Ko si ti? Reci nam nešto o sebi. Imaš pravo na više od 140 karaktera.
Rođen sam na planeti Melmak, negde u okolini sazvežđa Mačje Dlake. Međutim moja planeta je eksplodirala kada su svi njeni stanovnici istovremeno uključili fenove za kosu.
Ja sam preživeo zahvaljujući tome što sam tada bio u orbiti Melmaka jer sam obavljao svoju dužnost člana orbitalne straže. Lutao sam kosmosom u svom brodu, sve dokmoji brodski uređaji nisu locirali ovu planetu kao jedno od onih na kojima je život moguć. Na žalost, zbog kvara na motoru, ja sam bio prinuđen da se spustim na područije Srbije, gde je život nemoguć.
Mada - život je čudo i pojavi se i na najnegostoljubivijim mestima. I tako ja nadu gajim, rajim i vlajim.
Inače u ovoj tranziciji sam uspeo da naučim jednu plemenitu veštinu - lopovluk. Sada bih, pišući o sebi, želeo da Vam demonstriram to umeće: … Evo ga! Jedan od Božijih prototipa, moćan mutant koji nikada nije razmatran za masovnu proizvodnju. Suviše čudan da bi živeo, suviše redak da bi umro!”
Zašto Tviter? Kako si se napalio?
Čemu sve ovo? Šta je smisao života? Kako sačuvati Kosovo? Da ne budem Sokrat do kraja pokušaću da odgovorim. Mislim da je život za veliki broj ljudi u Srbiji moguć samo na internetu. Van njega, nema inteligentnih oblika života - samo prašina i fundamentalisti. Tviter je još jedan način za proširenje socijalnog života, još jedna sredstvo i mesto da sretneš gotivnu ekipu. Tviter je i izazov. Jako je teško da neku mudrost ili dosetku staviš u 140 karaktera. Lako je bilo Dostojevskom, imao je hektare šuma pred sobom da prenese poruku svojoj publici. Danas postoje književni eksperimenti gde se čitavi romani pišu kroz tvitere. U doba televizije i interneta stvarno je naporno, a i nepotrebno, da na šest strana opisujete haljinu Ane Karenjine.
Tviter je stvarnost, tviter je realnost, ništa manje virutelna od one stvarnosti koju gledamo na Drugom dnevniku RTS-a, ništa manje relana od stvarnosti u kojoj živi Dobrica Ćosić,. Kvantna fizika kaže da je sasvim mogućeda postoji dvanaest dimenzija oko nas. Mogu sebi u životu da dopustim jednu tviter dimenziju.
Inače, na tviteru, ma koliko to sebično zvučalo, ja se ne obraćam svima. Obraćam se sebi. Ili, da budem precizniji, ljudima poput sebe, plemenu izgubljenih dečaka. I zato neki put deluje kao da vičem iurlam kroz svoje tvitove. Želim da se oni probiju do njihovih ušiju, makar kao šapat, makar kao povetarac. Zato što znam koliko meni znači kada taj vetar osetim na svom licu. Zato tviter. I zato što je jako zabavno!
“Do vraga”, reče kraljica, “Trudna sam, a ne znam ko je otac!” – preteča tvita by Ernest Hemingvej.
Jedan si od ponajboljih aforističara na tviteru. Je l to osmišljeno ili spontano?
Hvala na komplimentu. Ovo prvi put čujem o sebi. Mislim da je to stvar ukusa, a i inteligencije. Do sada su me na tviteru karakterisali kao “seronju”, “najvećeg paćenika”, “kukavicu”… I to javno. Privatne poruke su detaljnjije i zadiru u sitnija crevca, moja crevca, da budem precizniji.
Inače, ne volim reč “aforizam”, niti sebe smatram aforističarem. Vučem traumu iz svoje komunističke mladosti, vremena Ošišanog Ježa prepunog aforizama aforističara. Ti aforizmi su imali u sebi otrov zmije belouške britki i oštri kao jaje. Sebe, u tom pogledu, više smatram detetom pokojne Naše Krmače- lista sa najvećim u SRJ i, nešto slabijeg BRE-a, magazina za pismene. Tu je, svakako i Dača Kocijan, duhovni rođak iz unutrašnjosti… radija.
Nisam imao nikakva lukav plan jeremićevskog tipa i ćosićevskog opredeljenja opredeljenja kada sam sve ovo počinjao, tako da mogu da ti odgovorim da je sve išlo spontano.
Koji je tvoj omiljeni tvoj tvit, a koji omiljeni tuđ tvit (odaberi do 5 komada, pliz)
To je stvarno teško da oderedim. Uprkos mom iskustvu koje se zove Srbija, tviter je izvor litara i litara inteligentnih i duhovitih pojedinaca sa genijalnim fazonima i dosetkama, koje, na sreću, nikada da presuše. Ne mogu da kažem da imam omiljene tvitove, mogu samo da navedem poslednje omiljene tvitove, a biće ih još..
Tuđi:
- Narod nema hleb da jede... Nek' onda jedu teniske loptice...
- Najveća prevara političara jeste da su nas ubedili da su glupi i nesposobni. Ne, oni su samo zli i pokvareni.
- Čuo sam velike stvari o tebi. Mogu li da vidim?
- Ako dva homoseksualca šetaju i naiđu na Dragana Markovića Palmu, kako će svom usvojenom detetu objasniti šta je to?
- Ljubav na prvo brate.
- Galaksija puta galaksija, nula pišem, ljudski rod pamtim.
- Ovo što ja gajim u svom garderoberu je konceptualna umetnost. Poruka je: i ovako ćemo svi jednom umreti.
Moji:
- Opijum je religija za narkomane!
- Nekome poreski raj, a nekome deblji kraj- Srbija!
- Što manje piše to nacionalizma više!
- Hejt, jer volim Srbiju!
- Svim vernicima koji slave Božić-nemojte!
- U ovom egocentričnom svetu za ljubav je potrebna šizofrenija!
Kažu da dobri tviteraši imaju neki problem. Koji je tvoj problem? Čime si nezadovoljan?
Kako ste me provalili? Lakše bi mi bilo da odgovorim da ste me pitali čime sam zadovoljan. Ili da kažem da sam sasvim zadovoljan tip koji sve radi iz besa i doasade? Da imam prebogate roditelje koji mi sve plaćaju, tako da mogu da se igram revolucionara, pravednika i krstaša? Nisam zadovoljan dvodimenzionalnom Srbijom, jednodimenzionalnim političarima, trećim ešalonom koji sedi u prvim redovima. Ne osećam se prijatno da živim u državi iz nekog skeča Montija Pajtona. Inače moj duh bi uživao u ovim avanturama u Kosovojesrbijalendu kada bi moje telo imalo neki rezervni položaj, bilo gde zapadno od guze Milorada Dodika bi bilo okej. Da je život večan lakše bih ga podneo čak i u ovakvoj Srbiji. Ali život nije takav. Svako od nas ima jednog krokodila, iz čijeg se stomaka čuje kucanje sata, koji ga stalno prati da bi ga poručkao.
Srbija je crna rupa koja proždire materiju i energiju svih koji joj se približe, a mi koje je uzela za taoce smo u još goroj poziciji. Ono što život u Srbiji čini stvarno paklenim jeste svest, ideja, ma koliko glupa i mala bila, da je i ovde moguć život. Normalan i pristojan život, čak i ako nisi XXL Srbenda ili neka živuljka iz tog terarijuma.
Ako bi Tviter bio film ili strip o superherojima, koji bi lik odabrao?
Betmen, naravno. Betmen je, za razliku od većine DC-jevih junaka mračniji lik, gnevan osvetnik sa večnim besom u sebi i krstaškim ratom koji nikada neće da završi. Betmen je junak koji zna da život ima onaj smisao koji mu mi sami nametnemo. Naučio je to na teži način, gledajući svoje roditelje kako krvareći umiru na ulici.
Mada, ponekad, kada me ugrize neki radioaktivni pauk, postajem nesigurni Piter Parker, preopterećen mnogim moralnim dilemama.
Tvoj omiljeni tviteraš?
Dvoumim se između Slobodana Miloševića (@sloba_milosevic) i zvaničnog profila Demokratske Stranke (@demokrate). I jedni i drugi su mi urnebesno smešni i zabavni. Plačem od smeha kada čitam njihove tvitove, nekada bez smeha. Homo Navijač (@GejHuligan) mi je jedan od omiljenih na tviteru. Dokona Popadija (@DokonaPopadija), takođe, Predrag Azdejković (@azdejkovic1), Moderan Mladić (@Moderan_Mladic)… To ne znači da ne postoje i neki drugi koji su daleko zabavniji, samo ih možda nisam otkrio,a stomak mi ne dopušta da pratim Vučiće, Trivane, obrzanu omladinu i slične.
Koga želiš da vidiš na tviteru? Koga bi od ljudi, poznatih ili nepoznatih, zamolio da se uključi?
Od virtuelnih voleo bih da vidim kneza Lazara. I voleo bih da Ivana Žigon konačno sazna šta je to tviter. Verujem da bi bila urnebesnija od bilo koga. I to ona prava Ivana, od kosovskih božura ispletena. Mislim da bi i pravi Vuk Jeremić bio jako zabavan.
Želim svima da, povodom Dana zaljubljenih u Svetog Trifuna, poželim Kosvo je srce Srbije!
