terenu, paradoksalno, najznačajniji naslov o brutalnim nacističkim zločinima snimio je Đilo Pontekorvo u svom značajnom i svojevremeno kontroverznom filmu “Kapo”, jednoj od temeljnih priča o Holokaustu, ali tu je naš prostor poslužio samo kao lokacija a Lovćen film kao ko-producent. 
 
Za razliku od mnogih partizanskih filmova koji su služili za odlivanje sredstava, “Partizani” su barem stekli kultni status u Americi zahvaljujući Rodu Tejloru a on je nedavno rehailitovan kod Tarantina što će mu omogućiti još puno novih gledalaca. Gledan iz vizure internacionalnog B-filma on deluje bogato i sveže.
 
Ipak, to nije bio cilj zajednice kada ga je proizvodila no nehotice je u njemu zarobljen taj spoj rekvijemskog socijalizma i neobuzdanog konzumerizma koji je tada vladao Jugoslavijom. Perverzna želja da u istinitoj priči iz NOBa glavnog junaka igra holivudski glumac bila je svojevrsni pokušaj da se “naši događaji” približe internacionalnoj publici a u pozadini su se uvek javljali isključivo komercijalni interesi stranih producenata. I tako su u lokalu nastajale istorijske freske a napolju su filmovi prodavani “na metar” kao B-produkcija. Ukoliko je već neko trebalo da bude “uvezen”, to su bili reditelji, kao na primer pomenuti Đilo Pontekorvo koji je snimio klasik političkog filma “Bitka za Alžir” čime je ovu istorijsku priču smestio u nezaborav. U početku su doduše neki strani reditelji poput velikog nemačkog stiliste Helmuta Kojtnera “gostovali” kod nas, ali se internacionalizacija potom nastavila kroz angažovanje glumaca. U umetničkom pogledu najznačajnije uspehe u prikazivanju ratnih strahota sa stranim glumcima u podeli imali su Lordan Zafranović u “Padu Italije” i Žika Mitrović u “Gorkim travama”.
 
I danas se u našoj javnosti često licitira o angažmanu stranih glumaca u ekranizacijama priča iz srpske istorije. Ipak, kada god pomislimo da je to put da se naša kultura internacionalno plasira setimo se Mimičinog “Banović Strahinje” u kome je Đango igrao Strahinju a Goldfinger Jug Bogdana.

PETICIJA U OKVIRU KAMPANJE GRAD IZGUBLJENIH FILMOVA: http://www.thepetitionsite.com/361/261/305/grad-izgubljenih-filmova-city-of-lost-films/

komentari (0) ostavite komentar


Dan posle

Mila Turajlić pet 24. april 2015.
Avala, dan posle Prodajom preduzeća Avala film prodata su i producentska prava na sve filmove koje je Avala producirala. To znači da novi vlasnik Avala filma ima producentska prava (što ne treba mešati sa autorskim pravima) na te filmove, među kojima se nalaze ostvarenja Dušana Makavejeva, Želimira Žilnika, Miše Radivojevića; od Slavice do Sabirnog centra i još nekoliko stotina drugih jugoslovenskih filmova. Za&scaron

Fundus rekvizite

Kampanja pon 20. april 2015.
Podsećamo vas da će Avala film biti prodata na aukciji u sredu, 22. aprila. Obrojavamo: ostalao je još samo dva dana! Danas vas vodimo u poslednji obilazak fundusa rekvizite ove velike filmske kuće.

Lov na Avalu

Goran Marković pon 20. april 2015.
Priča o Avali film je priča o ovoj zemlji. Čak i na prvi pogled, stanje u kome se nalazi Avala veoma je slično onom u kom je država. Polusrušena, napuštena, zarasla u korov, zar vam to ne liči na Srbiju? Borba za tih 37 hektara traje već decenijama. Ali tek kada se na krajnje nepošten, rekao bih kriminalni način Jugoexport dokopao 51% vlasništva nad Avalom, počela je agonija. Jugoexport je ubrzo bankrotirao i njegovi poverioci, a možete zamislite s kim je sve poslovalo to deb

"Neka je večna slava našoj Avali..."

Miljen Kljaković ned 19. april 2015.
Da li je moguće prodati Narodni muzej sa njegovom kompletnom postavkom i depoom u kome se čuvaju dela neprocenjive kulturne vrednosti, ili prodati Narodnu biblioteku sa kompletnim fondom knjiga i arhivom od izuzetnog društvenog znacaja? Da li je moguće prodati Jugoslovensku kinoteku sa jedinstvenom filmskom arhivom i dokumentacijom, ili prodati Narodno pozorište, sve zajedno sa glumcima i inventarom koji ima? Da li je moguće prodati "Avala film", jedan od najznačajnijih filmskih studija u ovom delu Evrope, i&

Kraj "fabrike snova"

Svetlana i Zoran Popović ned 19. april 2015.
Najavljena prodaja ostataka nekadašnjeg stuba kinematografije jedne velike i, u mnogome razvijene, zemlje deluje kao poslednji čin tragičnog razaranja čitave jedne zajednice i njenih dostignuća. Uz to, prodavac maskiran u bezličnost institucija najavljuje da uz devastirani studio i njegove privlačne prostore u paketu nudi i sve proizvedene filmove. Kao staru traku i kutije ili kao neprocenjivu kulturnu baštinu, o tome treba da odluči još uvek neimenovani kupac potencijalno spreman da čitav prostor raskrči i preore da

Laboratorija

Kampanja pet 17. april 2015.
Nastavljamo odbrojavanje do aukcije Avala filma: ostalo je još 5 dana. Filmski grad će biti prodat 22. aprila, 2015. godine, a danas vas vodimo u poslednji obilazak laboratorije.

Kratak izveštaj

Branko Baletić pet 17. april 2015.
Nakon dva uspešna perioda u razvoju Avala Filma pod rukovodstvom Ratka Draževića i Dragiše Đurića, preuzeo sam sa svojim timom vođenje Avala Filma – (izabran na konkursu u periodu od 1986. do 1990. godine.) Ujedinili smo sve sektore uključujući filmsku laboratoriju u jedinstvenu kuću sa 333 stalno zaposlena i oko 70 stručnih saradnika svih profila na bazi ugovora. Sva sredstva za plate, doprinose i ostalo ostvarivali smo sami. Sve obaveze prema državi – takođe. Obnovili smo 3 studija i izgra

Odtamnjenje - Rez - Zatamnjenje

Dejan Karaklajić pet 17. april 2015.
ODTAMNJENJE Za nas klince iz Kino Kluba Beograd, AVALA FILM, (prvo se nalazila u Aberdarevoj ulici, gde je danas polusrušena RTS, pa je prešla u Filmski Grad), bila je pojam, Olimp do koga se trebalo uspeti. Gore su čekali filmski Bogovi, Radoš Novaković, Žika Čukulić, Vladimir Pogačić, Saša Petrović i mnogi drugi. Većina je nosila crne naočare, za sunce jer su se tada upotrebljavale “brute”, rasveta sa takozvanim Voltinim lukom, koja je štetila očima. Naravno, mn

Borislav Mihajlović Mihiz: Script doctor u zemlji vračeva

Dimitrije Vojnov čet 16. april 2015.
Mihiz je radio kao umetnički saradnik Avala Filma u vreme kada je ova kuća pod vođstvom Ratka Draževića pokušavala da se oformi po holivudskom modelu sa sve dramaturškim odeljenjem. Borislav Mihajlović Mihiz je ličnost koja je obeležila pisanu reč na srpskom jeziku kroz poziciju kritičara, afirmatora, savetnika i gurua. Svoj ogroman uticaj ostvario je bez ostavljanja previše pisanih tragova a kad je reč o dramskoj literaturi reč, pa i filmskom scenariju kao svojevrsnom litera

Prekobrojna (1962)

Kampanja sre 15. april 2015.
Kultni film Prekobrojna (1962) finansiran je od društvenih sredstava. Vaša prava na ovaj film biće prodata na aukciji, 22. aprila 2015, u sklopu prodaje Avala filma. Odbrojavanje i dalje traje! Još 7 dana do aukcije.

Dekor Avala Filma

Kampanja sre 15. april 2015.
Odbrojavanje se nastavlja: ostalo je 7 dana do aukcije Avala Filma. Filmski grad će biti prodat 22. aprila, 2015. godine. Danas vas vodimo u poslednji obilazak radionica i podsećamo na brojne scenografije koje su tamo nastajale.

Nesvrstana Avala / Trideset godina Leoparda

Dimitrije Vojnov sre 15. april 2015.
Konačno sam pogledao Vreme leoparda Zdravka Velimirovića. Posle specijalne operacije nabavke koja nije bila nimalo jednostavna, drago mi je što ovaj film ne samo da je onoliki kuriozitet koliki sam mislio da će biti već srećom NIJE ISKLJUČIVO kuriozitet. Stvarno je šteta što su naši filmovi toliko nemarno čuvani, i što mnogi među njima nemaju digitalno izdanje. Doduše, ako uzmemo u obzir da su i oni najpopularniji bez restauracije samo bačeni na digitalne nosače, možda treba da

Druga kuća

Zoran Simjanović sre 15. april 2015.
Ja još uvek ne znam o čemu se radi. Imamo Avala Film koji ima gomilu filmova i nešto prostora i imamo Košutnjak koji ima gomilu prostora, studija i svega dosta iskoristljivog za dalju proizvodnju filmova, pa i drugih stvari kao što je snimanje muzike itd.Već tridesetak godina taj prostor je meta raznih ljudi koji bi da za jeftine pare kupe ogroman prostor koji bi posle pretvorili u građevinsko zemljište, izgradili neko novo Dedinje i prodali ga po astronomskim cenama uz neverovatnu zaradu. Razni sistemi

Fundus kostima

Kampanja uto 14. april 2015.
Odbrojavanje se nastavlja: ostalo je 8 dana do aukcije Avala Filma. Filmski grad će biti prodat 22. aprila, 2015. godine. Danas vas vodimo u poslednji obilazak fundusa kostima.

Veliki i mali (1956)

Kampanja uto 14. april 2015.
Kultni film Veliki i mali (1956) finansiran je od društvenih sredstava. Vaša prava na ovaj film biće prodata na aukciji, 22. aprila 2015, u sklopu prodaje Avala filma. Odbrojavanje počinje! Još 8 dana do aukcije.

Avala je profitirala i na hrvatskim gafovima

Nenad Polimac uto 14. april 2015.
Avala film bez krzmanja bi angažirala filmaše koji su se proslavili u drugim sredinama i kopirala uspješne projekte. Kada je „H-8“ u produkciji Jadran filma 1958. pobijedio u Puli, Beograđani su odmah ponudili novi film njegovom redatelju Nikoli Tanhoferu i tako je nastao ratni triler „Osma vrata“. Uposlili su i scenarista „H-8“ Zvonimira Berkovića, on je za Avala film napisao scenarij „Karolina Riječka“, koji je režirao direktor Jugoslovenske kinoteke Vladimir Pogačić, inače n

Dva letnja dana u Filmskom gradu

Đorđe Bajić uto 14. april 2015.
Prvi put sam u Filmski grad zakoračio u julu 2011. godine kada sa, kao rođendanski poklon, dobio priliku da po prvi put pogledam, pa još na velikom platnu, „Protestni album“ Žike Mitrovića. Mitrovićev krimić iz 1986. godine je već decenijama bilo nemoguće naći na VHS-u ili u nekoj elektronskoj inkarnaciji, što je mene, kao pasioniranog ljubitelja žanrovskog filma, veoma rastuživalo. Sjajni Zoran Janković (ne producent i osnivač Košutnjak filma, već kritičar) mi je zato upriličio nezaboravno iznenađenje &nd

Poslednje detinjstvo u Avala filmu

Dimitrije Vojnov uto 14. april 2015.
Malo ko može da kaže da ga je Avala film bejbisitovao. Mene jeste. Kada je otac, filmski producent u vreme stare Jugoslavije, dolazio na neke sastanke vikendom, vodio bi me sa sobom i ostavljao na parkingu gde su čuvana konzervirana vozila koja su glumila nemačke kamione i terence u partizanskim i drugim ratnim filmovima snimanim kod nas. Imam vrlo živa sećanja na to kako se pentram po vozilima, a naročito jednog događaja kada sam tek kada sam sišao video natpis „antifriz“ na jednom od njih i proveo sate u st

Zvižduk u osam (1962)

Kampanja pon 13. april 2015.
Kultni film Zvižduk u osam (1962) finansiran je od društvenih sredstava. Vaša prava na ovaj film biće prodata na aukciji, 22. aprila 2015, u sklopu prodaje Avala filma. Odbrojavanje počinje! Još 9 dana do aukcije.

Tko radi kravale oko Avale?

Daniel Rafaelić pon 13. april 2015.
- Rafa, jel' imaš možda devet miliona evra?! – pita me neki dan Mila Turajlić, draga suradnica iz Beograda koju naša publika cijeni zbog filma Cinema komunisto a ja zato jer je bila asistentica Melu Gibsonu na Apocalyptu . - Nemam, Mila! Možda dobijem od Jutarnjeg kao idući honorar... – kažem kroz smijeh... - A jel' imaš možda 59 miliona dinara?! &nda

Poslednja projekcija / Grad izgubljenih filmova

Kampanja pon 13. april 2015.
Aukcijska prodaja Avala filma, najvećeg filmskog studija u Jugoslaviji, zakazana je za 22. april 2015. Uprkos mnogobrojnim pokušajima, srpska filmska javnost nije uspela u naporima da kod Vlade Srbije izlobira da kupac Avala filma mora ispuniti uslov nastavka filmske delatnosti. Filmski katalog Avala filma (1947-1992) koji je takođe uključen u prodaju, broji preko 200 igranih i 400 dokumentarnih filmova, pobednike festivala u Kanu, Berlinu i Veneciji. Imajući u vidu da je Av
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 Šta je 642 

BY ADRIJANA GVOZDENOVIĆ

 what is this? 

MOST WANTED

Kosovo Dejvid Kameron Milena Vukmirović Tijana Kojović Dimitrije Vojnov Ahmadinedžad Angela Merkel Agitpop Barak Obama Čiča Jelena Novaković SFRJ TKV Maja Maljević Mit Romni Beba Kapičić Aleksandar Đorđević Maja Kojović Evropska unija Doktor Dum Irina Simić Stiv Džobs Britanija Apple Bratislav Pantelić Mirko Ilić Marina Marković Stanislav Mirković Bogomir Doringer Ana Maria Rossi Tijana T. Bret Iston Elis Dejana Vučićević EU 30. februar Mats Staaub 642 Kristofer Hičens Amerika Kejt Mos Vuk Jeremić Jelena Đurović Aleksandar Maćašev Josip Broz Tito Irena Škorić Srbija Đorđe Stojanović Amfilohije Ivan Grubanov Nenad Radujević Bibi Netanjahu Parobrod Jugoslavija Marija Pavlović
NATO

European Union

Doba Nevinosti