Najnoviji filmski skandal se donekle tiče onoga čime se bavim kao autorka zabavno-filmske emisije MondoPop na portalu MONDO, pa ću zato pokušati da raščivijam sve podatke kojima trenutno raspolaže javnost, pretežno kroz polemike na Fejsbuku i senzacionalističke tekstove. Zaplet: najproduktivniji i najkomercijalniji srpski scenarista Dimitrije Vojnov napisao je akcioni-vendeta film “Mezimica” a u krajnjoj fazi bio je pod pritiskom producenata da scenario izmeni, što je odbio. Dimitrije je ostao šokiran kad je video da su neki delovi scenarija ipak promenjeni i to protiv njegove volje. Stavljen pred svršen čin, Vojnov je pristao da ostane potpisan na projektu, doduše pod pseudonimom. Ovako izmenjena, valjda politički korektnija “Mezimica” dobila je sredstva od Filmskog centra Srbije (FCS) a snimanje je trebalo da počne sledeće nedelje. Iz razloga koji nisu dovoljno jasni, reditelj i producenti su bili uslovljeni/primorani/toplo zamoljeni da obustave snimanje, pa prva klapa neće pasti.
Vojnov je na društvenim mrežama podelio svoj originalni scenario koji sam danas pročitala. Film je zamišljen kao testosteronski triler, mešavina melodrame i modernog krimića o osveti, sa primesama komedije naravi, ono u čemu se Vojnov već iskalio i po čemu je prepoznatljiv. Tu su svi obavezni Dimitrijevi tropi: dobri i loši momci u tajnim službama, brza kola, oružje, zgodne žene, ubice mekog srca kao i bolnice koje imaju specijalno mesto u njegovom opusu. Ako bi se mogla uputiti kritika, ona bi prvenstveno bila ka poziciji ženskih likova kod Vojnova: žena je prečesto samo objekat ili moneta za potkusurivanje. Ali, scenaristin svet je muški svet a suprotan pol ornament koji pokreće adrenalinsku radnju. Ovo može da nam se dopadne ili ne, ali poznavajući Vojnova sigurna sam da razlog nije mizoginija.
Osrnuću se i na filmove na koje bi “Mezimica” (u originalnom scenariju) podsećala da je ugledala svetlo dana: to bi bio crossover između recimo umetničkog i intimnog “Dirty Pretty Things “ Stivena Frirsa - taj scenario je pisao sjajni Stiven Najt (Eastern Promises, Locke, Peaky Blinders, Taboo) i klasika kao što su “Ransom” Rona Hauarda i “The Last Boy Scout” Tonija Skota. U tom smislu, mogao bi da zadovolji kriterijume komercijalne isplativosti ali ima i važnu edukativnu funkciju - problem trgovine organima je klasno pitanje, i ne odnosi se samo na par zemalja, a kroz metaforu se ovom temom bavi i prošlogodišnji Oskarovac “Get Out”.
Priča se da je “Mezimica” u izmenjenoj verziji “antisrpski film”. Nismo imali priliku da vidimo “ušećerenu Mezimicu” ali u originalnoj verziji ovaj scenario je podjednako antirspski koliko je i antiruski ili antiizraelski. Naime pripadnici sve ove tri nacije tu rade stvari zbog kojih neće biti proglašeni za svece. Ali hej, imam vesti za vas! Pa tako je u svakom filmu! Da li u svakom američkom, ruskom, engleskom, nemačkom filmu i seriji postoje oni za koje navijamo (good guys) i one zloće (bad guys)? POSTOJE! Da li to znači da su svi američki filmovi u kojima su pojedini “čuvari zakona” korumpirani zapravo antiamerički? LA Confidential? Training Day? The Departed? Serpico? Da li je onda “Šindlerova lista” pronemački film, jer je najpozitivniji junak Nemac? Ludilu u ovim kombinacijama nema kraja.
Hajde da dođemo k sebi, zaista. “Mezimica” je zanimljiv blokbaster napisan da se Nikola Kojo raspištolji u odličnim replikama, ono što svi volimo da vidimo u bioskopu. Samo neko potpuno uvrnuto zlonameran bi u činjenici da su i dobri i loši momci nosioci srpskog državljanstva mogao da vidi “antisrpstvo” u svemu ovome.
Pitam se šta je rešenje za ovaj konundrum - da li iko sme da napiše scenario gde je srpski čobanin, radnik, preduzetnik ili policajac ipak možda malo nevaljao, pogleduje tuđe žene, vara u tabliću, ili je, nedobog - ubica? Ili se ne sme? Čemu to vodi? Ovo nije trik-pitanje kojim politički provociram, već je krajnje praktična stvar: kako napraviti antagonistu i odakle da ga uvezemo? Neka komisije pruže nekakav “know how”, recimo: “...a negativci ne smeju da budu Srbi, jer ovde nema negativaca, već mogu da budu samo iz zemalja koje su priznale Kosovo, ali ne i iz zemalja koje nam svakog meseca pomažu finansijski da podelimo penzije i da nam se ne raspadne zdravstvo. Takođe nemojte da budu ni iz regiona jer tu moramo da održavamo civilizovane odnose, pa da se ne uvrede...” I onda daju spisak država za scenariste, pa udri po egzotičnom zapletu: Senegalci i Luksemburžani u nastranom komplotu protiv Srbije!
Smatram da je šteta što se “Mezimica” neće snimati po originalnom scenariju zbog potencijala o kojima sam govorila. Da ne bi bilo zabune - scenarista Vojnov i ja smo ideološki na krajnje suprotnim stranama političkog spektra. Ipak, uspevam da odvojim film i život i sasvim sam sigurna da bi ovakvo kinematografsko delo zainteresovalo i tzv. Drugu, izdajničku Srbiju kojoj pripadam, ali i nebesku, domaćinsku Srbiju kojoj pripada Dimitrije Vojnov.
FOTO: Dirty Pretty Things, 2002.
