Deo predavanja koje je održano 05.10.2021. na Fakultetu za crnogorski jezik i književnost, Cetinje
Napomena: Nisam vam stavljala linkove i trejlere za filmove o kojima pišem, jer to sami lako možete da pronađete na YouTube. Na spisku upadljivo nema "2001: Odiseja u svemiru" jer je rad na ovom delu bio specifičan (knjiga je pisana tokom pripreme scenarija, a proistekla je iz kratke priče "The Sentinel" (1948) pa je tako ovo zapravo "primenjeni literarni predložak" i ne može da se kategorizuje).
O jubileju filma "2001:Odiseja u svemiru" sam snimila dužu emisiju koja može da se pogleda ovde - klik.
Moto ili kako se to kaže teglajn emisije AgitPop je „Subjektivni osećaj filma“ a ovde će se to primeniti i na literaturu. Nisam pročitala sve knjige i pogledala sve filmove:) a neke ću izostaviti i zato što ne volim žanrove ili mi se recimo ne dopada neko univerzalno voljeno pisano ili filmsko ostvarenje. Takođe, postoje i knjige i filmovi kao "Čaj u Sahari" (The Sheltering Sky) autor - Pol Bouls, reditelj - Bernardo Bertoluči ili Nabokovljeva "Lolita" (režija Stenli Kubrik ili Ejdrijen Lajn) gde mi se utisak menjao u odnosu na faze odrastanja. Film "Lolita" mi se nikad nije dopadao, knjiga malo više, dok sam sa "The Sheltering Sky" bila oduševljena kao tinejdžerka a sada ne toliko, osim muzikom Ruičija Sakamotoa.
Ako se donekle složimo da su Oskari najrelevatnija filmska nagrada, prema kategorizaciji Akademije filmski scenario se nagrađuje u dve kategorije: najbolji originalni scenario i onaj koji je baziran na literarnom predlošku. Nekad su ti literarni predlošci bestseleri, često pozorišni tekstovi, a neretko mediokritetska literatura od koje je vešt scenarista napravio čudo.
Krajem dvadesetih godina prošlog veka Oskar se pretežno se dodeljivao adaptiranim pozorišnim tekstovima (prvi Oskar je dodeljen 16.maja 1929 a nagradio filmove iz 1927/28)
Ipak, onaj koji je prvi dodeljen za najbolju adaptaciju je otišao u prave ruke: 1930. godine je Luis Majlstoun snimio odličan All is Quiet on Western Front, Na zapadu ništa novo (ako je ovo lep i pravi prevod) po knjizi Eriha Marije Remarka. Ovo je ujedno i prvi koji nije bio nemi film, prvi takozvani talkie, a koji je dobio Oskara za Najbolji film.
Zbog antinemačkog sentimenta je premijera u Berlinu bila uzbudljiva. Jozef Gebels je tad bio regionalni lider NSDAP (Nacisti) pa je predvodio crnokošuljaše koji su upali u bioskop, pustili bele miševe u publiku, bacili suzavac i optužili baš sve ljude u sali da su Jevreji. Saseckan i cenzurisan Remark je prikazan godinu kasnije, ali od kako su nacisti preuzeli vlast pa sve do 1952, originalna verzija filma nije prikazana u Nemačkoj.
Predavanje sam podelila u tri segmenta:
DOBRI FILMOVI SNIMLJENI PO LOŠIM ILI PROSEČNIM ROMANIMA
VELIKI ROMANI KOJI NIKAD NISU IMALI DOVOLJNO KVALITETNE EKRANIZACIJE
I segment na kome ću se najduže zadržati:
NAJUSPELIJE EKRANIZACIJE ROMANA.
Odabrala sam uspešne ekranizacije jako dobrih i važnih romana ili novela, jer samo najveći mogu da se dohvate vrhunske literature, ne upropaste ništa i snime veliki film.
Podsetiću i da su Stiven King, Džon Le Kare i Filip K. Dik pisci koji su stvarno masovno ekranizovani i njima bi mogla da se posvete separatna predavanja - što u vezi sa filmovima ali i serijama. King je hiperproduktivan onda tu ima dosta legendarnih filmova, i naravno promašaja. Dotaćićemo se onih za koje mislim da su izuzetni.
Stand by me – novela Stivena Kinga „The Body“ koja je bila deo zbirke je dobila potpuno novi život u filmu o odrastanju Roba Rajnera. Naslov je inspirisan čuvenom pesmom Ben E. Kinga
The Shawshank Redemption – takođe priča Stivena Kinga „Rita Hayworth and Shawshank Redemption“, režirao je Frenk Darabont, a danas najvoljeniji film na narodskim sajtovima kao što je recimo IMDB.
Blade Runner – „Sanjaju li androidi električne ovce“ je distopijski SF Filipa K. Dika. Ridli Skot je napravio paradigmu a Dik nije doživeo neverovatan uspeh svojih dela koja su se često i uspešno prenosila na veliko platno.
Minority Report je još starija priča Filipa K. Dika objavljena 1956, koju je 2002. maestralno režirao Stiven Spilberg
It's a wonderful life – Filip Van Doren Stern je pisac koji nije mogao da nađe izdavača pa je njegov roman bio samizdat. Do predloška stiže Frenk Kapra i to je najvoljeniji "božićni film", nominovan za pet Oskara. (Emisija o fenomenu ovog filma je ovde - klik)
Godfather – roman Marija Puza je bio bestseler, ali se nije govorilo o Puliceru. Danas dva filma iz trilogije Frensisa Forda Kopole stoje u TOP 10 najboljih svih vremena (nisam ljubiteljka "Kumova" jer sam team "Bilo jednom u Americi" ali razumem hajp)
Wizard of Oz je knjiga za decu Frenka Bauma a postao je jedan od najvažnijih filmova prve polovine XX veka - režija Viktor Fleming
The Pianist, autobiografija Vladislava Špilmana. Scenarista je dramski pisac Ronald Harvud, a lik sa kojim se identifikovao Roman Polanski je toliko snažan da je Ejdrijen Broudi postao najmlađi glumac koji je dobio Oskara za glavnu mušku ulogu, a film je pokosio Oskare te godine.
Fight Club Čak Palanjuk – Dejvid Finčer. Knjiga je bila satira. Film je propao na blagajnama. Danas se među teoretičarima filma smatra za prvi film XXI veka.
The Shining – ponovo Stiven King ovog puta je iza kamere Stenli Kubrik (Poznato je da Kubrik nikada nije snimio film o Holokaustu a sve vreme je snimao film o Holokaustu). Uzeo je predložak, treći Kingov roman, i napravio nešto što nas dira na metafizičkom nivou, što pojašnjava sjajni dokumentarac "Room 267" kao i biografija o Kubriku, njegovom odnosu prema jevrejskoj kulturi i religiji i Holokaustu: " The Wolf at the Door".
The Silence of the Lambs – Dejvid Haris – Džonatan Demi, nedavnoj godišnjici oskarovskog trijumfa ovog nezaboravnog krimi-horora sam posvetila čitavu emisiju.
The Searchers – Alan Le Mej i reditelj Džon Ford. Malo je poznato da su postojali vestern pisci iz čijih je dela crpljen čitav korpus najčuvenijih filmova o Divljem Zapadu. Jedan od njih su i „Tragači“ koji se smatraju za najbolji vestern ikad snimljen (meni je omiljeniji "Čovek koji je ubio Liberti Valansa" ali nijanse su u pitanju)
Solaris – autor je Poljak Stanislav Lem a predložak su režirali i Andrej Tarkovski i Stiven Soderberg.
Gone With the Wind – Margaret Mičel, režija Viktor Fleming. Pitanje je da li bi knjiga ušla u pop-kolektivno nesvesno imajući u vidu da joj je tema američki građanski rat i da film veoma dugo traje. Ipak, postao je nezaobilazan a o najrecentnijoj kontroverzi koja je vezana za "Prohujalo sa vihorom" imate moj tekst ovde – klik.
Death in Venice - kratka novela Tomasa Mana je bila inspirativna, a onda sam pogledala Viskontijevo remek-delo. Ono što je veliki reditelj uradio doneke prevazilazi Mana (iako znam da je ovo blasfemija za ljubitelje vrhunske književnosti). Meni je film bolji od knjige. Eto, rekoh, nema ljutiš :)
Neću se udubljivati u problematiku ovih filmova da ne bih koristila ružne reči, upravo zato što su tu neke od mojih omiljenih knjiga, pre svega ova kojom počinjem. Nesretno ekranizovan (i skoro do uvrede loš) Štiglić (Goldfinch), roman koji je spisateljici Doni Tart doneo Pulicerovu nagradu. Sve je uprskao reditelj Džon Krouli.
Hronika najavljene smrti – Gabrijel Garsija Markes – Frančesko Rosi (doduše zanimljiv kasting: Ornela Muti, Rupert Everet i Entoni Delon koji je igrao Santijaga Nazara)
Američki psiho – Bret Iston Elis – Meri Haron
Ime ruže – Umberto Eko – Žan Žak Ano
Ako govorimo o onome što se definiše kao „Great American Novel“ tu pored Foknerovih dela imamo nezaobilazne Ficdžeralda i Melvila. Ni njih dvojica se nisu usrećili. „Veliki Getsbi“ obe verzije, ona iz 1974, režija Džek Klejton, i 2013. Baza Lurmana nisu uspeli da uhvate onaj Getsbijev svetionik. Tu je i „Mobi Dik“ Džona Hjustona - uloga Ahaba je poverena Gregoriju Peku što nije bilo najsrećnije rešenje.
A evo i predložaka koji su imali više interesantnih i manje interesantnih ekranizacija
Prvi je primer „Mandžurijskog kandidata“ autora Ričarda Kondona koji je imao dve ekranizacije – Framkenhajmerova iz 1962. sa Frenkom Sinatrom je bila sjajna dok mi se Demijeva iz 2004. sa Denzelom i Lievom Šrajberom nije posebno dopala. Pre deset godina sam o ovom filmu razgovarala sa političkim analitičarem Aleksandrom Radićem i rediteljem Dejanom Zečevićem, ako ste zainteresovani - klik.
Invasion of the Body Snatchers ili Invazija trećih bića ili Invazija tjelokradica, je zanimljiv primer - mali roman Džeka Finija je čak tri puta rimejkovana i to jako dobro ovo je baš fenomen, neko voli Kaufmanovu, neko Ferarinu dok se treći kunu u originalnu verziju teškaša Dona Zigela.
Dangerous Liasons - Pjer Šoderlo de Laklo je davne 1782. godine napisao "Opasne veze" uzbudljiv, moderan roman. godine. Od njega su prvo nastale pozorišne predstave a zatim briljantan film Stivena Frirsa iz 1988. (Fajfer, Klouz, Malković – Oskar za najbolji adaptirani scenario) dok je 1999. snimljena tinejdž verzija Cruel Intentions (Riz Viterspun, Rajan Filip)
Tinker Tailor Soldier Spy je jedan od manje poznatih romana Džona Le Karea koji se bavio sivilom, mukom, dosadom i svime onime što donosi špijunski posao jer je autor i dugo godina radio za britansku obaveštajnu službu. Ovo možda nije njegovo prelomno deo kao „The Spy Who Came in from the Cold“ ali je svakao odlična knjiga a film je prvi do prvog. Režirao ga je Šveđanin Tomas Alfredson poznat po hororu Let the right one in. (Ako vas zanimaju špijunski filmovi i tajne operacije na filmu, i o tome sam uradila par AgitPop izdanja, jedno je ovde - klik)
The Haunting – Shirley Jackson je kraljica američke kratke horor priče a o njenom kompleksnom životu može da se pogleda film „Shirley“ iz protekle godine, spisateljicu tumači Elisabeth Moss. Njena knjiga The Haunting of Hill House je po Stivenu Kingu jedna od najvažnijih knjiga iz žanra gotski horor, a po ovom predlošku su snimljena dva filma i jedna serija. Prva verzija iz 1963. godine koju je režirao Robert Wise se apsolutni klasik. Ona iz 1999. i ne baš, a nisam oduševljena ni istoimenom Netflix serijom. Verovatno najznačajnija Širlina priča je The Lottery (objavljena u Njujorkeru) i upravo se radi na scenariju. Jedva čekam.
Maltese Falcon - Dešijel Hamet – prvi film Džona Hjustona i treća adaptacija romana o Semu Spejdu.
Carrie, prva ekranizacija Stivena Kinga u rukama najvećeg živog reditelja Brajana De Palme. Remek-delo.
Rosemary's Baby – hit roman Ire Levina, briljantan Roman Polanski i jedan od najboljih horora ikad (emisiju Hororpop posvećenu mojim najdražim hororima pogledajte ovde - klik)
Call me by your name – nežnom romanu Andre Acimana, reditelj Luka Guadanjino kroz ekran dodaje nešto vanvremensko i neopipljivo eterično.
LA Confidential , deo noir LA kvarteta koji je pisao velemajstor James Ellroy. Reditelj Curtis Hanson je napravio kasting i film koji mogu da gledam jednom mesečno a da mi vazda bude uzbudljiv.
Great Expectations – Charles Dickens, režija Alfonso Cuaron. Dikensov roman je objavljen 1860, i događa se u Kentu i Londonu, u Engleskoj. Alfonso Kuaron koji ne spada u moje omiljene reditelje je klasičnu priču o ljubavi i klasama modernizovao i smestio je u Njujork. Mišljenja oko ovog filma su podeljena a meni je fenomenalan.
Stalker, 1972. godine Arkadij i Boris Strugarski objavljuju filozofski SF „Roadside Picknick“. Sedam godina kasnije prikazan je film koji je promenio način pristupa filmu i dao inspiraciju čitavoj generaciji autora – čitaj verovatno svih koji su ikada počeli da snimaju filmove. U pitanju je naravno Stalker Andreja Tarkovskog, za koji su braća Strugarski napisali scenario. Zbog Stalkera sam, između ostalog, posetilja i Černobilj. Evo kako sam se provela, tekstualni i video putopis - klik.
Apt Pupil, režija Brian Singer po predlošku Stivena Kinga. Sjajni Brad Renfro i Ian McKellen. Studija surovosti. Imao je nesreću da izađe negde u sličnom periodu kao i „American History X“ iako je "Pupil" zapravo tačniji mada manje eksplicitan film na sličnu temu.
Apocalypse Now, po romanu Džozefa Konrada, scenario Džon Milijus, režija Frensis Ford Kopola „Heart of darkness - Srce tame“ je novela objavljena 1899. godine. Autor Džozef Konrad je u knjizi opisao lično istkustvo, dok je radio kao kapetan parobroda na reci Kongo. Iako je godinama i predmet debate koja se tiče kolonijalizma, lik pukovnika Kurca je bio fascinantan i često smo imali raznorazna oslanjanja pa je prvi Orson Vels je po knjizi 1938. snimio radio dramu. Naravno, evgenije Džon Milijus je roman premestio u Vijetnam, stvar izrnuo kako samo on zna i dobili smo Apokalipsu.
Entoni Mingela nas je prerano ostavio ali je za sobom ostavio i sina Maksa (znamo ga iz Handmaids Tale) i dva fenomenalna filma snimljena po romanima. Prvi je naravno The English Patient, ali tu je film barem deset puta bolji nego knjiga. Sa druge strane stoji Talented Mr Ripley. Autorka je Patricia Highsmith a prva knjiga iz takozvane „Riplijade“ o Tomu Ripliju je objavljena 1955. je bio zalogaj koji je jako komplikovan jer su mnogi polomili zube na Patrišinim likovima. Za moj račun je ova Mingelina verzija superiornija od one koju je radio Rene Klement „Purple Noon“ sa Alenom Delonom ili Vendersovog „Američkog prijatelja“ iz 1977. O „Riplijevoj igri“ Liliane Kavani iz 2002. ne bih trošila reči.
Rules of Attraction– autor Bret Iston Elis – reditelj Rodžer Ejveri. Ovo je i prvi pravi arthouse film za tinejdžere. Imajmo u vidu da je Avary koscenarista Pulp Fiction i da je osvojio Oskara sa Tarantinom. Seks, droga, savršen soundtrack i mlade zvezde James Van Der Beek i Džesika Bil, sve u funkciji Elisovske brutalne iskrenosti.. Inače jedan od prvih filmova koji je montiran u Final Cut Pro i ima kultni status. Genijalno i navijam da ga potražite i pogledate.
Smrt Gospodina Goluže Živko Nikolić, autor je Branimira Šćepanović a po scenariju Šćepanovića. Kao što znate, Šćepanović je autor i „Usta puna zemlje“, dobio je dve zlatne Arene, bio je umetnički direktor Avala Filma. U čuvenoj književnoj polemici sa Danilom Kišom, a u vreme afere „Grobnica za Borisa Davidoviča“ stavio se na stranu Kišovih oponenata, što je donekle bio razlog za njegovo povlačenje. Šta god mislili o tome i autorima privatno, „Goluža“ je Dogvil pre Dogvila jer je Nikolić bio autor koji je kao i Fon Trir prikazivao TRAGEDIJU PRAVEDNIKA. Radnja se događa u neimenenovanoj zemlji u međuratnom periodu, a protagonista, koga glumi Ljubiša Samardžić, je skromni turista koji prilikom odlaska na odmor bude opljačkan i zaglavi u provincijskom gradiću. Radnja prikazuje kako meštanima sugeriše da je tamo došao izvršiti samoubistvo, a posle čega im privuče pažnju, stekne slavu i u njoj uživa, nesvestan da meštani od njega žele da izvrši svoju nameru. Jer „smrt je velika stvar“. Zanimljivo da je američki reditelj Alan Wade po Goluži snimio film „Julian Po“ sa Kristijanom Slejterom u glavnoj ulozi. 1997. Postoji opera po Šćepanovićevom romanu koja se igra u Češkoj, kao i pozorišne predstave. (Opširnije o ovome u emisiji koja se bavi jugoslovenskim filmom)
I u finalu, dve najbolje adaptacije. Obe je režirao Džon Hjuston što i nije nešto čudno i wow imajući u vidu da je to reditelj AA+ klase. Iako neke kolege do ludila obožavaju "Under the Volcano" ja sam druga škola mišljenja:) Moji favoriti su The Man Who Would Be King Radjarda Kiplinga (Šon Koneri, Majkl Kejn) i verovatno najteži i najveći zalogaj, adaptacija Džejmsa Džojsa iz zbirke Dablinci, priča koja zatvara ovo delo - The Dead ili „Mrtvi“. Hjustonu je ovo bio poslednji film, i izašao je 1987.godine, posthumno. Dobio je dve nominacije za Oskara (jednu upravo za Najbolji adaptirani scenario) ali nije bio "mercy fuck" jer je statueticu osvojio neko drugi.
Na samom kraju film koji je morao biti snimljen a nije je „Flicker“ autora Teodora Rošaka. Ovo je roman o teoriji zavere kroz filmsku umetnost, potpuno je genijalan i mislim da je za koplje ispred „Čoveka u visokom dvorcu“ Filipa K. Dika. Ako možete, pročitajte ga u originalu a ako ne, postoji prevod.
(Emisiju u kojoj detaljnije objašnjavam neke segmente ove liste možete pogledati ispod, u redovnom AgitPop izdanju)
Agitpop 135: Dve serije za "samopomoć"
MondoPop 11: Najgori film svih vremena
Istorija je lična stvar
