“The privilege of opening the first trial in history for crimes against the peace of the world imposes a grave responsibility. The wrongs which we seek to condemn and punish have been so calculated, so malignant, and so devastating, that civilization cannot tolerate their being ignored, because it cannot survive their being repeated. That four great nations, flushed with victory and stung with injury stay the hand of vengeance and voluntarily submit their captive enemies to the judgment of the law is one of the most significant tributes that Power has ever paid to Reason.”
Robert H.Jackson Opening Address to the International Military Tribunal at the Nuremberg Trials (November 10, 1945).
“Prestani da kontriraš. Zar ne vidiš da je pukao led ispod tebe. Imaš divnu ženu, dobićeš dete. Traži svoj život na toj strani. Na ovoj si zauvek izgubio. Puno ste pogrešili. Onda kada niste imali pravo na to. Srbija vekovima nikome nije pružila šansu kao vama. Prilika se neće ponoviti. U vašim životima je bio zapisan samo jedan 5. oktobar. Propustili ste da pobedite zato što niste hteli da okrvavite ruke. Zato je Zoran gubitnik. I ti sa njim. Da ste ubili 50, 100, 500 ili 5000 ljudi i naterali Koštunicu da ubija sa vama danas ti ne bi bio na kolenima a on u zemlji. To bratstvo u krvi bilo je jedini čuvar vaših života jer su veze zločina neraskidive. Koalicije se prave i napuštaju. Osim onih koje počivaju na smrti. Te su večite. 12. mart je večit. Skloni se.”
Dobrica Ćosić, Čedomiru Jovanoviću, iz knjige “Moj sukob s prošlošću”
Javno ubistvo kralja, simbola, nije ni novo niti nezapamćeno.
Hitlerove ostatke ruski su vojnici pobacali da im se mesto ne zna, Draža Mihajlović je takođe dobro sakriven. Naravno da je Mossad mogao da ubije Adolfa Ajhmana u krevetu. Ili na pijaci. Kada je Simon Vizental bio sasvim siguran da je to zločinac i da se krije baš u Argentini, operativci tada mlade države Izrael, kidnapovali su ga mimo svih konvencija, i kršeći ustav, osudili na smrt vešanjem.
Artuković je, u već sramno poznim godinama priveden pravdi u Zagreb, poslednji patrljci socijalističke vladavine želeli su time da spreče neumitno bujanja hrvatskog nacionalizma.
Dobrica je tako Čedomiru Jovanoviću rekao da je posle petog oktobra trebalo da dođe do krvoprolića, jer bi DOS sa prethodnom vlašću stvorio “bratstvo u krvi”. I drugi smatraju da je 06.oktobar mogao da proteče u znaku “modela Čaušesku” kojim bi se pokazao jasan rez između prošlosti i budućnosti, između starog i novog, između Miloševića i Koštunice.
Jasno je, do ovoga nije moglo da dođe iz mnogo razloga, od kojih je najzastupljeniji da reza baš i nije bilo, i da suštinske i dramatične razlike i nema. Manje popularan je onaj da MI nismo hteli da budemo ISTI kao ONI. To znamo sada. Ono što takođe znamo, a gledajući Gadafijev trup koji razvlače po Sirtu je šta je to što razdvaja tribalno od modernog, religijsko od sekularnog i XIX od XXI veka. To je sud.
Sud u Hagu, pred kojim je Gadafi, sa članovima svoje porodice i svog kabineta morao da se nađe je isti onaj u čijem je pritvoru život završio Slobodan Milošević i gde se trenutno nalaze Mladić, Karadžić i mnogi drugi.
Jer, kakva je satisfakcija za sve žrtve ako se novo pokaže isto kao staro, ako se jedan primitivizam zameni drugim i ako se, u mulju i pesku i krvi, rađa nova, demokratska libijska nacija.
Kakvo je i koliko zadovoljstvo NOVIM, dok se gleda buđavi leš u izlogu tržnog centra, oko koga obigravaju deca, muve i zaraza? Da li su potomci žrtava Lokerbija ili Gadafijevih kazamata sad nekako mnogo bolje? Ne verujem.
Resetovani forumaši, fanovi Pukovnika, za ubistvo su optužili Amerikance, na šta ih je navela iz konteksta iščupana izjava Hilari Klinton, koja je na nivou Fon Trirove iz Kana. Jasno je da je Klintonova bila ironična, misleći na činjenicu da za bolesno i nakazno ubistvo Gadafija zaista ne možete optužiti SAD, jer je i poluslepima jasno da su njega ubili “besni njegovi”.
Na žalost opet forumaša, slučaj Osame bin Ladena ne može da se aplicira i nema paralele – OBL je bio neprijatelj SAD, njihova legitimna meta, i u tom smislu njegova smrt u Abotabadu nema suštinske sličnosti sa masakriranjem u Sirtu. Bin Laden nema šta da traži u Hagu, jer nije bio vođa naroda, već je vođa internacionalnog terorističkog pokreta čiji je cilj uništenje SAD i države Izrael. Zbog toga je i bio ubijen bez suđenja, anarhistično, bez zakona, onako kako je ovaj veliki “kralj haosa” i sam voleo da živi.
Arapsko proleće došlo je do kasne jeseni. Starozavetno “Oko za oko”, latinski “lex talionis” ili hebrejski עין תחת עין napisani su pre više od pet hiljada godina – vreme je da se spozna vreme.
