Epska melodrama Dejvida O. Selznika po Pulicerom ovenčanom romanu Margaret Mičel je po svim merilima bila kinematografska revolucija. Par meseci posle premijere „Prohujalo sa vihorom“ (PSV) postaje dobitnik najvećeg broja Oskara (osam regularnih i dva počasna), tu je prvi Oskar za nekoga ko je afroameričkog porekla (Hati Mekdenijel). Kada se uračuna inflacija ovo je film koji je najviše inkasirao u istoriji kinematografije, po Ginisovoj knjizi rekorda ukupna zarada je 3.7 milijardi dolara. „Prohujalo“ je i prvo ostvarenje u koloru koje je dobilo Oskara, a još jedan rekord je i trajanje od 234 minuta, u pitanju foto-finiš sa Linovim „Lorensom od Arabije“. Scenarista Sidni Hauard je svog Oskara dobio posthumno i ovo se dogodilo prvi put. Bio je dramaturg superstar, ugledni harvardski đak i ljubimac publike na Brodveju. Trivija - Prvi svetski rat je proveo i na Balkanu…Preminuo je bizarno, u 48. godini kad ga je smrvio njegov traktor koji nije bio pravilno isključen. Zvezda "Vihora" Vivijen Li i njen suprug Lorens Olivije su 1957. godine došli u Beograd i u Narodnom pozorištu igrali Šekspirovog „Tita Andronika“ i Laviniju pred Titom Maršalom i Jovankom…
I ŠTA HOĆETE OD OVIH DIVNIH TALENTOVANIH LJUDI? ZAŠTO NE MOŽEMO DA IMAMO LEPE STVARI!?
Stručna i nestručna javnost je burno reagovala na odluku da se privremeno ukine mogućnosti striminga „Prohujalo sa vihorom“ na platformi HBOMax. Estetika američkog Juga i ideja o mitskom mestu su duboko imprintovane i u svest onih koji u Americi ne žive, niti su tamo ikad boravili. Nije jasno da li je svi kapiraju - HBOMax se gleda samo u određenim delovima planete a film može da se kupi ili pogleda on-demand bilo gde, potpuno nezavisno od Home Box Office. Iako su ovo dosta racionalne stvari, uzbuđenje i nemir povodom ovog događaja su se prelili i na medije u Evropi ali i regionu.
Amalgam tipičnih komentara na cenzuru koja to nije ide otprilike ovako: „Sve je počelo tako što eto imaju taj pokret Black Lives Matter pa je onda onaj scenarista „12 years a slave“ napisao kolumnu kako „Prohujalo“ treba da se kanseluje i brže bolje levičari ne bi li se dodvorili skidaju TAKVO UMETNIČKO DELO sa HBOMax koji inače ne mogu gledam…Ali brate stvar je principa hoće li sad tako možda sa svim filmovima ili samo onima koji ne odgovaraju ludoj Antifa ekipi, to su sve lezbejke ja nemam ništa protiv i ima onaj voditelj crnac meni je super ali dokle bre više, šta nam rade…“
I druga strana političkog spektra se oglasila. Na Kalemegdanu je osvanula zastava podrške Džordžu Flojdu, a mnogi se upiremo da objasnimo da se lokalni rasizam zapravo meri drugim metrom, time kako se odnosimo prema Romima i svima koji su drugačije boje kože, vere i nacije.
Hajdemo sad malo u rikverc, da shvatimo izvorište gneva crnih Amerikanaca prema voljenom epu. Na fotografiji su protesti sa jednog od premijernih prikazivanja „Prohujalo sa vihorom“.
Par godina ranije je Volter Vajt, tada predsednik NAACP, zamolio reditelja Selznika, koji je u to vreme pakovao scenario, da angažuje Afroamerikance kao savetnike za pitanja koja se tiču nepovoljnog prikazivanja crnaca u knjizi. Dejvid O. Selznik ovo nije učinio, istini za volju njegova dva bela konsultanta su ipak izbacili pozitivne reference na KKK. Ne treba zaboraviti ni ključni razlog zbog kojeg su neka udruženja crnaca pozvala na bojkot filma, a to je romantizovanje Građanskog rata i „izgubljenog Raja“ na Jugu, sve što je za američke crnce značilo ropstvo, nekad ubistvo a svakako neprekidno maltretiranje. (Ovaj faktor se ne pominje previše u ovdašnjem promišljanju „slučaja Vihor“, jer se jednostavno nedovoljno zna o događanjima iz te epohe i tog dela sveta).
U svojim memoarima Malkom X piše o transferu neprijatnosti koju je doživeo dok je kao dete gledao „PSV“. Film mu je izgledao kao slavljenje svega što je vekovima ugnjetavalo njegov narod, a crni likovi koji su kao simpatični su prikazivali crnce kao poludebile koji uživaju da budu slugeranje svojim belim gazdama.
Prvi je Spajk Li iskoristio filmski jezik da nastavi Malkomov asocijativni niz. Kako sam kaže „Gone with a wind“ ga je duboko uzrujao kad je bio osnovac u Bronksu i on ga stavlja ga rame uz rame sa zlokobnim „Rađanjem nacije“ DW Grifita. Li je u svom remek delu „BlackKklansman“ maestralno zašao na postmoderno polje – odlučio je da prvi minut njegovog filma zapravo bude scena iz drugog filma, i to ne bilo kog! Na početku „Klansmena“ vidimo Skarlet kako traži Ešlija među ranjenicima, kamera je zatim na zastavi Konfederacije a elipsa (protok vremena) je kroz promenu boje zastave. Tu stižemo u 1964. gde nas ispred barjaka čeka Alek Boldvin koji vežba rasističke i antisemitske floskule za neki miting Klanovaca. Nije slučajno što je za ovaj kameo savremenijeg suprematiste odabran glumac koji tumači Trampa u Saturday Night Live…Sve je deo crvene zavere!
Da li drugačije vreme i drugačije vrednosti treba da imaju pojašnjenje za one koji tek sada ulaze u tu temu? Da li se činom koji HBOmax namerava da sprovede (dvominutna naracija pred film) narušava išta što vredi u delu? Može li razumevanjem prošlosti da se koriguje budućnost?
Ovo su pitanja koja kolumnisti postavljaju poslednjih desetak dana. Svoje mišljenje sam iznela za portal Nova a ovde ću preneti i integralna pitanja i odgovore. Za one koji žele nešto više tu je i tekst koji se bavi rasizmom u istoriji filma i preporučuje najznačajnija dela na ovu temu.
*
- Da li smatrate da je takav potez opravdan? Navodno je izazvan kolumnom scenariste filma "12 godina ropstva" koji je rekao da taj film glorifikuje posleratni Jug i ignoriše užase ropstva".
Počeću od podataka koji su tačni, imajući u vidu da su u opštoj histeriji koja je nastala posle poteza HBOMax počeli šumovi koji nisu potpuna istina. Prvo – „Prohujalo sa vihorom“ nije cenzurisan (kako to predstavljaju konzervativni mediji). Kompanija koja je u privatnom vlasništvu je odlučila da film star osam decenija PRIVREMENO skine sa svog striming servisa. U obrazloženju se navodi da će oni prilagoditi film gledaocima, tako što će na samom početku u par minuta da objasne istorijski kontekst literarnog predloška Margaret Mičel, rat između Severa i Juga kao i romantizaciju robovlasničkog sistema koji odlikuje ovo delo. Ovakva praksa nije nova – Dizni+ je iz crtanog filma „Fantazija“ izbacivao delove koji su rasistički, ali se na njihovom servisu nudi i integralna verzija sa pojašnjenjem. Warner je sličnu stvar uradio za BlueRay verzije crtaća „Tom i Džeri“ iz četrdesetih godina prošlog veka. Polemika o „Prohujalo“ nije od juče, ali je fokusu javnosti od kako su počeli protesti zbog svirepog ubistva Džordža Flojda. Tekst koji je reditelj Džon Ridli napisao za LA Times je svakako doprineo ovom tretmanu Selznikovog klasika, mada se treba podsetiti kako počinje i BlackKlansman Spajka Lija - upravo insertom iz „Prohujalo sa vihorom“. Ipak, film će se vrlo brzo vratiti na HBOMax platformu uz pomenuto pojašnjenje koje mu neće škoditi, naprotiv.
- Ako se povedemo za tim kriterijumom da neki film ima problematičan odnos prema crncima ili, kad smo već kod toga, šovinistički/homofobičan pogled na svet, da li je rešenje da sve te naslove izbacimo iz istorije kinematografije ili ih treba sagledavati u kontekstu u kom su nastali, uvažavajući kvalitet i test vremena koji su do sada prošli?
Ovaj film nije slavljenje Klu Klus Klana kao „Rađanje jedne nacije“ Dejvida Grifita, niti je oda estetici nacizma kakvi su filmovi Leni Rifenštal. Ipak, u tom normatizovanju vreba opasnost pa i razumem zahtev nekih umetnika i javnosti da mu se pridoda uvodno pojašnjenje. Osam Oskara, najbolji glumci, kultne replike – sve to stavlja u drugi plan zastavu Juga koja nama ne znači mnogo, ali je za američke crnce simbol opresije i robovanja. Naša perspektiva je drugačija, ali kako neko reče „privilegija se ne očituje u onome kroz šta si prošao, nego kroz ono što nisi morao da doživiš“. Ako jedna vekovima ugnjetavana manjina smatra da joj smeta taj i takav prikaz njihovih života, ko smo mi koji toj manjini ne pripadamo da kažemo drugačije? Ko smo mi koji nismo crni ljudi u Americi da NJIMA kažemo „Hej, to vama ne smeta!“ Ni Grifit, ni Rifenštal ni Selznik neće biti „izbačeni“ iz kinematografije, samo treba imati u vidu proces progresa i posmatrati ih iz svakog ugla.
- Šta je Vama značio "Prohujalo s vihorom" u životu (detinjstvu, mladosti)? Kakav ste odnos imali prema Skarlet O'Hari? Koliko je, prema Vašem mišljenju, taj film važan (ili ne) za istoriju filma i pop kulture i zbog čega?
Prvi put sam pogledala „Prohujalo sa vihorom“ kao dete, a pad sa konja i pogibija Boni Blu Batler mi je jedno od traumatičnijih kinematografskih iskustava. Bio mi je blizak lik razmažene Skarlet jer sam i sama bila razmažena i živela u domaćinstvu gde smo imali poslugu, spremačice i kuvarice. Kad je počeo rat u Jugoslaviji i moja porodica je prošla slično kao oni na Tari – nismo „jeli korijenje“ i nismo šili haljine od zavesa ali se osetilo šta znači „dabogda imao pa nemao“. Ipak, mi smo za razliku od crnaca u Americi ili Roma u Srbiji i tada živeli u svetu apsolutne privilegije. Odnos između Skarlet i njene crne sluškinje Mami sam kao dete percipirala kao pozitivan. Ipak glumica koja tumači Mami Hati Mekdenijel (prva crna glumica u istoriji koja je dobila Oskara) je tokom ceremonije u februaru 1940. godine je morala da sedi u drugom delu sale, odvojena od svojih belih kolega. O ovom događaju se govori i u seriji „Holivud“ Rajana Mafija.
Naredne nedelje u mojoj filmskoj emisiji na portalu AgitPop.me će biti više reči o rasizmu na filmu, kao i o filmovima i serijama koje će vam pomoći da bolje sagledate ovaj veliki ali rešiv društveni problem. Jer „sutra je novi dan“ ali on treba da bude bolji za sve, ne samo za Skarlet.
Najbolji filmovi 2018: Infiltrate hate.
Imitacija života: Kamerom protiv rasizma
Agitpop 88: #blackAF
