(*) Naslov preuzet iz knjige "A History of New York" pisca Vašingtona Irvinga i smatra se najgorom prvom rečenicom u istoriji svetske literature (više o tome ovde)
Ovih dana sam razgovarala sa nekoliko informisanih i neostrašćenih ljudi u vezi sa političkom situacijom u Srbiji. Analizirali smo gde je koren ovoga što trenutno živimo kao i posledice današnje situacije na budućnost. Tim povodom osećam potrebu da neke od ideja podelim javno.
***
Prvo smo potražili uzroke trenutnog stanja i složili smo se da (osim samog Vučića) na vlasti nema mnogo bivših radikala, već su to mahom naprednjaci, ex-DSovci, ex G17+ i neke pseudo vanstranačke (nadstranačke) ličnosti. Ono što se momentalno politički žanje je posejala Demokratska stranka sa tri fatalna čina, poteza koje je donela približavajući se terminalnoj fazi svoje vladavine i kohabitacije. Ove aktivnosti su ugasile i nju samu, ali i ono što polit-patetičari na mrežama nazivaju "svetlom" u Srbiji. Prva je bila odluka o istorijskom pomirenju sa SPS i bila je nužna da bi DS ostao na vlasti. Jedna od rečenica iz ove odluke (donete krajem 2008. godine) je glasila: Naš politički sporazum ima za cilj očuvanje punog integriteta Srbije i njeno učlanjenje u Evropsku uniju. Kako je svakom dobronamernom građaninu tad bilo jasno, putinofilski SPS je iz ove rečenice forsirao samo priču o "očuvanju integriteta" dok su samo delovi DS bili zapravo za učlanjenje u EU. Dokaz za ovo su i kasniji potezi tadašnje DS vrhuške koja sada predvodi neke opozicione stranke. Grdno se varaju oni koji smatraju da je deklaracija o pomirenju bila samo lukrativan, promućurni politički potez – ona je bila i iskrena želja jedne anti-EU, proruske frakcije u DS, onih kojima je danas veličaju to što je Srbija članica Evroazijske unije. Nije na odmet podsetiti da su takvi namakli dovoljno novca tokom "prvobitne akumulacije demokratskog kapitala" (2000-2008) i jasno je da ih apsolutno ne interesuje šta će biti sa npr. narodom. Treba imati u vidu da 99% finansijskih malverzacija bilo koga iz vlasti ili bliskog vlasti nikad nije procesuirano, a setimo se trodcenijske besomučne krađe još od Zajma za Srbiju.
Juče je Harvi Vajnstin prisustvovao jednom događaju zatvorenog tipa u Njujorku i neke žene su ga napale i pljuvale. Naši su privredno-politički kriminalci najugledniji članovi ovog društva, što ne govori mnogo o njima, nego o društvu u celini.
***
U drugom činu sage je nastupilo nadgornjavanje DS-a sa tadašnjim radikalima u igrici "ko više voli Kosovo". U zimu 2011. napravljene su barikade na Jarinju, pucnji su ispaljeni, austrijski vojnici ranjeni a Merkel je stavila Tadića na svoju "crnu listu". Nisi mogao Nemca slučajnog prolaznika da dovedeš da govori na njegovoj predizbornoj konvenciji. Tadašnji vladajući establišment je pokušao da iz zonske lige nadigra Čikago bulse u meču "patriotizam, ognjišta, nejač". Bilo je to tužno za gledati. Imajmo u vidu - dok su Tadić i društvo glockali osobite vanilice po slavama, njihovi politički protivnici su godinama unazad bili briljantni na ovom terenu a neki uzimali i trofeje u vidu procesuranih i neprocesuiranih ratnih zločina. SRS je bio i ostao Majkl Džordan u mečevima "nedamokosovo" a upravo je ludačka doslednost koju su imali od 1990. bila ono što je politički fascinantno u ovoj ultra desničarskoj grupi umobolnika.
***
Neposredno pre toga udruženje "doktor Frankeštajn" pod okriljem noći i u ušuškanosti kabineta planira cepanje SRS na dve stranke. Nikolić i Vučić raskidaju sa svojim političkim ocem koji je tada u haškom kazamatu a na scenu stupa strani faktor koji upravo u njima vidi "četnike evropskog modela", ispravno procenjujući da je upravo to ono što može da zadovolji prosečnog srpskog birača, a zameni Tadića koji je već na onoj Angelinoj listi non grata. Nije bila neočekivana Nikolićeva pobeda, pogotovo imajući u vidu koje su se snage, savetnici i sve što je za pobedu potrebno, samo prešaltali sa vračarskih na zemunske adrese. I naravno, u to vreme su Naprednjaci delovali kao neviđene poštenjačine, a onaj narod na koji su svi zaboravili je jedva čekao da vidi leđa Demokratama i njihovim bahatim koalicionim partnerima. Kralo se i to se videlo, a to nikad nije dobro.
***
Shvatili smo kako smo došli dovde, ali šta sad? Bojkot ili ne, meni se čini da će narod ponovo da izabere Vučića. Ludo zvuči, posebno imajući u vidu koliko hejta je na Tviteru i u Beogradu, kad pogledamo šta sve lapaju braća, očevi, sestre i šuraci (pa su nam i Dina karticu svima uvalili, zaboga Burazengijo:). Plus nemogući prevoz, nakazni Trg, Beograd na vodi i ostale urbanističke grozote koje su nas zadesile u akciji "10% & slabovidi arhitekti svome gradu". Čemu toliki defetizam, Jelena? Pa obrni-okreni ljudi ne žive gore nego za vreme Tadića (ekonomija se razvija ne zahvaljući vlasti, već uprkos njoj) a mi smo suviše siromašni pa svako minijaturno povećanje deluje ohoho jupi. Na kraju, zapitajmo se koja je zapravo suštinska razlika između Vučića, Đilasa i Tadića? Tadić i Đilas su lepši, uglađeniji, njihovi timovi su bili obrazovani, sa VISOKIH STRANIH ŠKOLA i sav taj džez…Njihov je bio BusPlus, njena je Dina…Ali prst na čelo - da li recimo Srbi i poneki građani Srbije žele da ih vodi neki fićfirić u dobrom odelu i njegova ekipa iz Cvetića? Iskreno mislim da ne. Jer glasa se po tome što ti je blisko, što ti je domaćinski…Tako je dobio Tramp, Hilari je bila suviše "odrođena" za ukus država koje su swing. Gvint je samo u tome što su Klinton i Tramp zaista različiti, a između današnjeg SNS i ondašnjeg DS je ključ u pakovanju. To što je takvo pakovanje ružnije MENI ili recimo, TEBI moj viruelni prijatelju sa Tvitera, pa znaš - ni to nema veze. Svi ti Bate Gašići, priučeni vodoinstalateri sa sajlom, polupismeni gradonačelnici, nasilnici, to se traži. Marićeve emisije, reality, smećarski tabloidi - to je pravi nivo i mera tog fantaziranog Srpstva. Jer da nije, dogodilo bi se nešto. A ne događa se ništa.
Da ne grešim dušu, postoje u nacionalističkom kolažu uz razne Jutke i ovi neki flambojantni monarhisti koji se lepo oblače, uglađeni fašisti, ljubitelji Ljotića i Draže iz perspektive lažne idile međuratne Srbije, ali to je frindž i nebitno za opštu sliku. Zapravo su oni pravi hardkor Šešelji sa polucilindrima - likovi koji nisu prezirali Miloševića zbog ratova, nego što ih nije dovoljno dobro vodio, oni koji su policiji pomamljeno urlikali "Idite na Kosovo". Njima su Sloba i Arkan bili populisti, oni su voleli Bokana i Legiju jer je ovaj završio FDU a Milorad je pohađao muzičku školu. Mantra ovih eau du tamjan sektaša nije da su se "Srbi uvek samo branili" već naprotiv – Srbi su arijevski narod koji silom treba da vlada Zapadnim Srbima (Hrvati), Milogorcima (Srbi iz Crne Gore), Srbima koji su uzeli Islam (Bošnjaci), južnijim Srbima (Makedonci) i naravno divljim Arnautima aka Šiftarima.
***
Ako govorimo o opoziciji i vlasti danas, i tu nalazimo neku paralelu…Pa dovoljno je da se setimo kako nam se vodeća opoziciona partija od silne muke naziva Dvermaht, dok se specijalno a neformalno odeljenje državne bezbednosti od još veće muke naziva Nacijatan.Nije mi baš jasno šta se tačno događa kad ta i takva opozicija stigne na vlast?
***
Šta da radimo sad? Moj predlog je da čekamo. EU i SAD ovde neće intervenisati politički, jer dok srpska vlast ne inspiriše svoje građane da idu okolo i da se makljaju sa susedima, njih živo zabole za to što je stanje medija kao u Severnoj Koreji. Tokom devedesetih je krvava lestvica spuštena toliko nisko da sve što nisu masakri i genocidi, to u Briselu i Vašingtonu odzvanja kao Mocart. SNS je svet za sebe u kome svako igra ulogu koja mu je dodeljena, a za koju je lepo nagrađen medijskim aplauzom i apanažom. Ovo je precizna mašina koja ima svoje leve i desne intelektualce, prgave umetnike, nevladine organizacije, svoje gejeve i Prajd, a i nacionalne manjine i crkvenjake – za nekoga sve, za svakog ponešto. Vučić je danas levo, sutra desno, danas sa Putinom, sutra fanfare u Berlinu… Naravoučenije: if you cannot define it, you cannot fight it.
***
Ne postoji ideologija niti u jednoj srpskoj vlasti, samo želja za opstankom. To je neprekidna metamorfoza, prilagođavanje ili mimikrija - upravo ono što karakteriše sve režime od Titove smrti naovamo. Neki prevejani pojavu nazivaju Služba ili DB ili Apisova ruka, dok mi filmski kritičari možemo da kažemo Predator, Stvor ili Tuđin. Neuništivo je i uvek imamo puno nastavaka, a nikad se ne zna da li je stvarno kraj franšize.
Agitpop 77: Koje serije da gledam?
Agitpop 72: Ubistvo Šeron Tejt
MondoPop 37: Aca Radivojević - Crna lista
