Ništa ne može tako brzo da vrati u prošlost, kao što to čini muzika. Možda zbog toga i postoji ova rubrika: svakoga dana saznam ponešto novo o svojim kolegama, što je možda i zanimljivije od anegdota o muzièarima èije se pesme preporuèuju.
Današnja priča ide ovako: kad smo deca, letujemo sa roditeljima. I to mrzimo. Hoćemo da porastemo što pre, da možemo da jedemo pizze, pomfrit i pijemo koka-kolu kad god nam se ćefne. Hoćemo da pušimo cigarete, pijemo alkohol, da duvamo marihuanu. Hoćemo da na moru dočekamo zoru na plaži, sa ortacima. I, što je najvažnije, NEĆEMO da slušamo glupu i idiotsku muziku koja se pušta na hotelskim terasama. Hoćemo vokmen ili diskoteku gde se sluša The Cure.
Godina je 1982, imam devet godina i verovatno razmišljam na taj način. (Osim ovog za Cure, tad nisam znala ko su oni...). Hotelska terasa je u Miločeru. Moji roditelji su mladi, lepi i zaljubljeni. Plešu stiskavac na terasi, jedu ribu, pričaju o politici. Meni je sve to užasno dosadno i hoću da spavam ili da idem da se igram sa Barbikama. U stvari, jedva čekam da porastem i da više ne moram da trpim. Nisam svesna, kao što niko nije, da je ova kič scena zapravo zlatno doba, ono u koje se sa setom vraćamo kada nam je teško, sigurno mesto detinjstva. "Felicita" je pesma koje se sećam od tada, pre nego što su realnost i odrastanje sve pokvarili...
PS: Lepa Romina je kćerka Tyrona Powera, čuvenog holivudskog srcelomca. Al Bano je ime dobio po Albaniji, gde mu se otac borio tokom Drugog svetskog rata. Njih dvoje su bili u braku 30 godina i imaju četvoro dece.
