Otadžbina se nestrpljivo čeka, ali vredi da se strpimo do početka 2017. godine... Ova sezona će biti povezana sa inauguracijom novog predsednika-ce SAD pa će tako ponovo TV imitirati život.

Još dobrih vesti: sve je izvesnije da će se Homeland produžiti i na sezonu 7 i 8 a to se kuva ovih dana...

Deadline uto 7. juni 2016., 22:45

Sorry, the message isn't here. Please leave a medium.

Nein. | ned 30. juli 2017.

Zvanični odnosi Crne Gore i NATO počeli su 29. novembra 2006. godine, pozivom Crnoj Gori da pristupi Partnerstvu za mir (PzM). Riječ je o vojno-političkom programu bilateralne saradnje između partnerskih zemalja i NATO-a. U okviru PzM Crna Gora i NATO razvili su saradnju sa fokusom na demokratskim, institucionalnim i odbrambenim reformama, kao i praktičnu saradnju u drugim oblastima. Predsjednik Crne Gore je, prihavatajući poziv za PzM, potpisao Okvirni dokument Partnerstva za mir 14. decembra 2006. u Briselu. Riječ je o prvom ugovornom odnosu Crne Gore sa Alijansom.

Kako se očekuje i priželjkuje Crna Gora će sutra dobiti poziv za članstvo u NATO.

Hronologiju odnosa između Alijanse i Montenegra možete videti ovde...

NatoMontenegro.me
uto 1. decembar 2015.
   

Nobelovac Mario Vargas Ljosa 21. juna će prisustvovati simpozijumu pod nazivom “Književni plamen Vargasa Ljose”, koji će biti održan u Kući Rista Ratkovića u Bijelom Polju, pod pokroviteljstvom Opštine Bijelo Polje i Javne ustanove Ratkovićeve večeri poezije.

Na Simpozijumu će učestvovati naijstaknutije univerzitetski profesori, poznavaoci hispanoameričke književnosti i tumače Ljosinog djela iz Crne Gore i regiona.

Takođe, Mario Vargas Ljosa će 19. juna posjetiti svog prvog crnogorskog izdavača, Novu knjigu iz Podgorice, na čiji poziv i dolazi u Crnu Goru, a 20. juna će posjetiti Budvu i svečano otvoriti ovogodišnji festival Grad teatar i Sajam knjiga koji se održava u okviru te manifestacije.

BijeloPolje.co.me
pon 8. juni 2015.
   

Dan pobede, ili Victory in Europe day počinje da se obeležava danas.

Jugoslovenski NOVJ je u vreme rata bio na pravoj strani istorije, na šta možemo da budemo ponosni. Naši nekadašnji saveznici: Britanija, SAD i SSSR će, svako na svoj način, proslaviti ove dane kada smo svi zajedno a pre 70 godina, konačno srušili nacistički Rajh.

BBC
pet 8. maj 2015.
   

Aukcijska prodaja Avala filma zakazana je za 22. april 2015.

Filmski katalog Avala filma (1947-1992) koji je takođe uključen u prodaju, broji preko 200 igranih i 400 dokumentarnih filmova, pobednike festivala u Kanu, Berlinu i Veneciji. Imajući u vidu da je Avala film producirala skoro polovinu jugoslovenskih filmova, ovakav potez znači da će najveći deo naše filmske baštine dopasti u privatne ruke.

Mila Turajlić, filmska rediteljka i autorka filma "Cinema Comunisto" koji je pretežno i sniman u Avali, sa saradnicima i kolegama je pokrenula peticiju u znak protesta zbog ovog beskrajno neodgovornog i nesavesnog primera nemara prema jugoslovenskom kulturnom nasleđu. U akciju se uključuje i portal AgitPop a nadležnima upućujemo predlog da katalog Avala filma ne bude prodat, već putem eksproprijacije dat na raspolaganje Jugoslovenskoj Kinoteci.

Kampanja "Grad izgubljenih filmova", predstavljaće odbrojavanje dana uoči aukcije. Svakodnevno ćemo objavljivati inserte iz kultnih filmova Avala filma.

Ukoliko želite da se uključite u kampanju, molimo vas da potpišete peticiju i pratite objave na našoj stranici posvećenoj poslednjim danima Avale...

Agitpop.me
pon 13. april 2015.
   

Za Radio Slobodna Evropa danas je govorio Boško Jakšić.


RSE: Da li je Srbija potpuno zaboravila šta se na Kosovu dogadjalo pre početka bombardovanja?

Jakšić: Srbi u tumačenju istorije vole da se fiksiraju za odredjene datume i pojave, češće za poraze, a ne za pobede. I čini mi se da je to slučaj i povodom bombardovanja. Potpuno se zaboravlja na izbegličke kolone kosovskih Albanaca. U medjuvremenu je stvoren mit da to nisu bili istinski dogadjaji gotovo biblijskog egzodusa, već orkestrirana, marketinška kampanja CNN-a. Srbija, naravno, da sa razlogom pamti zločin iz Sićevačke klisure kada je gadjan voz sa civilima, ali iz memorije su uglavnom izbrisane egzekucije, recimo, čitavih albanskih porodica.

RSE: Da li je jedna od konkretnih posledica da se Srbija jeste približila NATO alijansi, ali da ostaje izvan nje?

Jakšić: Srbija se u mnogim segmentima približila NATO-u. Od organizacije Generalštaba, do kalibra municije. Može da se govori o tome da su prihvaćeni standardi NATO-a. Da je od ulaska Srbije u Parterstvo za mir mnogo toga učinjeno u tom pravcu. Da je , na primer, mnogo veći broj vojnih vežni sa tom alijanskom, nego sa Rusijom. Ali istovremeno to približavanje vlasti kriju kao zmija noge. Ne bih se iznenadio da naredni domaći zadatak ovim vlastima bude ulazak Srbije u NATO. Pogledajmo Mila Djukanovića u Crnoj Gori, to je put i za Srbiju.

Ceo tekst na ovom linku.

Foto: Beograd, 24. mart 2015. Vojislav Šešelj i SRS pale zastave EU, NATO i Kosova.
Izvor: Telegraf

SlobodnaEvropa.org
uto 24. mart 2015.
   

U svim ex-YU državama postoje jugonostalgičari, mada nacionalisti žele da ih izoluju kao da su ćaknuti beli medvedi.

O nostalgiji za izgubljenom zemljom je napisano na stotine tekstova, ali ova foto-galerija može da zameni mnoge reči. Kako se trobojka sa petokrakom vijori i u 21. veku, od stanice u Bijelom Polju do filma "Twilight".

RadioSarajevo.ba
sre 18. februar 2015.
   

Ovi tužni prizori iz Sarajeva zabeleženi su prošle godine, tri dekade od čuvene Olimpijade.

Situacija nije mnogo bolja ni u Sočiju, koji je posle ovog takmičenja postao grad napuštenih sportskih dvorana.

BusinessInsider.com
sre 11. februar 2015.
   

Na jednom mestu, par tekstova koji se tiču skarednog ponašanja države u "slučaju Diković".

O dosijeu "Rudnica", o "odbrani" i o "patriotskoj artiljeriji": Bojan Tončić za E-novine.

E Novine
sre 4. februar 2015.
   

Najgledanija sportska priredba u SAD ove godine prolazi u znaku Hrvata. Naime, treneri obe ekipe (New England Patriots i Seattle Seahawks) su poreklom iz Hrvatske: Bill Belichick je zapravo Biličić iz Karlovca (ovde nešto više o njegovom ocu Steve-u), dok su baba i deda po majci Peta Carolla takođe emigrirali iz susedne države.

Da stvar bude zanimljivija, utakmicu će suditi Bill Vinovich.

Wikipedia
sre 28. januar 2015.
   

Preispitivanje Jugoslavije, njene istorije i značaja, bila je još jedna od važnih tema protekle godine.

O tome govori istoričarka Radina Vučetić, ali i nova izložba koja je otvorena u Muzeju istorije Jugoslavije.

Izložba je otvorena do 17. februara 2015.

E Novine
ned 28. decembar 2014.
   

Preciznu analizu tabloidnog novinarstva u Srbiji donosi Deutsche Welle.

Za prst na čelo.

Deutsche Welle
pon 22. decembar 2014.
   

Svakako najvažniji kulturni događaj u 2013. bila je izložba "Bogujevci - vizuelna istorija". Još uvek se pamti katarza koju su, pod jakim obezbeđenjem, mogli da dožive posetioci Kulturnog centra Beograda (a sve zahvaljujući upornosti tadašnje direktorke Mie David).

Hrabra Saranda Bogujevci, najstarija od preživelih iz masakra u Podujevu, (diplomirala interaktivnu umetnost na mančesterskom univerzitetu) postala je gradska sekretarka za kulturu u Prištini.

Ovde je tekst, a u prevodu nek vam pomogne Google Translate.

Koha.net
pet 5. decembar 2014.
   

Festival tolerancije se prvi put održava u Beogradu od 13. do 15. novembra 2014. godine, u Domu omladine Beograda, Ustanovi kulture Parobrod i galeriji O3one. Posle Zagreba, Rijeke, Sarajeva, Beča i Cetinja, Beograd je domaćin festivala čiji je počasni predsednik Branko Lustig, producent, dobitnik dva Oskara i jedan od najbližih saradnika Stivena Spilberga.Program festival se sastoji od filmskog, izložbenog i obrazovnog programa.

U okviru filmskog programa biće prikazano 12 dugometražnih, dokumentarnih i kratkih filmova na temu borbe protiv fašizma i diskriminacije. Repertoar čine nagrađivana ostvarenja koja obrađuju probleme antisemitizma, LGBT populacije i prava žena. Posebno su interesantna ostvarenja „Slobodan pad“, nemačka drama o potisnutoj homosekualnosti pripadnika specijalne policijske jedinice, kao i film „Neke stvari ne treba sakriti“ o doktoru u bjelovarskoj opštoj bolnici koji je posthumno dobio priznanje „Pravednik među narodima“. Film otkriva šta je to u ljudima zbog čega u jednom trenutku urade nešto plemenito i pravedno, pa i po cenu sopstvenog života. Oba filma će biti prikazana u petak uveče u Ustanovi kulture Parobrod.

Važan deo festivala čini obrazovni program,posebno namenjen srednjoškolcima, studentima i mladima. Danas je beogradskim srednjškolcima o svom iskustvu iz Holokausta govorio Aleksandar Ajzinberg. Predavanje je počelo prikazivanjem filma "Trči, dečače, trči", ekranizacijom bestselera Urija Orleva zasnovanog na istinitim događajima o devetogodišnjem Jureku koji je 1942. pobegao iz varšavskog geta. Posle filma, Ajzinberg je pred više od 600 srednjoškolaca podelio svoje iskustvo preživljavanja u planinama bez hrane i odeće, uz pomoć seljaka u Istočnoj Srbiji. Nakon što mu je otac ubijen u gasnom kamionu na putu za Staro sajmište, sa majkom je pobegao iz zatvora i rat proveo krijući se po šumama.

U petak 14. novembra od 11 časova u Domu omladine, Mirko Ilić, poznati grafički dizajner iz Njujorka i dobitnik brojnih nagrada, govoriće o simbolima mržnje i neofašističkoj ikonografiji prisutnoj u javnim prostorima. Tema predavanja je problem neznanja, prećutkivanja i nemara javnosti u opažanju simbola i grafičkog govora mržnje skinheadsa, neonacističkih i ekstremnih navijačkih grupau Srbiji i regionu.

U okviru izložbenog programa, beogradskoj publici biće prikazani originalni plakati sa Velike antimasonske izložbe koju su okupacione vlasti organizovale 1941. godine u Beogradu.Cilj izložbe bio je produbljivanje već rasplamsale mržnje prema Jevrejima. Otvaranje izložbe je u petak 14. novembra od 18 časova u Ustanovi kulture Parobrod.

Poslednjeg dana festivala, 15.novembra, od 17 časova u galeriji O3one biće otvorena izložba „Ništa ni o čemu“umetnika Srđana Ćešića,kojom će autor predstaviti svoj kritički pogled na našu političku i širu društvenu stvarnost. U okviru izložbe biće prikazane ilustracije, fotomontaže, tekstovi i video radovi nastali kao deo aktivnosti na društvenim mrežama.

Svečano otvaranje festivala je u četvrtak od 19 časova u Domu omladine Beograda, kada će premijerno biti prikazan izraelski film “U potrazi za mađioničarem”. Na otvaranju festivala govoriće Biljana Srbljanović, književnica i predsednica Upravnog odbora Hartefakta, Nataša Popović, direktorka Festivala tolerancije iz Zagreba i Ivan Tasovac, ministar kulture i informisanja (očekujemo potvrdu).

Beograd.Festivaloftolerance.com
čet 13. novembar 2014.
   

Sećate se video priloga sa zagrebačkog JFF festivala?

Posetili smo ih prošle godine, a sada ovaj zanimljiv festival, kao i prateći programi stižu u Beograd.

Ovde su svi detalji.

Agitpop.me
sre 5. novembar 2014.
   

Ako volite vampirske priče, srpsku mitologiju ili Halloween - ovaj video je baš za vas.

Vampir Petar Blagojević životopisan u New York Times-u.

New York Times
pet 31. oktobar 2014.
   

Ako ste u Njujorku do 3. januara 2016. godine, ne propustite da vidite predstavnike našeg regiona na izložbi u MOMA.

Više detalja, kao i spisak umetnika, ovde.

Moma.org
sub 5. septembar 2015.
   

Tenzije u Makedoniji su ozbiljna stvar, ipak strani mediji ponekad napišu nešto i o pozitivnim stvarima u našem nesrećnom regionu.

Na primer, Yahoo Travel hvali kosovski "makijato".

Yahoo
ned 10. maj 2015.
   

"Povodom obilježavanja 70. obljetnice oslobođenja grada Zagreba (8. maja 1945.), 40. obljetnice od dodjele Gradu Zagrebu Ordena narodnog heroja (7. maja 1975.) i 70. obljetnice pobjede nad silama nacifašizma (9. maja 1945.), održat će se nekoliko višednevnih manifestacija u organizaciji Vlade RH, Grada Zagreba, gradske Skupštine i Zajednice udruga antifašističkih boraca i antifašista Grada i Županije.

Bogat obljetničarski program bit će predstavljen na konferenciji za medije koja će se održati u ponedjeljak, 4. maja, u 14 sati, u Starogradskoj vijećnici u Ćirilmetodskoj ulici. Sljedeći dan, odnosno 5. maja s početkom u 12 sati otvara se izložba 'Oslobođenje Zagreba' u holu zagrebačkog Gradskog poglavarstva, na Trgu Stjepana Radića, dok će se tribina po nazivom 'Zagreb u NOB-u' održati 6. maja u 10 sati u prostorima Tribine Grada Zagreba (Kaptol 27a).

Komemoracije borcima NOB-a i žrtvama fašizma održat će se u četvrtak, 7. maja, u 10 sati u Spomen parku Dotrščina, a u 13 sati i kod Spomenika u Vrbovcu. Na sam dan oslobođenja Zagreba, dakle 8. maja, najprije će se u 9 sati na Mirogoju, na grobnici narodnih heroja odati počast borcima NOR-a, a potom će se položit cvijeće i na Partizansko groblje. U petak, 8. maja u 11 sati, u Starogradskoj vijećnici će se održati zajednička svečana sjednica gradske i županijske Skupštine."

Ceo tekst na Portal Novosti.

Novosti
uto 28. april 2015.
   

Zoran Čardula, dizajner iz Skoplja, napravio je izbor postera iz stare Jugoslavije i redizajnirao ih.

Na portalu BoredPanda.com možete videti i ostale Zoranove radove...

BoredPanda.com
pon 6. april 2015.
   

Sa portala Yugopapir prenosimo životnu priču Vlade Divljana, objavljenu 2003. godine u listu Huper.

Sa Vladom su iz naših života definitivno nestali i poslednji patrljci dobrih sećanja na osamdesete godine prošlog veka, a ono što ostaje iza Vlade je nezaboravna muzika i teško je izdvojiti jednu njegovu fazu ili jednu pesmu ili jedan album.

Na fotografiji: Zdenko Kolar, Vlada Divljan i još jedan drugar pred polazak u osnovnu školu "Starina Novak", Beograd - Palilula.

Yugopapir.blogspot.com
čet 5. mart 2015.
   

Blog Yugopapir je fantastičan izvor interesantnih tekstova iz ex-YU.

Mi izdvajamo ovaj o Rizu Šurli, borcu NOB-a, čiji su preci došli u Crnu Goru iz Afrike krajem 17. veka.

Na fotografiji: porodica Šurla.

Yugopapir.blogspot.com
sre 11. februar 2015.
   

Muzej istorije Jugoslavije, Botićeva 6

Četvrtak, 5. februar u 18:00

Panel diskusiju zajednički organizuju Muzej istorije Jugoslavije i KIOSK – platforma za savremenu umetnost u okviru pratećih programa aktuelne izložbe Nikad im bolje nije bilo? o modernizaciji svakodnevnog života u Jugoslaviji i kao svojevrsnu najavu naredne izložbe Plameni pozdravi – reprezentativna slika detinjstva u socijalističkoj Jugoslaviji. Ovaj projekat koji će Kiosk realizovati u saradnji sa Muzejom istorije Jugoslavije podržan je od strane organizacije Balkan Trust for Democracy i ZFD foruma a za cilj ima da kroz umetničko istraživanje arhivskih materijala vezanih za reprezentativnu sliku detinjstva, koji se čuvaju u Muzeju istorije Jugoslavije, doprinese dijalogu o strukturi, karakteru i nasleđu socijalističke Jugoslavije.

Cilj panel diskusije o dečjoj socijalističkoj svakodnevici u Jugoslaviji i odrastanju između Istoka i Zapada je da se otvori prostor za razmenu mišljenja suprotstavljajući se tendencijama pristrasnog i jednostranog sagledavanja i tumačenja istorije jugoslovenskih prostora u drugoj polovini dvadesetog veka.

Učestvuju dr Igor Duda sa Sveučilišta Jurja Dobrile u Puli, dr Olga Manojlović Pintar iz Instituta za noviju istoriju Srbije, mr Sanja Petrović Todosijević iz Instituta za noviju istoriju Srbije i dr Marko Zubak iz Hrvatskog instituta za povijest u Zagrebu

Moderatorka: Ana Panić, kustoskinja MIJ

PROGRAM

18:00 – 18:10 Dolazak i registracija učesnika

18:10 – 18:30
mr Sanja Petrović Todosijević, Institut za noviju istoriju Srbije
Na tragu bezbrižnosti - Delatnost UNICEFA u Jugoslaviji posle Drugog svetskog rata


18:30 – 18:50

dr Olga Manojlović Pintar iz Instituta za noviju istoriju Srbije
Pionirke, pioniri, nekad slavni partizani i kuriri


18:50 – 19:10

dr Igor Duda, Sveučilište Jurja Dobrile u Puli
Djetinjstvo između pionira i smogovaca


19:10 – 19:30

dr Marko Zubak, Hrvatski instituta za povijest u Zagrebu
Druga strana groznice subotnje večeri:
Socijalistička disko kultura u Jugoslaviji 1977-1983


19:30 – 20:00

Diskusija

Panel diskusiju zajednički organizuju Muzej istorije Jugoslavije i KIOSK – platforma za savremenu umetnost u okviru pratećih programa aktuelne izložbe Nikad im bolje nije bilo? o modernizaciji svakodnevnog života u Jugoslaviji i kao svojevrsnu najavu naredne izložbe Plameni pozdravi – reprezentativna slika detinjstva u socijalističkoj Jugoslaviji koju će Kiosk realizovati u saradnji sa Muzejom istorije Jugoslavije uz podršku organizacija Balkan Trust for Democracy i forumZFD.
Pre i posle panel diskusije posetioci će imati priliku da posete izložbu Nikad im bolje nije bilo?

Kao i svakog prvog četvrtka u mesecu, MIJ je otvoren od 10h do 21h, a od 18h do 21h ulaz je besplatan!

MIJ.rs
sre 4. februar 2015.
   

Jedino se Oskari dodeljuju kasnije!

Sutra u 12h, izbor za naj tvit 2014. godine, lajv iz studija Radija B92.

Jelena Đurović i Staša Koprivica pomažu slušaocima da izaberu najbolju ili najboljeg i tako do 14h. Naravno, glasanje je još u toku, pa prionite na posao :)

Tjune in - nedelja, 1. februar, Radio B92 od 12h do 14h.

Agitpop.me
sub 31. januar 2015.
   

"Povodom nedavne izjave Noama Čomskog u kojoj je teroristički napad na redakciju satiričkog nedeljnika „Šarli Ebdo“ uporedio sa bombardovanjem zgrade Radio televizije Srbije i tendencioznih izveštaja koji su povodom te izjave usledili u domaćoj javnosti, a koji su direktno usmereni na aboliranje stvarno odgovornih za tu tragediju, saopštenjem za medije oglasile su se porodice poginulih radnika RTS. Saopštenje koje je u ime porodica žrtava potpisala Žanka Stojanović, majka poginulog Nebojše Stojanovića, prenosimo u celini"

Izvor: E-Novine

E Novine
pet 23. januar 2015.
   

Jedan od najupečatljivijih događaja u kulturi tokom 2014. svakako je i "okupacija" bioskopa Zvezda.

Među najaktivnijim učesnicima u ovom protestu i privođenju "Zvezde" nameni je i Ivan Velisavljević, koji je proširio područje borbe i na rodne Vladimirce, kod Šapca.

Velisavljevićev dnevnik objavila je Slobodna Evropa, a priča o slučaju Vladimirci je stigla i do nemačkih medija.

Ivan je sa nama razgovarao o svojim omiljenim delima sedme umetnosti u "Filmskom leksikonu", april 2013. godine.

SlobodnaEvropa.org
ned 28. decembar 2014.
   

Jedan od najpotresnijih tekstova o masakru u Štrpcima napisao je Boris Dežulović. Obavezna lektira, zaista.


"Mogao je odšutjeti i umirovljeni oficir, Kaštelanin Tomo Buzov. Samo da je šutio, da se udubio u novine ili pravio da drijema, da je gledao vlastite blatnjave cipele i vlastita posla – a imao je svojih, važnijih poslova, imao je na jednom kraju pruge suprugu, a na drugom sina - trgnula bi ga nekoliko minuta kasnije lokomotiva i mala stanica Štrpci zauvijek bi ostala iza zaleđenog stakla na prozoru kupea. Samo, eto, da je šutio, kao ostalih hiljadu putnika u vlaku 671. Ali nije mogao. Ustao je konačno sa svog sjedišta i glasno uzviknuo: „Stanite, ljudi, šta to radite!? Ima li u ovoj zemlji zakona?“

Bila je to - i onda je bilo jasno, a kamoli danas – posve suluda, besmislena reakcija. Nije to bila prkosna, herojska gesta: samo ljudska, dakle suluda i besmislena. Znao je i on, kao i ostalih tisuću putnika, da ne može ništa spriječiti, ništa promijeniti i nikoga spasiti. Nije riječ jednog penzionera mogla biti jača od tridesetak naoružanih policajaca i vojnika: bilo je to jače samo od njega.

Tako se Kaštelanin Tomo Buzov, umjesto na porti podgoričkog garnizona, u posjetu sinu Darku, te subote našao u kamionu s osamnaest Bošnjaka, koje su pripadnici paravojne grupe Osvetnici iz Višegrada odveli u selo Prelovo kraj Višegrada. U gimnastičkoj dvorani osnovne škole okrutno je mučen i premlaćen, prije nego što je i na njega došao red da uđe u jednu garažu, gdje je čekao vođa Osvetnika Milan Lukić... "

Slobodna Dalmacija
čet 11. decembar 2014.
   

U okviru Festivala tolerancije Mirko Ilić, poznati grafički dizajner iz Njujorka, održao je predavanje o simbolima mržnje i neofašističkoj ikonografiji u javnim prostorima u prepunoj sali Doma omladine Beograda. Izlaganje uz koje su prikazane brojne fotografije, bilo je povod za dinamičnu diskusiju sa učesnicima o problemu prećutkivanja i nemara javnosti u opažanju simbola i grafičkog govora mržnje skinheadsa, neonacističkih i ekstremnih navijačkih grupa.

“Mladi ljudi nose obeležja na odeći ili imaju tetovaže, čijeg fašističkog značenja najčešće nisu svesni. Među njima ima maloletnika, kojima je osećaj pripadnosti određenoj grupi veoma značajan, makar ona bila i ekstremistička”, naglasio je Ilić.

Svestan da je loša ekonomska situacija u Srbiji plodno tlo za širenje svih vrsta ekstremističkih ideologija, Ilić je istakao važnost stalnog obrazovanja i širenja svesti kroz ukazivanje na prisutnost simbola mržnje. Prikazivanjem fotografija navijačkih obeležja koja nose fašističke simbole na utakmicama i drugim javnim skupovima, Ilić je ukazao na odsustvo reakcije nadležnih državnih organa, kao i kompanija koje sponzorišu sportske klubove ističući svoje logotipe na stadionima čime prećutno podržavaju govor mržnje. „U razvijenim demokratijama bi ovakvi slučajevi naišli na osudu javnosti, a kompanije bi odmah povukle sponzorstva, što bi izazvalo velike finansijske gubitke sportskih klubova“ – zaključio je Ilić.

Festival tolerancije traje do sutra. U Ustanovi kulture Parobrod prikazivaće se filmovi na temu borbe protiv fašizma i diskriminacije, a na istom mestu u okviru izložbenog programa, beogradskoj publici biće prikazani originalni plakati sa Velike antimasonske izložbe koju su okupacione vlasti organizovale 1941. godine u Beogradu. Poslednjeg dana festivala, u galeriji O3one biće otvorena izložba „Ništa ni o čemu“ umetnika Srđana Ćešića, kojom će autor predstaviti svoj kritički pogled na našu političku i širu društvenu stvarnost.

Beograd.Festivaloftolerance.com
pet 14. novembar 2014.
   

U okviru Festivala Tolerancije Mirko Ilić održaće multimedijalno predavanje u sklopu kojeg će govoriti o neofašističkoj ikonografiji prisutnoj u javnim prostorima na području država bivše Jugoslavije i šire. Predavanje će biti održano 14. novembra u 11h u sali “Amerikana” Doma omladine Beograda.

Simboli mržnje ima za temu lokalni, odnosno regionalni problem prećutkivanja, tj. nemara javnosti u opažanju simbola i grafičkog govora mržnje neonacističkih grupa, skinheadsa i ekstremnih navijača koje u poslednje vreme jačaju, postaju sve veće i nasilnije. Ovim predavanjem Mirko Ilić gostovao je na Festivalu tolerancije u Zagrebu 2012. godine, u Tuzli 2013. godine, kao i u Beogradu.

Sredinom prošle godine Mirko je bio gost emisije AgitPop na Radiju B92. Ovde možete preslušati snimak intervjua.

Beograd.Festivaloftolerance.com
sub 8. novembar 2014.
   

Lepe vesti iz Hrvatske - rediteljka Irena Škorić, koja je za naš portal pisala o svojim omiljenim filmovima, a bila je i gošća radijskog izdanja AgitPop, postala je nova predsednica Društva hrvatskih filmskih redatelja.


Čestitamo!

PolitikaPlus.com
uto 4. novembar 2014.
   

Sve informacije koje se tiču Oktobarskog salona možete pročitati na linku SEECult, a ovde je i poziv na sutrašnju press-konferenciju.

Pozivamo vas i da "oktobarac" podržite putem online peticije.

Seecult
sre 29. oktobar 2014.
   
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 Šta je 642 

BY JOVANA DLAČIĆ KOBALD

 what is this? 
ned 26. mart 2017.
 
 
 
 

MOST WANTED

Đorđe Stojanović Maja Maljević TKV Amfilohije Kejt Mos Bibi Netanjahu Beba Kapičić 642 Aleksandar Maćašev Vuk Jeremić Marina Marković Amerika SFRJ Stanislav Mirković Doktor Dum Apple Irina Simić Stiv Džobs Milena Vukmirović Dejvid Kameron Dimitrije Vojnov Tijana Kojović Aleksandar Đorđević Jelena Novaković Mats Staaub Bratislav Pantelić Britanija Parobrod Ahmadinedžad Bogomir Doringer Dejana Vučićević Kristofer Hičens Marija Pavlović 30. februar EU Barak Obama Maja Kojović Srbija Irena Škorić Tijana T. Kosovo Evropska unija Agitpop Jelena Đurović Bret Iston Elis Mit Romni Jugoslavija Ana Maria Rossi Nenad Radujević Ivan Grubanov Mirko Ilić Čiča Josip Broz Tito Angela Merkel
NATO

European Union

Doba Nevinosti