Oskar je nesavršena nagrada. Znamo tužnu priču - sve nagrade se ponekad dodele nezasluženo, a neki umetnici zbog sticaja okolnosti, političkih ili drugih, ostanu "neovenčani" do kraja života…Na današnji dan je, pre 77 godina, rođen jedan od najboljih savremenih reditelja – Majkl Man. Njegov film „Vrelina“ (Paćino, De Niro) na stručnim listama stoji u samom vrhu moderne svetske kinematografije. Verovali ili ne, on nikad nije dobio Oskara a "Heat", koji se danas smatra za klasik, nije ni nominovan. Po mom mišljenju Man je drugi najtalentovaniji živi reditelj, odmah posle Brajana De Palme. Takođe, ni De Palma nikad nije bio nominovan za Oskara a darovao nam je Scarface, The Untouchables, Carlito's Way, Carrie...
Ovo je tekst o nezasluženim pobedama i nepravednim porazima.
Ako govorimo o dvadesetom veku, „Građanin Kejn“ Orsona Velsa je bez sumnje prelomno delo u istoriji filma. 1941. godine je bio nominovan, ali je izgubio od „Kako je zelena bila moja dolina“ Džona Forda.
Kad smo kod Džona Forda, „Tragači“ su bez sumnje najvažniji vestern ikad snimljen. Ali nije kome je namenjeno nego kome je suđeno - 1950. godine Akademija se, umesto za „Tragače“, opredelila za brzo zaboravljeni „Put oko sveta za 80 dana“.
Još jedan kultni film „Diplomac“ Majka Nikolsa je izgubio od osrednjeg „U vrelini noći“ Normana Džuisona. Godina je 1967.
U rubrici „da li je moguće“ stiže i 1968. godina, a tamo : „2001: Odiseja u svemiru“ (pogledajte specijal pokojnog MondoPop povodom pola veka Odiseje). Kubrik je nominovan samo za najbolju režiju ali ne i za film, a svog jedinog Oskara je dobio za specijalne efekre (Stenli se tog dana nije pojavio na dodeli, možda i bolje). Članovi esnafa su za hit te sezone proglasili simpatični ali nevažni mjuzikl „Oliver!“ Karola Rida i dodelili mu prestižnu nagradu.
Frensis Ford Kopola, Martin Šin i Marlon Brando su nam dali srce na dlanu i sav svoj talenat tokom jednogodišnjeg snimanja filma „Apokalipsa danas“ na Filipinima. Sve ovo nije zadovoljilo Akademiju pa su Oskara 1979. godine dodelili melodrami „Kramer protiv Kramera“.
Nova godina, novi šok: 1980. Skorsezeov „Razjareni bik“ gubi od „Običnih ljudi“ Roberta Redforda. Naravno da ne znate šta je to.
Najbolji sci-fi ikada? Većina vas će reći „Blejd Raner“. Ridlijev genijalni film nije ni nominovan 1982. godine. Sve nagrade je te sezone pokupio „Gandi“.
Fanovi Skorseze su ostali u neverici kada je 1991. godine "The Goodfellas" izgubio od predosadnog „Ples sa vukovima“ Kevina Kostnera koga je i bog zaboravio (taj film, ne Kostnera – Kevin glumi i producira sjajnu seriju „Yellowstone“ po scenariju Tejlora Šeridana).
Koliko puta smo gledali "Petparačke priče"? Pa toliko da pojedine scene znamo napamet i naizust. Akademija je Tarantinu 1995. godine udelila Oskara za najbolji scenario dok su sve ostale statue otišle „Forestu Gampu“ Majkla Zemekisa. (Ta godina je bila posebno komplikovana jer je bio nominovan i svima omiljeni „Bekstvo iz Šošenka“).
Evo je i 1996. i zločin prema čovečnosti napravljen prema pomenutom remek-delu „Vrelina“ Majkla Mana. Nije se mućnulo glavom, Man nije ni razmatran a Oskara dobija Gibsonovo "Hrabro srce" (neosporno solidan film, ali u odnosu na "Heat" ipak samo još jedna istorijska bajka).
Ako ste mislili „e, najgore je prošlo“, moram da vas razočaram. Najgore se dogodilo na putu za ludilo, jedne martovske noći pre 22 godine. U trci za najbolji film Spilbergov epski ratni spektakl „Spasavanje redova Rajana“ gubi od……..“ZALJUBLJENOG ŠEKSPIRA“.
Ne treba zaboraviti i jednu od najkontroverznijih dodela - 2006. godine je apsolutni favorit bio "Brokeback mountain" Anga Lija. Li jeste osvojio Oskara za režiju, ali je za najbolji film proglašen "Crash" Pola Hagisa. (U konkurenciji su još bili Spilbergov "Minhen", Milerov "Kapoti" i Klunijev "Good nigh and good luck").
Krajem prošle godine mnogi kritičari su obznanili svoje liste najboljih filmova protekle dekade (moju možete pogledati na ovom linku) a „The Social Network“ Dejvida Finčera je na broju jedan na većini ovih spiskova . Finčer je izgubio Oskara od somnabulnog „The King’s Speech“.
Verujem da vam je potrebno vreme da procesuirate ove lude informacije, pogotovo ko je izgubio od koga, ali da iskoristim temu i dam još malo materijala za razmišljanje: ni Alfred Hičkok ni Čarli Čaplin nisu dobili Oskara (osim počasnih, po stare dane).
Od filmova nominacije nisu ni primirisali „The Big Lebowski“ i „Milerovo raskršće“ braće Koen, dva velika dela Serđa Leonea „Dobar, loš, zao“ i „Bilo jednom u Americi“, Karpenterov „Noć veštica“, Skorsezeovi „Mean streets“ i „King of comedy“ kao ni Kubrikovi „Isijavanje“ i „Staze slave“.
Od veliki filmova van engleskog govornog područja Akademija je u kategoriji „strani film“ uspela da ne prepozna značaj „Do poslednjeg daha“ Žana Lika Godara, „Mržnju“ Matjea Kasovica, „In the mood for love“ Vonga Kara Vaja, i da ne nominuje niti jedan film Larsa Fon Trira…
Naravoučenije: ako neko od vaših favorita ne pobedi ove godine, ne brinite – u dobrom su društvu:)
Filmovi i muzika, drugi deo (PODCAST)
Agitpop 77: Koje serije da gledam?
Agitpop 80: Najbolji filmovi decenije
