Teška i osetljiva tema o kojoj se često piše ovih dana i zato biram filmove serije za koje mislim da su ključni za razumevanje onoga što nazivaju „sistemski rasizam“ u Americi. Prvo i osnovno delo na ovu temu je svakako „Ubiti pticu rugalicu“ Harper Li, ali bih pre preporučila roman nego film, iako je dosta veran literarnom predlošku.
Ostvarenja sam rasporedila hronološki i ako vas zaista zanima pogledajte ih tim redom.
Imitacija života je melodrama Daglasa Sirka iz 1959. godine. U glavnoj ulozi se pojavljuje velika zvezda Lana Tarner, a ovo je prvi film koji se bavi rasizmom na način koji je bio razumljiv i preko Okeana. Ovo je druga adaptacija istoimene knjige koja je objavljena 1933. (autorka je Fani Herst) i poslednji Sirkov film pre nego što se penzionisao i vratio u rodnu Nemačku.
Missisipi Burning je biografsko-kriminalistički film u režiji Alana Parkera (Angel Heart). Snimljen je 1988. godine a baziran na istinitoj priči o ubistvu Čejnija, Gudmana i Švernera, trojice aktivista za ljudska prava. Gudman i Šverner su bili Jevreji iz Njujorka koji su došli na Jug da bi se borili za glasačko pravo crnaca. 1964. godine u Misisipiju su ih linčovali i ubili članovi KKK. Džin Hekmen i Viljem Defo igraju agente FBI koji istražuju slučaj. Bio je nominovan za sedam Oskara (Frensis Mekdormand za sporednu žensku ulogu) a osvojio je jedan, za najbolju fotografiju.
A Time to Kill je sudska drama iz 1996. godine. Režija Džoel Šumaher a po romanu Džona Grišama. Ovo je prva glavna i velika uloga Metjua Mekonahija, kome od tada počinje karijera „ozbiljnog glumca“. Pored MM kast je „all star“ - tu su i Sandra Bulok, Kevin Spejsi, Ešli Džad, otac i sin Saterlend kao i Semjuel L. Džekson. On je slomljeni otac čiju su desetogodišnju kćerku silovali članovi Klana ali ih je sud u Misisipiju oslobodio krivice. Džeksonov lik uzima pravdu u svoje ruke i ubija počinioce. Mekohani igra advokata a upravo je njegova završna reč u „A Time Kill“ jedan od najboljih kratkih lekcija kako da razumete svaki vid rasizma i kako da se borite protiv predrasude. Maestralno.
Detroit je krimić i psihološka drama u režiji Ketrin Bigelou. Remek delo i jedan od najboljih filmova ove dekade, premijerno je prikazan 2017, na pedesetogodišnjicu nereda u Detroitu. Govori o ozloglašenom događaju iz avgusta 1967, kada je grupa policajaca celu noć zlostavljala grupu crnih muzičara u motelu Alžir. Ulogu policajca na ivici igra Džon Bojega a njega ovih dana vidimo kao aktivistu na BLM protestima. Ipak, osnovna vrlina u kastingu ovakvog tipa filma je gadan negativac. Britanac Vil Pulter je nastavio tamo gde je stao njegov kolega Rejf Fajns u „Šindlerovoj listi“ – doza odvratnosti koju je dao policajcu Filipu Krausu je zaista neviđena od samog Amona Geta. Lik sastavljen od strave, užasa i noćne more.
BlackKlansman je Spike Lee, žanr za sebe. Biografija Rona Stalvorta, crnog policajca koji je preko telefona uspeo da se infiltrira u Klan. Ako pratite i čitate AgitPop onda se možda sećate koliko sam navijala da ovaj film ovoji Oskara 2018. Spajku su dodelili utešnu nagradu, Oskara za najbolji scenario, a on je sasvim opravdano izašao iz sale kad je čuo reči „Green book“. Ne treba zaboraviti ni da je „Klansman“ zakuvao aktuelnu kontroverzu u vezi sa „Prohujalo s vihorom“.
Ovde se ovaj moj top 5 završava ali bih pomenula još dva filma Spajka Lija koja svakako morate da pogledate, to su Malcom X i Do the Right Thing. U obaveznoj literaturi vam je i Tarantinov Django unchained, Pilov Get Out Džordana Pila kao i Selma Ave Duvernej. Ava daje dobar šlagvort za dve recentne serije koje sagledavaju rasizam iz drugačijih uglova. DuVernej nam je prošle sezone pomutila razum neverovatno teškom i odlično režiranom mini-serijom When They See Us. U pitanju je još jedna tužna i istinita priča o grupi crnih mladića koji su nepravedno optuženi da su 1989. godine silovali i ubili belu ženu u Central parku zbog čega su završili na dugogodišnjoj robiji.
I Dejmon Lindelof se u svojoj verziji Watchmen (Nadzirači HBO) osvrnuo na istoriju rasnih zločina. Njegova priča o superherojima se događa u Tulsi, Oklahoma a scenario je vezan za masakr koji su, u tom gradu Klanovci i policija počinili 1921. godine.
Glumica Hati Mekdenijel (Prohujalo sa vihorom) je možda bila prva crna osoba koja je dobila Oskara ali nije mogla da sedi sa svojim kolegama jer je prilikom ceremonije 1939. godine i dalje postojala rasna segregacija. Autor Rajan Marfi nam u seriji Hollywood na Netlfix nudi bajkovit pogled na ono što je moglo da se događa u posleratnom Holivudu da su svi ljudi bili blagonakloni i normalni:)
Kenija Baris je pisac, glumac i producent poznat po seriji „Blackish“ i spin-offovima „Mixedish“ i „Grownish“. Kenija svoju životnu krizu nudi Netfliksu, pretače je u sitkom od deset epizoda i to postaje BlackAF (Netflix). Suprugu igra Rašida Džons, kćerka Kvinsija Džonsa i Pegi Lipton. Na jedan potpuno drugačiji način kroz puno humora objašnjava ključna pitanja i daje odgovore - zašto vekovima titnja netrpeljivost između crnaca i belaca u Americi? Zašto crnci nose kajle, zašto budže kola, zašto su opterećeni brendovima, šta je to „belačko buljenje“ kao i zašto je 19. jun u stvari veliki praznik?
Kad ste već tu a ako ste ljubitelji avangarde i drugačijeg pogleda, to uvek nudi Lars Fon Trir. On se temom ropstva i rasizma bavio u ostvarenju Manderlay iz 2005. godine.
Zašto ne možemo da imamo lepe stvari?
Agitpop 76: Džoker specijal
Najbolji filmovi 2018: Infiltrate hate.
