Agitpop Flatscreen – Filmovi koji su obeležili 2013.

Dokumentarni filmovi

 

1. Big Star – Nothing can hurt me

Ako ste ljubitelji najuticajnijeg najnepoznatijeg benda u istoriji rokenrola, obožavaćete ovaj film. Ako nikad niste čuli za njih, uživaćete u saspensu koji i nije tako uobičajen za dokumentarce. 

 

2. The Stone Roses: Made of Stone

Reditelj Shane Meadows je, u prenesenom značenju, snimio svoju ejakulaciju koja je usledila nakon što je saznao da se njegov omiljeni bend ponovo ujedinjuje posle skoro dve decenije. Dakle, “Made of Stone” je potpuno neobjektivan i od grupe stvara totem. Uz malo dijaloga, dovoljno nemih kadrova koji govore više od reči i obilje muzike ovo je ostvarenje koje jedan die-hard fan benda poklanja gledaocima koji su za Manijem, Renijem, Janom i Džonom ludi isto koliko i on.  

 

Blokbasteri

 

1. Gravity

Sve što ste pročitali o ovom filmu je tačno, a fantastične kritike koje je dobio su potpuno opravdane. Cuaron je miljenik redakcije još od “Great Expectations” a talenat reditelja se ogleda u mogućnosti da lako menja žanrove a opet bude siguran u ono što radi. SPOILER: Minus sa naše strane ide na račun jednog dela scenarija koji je nepotrebno zaljigavljen – zamislite da nema “deteta koje je poginulo”. Film bi bio podjednako fabulozan a manje patetičan.

 

2. The Wolf of Wall Street

Pitanje “čitanja” novog Skorsezeovog filma je i deo njegovog šarma i snage. Ako neko smatra da je “Wolf” veličanje dekadentnog stila života, ekstravagance otimanja para od siromašnih zarad bogaćenja bogatih i slično, onda ga nismo gledali istim očima. SPOILER: Skorseze nas dva i po sata vodi drži u ambivalentnom odnosu prema junaku, koji je Džordan Belfort. Na kraju, kada njegov “nemesis”, agent FBI, Patrik Denam u preciznom tumačenju Kyle Chandlera sa “konjicom” uđe u odaje Belfortovog kapitala, a uz zvuke himne njujorških liberala, “Mrs.Robinson” (Simon&Garfunkel), shvatamo da junak fima nije Belfort, već beskompromisni i nepotkupljivi policajac. Maestralan tvist, dostojan iskusnog ali vitalnog asa. Minus: Leonardo DiKaprio je, u momentima kad ne treba da se narkotički krevelji, već da glumi, daleko neubedljiviji nego u The Departed. Veliki plus: Soundtrack, pogotovo pesma “Everlong” od benda Foo Fighters.

 

3. This is the End

Ova komedija je podelila kritiku i publiku, a nama je bila najduhovitija protekle godine. Postmoderna je dignuta na kub, prijatna je demistifikacija nekih od najiritantnijih glumaca u Holivudu (James Franco, Johan Hill) ali naravno, autoironija je najbolji put do samozaljubljenosti.

 

4. Oblivion

Zato što je Tom Cruise najbolji akcioni heroj jučerašnjice, današnjice i sutrašnjice. Tačka.

 

5. Rush

Iako je izašao iz radionice Oskarom ovenčanog Rona Howarda (Apollo 13, A Beautiful Mind), film o takmacima Formule 1, Nikiju Laudi i Džejmsu Hantu nije bio dovoljno primećen, reklamiran, hajpovan. Odlično režiran, bez previše iritantnih efekata, zadivljujuće oglumljen i emotivan tačno koliko treba. Naš blokbaster favorit iz 2013. godine.

 

6. Lone Survivor

Ako volite vesterne, The Hurt Locker, Zero Dark 30, ratnu kinematografiju ili samo Marka Valberga, onda trk u bioskop. Dobar glumac koji je postao još bolji reditelj, Peter Berg, snimio je naizgled običan, a zapravo vrlo uzbudljiv film o jednoj ratnoj akciji u Avganistanu. Patriotizam, helikopteri i testosteron: omiljena Agitpop kombinacija.

 

7. Before Midnight

Bilo je dileme. Iako po mnogima najsjajniji biser trilogije, po našem mišljenju ovo je daleko slabiji film od prethodnog “Before Sunset”. Hemije više nema, što je verovatno i cilj, a na listu je ušao samo zbog fantastično odglumljene svađe u hotelskoj sobi. Čekamo četvrti deo, gospodine Linklateru?

 

AgitPop 10/10 (filmovi bez greške)

 

8. Adore

Australijski raj, dve briljantne ženske uloge (Watts & Wright), perverzna ali zapravo pitka i dopadljiva ljubavna priča. Last but not least, zgodna muška tela (Samuel & Frecheville) na peščanim plažama i novi mladi asovi za neka buduća “tinejdžerska krvoprolića”.

 

7. Drinking Buddies

Svaka treća melodrama, svaki drugi film i svaki TV šou nam obećavaju da možemo očekivati neočekivano. “Drinking Buddies” je zaista van klišea, neki glumci u čije talente smo sumnjali se ispostavljaju kao sjajni a tipični odnosi su razbijene kao krigle piva…(Da ukapiraš metaforu, pogledaj trejler)

 

6. Ain’t Them Bodies Saints

Na neki čudan način, protagonista i antagonista su se i ovde pomešali, kao i kod Skorsezea. Ipak, ovde je to u miljeu koji nama više odgovara, uz jak vetar vesterna i neodoljivog uticaja filma “Badlands” Terensa Malika. Malo reči, dovoljno metaka, atmosfera.

 

5. Only God Forgives

Kažu: “Pretenciozan, prenaduvan, estetizovan do kiča, preglumljen i prerežiran od strane Nicolasa Windinga Refna”. Kritičari su ga isekli katanom, a mi smo posle gledanja razmišljali da načinimo seppuku/harikiri u očaju što ga i drugi nisu shvatili i osetili na pravi način. Ovaj film treba gledati kao religioznu bajku, u najlepšoj tradiciji onog drugog, a Prvog Danca, Larsa Fon Trira.

 

4. Out of the furnace

Vudi Harleson, savršen kao i uvek. Kristijan Bejl, bolji nego inače. Tema osvete, junaka koji nema šta da izgubi, i Braddock u Pensilvaniji, gritty grad koji je poslužio kao inspiracija. Posle gledanja trejlera, obavezno je informisati se o Džonu Fetermanu, gradonačelniku ovog gradića, koji je proglašen za “coolest mayor in the USA”.

 

3. Mud

Kako se približavamo vrhu liste, ponestaje nam dugačkih argumenata i stvar svodimo na “pogledaj obavezno!”. Metju Mekonahi je najbolji aktivni glumac na svetu, a ako to nije dovoljno, “Mud” nudi još mnogo: scenario, scenografiju, kostim, režiju, pucanje i toplu ljudsku priču. Ah da, i druge glumce.

 

2. Upstream Color

Reditelj Šejn Karut je ljubimac pojedinih filmofila, od kojih mnogi ne razumeju o čemu se zapravo radi u njegovim celuloidnim fantazijama (naravno, vole ga i na Sundance festivalu :). “Upstream Color” je delo za više gledanja, na momente potpuno iracionalno, ali, na kraju sasvim jasno. Dok se mozak trudi da poveže događaje na platnu, srce će kucati u ritmu roditeljske ljubavi, onako kako samo ljudska majka može da voli svoje dete, svoje prase…Da, ljudska majka. Da, životinja-prase. Da, gledajte. 

 

Praveći spisak, ukačili smo i da se naš “najbolji film 2013” na evropskim listama našao 2012, dok se u američkim filmskim magazinima nalazi kao aktuelno ostvarenje, zato što je tamo prikazan tek polovinom prošle godine. Tako je, sa jedne tačke gledišta, u ovom takmičenju pobedio drugoplasirani Upstream Color. Ipak, ne zaboravimo moralnog pobednika, čija je distribucija unela pometnju u ovu, teškom mukom skraćivanu listu:

 

1. Sightseers

Titula i orden za najbolji film u prethodnoj sezoni, prema mišljenju članova redakcije AP, odlazi u sigurne ruke engleskog reditelja Bena Vajtlija. Posle predivnog “Kill List” usledili su “Sightseers” koji su odgovorili na sve naše zahteve i visoke standarde. Ovaj film je duhovit, brutalan, satiričan, politički nekorektan, na momente amoralan i potpuno genijalan.