Axa. Sad imamo i soundtrack njegove svakodnevice: Dotako sam dno života, gusle, Vidovdan, jer nijednom srcu neće lako biti, Bolje biti pijan nego star (crni Loša)... Rat.co vrti belu maramicu, vodi kolo, upoznaje porodicu, jede, pije, pogled mu luta u daljinu (to je krupnjak), uspavljuje "dedino unuče".
Ono što je odvratno, a vidno na snimcima, je potpuno odsustvo griže savesti, koje bi moralo da postoji kad se malo opusti, a destilati krenu njegovim nervnim sistemom. I ovo društvo oko njega, svi mu se čepe, svi ga uvažavaju, samo što mu ruke ne ljube. Zajebi me bre Rasime Ljajiću, rekao je Pera Luković povodom stalnog zapomaganja kako «mi sarađujemo, ali on se dobro krije». A što sad ne uhapsimo celu tu ekipu oko njega? Sve te snajkice što igraju kolce, što se znoje uz prasetinu, ispod ikona, pozdravljaju sa pomoz bog i ostalo. Sve njih na mardelj, i onda bi se đeneral verovatno sam prijavio. Mislim, to je fer šansa. Šansa kakvu nisu imala deca u Srebrenici.
Najvažnije pitanje glasi «Da li je Boris znao?». Kao Ministar odbrane, morao je da zna. A kako da utvrdimo godinu kad su nastali snimci? Veoma jednostavno. Gledamo u flaše na stolovima, ambalažu od sokova, keksa, cigareta. U jednom trenutku se čak čuje i TV, mislim da je u pitanju neki poznati džingl. Onda se javi ta televizijska kuća i kaže "To je naš džingl iz te i te godine". Tako se locira period i onda vidi ko je tada rukovodio Vrhovnim savetom odbrane i ko su bili članovi tog saveta, dok je ubica igrao ping-pong.
U nezgodnom trenutku je pušten ovaj snimak: sa jedne strane, Holanđani danas treba da omekšaju. Sa druge strane, nastavlja se suđenje za slučaj pogibije gardista na Košutnjaku, a kada se pogledaju snimci na kojima đeneral igra stoni tenis, potpuno je logična sumnja da su ubijeni videli nekoga koga nije trebalo da vide. Paradoksalno, srebrenički masakr je završen na Košutnjaku, ubistvom dva nevina (srpska) vojnika.
Evropska unija se, po ko zna koji put, nalazi pred sličnom dilemom. Ako Srbiju zemlju vodi neko ko je znao gde se nalazi haški optuženik, kako da ukinu vize i aktiviraju trgovinske sporazume? Sa druge strane, tvrd stav može samo da doprinese jačanju ionako jakih Naprednjaka. Demokrate su se kurčile raspadom SRS-a, a sad je njihov poduhvat dobio razmere dr.Frankeštajna. "We created a monster. Its alive". Za razliku od onih iz romana Meri Šeli, ovdašnji seljani neće vilama da izbodu ovu kreaturu, već će za nju da glasaju.
Uspeh SNS sigurno ima veze sa emisijom «Insajder» i nezadovoljstvom građana zbog ćutanja DS-a. Ćutanje je odobravanje, to je poslovica. Taksisti, penzioneri i slučajni prolaznici koji su do juče toliko odlučno glasali za Tadića, sada samo pominju onih 15 mostova koji su mogli da se sagrade da država nije ulazila u malverzacije sa tajkunima. Mnogi iz vladajuće stranke su ovim «kombinacijama» svašta "premostili". I to građani znaju. Otud velika podrška Nikoliću i Vučiću. Do juče smo se plašili da je Tadić neprikosnoven, da je novi Maršal. Od nedeljnih izbora, Nikolić može da mu poruči: Jebaćemo se još, simpatičnu parafrazu Bećkovića, po Betonu http://www.e-novine.com/sr/kultura/clanak.php?id=26802
