Da razmaglimo situaciju na samom startu: ja sam uljez.
Ne zato što sam tako htela, nego zato što je tako ispalo.
U Srbiji poneki znaju da sam aktivista za jevrejska pitanja, da pišem o antisemitizmu, revizionizmu, postujem o Bliskom Istoku. Ipak, sumnjaju sam Jevrejka jer se prezivam Đurović a mene mrzi da objašnjavam pravila koja mogu da se nađu na prvom mestu na prvoj strani Gugla. Onda da prekratim muke kažem da sam i Crnogorka. Tu otpočne pakao na zemlji jer Srbi misle da Crnogorci ne postoje a ja najčešće odem iz prostorije jer sa debilima ipak #nemogu.
U Crnoj Gori se takođe odmerava moj beogradski akcenat mada je zbog prezimena i najbliže porodice sve jasno kao vedro nebo nad Zetom.
U svetu jevrejskih organizacija, gde se ljudi zovu tako da ni sam bog ne može da pohvata ko je sa čije strane Jevrejin, najmanje se ulazi u urinokulturu i leukocite. Ako neko baš i priupita, pomenem selo odakle su moji iz Poljske stigli u Austrougarsku Bosnu, dodam prezime prababe po majci i toeto. Nema urokljivih, nepoverljivih pogleda i coktanja. Dobro, hajde to je elitno društvance koje je ipak pazilo na času tokom osnovnih, srednjih i ostalih obrazovanja.
Od malih nogu sam ipak osećala potrebu da budem društveno aktivna u gradu u kome sam rođena, da kao nešto pomognem i doprinesem. To se podrazumevalo i nije bilo bitno što mi niko u familiji nije etnički Srbin - važno je poboljšati svet u kome živiš, mislila sam...Ko god je ikada čitao ijedan tekst koji sam napisala zna da sam se mlatila i demonstrirala kao luda nasta tokom svih devet godina Miloševićeve vladavine. Oni koji me poznaju bliže, znaju da sam bila članica LDP. Nit to krijem, nit se time ponosim. Bilo pa prošlo, ne ponovilo se. Manje pišem, mnogo putujem i ne bavim se politikom pogotovo od kako imam svoje male biznise koji mi oduzimaju sate inače posvećene društvenom interesu, lokalnim blogovima i lokalnim temama. Radije odem da čujem šta su SNL ili Maher rekli o Trampu, kako je na relaciji Iran-Izrael i eto priznajem, kad sam u Beogradu osećam kao da tamo samo prespavljujem.
Ipak, ponekad me malobrojni prijatelji i pitaju za Vučića, Malog, Patku, Jankovića, Krik, Krleta i da li ću na protest?
Neću brate na protest. Neću više nikad na protest. Zato što me prosto zabole uterus da danas hodam, pištim, nosim transparente za one koji će da dođu sutra ako ovi danas odu.
“A otkud ti znaš da će biti tako, i da će biti isto?” pitaće, recimo, neko.
Please allow me to introduce myself...
Priznajem! Bilo mi je zgodno i blizu da demonstriram jer sam živela u centru, u Knezu. Ali i pored ovog očiglednog komfora jurišni track record mi je zaista impresivan: Je l sam izašla 9. marta i onda četiri dana čučala kod Česme? Je l sam nosila Crni flor? Pratila kamion Rimtutituki? Je l sam urlala na policiju kad su uhapsili Vuka i Danicu? Je l sam bila na Vidovdanskom saboru? Na studenstkim protestima 1992? Na tri meseca kordona? Kad je skidana petokraka sa Skupštine, bila sam prisutna i tokom tog sramnog čina zbog čega mi se danas direktno povraća...I one noći kad su zatvarali B92 u Beograđanci i izubijali moje drugare? Nosila pomoć u beogradsku Sinagogu za izbeglice iz "Oluje"...Je l sam bila na spooky “otporaškoj” proslavi Nove Godine kad su nas poslali kući da stavimo prst na čelo? Na onom avgustovskom mitingu opozicije koji su kao nazvali po nekom crkvenom prazniku Preobraženje, i naravno 5.10. kad sam takođe manijačila...Bila sam jbt i na molebanu šestog oktobra iako sam mislila da je Moleban prezime nekog političara iz stranke Ištvana Pastora. I gladovala, žedovala na svim tim ladnoćama, vrućinama, vodenim topovima, suzavcima, pod bronhitisima…Gledala drugove, kolege, ekstatične govornike, političke idole, prepoštene idealiste koji će samo kad Sloba ode da naprave, zajedno sa nama, neku novu Srbiju, da pohapse, da srede, da prekinu lanac korupcije…I onda stiže jedna velika, grandiozna, debela kurčina.
Još pre petog desetog počeli da se smanjuju prvi koferi sa kešom koji su poslati opozicionim i NGO uzdanicama iz Mađarske, ispostavilo se da pojedini opozicioni lider u vreme najgoreg Slobinog fašizma po slavama trangefrangiše sa njegovim Gebelsom Vučelićem, da se kupuju akcije Koka-Kole, da se frontmeni demonstracija posle par godina izgnanstva vraćaju u Beograd nafilovani dubiozno stečenim novcem koji su sa svojih deset prstića zaradili “od marketinga na Zapadu”, da gnusni Željko Mitrović kupuje slobodu za kese para - daje ih onima kojima smo baš najviše verovali, za koje smo mislili da su toliko rizikovali zbog svog naroda pa im je život u neprekidnoj opasnosti od kad su se ispilili u nekim krovinjarama…Yeah, right:)
Onda startuje poznata prvobitna akumulacija DOS kapitala: od onih mađarskih kofera spuštamo se do šejdi likova koji odjednom počinju da kao Voreni jebeni Bafeti stižu u zemlju jer imaju “znanja iz hedž fondova napolju”…Ovi proseci naprasno postaju konsultanti, zilijarderi, kupuju kafiće, jahte, svi su nešto kod guvernera, a malo se tale i sa “uglednim privrednicima” iz crnogorskog Medelina u narodu poznatom i kao Pljevlja. Nekada otporaške a kasnije režimske advokatske kancelarije stavljaju se u fanki službu “malo rehabilitacija kvislinga zarad lične vendete, malo otkupljujemo zadužbine za budzašta jer mi imamo vezu, a sirotilja neka dućka”
Znam im neke dede iz porodičnih advokatsko-sudijskih priča, znam ih lično i u sitna creva sa naših zajedničih sastanaka u kancelarijama u gornjem i donjem delu Nušićeve, gde smo se viđali kao nekakve prodemokratske omladine početkom 1991. Znam ih poimence i u korumpirane zadrigle dušice, ko je lapao, s kim i gde i kako vatreno, i znam ko je i kad postao too legit to quit. Neki su ostali u DS-u, neki su osnovali Otpor, mnogi su danas u SNS a najveći deo su "ugledni biznismeni" što im je obezbedio transformers-režim DS/DSS. I zato, leti Vučiću, tvituj Krle, rusuj Tomo, budali Vuline, ti se Jeremiću skloni života ti…
Za koga da hodam, marširam, izađem iz pidžame ili sa posla? Na koga da gubim vreme? Ne mislim da postoji poštenih 12 ljudi u ovoj državi koji ako stupe na vlast neće da se ponašaju isto istijacko. Karakter je sudbina, a karakter ovdašnjih političkih lidera posle 4. maja 1980. postao je sudbina naših naroda i narodnosti. Jer ko to dodatno danas proziva kad se ne demonstrira i kad se ne podržava ovo ili ono? Bivši Julovci i Julovke, Mitrovićevi satrapi i zvezde, rođaci Arkanovih generalismusa. Sve to zaboravilo da mi nismo zaboravili i da smo ih mi gledali kako su se devedesetih žvalili sa krvavim režimom...Da ja demonstriram a da onda VI u novoj metamorfozi dođete i da budete nešto? Neka hvala, tu igricu smo odigrali pre 17 godina. Biraj borbe, ali biraj i saborce.
Da ne bude zabune, ustala bih ja iz kreveta protiv npr. Putina, u slučaju da njegovi tenkovi dođu do granica Srbije. Ali to je konkretna, oružana akcija, za koju sam rođena spremna a čak je i priželjkujem.
No, vratimo se temi: iskustvo me je naučilo da više ne verujem da bi se današnji prozapadnoprolgbtpronatoproljudska prava, ti prpošni sanjari nežnih pogleda ponašali drugačije u nekoj fiktivnoj novonastaloj situaciji. Jer su svi gorepomenuti i dolepomenuti bili isti takvi i govorili su tako umilno, tako paperjasto, tako da im veruješ: “Mi smo čisti. Ne treba nam ništa materijalno. Nećemo ništa za sebe. Samo da dođe revolucija i biće odgovornost biće pomirenje biće istina. Biće suđenje Kariću i Mitroviću i Miškoviću i Vučeli…I više nikad neće biti 10% u kovertu i više nikad nećemo davati poslove našoj kliki bez konkursa. Naše nekvalifikovane cupi nećemo postavljati na ambasadorska i direktorska mesta, niti će naše odbornice biti slaboumne stranačke pušikarke. Nećemo prodavati mandate u Skupštini za sto hiljada eura. Jer Ja, ja sam čoveče pošteni hipster - nikad kurva, nikad šipka, nikad seljoberizam, nikad Ambis, samo avangarda!”
Svi su bili baš takvi i govorili baš tako, dok smo po troje pili po jedno piće u kafiću Plato jer nije bilo para za više. I svi, ali baš svi su se pretvorili u dno moralne kace uz đipanje po stolovima dok Toma Blekpanter peva “onu njihovu” a kibla je već mlaka. Jedan se kasnije ponosio što je krajem devedesetih "prao pare u Delti a posle uskočio u The kabinet". Drugi je, i pre nego što se dim spaljene Skupštine razišao izjavio kako je "sada konačno vreme za Mečku". Mora se odati počast i onim lukavijima - nastavili su da gaje tzv. urbanitet, da slušaju dobru muziku (ali samo vinila) i da nam uz čašu finog vina objasne kako se "sistemi ruše iznutra". Odličan posao momci, to ste zamesili još kad je neki trust mozgova smislio kako gospodin Legija treba da nas oslobađa od Slobe, keep up the good work, toliko je dobro da nam nije dobro.
Disclaimer: Nemojte da mi verujete i nastavite da se borite. Mladi ste i treba da imate ideale. Ili stari ste, ali niste bili dovoljno blizu plamenu i ovo što pišem zvuči kao rant onog ludog Brkića. Što se mene tiče, nemam šta da dodam. Imam empirijski luksuz da ne verujem nikome, jer "Time is out of joint - O cursed spite"... Identitet nalazim u limbu, iščupana iz osnovnog korena jugoslovenstva a već dugo potpuno ravnodušna prema državi u kojoj sam se slučajno zatekla posle raspada Jugoslavije. Nastaviću da radim, da plaćam i poreze i PIO i da gledam serije. Izbegavam ovdašnju politiku, jer ovo više nije moj cirkus i to nisu moji majmuni.
Što reče Džon Le Kare: “We have crossed each other's frontiers, we are the no-men of this no-man's land.”
