VOLJELA BIH DA VRATIM PARTIZANSKI FILM U BIOSKOPE
Tekst možete pogledati na linku ovde
Portal Antena M preuzeo je popularnu emisiju o kinematografiji „AgitPop“, koja se može gledati i na kanalu agitpopkultura na Jutjubu. Autorka i voditeljka više od 200 emisija, tribina i intervjua Jelena Đurović, u nekoliko minuta gledaocima servira filmske i TV novosti i utiske, intervjue sa poznatim sineastima, a sve iz ugla velikog zaljubljenika u objektiv. Jelenino ime i brend „AgitPop“ su nerazdvojni, ali ističe da ima i druge pasije. Objavila je dva romana, a piše i kratke priče.
Živi u Srbiji a u horoskopu je „dupla dijaspora“ jer joj je majka Jevrejka a otac Crnogorac. Do prije tri godine bila je potpredsjednica Jevrejske zajednice Crne Gore a sve vrijeme je i aktivna je članica Crnogorske nacionalne zajednice u Beogradu.
Ljeto provodi radno, pripremajući dva filma kojima, uvjereni smo, neće odoljeti mnogi festivali. Dok iščekujemo premijere ovih ostvarenja, predlažemo vam da zavirite u Jelenine „Obrtaje“. Destinacije na koje će vas odvesti su ljepše i od kalifornijskog sna.
FILM
Film koji Vas čini srećnom?
- Moji omiljeni filmovi su: „Fanny and Alexander“ (Ingmar Bergman, 1982), „Heat“ (Majkl Man, 1995) i „The Hurt Locker“ (Ketrin Bigelou, 2008). Kroz njih doživljavam katarzu i identifikaciju, pogotovo s Aleksandrom i narednikom Viljemom. Alil, posle ovih komedija osećam se super: „The Boss of it All“ (Lars fon Trir, 2006), „The Birdcage“ (Majk Nikols, 1996), „Airplane“ (Džim Ejbrahams, Džeri i Dejvid Cuker, 1980), „In the Loop“ (Armando Januči, 2009), „Dirty Grandpa“ (Den Mejzer, 2016)...
Film zbog kog ste poželjeli da ubijete režisera?
- Ostaću u domenu stranih filmova, da ne bude utuživo. Dva najdosadnija filma: „The Man Who Wasn’t There“ (Itan i Džoel Koen, 2001) i „Dead Man“ (Džim Džarmuš, 1995). Iz ovog iskustva je izvučena i pouka – u bioskopu uvek sedim na mestu do izlaza, pa kada mi je nesnosno mogu elegantno da se povučem iz sale.
Film koji uopšte nijeste skapirali?
- Linčov „Inland Empire“ (2006) je nemoguće analizirati. Ali, ovo nije loš film, naprotiv.
Koju biste važnu, još nesnimljenu crnogorsku ili regionalnu temu/priču voljeli da vidite na velikom platnu?
- Imam dve stvari na kojima radim. Prvi je dokumentarac „Kadiš za Lotiku“ o mojoj čukunbabi Lotiki, junakinji romana „Na Drini ćuprija“ koja je bila prava proto-feministkinja, napravila je sama biznis u Višegradu početkom 20. veka. Kroz detektivsku potragu otkrivamo porodične tajne, zanimljivosti o Andriću, bavimo se Balkanom... Protagonistkinja je i moja majka koja je filmična jer je duhovita. Režiserka je Irena Škorić iz Zagreba.
Scenario kojim se bavim poslednjih meseci je priča o narodnim herojima Radetu i Dragici Končar i njihovom sinu Radetu. Film se zove, a kako drugačije, „Rade“. Razgovaram sa jednim talentovanim režiserom mlađe generacije, mislim da bi on i ja mogli da u bioskope vratimo partizanski, herojski film.
Iako sam rođena 13. jula, davna istorija Crne Gore je nešto što tek polako otkrivam. Od onoga što znam, volela bih da vidim ekranizovanu dramu „Ognjem“ Mirjane Drljević. Bitka na Grahovcu bi bila epski ratni film, a „devet krvavih ostroških dana“ - pravi vestern.
Omiljeni filmski rivali?
- De Niro i Paćino u filmu „Heat“. Kidman protiv Sela, „Dogville“ (Lars fon Trir, 2003). Džek protiv Sistema, „Chinatown“ (Roman Polanski, 1974). Vigo Mortensen protiv svih, „Eastern Promises“ (Dejvid Kronenberg, 2007). I naravno „Inglorious Basterds“ (Kventin Tarantino, 2009) protiv nacista.
Upečatljiva filmska scena sa nekom životinjom?
- Sijamska mačka u za sada najboljem filmu 2021. godine, „Nobody“ režisera Ilije Nejšulera. Beli konj u filmu „Boško Buha“ (Branko Bauer, 1978).
Posebno drag citat iz domaćeg filma?
- „Jozo, daj vode“ iz serije „Zamke“.
Najneodoljivija „štetočina“ iz animacije?
- Kada sam bila mala nedeljom popodne imali smo duže crtaće na televiziji, to je bio Dizni ili Pčelica Maja. Sredinom osamdesetih iz čista mira zamenili su ih nekakav sovjetski vuk i zec iz serijala „Nu pogodi“. Nisu neodoljivi, ali su štetočine.
Prvi film koji ste gledali u bioskopu?
- „Superman“ (Ričard Doner, 1978).
Soundtrack kog filma bi mogao ili biste voljeli da prati Vaš život?
- Filma „Streets of Fire“ (Volter Hil, 1984) i serije „Halt and Catch Fire“.
Poslije kog filma ste poželjeli da pođete u zemlju u kojoj se odvija radnja?
- Kalifornija - zbog „E. T.“ (Stiven Spilberg, 1982) i surferskog sveta iz „Big Wednesday“ (Džon Milijus, 1978).
Izrael zbog „The Omen“ (Ričard Doner, 1976); Egipat zbog svog prvog Bonda „The Spy Who Loved Me“ (Luis Gilbert, 1977). Leoneov „Once Upon a Time in America“ (1984), Karpenterov „Escape from New York“ (1981) – samo da vidim taj most, Bruklin. Zatim „The Hunger“ (Toni Skot, 1983) i „9 ½ weeks“ (Ejdrijen Lajn, 1986) - seksi strana života u NYC.
Nju Orleans, išla sam samo zbog „Angel Heart“ (Alan Parker, 1987). Škotska: priča iz „Skyfall“ (Sem Mendes, 2012) podseća na uspomene koje imam iz svog „skyfall“ sela u Crnoj Gori.
Bradbury Building gde se događa deo radnje filma „Blade Runner“ (Ridli Skot, 1982) me je impresionirala a najbolji osećaj - vožnja preko Oresund mosta između Malmea i Kopenhagena uz muziku iz „Broen“. Kada sam stigla u Dansku pohitala sam u Riget, bolnicu gde je snimana istoimena serija Larsa fon Trira. U vreme emitovanja serije „Chernobyl“ otišla sam u Ukrajinu, u Pripjat i snimila reportažu.
Izdvojite tri filmska autora koja biste voljeli da izvedete u provod. U koju kafanu i na koje piće?
- Najteže pitanje. Hajde da ne računamo glumce koji mi se dopadaju pa sam subjektivna (u vas gledam Tome Kruze, Vigo i Roberte Redforde). Onda isključimo iz jednačine one preminule (pre svega mislim na Kjubrika i Bergmana)... Ostaje mi ova kombinacija „mojih ljudi“: Fon Trir, Bigelou i De Palma. Ako bi mogli da spojimo stolove pa da nas bude šestoro predložila bih da nam se pridruže i scenaristi Robert Tauni i Tejlor Šeridan.
Itinerer: dan počinjemo na Cetinju, tu se pojedu priganice i popije po loza ili četiri, zatim ručak negde podno Lovćena a večera bi sigurno bila sa doručkom, i to u nekom malom ribljem restoranu u Lastvi, Stolivu, Prčanju...
Kako zamišljate proces snimanja filma koji bi Kventin Tarantino režirao na Balkanu?
- Ja bih pomogla i sve bi bilo pod konac.
MUZIKA
Pjesma koja vas podsjeća na prijatelja, partnera ili člana porodice?
- The Arctic Monkeys, „505“. Podseća me na muža. „Užas je moja furka“ od Azre me podseća na oca, kao i „Još ne sviće rujna zora“ jer mi je to pevao kad sam bila dete. „Otkako te ne volim“ Arsena Dedića me podseća na majku.
Pjesma koju biste pustili da uz nju dočekate smak svijeta?
- Toto, „Africa“. Ili Spandau Ballet, „Gold“.
Pjesma koja je himna slobode/hedonizma?
- Phoenix, „Too Young“.
Jedna od najljepših pjesama sa imenom u nazivu?
- Terry Hall, „Forever J“.
Vaša pjesma za karaoke?
- New Order, „True Faith“.
Da morate da slušate samo jednog autora do kraja života, koga biste odabrali?
- New Order - Joy Division, u svim kombinacijama autora koji su delovali u ta dva benda.
Domaći autor kog svi obožavaju, a Vi ne možete da ga smislite i/li mislite da je precijenjen?
- Oliver Dragojević (nemojte ovo da kažete mojoj mami).
Smrt kog muzičara Vas je naročito pogodila?
- Granta Harta iz benda Husker Du.
Pjesma koja je toliko loša, da je nemoguće ne voljeti je?
- Triling sarajevskih asova: „Suada“, „Lipe cvatu“ i „Dirlija“. Ako izuzmemo ove numere, sva tri benda imaju odlične pesme i albume. Poseban pozdrav Saši Lošiću, ja sam ona koja je najglasnije vrištala i ispred prodavnice u Knezu i na YU rock misiji.
Poster koje muzičke zvijezde ste držali okačen na zidu u srednjoj školi?
- Uvek sam bila muzička „posvuduša“ ili da iskoristim eufemizam „imam eklektičan muzički ukus“. Na mom zidu su bili Aztec Camera, Dejvid Bouvi, The Style Council, Duran Duran, The Cult, Brus Springstin...
Hoće li nas Kit Ričards sve nadživjeti?
- Nadam se da mene neće.
TV
Serija idealna za kišni vikend?
- Ne propagiram da se vatra gasi benzinom tj. da tokom kišnog vikenda treba gledati nekakve tužne ili depresivne stvari. Zato predlažem tri vesele serije: „Love“, „Black Monday“ i „Ted Lasso“.
Serija koja vas podsjeća na djetinjstvo?
- „Otpisani“ i „Nepokoreni grad“.
Serija koja je zaslužila mnogo veću publiku?
- Druga sezona serije „True Detective“. I mini-serija „Red Riding“, pravo remek-delo.
Serija koju nikada nijeste završili?
- Nažalost, ne mogu da postignem i dogledam sve što je u ponudi, čak ni ono što i sama preporučim u AgitPopu. Nisam završila „Sweet Tooth“, „Mandalorian“, „Gangs of London“...
Serija koja je fantastična, ali ima užasan kraj/razradu?
- „Black Mirror“. Tu ima neverovatnih epizoda koje su najviši vrh moderne televizije, recimo „The National Anthem“ ili „San Junipero“, ali Čarli Bruker zna i da nas neprijatno iznenadi. Imam i nepopularno mišljenje i o poslednjoj epizodi jedne od najboljih serija u istoriji – „Mad Men“. Meni se takav završetak nije dopao.
Predmet koji ste poželjeli da imate poslije gledanja neke serije?
- Prvo da pomenem veliki ekran: „mercedes 450SL“ koji vozi Ričard Gir u filmu „American Gigolo“ (Pol Šrader, 1980), puška „marlin 336“ kojom barata Tom Kodi u filmu „Streets of Fire“, kuća u Kaliforniji u koju Maverik zakasni na prvi sastanak sa Čarli u „Top Gun“ (Toni Skot, 1986).
Sa televizije bih ukrala šarmantni cinizam Romana Roja iz serije „Succession“ i kaubojsku kadu u kojoj mamurluk leči najbolji ženski TV lik: Bet Daton iz serije „Yellowstone“. Roman i Bet su moji „TV dvojnici“.
Najdraži par iz serije?
- Keri i Saul iz „Homeland“, oni nisu ljubavni par ali su savršen tandem – njihov odnos podseća na onaj koji sam imala sa mentorom. Od onih romantičnih: Rej Velkoro i Ani Bezerides („True Detective“, S02). Agent Kuper i Odri Horn („Twin Peaks). Dilan i Keli („Beverly Hills“). Vil i Mekenzi („The Newsroom“). I neuništiva prijateljstva: Rejland i Bojd („Justified“), Džek Bauer i Kloi („24“).
Radno okruženje/tim/posao iz serije koje ste poželjeli za sebe?
- „Homeland“.
Za koga ste navijali – za Toma ili Džerija?
- Beba-miš Tafi. Njemu je Džeri ujko ili bratučed.
Imitacija života: Kamerom protiv rasizma
Holokaust na filmu
Recenzija serije "Porodica"
