Ego kroz Ekov eho

Kad sam bila mlađa, pisala sam knjige. Danas pišem kratke priče (pogledati rubriku "642"). Moj prvi roman "Kraljevstvo" objavljen je 2003. godine i prošao je relativno nezapaženo. I dalje smatram kako bi bilo zanimljivo da napravim reizdanje, što ću jednog dana možda i učiniti. Realizaciji ovog plana sam bila najbliža pre pet godina, kada sam imala više vremena... "Kraljevstvo" je dobilo ime po poslednjem poglavlju "Fukoovog klatna" Umberta Eka (Malkut, deseti sefirot na kabalističkom drvetu života), a sticajem gotovo paranormalnih okolnosti u vreme kad i moj roman, na skandinavskoj televiziji se pojavila serija Larsa Fon Trira, "Riget" (Kraljevstvo) o famoznoj ukletoj bolnici. 

Na povremene izlete u literaturu okuražio me je upravo Umberto Eko i "Klatno". Njegovo odobravanje "petparačke" umetnosti dalo je krila i nama koji nismo imali dovoljno talenta da postanemo Dona Tart ili Ulbek. Pisanje može da bude hobi ali i psiho-terapija za onog ko je autor. Može da bude i samo dobra zabava. Umbertu u čast, danas šerujem predgovor za još neobjavljeno drugo izdanje "Kraljevstva":

'Maybe only cheap fiction gives us the true measure of reality... Great Art makes fun of us as it comforts us, because it shows the world as the artists would like the world to be. The dime novel, however, pretends to joke, but then it shows us the world as it actually is - or at least the world as it will become..."

Beograd, novembar 2011.

Pre tačno osam godina, kada je ovaj roman ugledao svetlost jednog sivog novembarskog dana, imala sam osećaj da se svet na momenat zaustavio. Moji likovi, povezani gotovo nevidljivim nitima, konačno su mogli da se susretnu sa svojim čitaocima, da se upoznaju sa onima koji će sutra imati priliku da otkrivaju te porodične i ostale veze koje postoje između nosilaca radnje u pričama.

Ambicije su bile postavljene jako visoko. Pretencioznost takođe na nivou, baš kako i pristaje piscu koji tek korača ka publici.

Ukratko, osnova za roman je bila sprdnja sa kabalom na način na koji to radi Umberto Eko u romanu “Fukoovo klatno” (smejete se, sad se smejem i ja).

Okej, onda taj mali lokalni Eko, to svoje “Klatno za XXI vek” postavi u okvire najvažnijih datuma za noviju jugoslovensku istoriju, od Titove smrti, do 05. oktobra, uz dodatak pobede Zvezde u Bariju.

Dalje, uz Kabalu, Klatno, Datume i Političku poruku ubacujem i Žanrove. Svaka priča MORA da bude napisana, ili barem da joj je tema, nešto što je iz različitog žanra, da ne bude dosadno (kikoć, kikoć - ali kako pisac da zna koji mu žanr leži ako ne proba sve? :)

I na kraju: Likovi. Moraju da budu povezani. Ali ne tako da se razume da su povezani, nego da to bude toliko suptilno, da gotovo niko osim pisca i njenih najbližih ne shvati njihove veze.

Otud ovaj predgovor umesto prepravke teksta. Da ostanem verna sebi, kojoj je “Kraljevstvo” i dalje drago, i dalje jasno kao i onda kao kada sam ga pisala (verovatno zato što sam ga JA pisala), ipak ostalima nudim pojašnjenja rodbinskih odnosa u knjizi.

Ako vam izvinjenje nije dovoljno, da citiram Pekića, batalite knjigu. Jedan je njen deo, priču objavljenu u antologiji “Voices from a Faultline” pozitivno procenio Noam Čomski. Mislite da će mi vaš podsmeh biti gori od pohvale Noama Čavoškog? I do not think so.

1. Dečko i devojčica iz prvog poglavlja su isti dečko i devojčica iz osmog poglavlja
2. U drugom poglavlju se takođe pominje i “Đorđev i Lanin sin” – on će se ponovo pojaviti u četvrtom poglavlju
3. Nemanja Radović koji se pojavljuje u četvrtom poglavlju, “undercover” inspector DB je “Đorđev i Lanin sin”
4. Šef kuhinja Slobodana Miloševića, Vuk Stamenković, na početku trećeg poglavlja čita knjigu “Koreni” Dobrice Ćosića. On se tokom tog poglavlja čuje telefonom sa svojim sinom
5. Sin Vuka Stamenkovića je Vukan Stamenković, junak sedmog poglavlja. Na početku sedmog poglavlja bombardovan je “tajni zatvor na Kosmaju”, u kome, sa ostalim političkim zatvorenicima, gine Uroš, junak četvrtog poglavlja.
6. Majkl Fjuri iz petog poglavlja je ime mrtvog mladića iz kratke priče “Dablinci” Džejmsa Džojsa. Nije povezan ni sa kim, ali pominje ime Nikole Lukića, koji je komandir Vukana Stamenkovića u sedmom poglavlju.
7. “Novinar” Robert kome se gospodin Mejer ispoveda o svom dobitku na lutriji u Dejtonu je zapravo agent nerasformiranog militantnog krila IRA, i ubica Majkla Fjurija. O njemu svojim saradnicima iz MI5 piše britanski agent Edvard Bruk. MI5 pokušava da ga locira dok Robert u Dejtonu ponovo “izigrava novinara” da bi zavarao trag posle ubistva Fjurija, koje je bilo važno za IRA.
8. Lenard Mejer, američki pilot koga Vukan Stamenković spasava u sedmom poglavlju, je sin “gospodina Mejera” iz šestog poglavlja