I sada, kad su se svi iživeli i ispoljili vreme je da i ja isplasiram svoju listu najboljih, najzanimljivijih i najduhovitijih ostvarenja sedme umetnosti.
Zašto objavljujem spisak posle svih? Jednostavno, neke od favorita nisam uspela da vidim na vreme, a postojao je dobar vajb da će očigledni zicer uleteti na sam vrh liste (što se naravno dogodilo). Mogu samo da pretpostavim da “La La Land” i ne bi bio na popisu, dok je “Manchester By The Sea” i dalje u limbu, sve zavisi sa koliko patetike će se razviti ova priča o odnosu tinejdžera i strike. Sve preko 42.7% patetike će automatski isključiti ovog festivalskog ljubimca sa moje liste WOW-NAJ. Gledala sam “Arrival” ali i pored najbolje volje #nemogu.
Bez daljeg davljenja:
1. Nocturnal Animals – Po mojim parametrima koji su neobjašnjivi jer se sastoje od niza subjektivnih faktora, N.A. je The Movie 2016.
Ovaj film je sve i ništa mu ne nedostaje. Tom Ford je polimat, čast nam je što živimo u njegovom vremenu. Ejmi Adams je seksi i lepa, Džilenhol tradicionalno potcenjen, kadrovi epski, gluma matematički emo, art direkcija perfektna, negativac da ga ne sanjaš noću a tu je i NAJVEĆI BOG HOLIVUDA, Majkl Šenon. Sve. Sve. Sve.
2. Hell or High Water – Možda i bolji od "Nocturnal Animals", ali mu nedostaje X factor, to nešto "linčovsko", to petosmisleno čime obiluju "Životinje". Treba istaći da je scenario napisao Taylor Sheridan, koji nam se dokazao u bogovskom "Sicario". Džef Bridžis ponovo jebe kevu i treba da dobije sve nagrade. Film za merak.
1. War Dogs – U nekonvencionalnom obrtu, posle mesta broj dva, ponoviću mesto broj jedan. U pitanju je ponovo najbolji film ove godine. Film za uživanje, film za koji se i navija, film koji se i voli. “Čiča Jevrem” u izvođenju maestralnog Džone Hila je najupečatljiviji lik ove godine, a velika je čast i obaveza i to što me je Ephraim Diveroli zapratio na Tviteru kad sam ja mahnito počela da ga stalkujem po društvenim mrežama. Sličan se sličnom raduje…Naturiću vam i očigledno, već pola godine se služim one-linerima koje Džona (Ephraim, deda Jevrem) vešto plasira. Todd Philips (reditelj) je na svu genijalštinu ovog dela uspeo da nam ponudi i poslednju scenu u kojoj je Bredli Kuper (inače nesnosno stvorenje) postao prihvatljiv. A tu je i upokojeni Leonard Cohen.
Ako nešto nije jasno u vezi sa W.D. ultimativnu “misaonu” kritiku napisala je Ann Marlowe za “Tablet”, a počinje citatom Kim Gordon: “People pay money to see others believe in themselves”.
3. De Palma / Weiner/ Oasis: Supersonic – Na trećem mestu su tri top dokumentarca, rukom brana, jer jako volim dokumentarce i vrlo sam razmažena kad je ovaj žanr u pitanju. Ako vam je do edukacije, bacite se na De Palmu, ako vam je do naslađivanja nad ludom sudbinom moćnih i bogatih, nema veće sreće od Weinera. Nostalgični ste i treba vam nešto da vas dodatno rastoči: Cool Britania is back, barem na platnu. Naravno, tu je i identifikacija, i citat iz filma koji kao da je izvučen iz mog privatnog života i odnosa sa starmajkom: "Noel has a lot of buttons, Liam has a lot of fingers; it's that simple". Na kraju brit-pop balade, videla sam Noela letos naživo i neviđeno je kjut...Samo je jedan anglosaksonski "Đurđevdan" i zove se "Wonderwall".
4. Hunt for the Wilderpeople – Prase, bucmasto etno dete, namćorasti Sem Nil, novozelandska nedođija, malo road trip, malo film o odrastanju. Ovo je moglo da se otplete na najgori ali i na najbolji mogući način. Na sreću, sve je ispalo baš kako treba. To nije Kusturica u šumi ili slični paćenički izdrci, to je režirao čovek koji sada radi novog “Thora”.
5. Popstar: Never Stop Never Stopping – Pored pomenutog Majkla Šenona koji je moj muž u nekom paralelnom životu, moj drugi najsimpatičniji muž iz bajke je svakako Endi Samberg koga religiozno pratim (i nadzirem) u vrhunskom sitkomu “Brooklyn Nine Nine”. Endi ide sigurnim koracima ka Saši Baronu Koenu i “Popstar” je predivan filmčić. Endi, volim te zbog svega a pogoto što samo ti možeš tako nežno, falsetno, kao Džiboni da otpevaš stihove "She wanted me to fuck her harder than the US Government fucked Bin Laden"
6. Dirty Grandpa – Tužno je kako napor Zaka Efrona i Roberta De Nira nije prepoznat kao komedija godine. Sve u ovom delu je toliko politički nekorektno da čak i povremeni izleti u lošu glumu i predvidivost ne mogu da zaprljaju ovaj dijamant brutalnosti. Ako vam nije smešno, onda ništa.
7. The Invitation – Ambiciozno, kamerno, art. Pre svega art. Iako bežimo od te reči ko đavo od krsta, ponekad moramo da se podvrgnemo. I dogode se neke lepe stvari, kao što je “The Invitation”. Malo nedorečen, ali dobar i spooky, zasluženo je u top 13.
8. Midnight Special – Režija: Jeff Nichols. Ah Džef, veliki genije i evgenije. I njega nadziremo, redovno ga guglam, luda sam za svim njegovim filmovima. Naravno pomaže što je pored talenta prisutna i aura prezgodnog južnjaka, pravog domaćina i naravno to što da mu u SVAKOM filmu glumi "moj i SAMO MOJ" Majkl Šenon i takođe moj, mada malo manje, Joel Edgerton. “Midnight Special” ne dobacuje do nivoa na kome je recimo “Shotgun Stories” ali Jeff je klasa za sebe i u mom srcu ima poseban plac.
9. Elle – Šta se mora mora se. Kose se čupaju, mačke se čerupaju, žene dižu ustanke, kritičari izvršavaju sepuke posle kolektivnog orgazmiranja. U redu je. Divno. Smirite se. Nije baš “Irreversible” a nije ni “La Ceremonie” a pogotovo nije "Antichrist". Znači kolektivna kritičarska osopo, malo smirela, nešto...Film je ej oukej ali ne toliko.
10. Deadpool – Živahna komedija o super-herojima je zanimljiva i za neke (mene) koji smatraju da posle “Watchmen” nema potrebe pisati stripove, niti snimati filmove i da je tu sve rečeno. Svaka lista je subjektivna, pa i ova: volim da vidim kad Kapičić osvane na špici i to mi je milo onako baš. Čekamo dvojku i podržavamo Stefa!
11. Grimsby – Ovo ništa ne valja, ali je dobro. Ne umem da objasnim.
12. The Nice Guys – Čim se film završio, sve sam zaboravila mada znam da mi se dopao (a bila sam trezna, Mišo iako sam još uvek slaba na konjak:). Ipak je to Shane Black koji nikad nije uradio ništa ispod natprosečnog.
13. Jesen samuraja – Van konkurencije. Šta sam imala da rečem, napisala sam ovde.
DNEVNIKOV DODATAK: Ako ste gledali "Nocturnal Animals" a nešto nije bilo skroz jasno, ovde je odličan YT kanal koji objašnjava detalje poznatih filmova.