Tekst objavljen u magazinu FAAR, proleće/leto 2013.
*
“Everything great in the world comes from neurotics” – Marcel Proust
Istorija stvaranja fikcije jeste istorija neuroza, narcisizma i mesijanskog kompleksa.
Prometej je bio ludo hrabar kada je ljudima poklonio vatru, svestan da kazna neće biti samo deset po turu…Nastavak je poznat: ovaj Titan je visio na steni godinama, dok su se orlovi naslađivali njegovom džigericom, koja se preko noći obnavljala.
Antigona, stvorena za ljubav, ne za mržnju, neproračunato i pomalo sumanuto, želela je da sahrani svog brata kako dolikuje, a njena sudbina potom je bila nezgodna. Smrt, taj uvek neprijatni završetak grčkih tragedija.
Da li su Mojsije, Hrist, Buda i Muhamed bili pri čistoj svesti dok su ulazili u borbe i poduhvate daleko iznad sopstvenih mogućnosti, bez dovoljno ljudstva i strategije?
Naravno da ne. Iako izmišljeni likovi, proroci i mitski junaci, ako ih posmatramo kroz prizmu modernog doba, mogli bi da se okarakterišu kao “blago udareni” ili ćaknuti.
Fast forward u današnje vreme. Proteklu godinu fanovi pop-kulture najviše će pamtiti po serijama.
Dok u Srbiji milioni drhte nad sudbinama likova iz “Sulejmana” i “Rođaka sa sela” u paralelnoj stvarnosti, koja korača u ritmu XXI veka, strepi se nad sudbinom Keri Matison, Vila Mekevoja, ili Sare Lund. Čak je i Šerlok, stari ljubimac narodnih masa, postao daleko kompleksniji tip od, tradicionalno slikanog, ljubitelja opijuma sa violinom – u verziji BBC-a, a po scenariju Stivena Mofata, Holms je višestruko problematična, kapriciozna osoba merkurijalnog temperamenta. Fantastično pametan, neodoljivo sarkastičan sa nerazjašnjenom seksualnom preferencom. Ipak, on takav kakav jeste, besprekorno upravlja najnovijim gedžetima, i koristi tehnologiju da usavrši znanja koja mu je kreativni otac, Sir Artur Konan Dojl, ostavio u amanet.
Heroji ovog vremena, detektivi i glavni junaci koji nam kroz TV ekrane ulaze u sobe, sve više liče na nas same. Došlo je vreme kad gledaocima prija da vide ljude pomalo oštećene, sklone dobroj kapljici ili još boljem sedativu, kako spasavaju svet od propasti.
Oni bi mogli biti mi, a svi smo mi pomalo oni, i zato sipajte još jedan viski Donu Drejperu, tom neverovatnom šmekeru, frontmenu iz ekipe “Mad Men”.
Džejms Stjuart u filmu “Vertigo” igra lika koji je napustio posao u policiji zbog straha od visine i depresije. Njegova fobija zapravo jeste centralni motiv zapleta i ključ mnogih legendarnih scena u Hičkokovom ostvarenju. Ali detektiv Džon Ferguson (Stjuart) nije čovek sa perikom i nožem koji vreba iza zavese, nije negativac kakav je Norman Bejts u “Psihu”. Ferguson je tu da pomogne, da reši, da bude naš super-junak. Pa kako heroj sme da se plaši nečega tako trivijalnog kao što je visina?
Alfred Hičkok je voleo složene psihološke profile, i postavljao nove lestvice u spajanju saznanja iz psihoanalize i pristupu “saspensu” u gledalištu, toj nervozi posmatrača koju je majstorski umeo da izazove. Umeo je da se nasmeje na sopstveni račun i cenio je parodiju – kada je Mel Bruks, čuveni komičar, snimio “High Anxiety”, simpatičnu pošalicu na Alfredove filmove, Hičkok mu je, u znak poštovanja, poslao kutiju najfinijeg vina Château Haut-Brion.
Legat neurotičnih detektiva, alkoholisanih heroja i histeričnih heroina koje je Holivud promovisao pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, traje do dan danas. Najuočljiviji je upravo na najmasovnijem mediju, “malom ekranu teve prijemnika”.
Ameriku spasava Keri Metison. Glavna junakinja višestruko nagrađivane serije “Homeland”, koju igra Kler Dejns, redovno pije klonazepam, nasledno pati od bipolarnog poremećaja ličnosti ali je najbolji i najvredniji agent Zgrade sa velikim Z u gradu Lengli, civilima poznatoj i kao CIA.
Svetsko novinarstvo i ugled profesije, iz gliba će izvaditi sjajni Džef Denijels, koji u seriji autora Arona Sorkina “The Newsroom” tumači lik voditelja Vila Mekevoja. Vil je impulsivan, trapav u odnosima sa kolegama, voli da dune marihuanu a pred kraj prve sezone počinje da posećuje psihijatra. Međutim, njegov pristup uređivanju vesti, stav o tome kako mediji treba da se postave u kriznim situacijama i romantična ali nemoguća emocija prema bivšoj devojci a sadašnjoj saradnici Mekenzi MekHejl čini ga savršenim TV idolom.
Sa ove strane Okeana, u Skandinaviji, čekaju nas Sara Lund i Saga Noren. Hiper-aktivne, odlučne i neobične detektivke rešavaju najteže slučajeve u serijama “Bron” i “Forbrydelsen”.
Saga Noren (“Bron”) je zgodna i komplikovana plavuša, koja ne može da ostvari bliži kontakt sa ljudima, usled blažeg oblika Aspergerovog sindroma. Ona je dragoceni analitičar i nezaustavljiv borac policijske stanice u Malmeu.
Sara Lund (“Forbrydelsen” ili u američkoj verziji “The Killing”) svoj detektivski posao vidi kao misiju. Uvek u karakterističnom džemperu (ručni rad, isti možete kupiti na internet za 300 eura od lokalne manufacture u Danskoj), Sara je emotivno distancirana, ali je i dalje najsjajnija zvezda odeljenja za ubistva u Kopenhagenu.
U sofisticiranijoj atmosferi, stajliš kancelarijama, fenomenalnom stajlingu i daljoj prošlosti, događa se serija “Mad Men”. Šest sezona, impresivan broj nagrada, uticaj na modu i ponovna atraktivnost zaposlenja u advertajzing agencijama, samo su neke od posledica našeg druženja sa junacima sa Medison avenije, koje traje od 2007. godine.
Junaci? Neprestano piju, puše i varaju žene. Žene su pak proračunate, koriste seksualnost kao oružje i metod borbe. Svi oni, na čelu sa ključnim likom, Donom Drejperom, u nedrima gaje velike tajne. Poslednja sezona nam je donela scene u kojima direktor agencije Rodžer Sterling uživa u čarima droge LSD.
Pa tako, ako ste pomalo nervozni, incidentni, neurotični ili skloni poroku, možda se pitate: kuda idu ljudi (ludi) kao ja?
Na televiziju, očigledno.
