Piše: Grupa autora, dopisništvo Agitpop za zemlje Zapadnog Balkana. I šire.
Jun je tradicionalno #pridemonth a zbog covida su i dalje ulične proslave u mnogim mestima širom sveta svedene na minimum. Agitpop dopisništvo predlaže šta da se radi “u svoja četiri zida”...
ŠTA GLEDATI
Deset filmova novije produkcije
AND THEN WE DANCED (Levan Akin, 2019)
Jedan od najjlepših LGBT filmova u XXI veku priča je o romansi između dva igrača u Nacionalnom gruzijskom plesnom ansamblu. Baš kao i većina ex SSSR zemalja, i Gruzija ima surov odnos prema LGBT osobama koji se tokom produkcije ovog filma višestruko potvrdio. Ekipi filma je bilo zabranjeno da snima na određenim lokacijama, reditelj je imao izazov da nađe koreografa za film jer gotovo niko nije želeo da bude potpisan kao autor, a premijeru filma i par održanih projekcija obezbeđivale su jake policijske snage. Za neka mesta na planeti ziasta nema spasa, a za autore koji dolaze iz tih mesta ostaje samo ogromno poštovanje i divljenje. Levan Akin, Šveđanin gruzijskog porekla, genije je koji je napravio svojevrstan omaž svojim gruzijskim korenima, spojivši nespojivo. Između proba tradicionalnog gruzijskog plesa, romansa između dva plesača se u jednom trenutku rasplamsa uz "Honey", jednu od najlepših pesama još jedne gej ikone, švedske pop zvezde Robyn. Scena za premotavanje i obožavanje.
GOD'S OWN COUNTRY (Francis Lee, 2017)
Evropski odgovor na Brokeback Mountain priča je o romansi između engleskog pastira i rumunskog migranta koji dolazi u malo mesto da radi na farmi. Zatvorenost i strah od sopstvene seksualnosti u maloj, seoskoj sredini ovde su dovedeni do maksimuma pa eksplicitne scene između pastira i migranta predstavljaju vrhunac osloboađanja u slavu drugačijeg. Josh O'Connor (Princ Čarls u seriji "Kruna") je apsolutni superstar ove dvosatne drame koja se u klimaksu završava epskim songom "The Days" Patricka Wolfa, inače jedinom muzikom u filmu.
WELCOME TO CHECHNYA (David France, 2020)
Ljubav je ljudsko pravo? Tako bi moralo da bude ali ovaj kapitalni dokumentarac koji govori o životu gej osoba u Groznom i ostalim delovima Čečenije jedan je od najsurovijih podsetnika na vrednost slobode u našim žvotima. Svakog juna pride događaji širom sveta slave borbu za prava LGBT osoba, koja je počela, odavno, možda kod Stonewalla u Greenwich village, možda i pre, i čini se da nikada neće prestati. "Dobrodošli u Čečeniju" je i univerzalna priča o borbi koja traje za svaki ljudski život u svakom represivnom društvu na planeti. Jedan od najvažnijih filmova nove generacije snimljen je potpuno tajno a neki kadrovi su toliko strašni i nepojmljivi pa sloboda u kojoj kao gledaoci živimo ima mnogo veću cenu nego pre.
SUMMER OF ‘85 (Francois Ozon, 2020)
Jeden od najvažnijih savremenih francuskih reditelja, doktor za seksualnost na filmu, posle izvrsnog "By the Grace of God" koji bi jednako mogao da se nađe na ovoj listi, režira tragičnu priču o prvoj tinejdžerskoj ljubavi. Snimljen na delu francuske obale koji je najbliži Engleskoj, Ozonov film je podsetnik na odrastanje i na prve gej ljubavi koje se nikada ne zaboravljaju. Felix Lefebvre i Benjamin Voisin su glumačke zvezde u usponu koje nas kroz likove Alexisa i Davida podsećaju na to kakvi smo i sami bili kao adolescenti - na sve tinejdžerske strahove, želje, nadanja, prve poljupce i otkrivanje seksualnosti.
MATTHIAS AND MAXIME (Xavier Dolan, 2019)
Nekadašnji enfant terrible kanadskog filma izrastao je u neformalnog vođu gej hipsterskog kulta. Jedni ga obožavaju jednostavno jer je dobar frajer, drugima je njegova estetika toliko bliska da prosto prate sve što radi i unapred od toga na društvenim mrežama prave buzz koji se ne smiruje dok i poslednja gej drugarica ne pogleda njegovu režiju. "Matthias and Maxime" neobična je priča o prijateljtsvu dva momka koji odrastaju okruženi potpuno suprotnim društvenim okolnostima, Dolanov prepoznatljiv umetnički tvist ono je što nas do kraja filma drži u neizvesnosti, pa čak i kada se film završi i dalje smo sluđeni da li nam je Matthias više kul od Maxima, i obratno.
120 BPM (Robin Campillo, 2017)
Za tretman AIDS-a na filmu dugo su bili zaduženi samo amerlčki autori. Iz nepoznatog razloga ova tema je dosta retko obrađivana u evropskom kontekstu. Skoro smo gledali izvrstan serijal "Its a sin" koji epidemiju aidsa osamdesetih tretira u engleskim okvirima, dok francuski film "120 BPM" obrađuje početak devedesetih u Parizu i borbu aktivista da priča o epidemiji prodre u mejnstrim medije i dobije pažnju političara. Režiser Robin Campillo je i sam devedesetih bio deo te urbane gerile koja se borila za vidljivost bolesnih, pa je njegov film oda svim prijateljima i ljubavnicima koji su izgubili bitku tokom epidemije.
RIALTO (Peter Mackie Burns, 2019)
Iako ima nedostataka, "Rialto" ima nešto posebno jer se fokusira na običnog porodičnog čoveka iz radničke klase kome slučajni susret u toaletu tržnog centra potpuno promeni život. Film je omaž svim muškarcima koji su u mladosti potisnuli svoju seksualnost, poznatim i manje znanim, jednostavnim ljudima koji nedeljom na porodičnom ručku uz ženu i decu glume sreću, a onda ponedeljkom popodne u najjeftinijem hotelu pokušavaju da isprave tu svoju imitaciju života sa mladim žigolima. U "Rialtu" nije sve u seksu, posebno kad se pod stare dane glavni lik zaljubi u mladog ljubavnika.
FUTUR DREI (Faraz Shariat, 2020)
Biti migrant je dovoljno strašna sudbina ali biti gej migrant iz islamskog sveta je možda i najveći savremeni izazov za preživljavanje. O subdinama LGBT ljudi u zemljama koje praktikuju islam svakodnevno se piše, priče su toliko strašne, posebno kada o sudbinama i životima mladih gej ljudi odlučuju porodice. "Futur drei" je priča o romansi u izbegličkom centru između dva Iranca, jednog mlađeg, flambojantog rođenog u Nemačkoj i jednog starijeg, konnzervativnog koji dolaskom u Nemačku pokušava da izgradi nov život.
MARIO (Marcel Gisler, 2018)
Istorija nas je naučila da gej sportisti čitave karijere provedu skrivajući svoju homoseksualnost daleko od porodica, trenera, saigrača i fanova. Izuzetak su recimo teniserke, ali u svetu fudbala, u kome se kreću dva glavna lika iz filma "Mario", coming out je gotovo nemoguća misija. Zato je i ovaj švajcarski film zanimljiv jer je gej tematika u sportu, posebno fudbalu, dosta retko predstavljena na filmu. Film nam naravno potvrdi da gej fudbaleri postoje ali nas i podseti na stravičnu izolaciju i osećaj srama kojima su izloženi sportisti koji i pomisle da se autuju.
UNA MUJER FANTASTICA (Sebastian Lelio, 2017)
Trans reprezentacija pravi velike korake u novijoj produkciji serija, filmova i TV programa. Iako ih sramno zaobilaze nominacije za najvažnije televizijske i filmske nagrade, njihova vidljivost je sveprisutna: od ekipe serije "Pose", preko trans superstara Hunter Schafer koja je poništila sve u seriji "Euphoria" pa do Gotmika u poslednjoj sezoni "Drag Race". Čileanski film "A Fantastic Woman" je priča o Marini, trans ženi koja nakon smrti dečka prolazi kroz sistem ignorancije i osuda na raznim nivoima pokušavajući da dokaže svoju nevinost. Ipak njena energija je toliko jaka i pozitivna da na kraju filma jednostavno aplaudirate i vičete bravo. Daniela Vega je napravila ulogu za Oskara za koji nije ni bila nominovana, ali jeste film u kategoriji za najbolji strani film gde je i pobedio u opakoj kombinaciji sa ruskim "Loveless" i švedskim "The Square".
Bonus: dva esencijalna naslova iz istorije filma
THE WIZARD OF OZ (Victor Fleming, 1939)
Pre najgoreg rata u istoriji dobili smo jedan od najvažnijih kvir filmova sa jednom od najvećih gej ikona u glavnoj ulozi, Judy Garland
(Dorothy) kojoj status obožavane nije bio dovoljan pa je svetu podarila ćerku Lisu Minelli i tako gej ikonopoklonstvo prenela sa kolena na koleno. "Čarobnjak iz Oza", filmska bajka koja bi danas mogla da bude izvrsna i poučna lutkarska predstava za decu, stazom popločanom žutim ciglama nas vodi u klasičnu priču o borbi dobra i zla, iza koje su nepregledni slojevi priča o identitetu, outovanju i odrastanju drugačijih u svetu konvencionalnih i surovih podela na plavo i roze. A must watch za svakog uplašenog “frienda of Dorothy” koji odrasta u malom mestu i nema kome da poveri svoju tajnu iz ormana.
TACONES LEJANOS (Pedro Almodovar, 1991)
Trideset godina je od premijere "Visokih potpetica" ("Tacones Lejanos"), filma koji je mnogima obeležio formativne godine i opredelio ih za ceo život. U neverovatnoj kemp riznici Pedra Almodovara, "Visoke potpetice", melodrama neverovatnih zapleta i obrta, nešto su najbolje od drag kulture na filmskom platnu. Danas je lipsink inspirisan "Drag Rejsom", franšizom Ru Paula, glavno oruđe Tik Toka. Na početku devedesetih, iza Gvozdene zavese, sa maminom četkom za kosu koja imitira mikrofon, desetine tinejdžera su ispred ogledala u svojim sobama lipsinkovale uz "Un Ano de Amor", ultimativnu bezvremensku Almodovarovu himnu. "Visoke potpetice", taj drag race našeg detinjstva koji još uvek neko čuva na pohabanom VHS-u, Pedrov je omaž Imitaciji života Daglasa Sirka.
ŠTA ČITATI
Tri knjige za ručni prtljag
My Cat Yugoslavia, Pajtim Statovci
Pajtim Statovci je rođen na Kosovu ali je 1992. sa porodicom emigrirao u Finsku. Njegov prvi roman "My Cat Yugoslavia" prati Bekima, gej studenta koji se oseća usamljeno i neshvaćeno, ali koji radost pronalazi u neobičnim stvarima: kućni ljubimac mu je najpre zmija, a onda i mačka. Pajtim paralelno piše dve priče: jednu o Bekimovom životu u Finskoj, njegovim strahovima i podsmehu kome je izložen kao imigrant i drugu o majci Emini koja je odrasla u konzervativnoj porodici u selu pored Prištine i koja odlazi u dogovoreni brak. Knjiga je prepuna referenci iz popularne kulture, Bekim je izuzetno duhovit, a Eminina priča pomalo u srce dira. A must read.
Love notes to men who don’t read, North Morgan
Sredinom dvehiljaditih North Morgan, Grk koji je kao tinejdžer otišao da živi u Englesku, pisao je blog "London Preepy" o svakodnevnici jednog gej momka u Londonu. Imao je pratioce koji su se merili milionima pa su o njemu pisali Dazed and Confused i Attutude, "Love notes to men who don’t read" je njegov treći i najbolji roman do sada, a u njemu pratimo sudbine mišićavih momaka sa dejting aplikacija koji opsednuti teretanom, seksom i drogom srećno zaista žive samo na fotografijama na aplikacijama i društvenim mrežama.
A little life, Hanya Yanagihara
Urednica The New York Style Magazine napisala je samo dva romana (treći izlazi 2022), ali je "A little life", neverovatna priča o četiri prijatelja u Njujorku na čak osamsto strana lansirala među najznačajnije savremene autore. "A little life" je toliko omađijao čitaoce da postoji poseban instagram profil koji je posvećen fanovima koji se slikaju ispred svih lokaliteta pomenutih u knjizi. Jude, Malcolm, JB i Willem junaci su ove antologijske knjige u kojima se čitalac nekoliko puta vraća već pročitanim poglavljima a kako ide ka epilogu polako postaje nesrećan jer mora da se oprosti sa likovima. Remek delo.
Bonus: newsletter magazine Monocle
Najbolja besplatna stvar stiže svakog dana tačno u sedam ujutru na email. Tyler Brule, bog među bogovima, koji je prvo izmislio magazin Wallpaper a onda i celu franšizu Monocle koja danas obuhvata izdavaštvo, radio i televizijsku produkciju, osmislio je Monoclov newsletter u kome ima baš svega. Od toga kako se pravi Pavlova, preko Brazilca koji analizira ne-engleske top liste po svetu, do intervjua sa najznačajnijim ljudima iz korporativnog ali i sveta kulture. Newsletter nikad nema selebritije ali zato ima gomilu pametnih kratkih priča koje se čitaju uz prvu kafu pred posao. Bonus su subota i nedelja kada Tyler Brule i Andrew Tuck, urednici pišu svoje kolumne. Oba su naravno ponosni i često u kolumnama pišu o svojim partnerima i životima koje vode jedan u Cirihu, drugi u Londonu.
ŠTA SLUŠATI
Talk Art, podcast
Glumac Russell Tovey i galerista Robert Diament domaćini su jednog od najboljih umetničkih podcasta u kome se smenjuju zvezde poput Tracey Emin, Eltona Johna, Gilberta and Georgea, Grahama Nortona, Laurie Anderson, Edwarda Enninfula i mnogih drugih koji pričaju o svemu: od umetnika koji ih inspirišu, preko umetničkih dela koje poseduju pa sve do umetničkih dela koja bi ukrali da mogu ;)
The Catch and Kill, podcast
Ronan Farrow je srušio Harveya Weinsteina a svoju reportažu iz Njujorkera za koju je dobio Pulicera pretočio je u knjigu i podcast. HBO max 12. jula izlazi sa istoimenim dokumentarcem iz šest delova.