Kinematografska parabola o nastanku ili nestanku jednog društva viđena iz ugla pojedinca ponekad se naziva i "epskim filmom". Predznak se koristi i za Građanina Kejna, Velikog Getsbija, There Will Be Blood... "Džoker" Toda Filipsa po svim merilima pripada ovom nizu, iako stvari gledamo ne iz ugla korumpiranog ili razočaranog bogataša, već malog čoveka koga je izneverio zdravstveni i svaki drugi sistem. Ovo je verovatno najznačajniji američki film druge dekade dvadeset i prvog veka.
Ali da krenemo redom - odavno je jasno da Filips želi da se izvuče iz veseljačkog imidža "The Hangover" a tranzicija je krenula kroz odličan "War Dogs" (preporuka!). Koscenarista Džokera je Skot Silver koji je dobio Oskara za "8 Mile".
Tokom proleća studio pušta dosta mračne ali zanimljive najave i trejler, a u avgustu stiže i Venecija: osmominutne ovacije i Zlatni lav. Naravno, slede i prikazi puni pohvala.
Kako se stvar politički zakomplikovala a Filips i Finiks su u više navrata optuženi da "promovišu nasilje", tako isti mediji koji su do juče Džokera kovali u zvezde sada okreću ćurak. Pojavljuju se sve nepovoljnije kritike a sa 86% pozitivnih ocena na kritičarskom agregatoru "Rotten Tomatoes" film se, kako se bližila američka premijera, spustio na prosečnih 69%.
Ovo zamešateljstvo ipak nije omelo publiku da pohrli u bioskope. Tokom prvog vikenda prikazivanja "Džoker" je zaradio 95 miliona dolara, što je apsolutni rekord za jedno oktobarsko otvaranje. Pripadnost DC univerzumu i reference na prethodne inkarnacije ovog lika postaju irelevantne – ovo delo stoji samo za sebe, u tom smislu je "trojanac" za one koji očekuju stripovsku razbibrigu. Pred nama je ne samo specifičan film već i specijalan (anti)junak na koga će buduće generacije reditelja i glumaca da se ugledaju i ka njemu da streme. Finiks je toliko oslobođen i toliko provokativan da je neuporediv, pa sam zato kao adekvatan naslov ovog teksta i videla parafrazu fatalističke Fukujamine knjige "Kraj istorije i poslednji čovek".
U NASTAVKU TEKSTA SPOJLERI, NE ČITAJTE AKO NISTE POGLEDALI FILM!
"Džoker" je ostvarenje tokom čijeg gledanja osećate i fizičku neprijatnost, dok kasnije satima o njemu možete da razgovarate i razmišljate. Da li je Artur samo lud ili je i iskonski zao, da li je Tomas Vejn metafora za Trampa? Da li je ovo film o Oktobarskoj revoluciji, o Occupy Wall Street a da li se sve što gledamo uopšte dogodilo ili je samo Arturova konfabulacija…Da li su Brus Vejn i Artur Flek zapravo braća? Neke naznake je Tod Filips dao u intervjuu koji je objavljen pre par dana u LA Times.
Jedan od urednika na portalu BBC je primetio kako je Džoker donekle i "beketovski" film, a mene je podsetio na prozu Viljema Foknera i pomenutog Skota Ficdžeralda. Klasni rat, tuga usamljenosti, urbani raspad – stvari o kojima zapravo govori u Čaplin u "Modernim vremenima", a upravo to Artur Flek gleda u bioskopu dok čeka da se suoči sa Tomasom Vejnom.
Na kraju krajeva, kao i sva vrhunska umetnička dela, može da bude Roršahov test. Svako će tu da prepozna nešto drugo, i pokuša da izbegne ono što ne želi da vidi.
Od ovogodišnjih filmova po temi će zaličiti i na južnokorejskog pobednika Kana - "Parazita" a u istoriji filma utemeljenje i inspiraciju nalazi u "Taksisti", "Kralju komedije", "TV Mreži" ali i "Psihu" i "Isterivaču đavola". Tu je i jasna nežnost prema antiheroju kakvu je samo imao Tim Barton prema Pingvinu u "Batman Returns", a kad smo pomenuli ekranizacije stripova i Roršaha, pomalo nas atmosferom podseća i na sam početak prokaženog "Watchmen" Zaka Snajdera. Kiša, sivo i sumrak – nema sunca u Gotam sitiju.
Kako je napisao jedan američki kolumnista to je "film o mržnji koja se rađa iz slomljenih snova". Ovo je Džoker kakvog smo zaslužili.
Više o filmu Džoker u AgitPop:FILM&TV specijalu.
Agitpop 76: Džoker specijal
Agitpop 72: Ubistvo Šeron Tejt
Agitpop 74: O filmu "Bilo jednom u Holivudu"
