Otadbina se nestrpljivo eka, ali vredi da se strpimo do poetka 2017. godine... Ova sezona e biti povezana sa inauguracijom novog predsednika-ce SAD pa e tako ponovo TV imitirati ivot.

Jo dobrih vesti: sve je izvesnije da e se Homeland produiti i na sezonu 7 i 8 a to se kuva ovih dana...

Deadline uto 7. juni 2016., 22:45

I'm on the edge of my seat waiting for this epic first move you're going to make.

WineMummy | ned 11. juni 2017.

Zvanini odnosi Crne Gore i NATO poeli su 29. novembra 2006. godine, pozivom Crnoj Gori da pristupi Partnerstvu za mir (PzM). Rije je o vojno-politikom programu bilateralne saradnje izmeu partnerskih zemalja i NATO-a. U okviru PzM Crna Gora i NATO razvili su saradnju sa fokusom na demokratskim, institucionalnim i odbrambenim reformama, kao i praktinu saradnju u drugim oblastima. Predsjednik Crne Gore je, prihavatajui poziv za PzM, potpisao Okvirni dokument Partnerstva za mir 14. decembra 2006. u Briselu. Rije je o prvom ugovornom odnosu Crne Gore sa Alijansom.

Kako se oekuje i prieljkuje Crna Gora e sutra dobiti poziv za lanstvo u NATO.

Hronologiju odnosa izmeu Alijanse i Montenegra moete videti ovde...

NatoMontenegro.me
uto 1. decembar 2015.
   

Nobelovac Mario Vargas Ljosa 21. juna e prisustvovati simpozijumu pod nazivom Knjievni plamen Vargasa Ljose, koji e biti odran u Kui Rista Ratkovia u Bijelom Polju, pod pokroviteljstvom Optine Bijelo Polje i Javne ustanove Ratkovieve veeri poezije.

Na Simpozijumu e uestvovati naijstaknutije univerzitetski profesori, poznavaoci hispanoamerike knjievnosti i tumae Ljosinog djela iz Crne Gore i regiona.

Takoe, Mario Vargas Ljosa e 19. juna posjetiti svog prvog crnogorskog izdavaa, Novu knjigu iz Podgorice, na iji poziv i dolazi u Crnu Goru, a 20. juna e posjetiti Budvu i sveano otvoriti ovogodinji festival Grad teatar i Sajam knjiga koji se odrava u okviru te manifestacije.

BijeloPolje.co.me
pon 8. juni 2015.
   

Dan pobede, ili Victory in Europe day poinje da se obeleava danas.

Jugoslovenski NOVJ je u vreme rata bio na pravoj strani istorije, na ta moemo da budemo ponosni. Nai nekadanji saveznici: Britanija, SAD i SSSR e, svako na svoj nain, proslaviti ove dane kada smo svi zajedno a pre 70 godina, konano sruili nacistiki Rajh.

BBC
pet 8. maj 2015.
   

Aukcijska prodaja Avala filma zakazana je za 22. april 2015.

Filmski katalog Avala filma (1947-1992) koji je takoe ukljuen u prodaju, broji preko 200 igranih i 400 dokumentarnih filmova, pobednike festivala u Kanu, Berlinu i Veneciji. Imajui u vidu da je Avala film producirala skoro polovinu jugoslovenskih filmova, ovakav potez znai da e najvei deo nae filmske batine dopasti u privatne ruke.

Mila Turajli, filmska rediteljka i autorka filma "Cinema Comunisto" koji je preteno i sniman u Avali, sa saradnicima i kolegama je pokrenula peticiju u znak protesta zbog ovog beskrajno neodgovornog i nesavesnog primera nemara prema jugoslovenskom kulturnom nasleu. U akciju se ukljuuje i portal AgitPop a nadlenima upuujemo predlog da katalog Avala filma ne bude prodat, ve putem eksproprijacije dat na raspolaganje Jugoslovenskoj Kinoteci.

Kampanja "Grad izgubljenih filmova", predstavljae odbrojavanje dana uoi aukcije. Svakodnevno emo objavljivati inserte iz kultnih filmova Avala filma.

Ukoliko elite da se ukljuite u kampanju, molimo vas da potpiete peticiju i pratite objave na naoj stranici posveenoj poslednjim danima Avale...

Agitpop.me
pon 13. april 2015.
   

Za Radio Slobodna Evropa danas je govorio Boko Jaki.


RSE: Da li je Srbija potpuno zaboravila ta se na Kosovu dogadjalo pre poetka bombardovanja?

Jaki: Srbi u tumaenju istorije vole da se fiksiraju za odredjene datume i pojave, ee za poraze, a ne za pobede. I ini mi se da je to sluaj i povodom bombardovanja. Potpuno se zaboravlja na izbeglike kolone kosovskih Albanaca. U medjuvremenu je stvoren mit da to nisu bili istinski dogadjaji gotovo biblijskog egzodusa, ve orkestrirana, marketinka kampanja CNN-a. Srbija, naravno, da sa razlogom pamti zloin iz Sievake klisure kada je gadjan voz sa civilima, ali iz memorije su uglavnom izbrisane egzekucije, recimo, itavih albanskih porodica.

RSE: Da li je jedna od konkretnih posledica da se Srbija jeste pribliila NATO alijansi, ali da ostaje izvan nje?

Jaki: Srbija se u mnogim segmentima pribliila NATO-u. Od organizacije Generaltaba, do kalibra municije. Moe da se govori o tome da su prihvaeni standardi NATO-a. Da je od ulaska Srbije u Parterstvo za mir mnogo toga uinjeno u tom pravcu. Da je , na primer, mnogo vei broj vojnih veni sa tom alijanskom, nego sa Rusijom. Ali istovremeno to pribliavanje vlasti kriju kao zmija noge. Ne bih se iznenadio da naredni domai zadatak ovim vlastima bude ulazak Srbije u NATO. Pogledajmo Mila Djukanovia u Crnoj Gori, to je put i za Srbiju.

Ceo tekst na ovom linku.

Foto: Beograd, 24. mart 2015. Vojislav eelj i SRS pale zastave EU, NATO i Kosova.
Izvor: Telegraf

SlobodnaEvropa.org
uto 24. mart 2015.
   

U svim ex-YU dravama postoje jugonostalgiari, mada nacionalisti ele da ih izoluju kao da su aknuti beli medvedi.

O nostalgiji za izgubljenom zemljom je napisano na stotine tekstova, ali ova foto-galerija moe da zameni mnoge rei. Kako se trobojka sa petokrakom vijori i u 21. veku, od stanice u Bijelom Polju do filma "Twilight".

RadioSarajevo.ba
sre 18. februar 2015.
   

Ovi tuni prizori iz Sarajeva zabeleeni su prole godine, tri dekade od uvene Olimpijade.

Situacija nije mnogo bolja ni u Soiju, koji je posle ovog takmienja postao grad naputenih sportskih dvorana.

BusinessInsider.com
sre 11. februar 2015.
   

Na jednom mestu, par tekstova koji se tiu skarednog ponaanja drave u "sluaju Dikovi".

O dosijeu "Rudnica", o "odbrani" i o "patriotskoj artiljeriji": Bojan Toni za E-novine.

E Novine
sre 4. februar 2015.
   

Najgledanija sportska priredba u SAD ove godine prolazi u znaku Hrvata. Naime, treneri obe ekipe (New England Patriots i Seattle Seahawks) su poreklom iz Hrvatske: Bill Belichick je zapravo Bilii iz Karlovca (ovde neto vie o njegovom ocu Steve-u), dok su baba i deda po majci Peta Carolla takoe emigrirali iz susedne drave.

Da stvar bude zanimljivija, utakmicu e suditi Bill Vinovich.

Wikipedia
sre 28. januar 2015.
   

Preispitivanje Jugoslavije, njene istorije i znaaja, bila je jo jedna od vanih tema protekle godine.

O tome govori istoriarka Radina Vueti, ali i nova izloba koja je otvorena u Muzeju istorije Jugoslavije.

Izloba je otvorena do 17. februara 2015.

E Novine
ned 28. decembar 2014.
   

Preciznu analizu tabloidnog novinarstva u Srbiji donosi Deutsche Welle.

Za prst na elo.

Deutsche Welle
pon 22. decembar 2014.
   

Svakako najvaniji kulturni dogaaj u 2013. bila je izloba "Bogujevci - vizuelna istorija". Jo uvek se pamti katarza koju su, pod jakim obezbeenjem, mogli da doive posetioci Kulturnog centra Beograda (a sve zahvaljujui upornosti tadanje direktorke Mie David).

Hrabra Saranda Bogujevci, najstarija od preivelih iz masakra u Podujevu, (diplomirala interaktivnu umetnost na manesterskom univerzitetu) postala je gradska sekretarka za kulturu u Pritini.

Ovde je tekst, a u prevodu nek vam pomogne Google Translate.

Koha.net
pet 5. decembar 2014.
   

Festival tolerancije se prvi put odrava u Beogradu od 13. do 15. novembra 2014. godine, u Domu omladine Beograda, Ustanovi kulture Parobrod i galeriji O3one. Posle Zagreba, Rijeke, Sarajeva, Bea i Cetinja, Beograd je domain festivala iji je poasni predsednik Branko Lustig, producent, dobitnik dva Oskara i jedan od najbliih saradnika Stivena Spilberga.Program festival se sastoji od filmskog, izlobenog i obrazovnog programa.

U okviru filmskog programa bie prikazano 12 dugometranih, dokumentarnih i kratkih filmova na temu borbe protiv faizma i diskriminacije. Repertoar ine nagraivana ostvarenja koja obrauju probleme antisemitizma, LGBT populacije i prava ena. Posebno su interesantna ostvarenja Slobodan pad, nemaka drama o potisnutoj homosekualnosti pripadnika specijalne policijske jedinice, kao i film Neke stvari ne treba sakriti o doktoru u bjelovarskoj optoj bolnici koji je posthumno dobio priznanje Pravednik meu narodima. Film otkriva ta je to u ljudima zbog ega u jednom trenutku urade neto plemenito i pravedno, pa i po cenu sopstvenog ivota. Oba filma e biti prikazana u petak uvee u Ustanovi kulture Parobrod.

Vaan deo festivala ini obrazovni program,posebno namenjen srednjokolcima, studentima i mladima. Danas je beogradskim srednjkolcima o svom iskustvu iz Holokausta govorio Aleksandar Ajzinberg. Predavanje je poelo prikazivanjem filma "Tri, deae, tri", ekranizacijom bestselera Urija Orleva zasnovanog na istinitim dogaajima o devetogodinjem Jureku koji je 1942. pobegao iz varavskog geta. Posle filma, Ajzinberg je pred vie od 600 srednjokolaca podelio svoje iskustvo preivljavanja u planinama bez hrane i odee, uz pomo seljaka u Istonoj Srbiji. Nakon to mu je otac ubijen u gasnom kamionu na putu za Staro sajmite, sa majkom je pobegao iz zatvora i rat proveo krijui se po umama.

U petak 14. novembra od 11 asova u Domu omladine, Mirko Ili, poznati grafiki dizajner iz Njujorka i dobitnik brojnih nagrada, govorie o simbolima mrnje i neofaistikoj ikonografiji prisutnoj u javnim prostorima. Tema predavanja je problem neznanja, preutkivanja i nemara javnosti u opaanju simbola i grafikog govora mrnje skinheadsa, neonacistikih i ekstremnih navijakih grupau Srbiji i regionu.

U okviru izlobenog programa, beogradskoj publici bie prikazani originalni plakati sa Velike antimasonske izlobe koju su okupacione vlasti organizovale 1941. godine u Beogradu.Cilj izlobe bio je produbljivanje ve rasplamsale mrnje prema Jevrejima. Otvaranje izlobe je u petak 14. novembra od 18 asova u Ustanovi kulture Parobrod.

Poslednjeg dana festivala, 15.novembra, od 17 asova u galeriji O3one bie otvorena izloba Nita ni o emuumetnika Srana eia,kojom e autor predstaviti svoj kritiki pogled na nau politiku i iru drutvenu stvarnost. U okviru izlobe bie prikazane ilustracije, fotomontae, tekstovi i video radovi nastali kao deo aktivnosti na drutvenim mreama.

Sveano otvaranje festivala je u etvrtak od 19 asova u Domu omladine Beograda, kada e premijerno biti prikazan izraelski film U potrazi za maioniarem. Na otvaranju festivala govorie Biljana Srbljanovi, knjievnica i predsednica Upravnog odbora Hartefakta, Nataa Popovi, direktorka Festivala tolerancije iz Zagreba i Ivan Tasovac, ministar kulture i informisanja (oekujemo potvrdu).

Beograd.Festivaloftolerance.com
et 13. novembar 2014.
   

Seate se video priloga sa zagrebakog JFF festivala?

Posetili smo ih prole godine, a sada ovaj zanimljiv festival, kao i pratei programi stiu u Beograd.

Ovde su svi detalji.

Agitpop.me
sre 5. novembar 2014.
   

Ako volite vampirske prie, srpsku mitologiju ili Halloween - ovaj video je ba za vas.

Vampir Petar Blagojevi ivotopisan u New York Times-u.

New York Times
pet 31. oktobar 2014.
   

Ako ste u Njujorku do 3. januara 2016. godine, ne propustite da vidite predstavnike naeg regiona na izlobi u MOMA.

Vie detalja, kao i spisak umetnika, ovde.

Moma.org
sub 5. septembar 2015.
   

Tenzije u Makedoniji su ozbiljna stvar, ipak strani mediji ponekad napiu neto i o pozitivnim stvarima u naem nesrenom regionu.

Na primer, Yahoo Travel hvali kosovski "makijato".

Yahoo
ned 10. maj 2015.
   

"Povodom obiljeavanja 70. obljetnice osloboenja grada Zagreba (8. maja 1945.), 40. obljetnice od dodjele Gradu Zagrebu Ordena narodnog heroja (7. maja 1975.) i 70. obljetnice pobjede nad silama nacifaizma (9. maja 1945.), odrat e se nekoliko viednevnih manifestacija u organizaciji Vlade RH, Grada Zagreba, gradske Skuptine i Zajednice udruga antifaistikih boraca i antifaista Grada i upanije.

Bogat obljetniarski program bit e predstavljen na konferenciji za medije koja e se odrati u ponedjeljak, 4. maja, u 14 sati, u Starogradskoj vijenici u irilmetodskoj ulici. Sljedei dan, odnosno 5. maja s poetkom u 12 sati otvara se izloba 'Osloboenje Zagreba' u holu zagrebakog Gradskog poglavarstva, na Trgu Stjepana Radia, dok e se tribina po nazivom 'Zagreb u NOB-u' odrati 6. maja u 10 sati u prostorima Tribine Grada Zagreba (Kaptol 27a).

Komemoracije borcima NOB-a i rtvama faizma odrat e se u etvrtak, 7. maja, u 10 sati u Spomen parku Dotrina, a u 13 sati i kod Spomenika u Vrbovcu. Na sam dan osloboenja Zagreba, dakle 8. maja, najprije e se u 9 sati na Mirogoju, na grobnici narodnih heroja odati poast borcima NOR-a, a potom e se poloit cvijee i na Partizansko groblje. U petak, 8. maja u 11 sati, u Starogradskoj vijenici e se odrati zajednika sveana sjednica gradske i upanijske Skuptine."

Ceo tekst na Portal Novosti.

Novosti
uto 28. april 2015.
   

Zoran ardula, dizajner iz Skoplja, napravio je izbor postera iz stare Jugoslavije i redizajnirao ih.

Na portalu BoredPanda.com moete videti i ostale Zoranove radove...

BoredPanda.com
pon 6. april 2015.
   

Sa portala Yugopapir prenosimo ivotnu priu Vlade Divljana, objavljenu 2003. godine u listu Huper.

Sa Vladom su iz naih ivota definitivno nestali i poslednji patrljci dobrih seanja na osamdesete godine prolog veka, a ono to ostaje iza Vlade je nezaboravna muzika i teko je izdvojiti jednu njegovu fazu ili jednu pesmu ili jedan album.

Na fotografiji: Zdenko Kolar, Vlada Divljan i jo jedan drugar pred polazak u osnovnu kolu "Starina Novak", Beograd - Palilula.

Yugopapir.blogspot.com
et 5. mart 2015.
   

Blog Yugopapir je fantastian izvor interesantnih tekstova iz ex-YU.

Mi izdvajamo ovaj o Rizu urli, borcu NOB-a, iji su preci doli u Crnu Goru iz Afrike krajem 17. veka.

Na fotografiji: porodica urla.

Yugopapir.blogspot.com
sre 11. februar 2015.
   

Muzej istorije Jugoslavije, Botieva 6

etvrtak, 5. februar u 18:00

Panel diskusiju zajedniki organizuju Muzej istorije Jugoslavije i KIOSK platforma za savremenu umetnost u okviru prateih programa aktuelne izlobe Nikad im bolje nije bilo? o modernizaciji svakodnevnog ivota u Jugoslaviji i kao svojevrsnu najavu naredne izlobe Plameni pozdravi reprezentativna slika detinjstva u socijalistikoj Jugoslaviji. Ovaj projekat koji e Kiosk realizovati u saradnji sa Muzejom istorije Jugoslavije podran je od strane organizacije Balkan Trust for Democracy i ZFD foruma a za cilj ima da kroz umetniko istraivanje arhivskih materijala vezanih za reprezentativnu sliku detinjstva, koji se uvaju u Muzeju istorije Jugoslavije, doprinese dijalogu o strukturi, karakteru i nasleu socijalistike Jugoslavije.

Cilj panel diskusije o dejoj socijalistikoj svakodnevici u Jugoslaviji i odrastanju izmeu Istoka i Zapada je da se otvori prostor za razmenu miljenja suprotstavljajui se tendencijama pristrasnog i jednostranog sagledavanja i tumaenja istorije jugoslovenskih prostora u drugoj polovini dvadesetog veka.

Uestvuju dr Igor Duda sa Sveuilita Jurja Dobrile u Puli, dr Olga Manojlovi Pintar iz Instituta za noviju istoriju Srbije, mr Sanja Petrovi Todosijevi iz Instituta za noviju istoriju Srbije i dr Marko Zubak iz Hrvatskog instituta za povijest u Zagrebu

Moderatorka: Ana Pani, kustoskinja MIJ

PROGRAM

18:00 18:10 Dolazak i registracija uesnika

18:10 18:30
mr Sanja Petrovi Todosijevi, Institut za noviju istoriju Srbije
Na tragu bezbrinosti - Delatnost UNICEFA u Jugoslaviji posle Drugog svetskog rata


18:30 18:50

dr Olga Manojlovi Pintar iz Instituta za noviju istoriju Srbije
Pionirke, pioniri, nekad slavni partizani i kuriri


18:50 19:10

dr Igor Duda, Sveuilite Jurja Dobrile u Puli
Djetinjstvo izmeu pionira i smogovaca


19:10 19:30

dr Marko Zubak, Hrvatski instituta za povijest u Zagrebu
Druga strana groznice subotnje veeri:
Socijalistika disko kultura u Jugoslaviji 1977-1983


19:30 20:00

Diskusija

Panel diskusiju zajedniki organizuju Muzej istorije Jugoslavije i KIOSK platforma za savremenu umetnost u okviru prateih programa aktuelne izlobe Nikad im bolje nije bilo? o modernizaciji svakodnevnog ivota u Jugoslaviji i kao svojevrsnu najavu naredne izlobe Plameni pozdravi reprezentativna slika detinjstva u socijalistikoj Jugoslaviji koju e Kiosk realizovati u saradnji sa Muzejom istorije Jugoslavije uz podrku organizacija Balkan Trust for Democracy i forumZFD.
Pre i posle panel diskusije posetioci e imati priliku da posete izlobu Nikad im bolje nije bilo?

Kao i svakog prvog etvrtka u mesecu, MIJ je otvoren od 10h do 21h, a od 18h do 21h ulaz je besplatan!

MIJ.rs
sre 4. februar 2015.
   

Jedino se Oskari dodeljuju kasnije!

Sutra u 12h, izbor za naj tvit 2014. godine, lajv iz studija Radija B92.

Jelena urovi i Staa Koprivica pomau sluaocima da izaberu najbolju ili najboljeg i tako do 14h. Naravno, glasanje je jo u toku, pa prionite na posao :)

Tjune in - nedelja, 1. februar, Radio B92 od 12h do 14h.

Agitpop.me
sub 31. januar 2015.
   

"Povodom nedavne izjave Noama omskog u kojoj je teroristiki napad na redakciju satirikog nedeljnika arli Ebdo uporedio sa bombardovanjem zgrade Radio televizije Srbije i tendencioznih izvetaja koji su povodom te izjave usledili u domaoj javnosti, a koji su direktno usmereni na aboliranje stvarno odgovornih za tu tragediju, saoptenjem za medije oglasile su se porodice poginulih radnika RTS. Saoptenje koje je u ime porodica rtava potpisala anka Stojanovi, majka poginulog Neboje Stojanovia, prenosimo u celini"

Izvor: E-Novine

E Novine
pet 23. januar 2015.
   

Jedan od najupeatljivijih dogaaja u kulturi tokom 2014. svakako je i "okupacija" bioskopa Zvezda.

Meu najaktivnijim uesnicima u ovom protestu i privoenju "Zvezde" nameni je i Ivan Velisavljevi, koji je proirio podruje borbe i na rodne Vladimirce, kod apca.

Velisavljeviev dnevnik objavila je Slobodna Evropa, a pria o sluaju Vladimirci je stigla i do nemakih medija.

Ivan je sa nama razgovarao o svojim omiljenim delima sedme umetnosti u "Filmskom leksikonu", april 2013. godine.

SlobodnaEvropa.org
ned 28. decembar 2014.
   

Jedan od najpotresnijih tekstova o masakru u trpcima napisao je Boris Deulovi. Obavezna lektira, zaista.


"Mogao je odutjeti i umirovljeni oficir, Katelanin Tomo Buzov. Samo da je utio, da se udubio u novine ili pravio da drijema, da je gledao vlastite blatnjave cipele i vlastita posla a imao je svojih, vanijih poslova, imao je na jednom kraju pruge suprugu, a na drugom sina - trgnula bi ga nekoliko minuta kasnije lokomotiva i mala stanica trpci zauvijek bi ostala iza zaleenog stakla na prozoru kupea. Samo, eto, da je utio, kao ostalih hiljadu putnika u vlaku 671. Ali nije mogao. Ustao je konano sa svog sjedita i glasno uzviknuo: Stanite, ljudi, ta to radite!? Ima li u ovoj zemlji zakona?

Bila je to - i onda je bilo jasno, a kamoli danas posve suluda, besmislena reakcija. Nije to bila prkosna, herojska gesta: samo ljudska, dakle suluda i besmislena. Znao je i on, kao i ostalih tisuu putnika, da ne moe nita sprijeiti, nita promijeniti i nikoga spasiti. Nije rije jednog penzionera mogla biti jaa od tridesetak naoruanih policajaca i vojnika: bilo je to jae samo od njega.

Tako se Katelanin Tomo Buzov, umjesto na porti podgorikog garnizona, u posjetu sinu Darku, te subote naao u kamionu s osamnaest Bonjaka, koje su pripadnici paravojne grupe Osvetnici iz Viegrada odveli u selo Prelovo kraj Viegrada. U gimnastikoj dvorani osnovne kole okrutno je muen i premlaen, prije nego to je i na njega doao red da ue u jednu garau, gdje je ekao voa Osvetnika Milan Luki... "

Slobodna Dalmacija
et 11. decembar 2014.
   

U okviru Festivala tolerancije Mirko Ili, poznati grafiki dizajner iz Njujorka, odrao je predavanje o simbolima mrnje i neofaistikoj ikonografiji u javnim prostorima u prepunoj sali Doma omladine Beograda. Izlaganje uz koje su prikazane brojne fotografije, bilo je povod za dinaminu diskusiju sa uesnicima o problemu preutkivanja i nemara javnosti u opaanju simbola i grafikog govora mrnje skinheadsa, neonacistikih i ekstremnih navijakih grupa.

Mladi ljudi nose obeleja na odei ili imaju tetovae, ijeg faistikog znaenja najee nisu svesni. Meu njima ima maloletnika, kojima je oseaj pripadnosti odreenoj grupi veoma znaajan, makar ona bila i ekstremistika, naglasio je Ili.

Svestan da je loa ekonomska situacija u Srbiji plodno tlo za irenje svih vrsta ekstremistikih ideologija, Ili je istakao vanost stalnog obrazovanja i irenja svesti kroz ukazivanje na prisutnost simbola mrnje. Prikazivanjem fotografija navijakih obeleja koja nose faistike simbole na utakmicama i drugim javnim skupovima, Ili je ukazao na odsustvo reakcije nadlenih dravnih organa, kao i kompanija koje sponzoriu sportske klubove istiui svoje logotipe na stadionima ime preutno podravaju govor mrnje. U razvijenim demokratijama bi ovakvi sluajevi naili na osudu javnosti, a kompanije bi odmah povukle sponzorstva, to bi izazvalo velike finansijske gubitke sportskih klubova zakljuio je Ili.

Festival tolerancije traje do sutra. U Ustanovi kulture Parobrod prikazivae se filmovi na temu borbe protiv faizma i diskriminacije, a na istom mestu u okviru izlobenog programa, beogradskoj publici bie prikazani originalni plakati sa Velike antimasonske izlobe koju su okupacione vlasti organizovale 1941. godine u Beogradu. Poslednjeg dana festivala, u galeriji O3one bie otvorena izloba Nita ni o emu umetnika Srana eia, kojom e autor predstaviti svoj kritiki pogled na nau politiku i iru drutvenu stvarnost.

Beograd.Festivaloftolerance.com
pet 14. novembar 2014.
   

U okviru Festivala Tolerancije Mirko Ili odrae multimedijalno predavanje u sklopu kojeg e govoriti o neofaistikoj ikonografiji prisutnoj u javnim prostorima na podruju drava bive Jugoslavije i ire. Predavanje e biti odrano 14. novembra u 11h u sali Amerikana Doma omladine Beograda.

Simboli mrnje ima za temu lokalni, odnosno regionalni problem preutkivanja, tj. nemara javnosti u opaanju simbola i grafikog govora mrnje neonacistikih grupa, skinheadsa i ekstremnih navijaa koje u poslednje vreme jaaju, postaju sve vee i nasilnije. Ovim predavanjem Mirko Ili gostovao je na Festivalu tolerancije u Zagrebu 2012. godine, u Tuzli 2013. godine, kao i u Beogradu.

Sredinom prole godine Mirko je bio gost emisije AgitPop na Radiju B92. Ovde moete presluati snimak intervjua.

Beograd.Festivaloftolerance.com
sub 8. novembar 2014.
   

Lepe vesti iz Hrvatske - rediteljka Irena kori, koja je za na portal pisala o svojim omiljenim filmovima, a bila je i goa radijskog izdanja AgitPop, postala je nova predsednica Drutva hrvatskih filmskih redatelja.


estitamo!

PolitikaPlus.com
uto 4. novembar 2014.
   

Sve informacije koje se tiu Oktobarskog salona moete proitati na linku SEECult, a ovde je i poziv na sutranju press-konferenciju.

Pozivamo vas i da "oktobarac" podrite putem online peticije.

Seecult
sre 29. oktobar 2014.
   
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 �ta je 642 

BY ALEKSANDRA PRHAL

 what is this? 
ned 29. januar 2017.
 
 
 
 

MOST WANTED

ia Ivan Grubanov Srbija Bogomir Doringer Tijana T. Marija Pavlovi Irina Simi Evropska unija Dejana Vuievi Milena Vukmirovi Amerika Mirko Ili Doktor Dum Mit Romni Parobrod Ana Maria Rossi Irena kori Stiv Dobs Dimitrije Vojnov Kosovo 30. februar Agitpop Stanislav Mirkovi Aleksandar orevi Britanija Angela Merkel Beba Kapii Apple Amfilohije Jelena urovi Mats Staaub TKV Barak Obama SFRJ Tijana Kojovi 642 Aleksandar Maaev Dejvid Kameron Maja Kojovi ore Stojanovi Bibi Netanjahu Maja Maljevi Vuk Jeremi Kristofer Hiens Nenad Radujevi EU Kejt Mos Jelena Novakovi Marina Markovi Josip Broz Tito Ahmadinedad Bratislav Panteli Jugoslavija Bret Iston Elis
NATO

European Union

Doba Nevinosti