642: O čemu pisati?

Šta si jutros doručkovala?



Otvorim oči. Ne razvlačim se, odmah đipim iz kreveta. Inače volim jutra, svakog dana može da se dogodi nešto novo i lepo pa mi se zato sviđa onaj meme "I do not sleep. I wait".

Odem do kuhinje, iscedim pola limuna u čašu i prelijem limunov sok mlakom vodom. Popijem čašu naiskap, malo kisi ali je jako dobro za stomak i za ostatak života.

Stavim džezvu na ringlu. Ubacim tri veštačka zaslađivača jednog zdravog brenda.

Dok čekam da voda proključa, počinjem da grickam granola-bar. Popijem dva leka (za prevenciju migrene, bez kričanja od smeha oh you haters:)

Ubacim tri kašičice kafe u vodu. Sipam kafu u veću šolju koja mora da ima tacnu i oble a ne ravne ivice. Kafu sipam do pola šolje, ne više. Ne sme da izgleda kao supa ali ni mnogo šturo. Šolja mora da bude svetle boje. Dodam par kapi mleka. Granola-bar, koji se kruni, stavim na tanjirić. Odem u dnevnu sobu. Otvorim kompjuter. Dok kafa ne postane mlaka već sam pojela granolu i počela da pijem vodu. Do kraja dana popiću između četiri i pet litara vode. Posle dvadesetak minuta, još malo kafe.

Ne konzumiram nes, espresso, kafe na mućkanje, filter ništa slično. Samo tursku i samo jednu. Ako negde naletim na Illy možda uzmem kapućino, ali mora da im bude sveža kafa i očišćen aparat a znam po gradu ko drži sve pod konac a ko fušeri. To je otprilike jutro.


Opiši osobu koju nikad nisi videla

41
Šifra: Makica Mama ima kumu. Nije da se sa njom druži i to, ali bila joj je kuma na venčanju i bile su prilično bliske u mladosti, tako tvrdi. Ta kuma, zvaćemo je G, ona se valjda udavala dva ili tri puta. Ima jednu ćerku koja sad živi u Skandinaviji. Da bi ova storija bila potpuno jasna, ja sam maminu kumu videla možda dva puta, a njenu ćerku jedanput u životu. Važno je naglasiti da te ljude ne poznajem, nemam ništa sa njima i ne bih se javila na ulici. Ne zato što s

Marija Ratković: Big Love - Povratak u Majami

40
December 29, 2014 The word “nostalgia” comes from two Greek roots: νόστος, nóstos (“return home”) and ἄλγος, álgos (“longing”). I would define it as a longing for a home that no longer exists or has never existed. Nostalgia is a sentiment of loss and displacement, but it is also a romance w

Slučajni susret koji ti je promenio život

39
“I see you crying and I want to kill your friends” - Oblivious, Aztec Camera Zamisli da su osamdesete, da si na pragu da postaneš tinejdžerka i da ne znaš ko je predsednik predsedništva, ni šta je Infostan. Sve što ti je bitno u tom momentu jeste da se dopadneš sebi ili bilo kome, ali tajne želje su i da se dopadneš onima koji se dopadaju drugima, nekim tamo nedostižnim dečacima koji su dve-tri godine stariji od tebe. Sve ti je

Opiši autorsku blokadu

38
Kad odeš na Gugl dobiješ nešto ovako: Autorska blokada je pojava, najčešće povezana s pisanjem, u kojoj autor gubi sposobnost da stvara nova dela. Razlikuju se različiti oblici, od nedostatka ideja do nemogućnosti da se delo godinama napravi. Naučna istraživanja o ovom fenomenu su rađena tokom 1970-ih i 1980-ih, a fenomen je prvi put zabeležio američki psihoanalitičar Edmund Bergler, 1947 godine. Pretpostavlja se da je autorska blokada vi&scaron

Dan kad su se svi smejali. Osim tebe.

37
Kad sam dobila boginje bila sam bogami matora. Sve što ste preležali u detinjstvu je veliki plus i bonus, ali na mene te sve boleštine nisu htele da se pelcuju. Vodili su me kod kumova u Kolašin da od njihovih (k)ćerki dobijem veliki kašalj. To je nekako uspelo, jer su kašalj imale čak njih dve, pa su protok vazduha i iskašljavanje u facu nekako odradili svoje. Šarlah – nikad. Zauške – nikako. Boginje – takođe. Ne. Dok su drugi uče

Šta si poslednje izgubila? Zašto ti je taj predmet bio bitan?

36
Orman je groblje neobučenih stvari a cipelarnik arhiva laži koje traju skoro tri decenije: “Bože mama, pa te čizme imam već par godina!” “Aman, M. (muž no.1), te sandale su još od rođendana” “Hoćeš da prestaneš da me optužuješ, NISU NOVE”… Ovo je standardni napad, koji je i najbolja odbrana, za muža no.2. Na žalost, posle toliko izvrtanja realnosti, ja više ni ne mogu da dokažem da nešto stvarno nisam pazarila j

Detaljno opiši događaj koji ti se urezao u pamćenje i zašto ga se i dalje sećaš?

35
Generacija kojoj pripadam se može kolektivno nazvati i tragičnom posledicom rata na prostoru bivše Jugoslavije. Neki su izgubili živote, neki najmilije, neki imovinu, neki razum, neki uporište, neki posao, neki brakove a najveći broj državu. Više ili manje su je voleli, ali su joj svakako pripadali. I ovaj "urezani događaj" pripada korpusu anegdota iz ex-YU koje ako nisu jako tužne, mogu

Elaborirana i komplikovana laž

34
Godina je 1996. I dalje živimo u Birjuzovoj, baba je stara i ne izlazi napolje bez preke potrebe. Nas tri (mama, baka i ja) smo u tom nepotrebno ogromnom stanu, a visoke plafone, koliko god fensi da zvuče, je tada skoro nemoguće zagrejati. Ipak, mama ne odustaje od “određenog standarda” pa se kombinuju TA peći, kaljeve u koje je ubačena struja i poneki čudni radijator koji se pribavlja od Rumuna iz Kameničke ulice. Takođe, stan se greje i lažima. Laži su tu da zabave babu kojoj je neviđeno dosadno. Nesmo

"Kako biti primećen?" - Tvoj vodič za početnike

33
Razbij nešto. Jako. O pod. Da odjekne. I neka bude "search-a do kolena". Ako je moguće neka to nešto bude veoma vredno onome do čije ti je pažnje stalo. A onda stvarno, neka sve stane. Oči uprte u tebe, kadar je zaustavljen, takozvani "freeze frame". Primetili su te. I šta ćeš sad? Da kažeš glasno to nešto tom nekom ? Da onesposobiš obezbeđenje koje ti prilazi da te odnese i tako dokažeš da treba da te slu&scaron

Jedan film, jedna knjiga, jedan citat

32
Film je “Frailty”. Rеžirao ga je Bill Paxton a pre par godina sam objavila čitav tekst o tome zašto ga smatram najvažnijim kinematografskim delom za svoj život. To objašnjenje možete pročitati ovde. Ako bih pošla na pusto ostrvo (a ne znam zašto bih i ko bi i zbog čega i

Devojka tvog dede

31
Đed Mašan i deda Dušan su bili najrazličitije osobe a putevi su im se na kratko ukrstili zaljubljivanjem i venčanjem mojih roditelja, Vukašina i Svetlane. Dramatis personae: Jelena Đurović - autorka teksta Vukašin Đurović - otac autorke teksta, sin Mašanov, muž Svetlanin Svetlana Đurović rođ. Davidovac - majka autorke teksta, kćerka Helenina, supruga Vukašinova Mašan Đurović - đed autorke teksta, otac Vukašinov

Naletela si na bivšeg dečka. Šta se dogodilo?

30
Bio je maj. Bilo je to pre skoro osam godina. Bila sam udata. Bila sam na Fejsbuku. Bilo mi je dosadno. Bila sam u Ljermontovoj prethodnog dana, da izvadim nekakva dokumenta i setila sam se tog nekog bivšeg dečka koji je nekada davno stanovao u jednom od tri ista solitera. Bio je pametan nekad, tad kad smo se zabavljali. Bio je seksi i zgodan. Bili smo već u godinama kad su svi seksi zgodni pametni postajali dosadni, ćelavi sa stomacima. Bila sam radoznala. Ukucala sam njegovo ime u Fejsbuk, htela sam da potvrdim kako je

Tvoja najbolja drugarica.

29
Da li i vas iritiraju oni koji kažu “moj partner/partnerka/muž/žena” mi je najbolji prijatelj-ica. Naravno da jeste. Zato ste zajedno. Volite i ne volite iste stvari, skloni ste sličnim političkim idejama, nerviraju vas baš te pesme a ima i seksa. Ali ljudi, pa kategorija “najbolja drugarica” je u svakom školskom leksikonu bila upravo ta oko koje se najviše strepelo…Ko će da se naljuti? Koja će okretati glavu sutra na OTO-u, a koja će mi se šlihtati na PPD-u

Boris Malinović: Kijanje

28
Ustao sam lako. Jedva sam čekao da ustanem. Mislim, probudio sam se u 4 a.m. i onda mislivši da ću odraditi još jedan san, ostao sam u krevetu još dva sata. Nakon jutarnje posete kupatilu zapalio sam samo cigaru. Ni kafa, ni kola, ni sendvič nisu dolazili u obzir jer sam išao da vadim krv i šteknem plazmu u zamrzivač instituta za transfuziju. Dohvatio sam se poslednje ploče benda Low, ritualno je prebrisao dok se vrtela i spustio iglu. Moćan zvuk faz pedale, ples buke, sasvim jednostavan, sve

Komad odeće koji čuvaš za uspomenu.

27
U to vreme još uvek nije bilo prodavnica odevnih predmeta na svakom koraku. Inostrana odeća je mogla da se kupi u “Komisionu” ali je izbor bio ograničen. Levis farmerke su se proizvodile negde u Hrvatskoj ali to počinje tek kasnih osamdesetih. U Jugoeksportu su kompletići i kardigani za starije žene, u SlovenijaŠport nešto za one koji se bave kako-i-samo-ime-kaže športom, ali su tinejdžeri i deca bili blago “izazvani” ovom situacijom. Mislim da je u pitanju bila 19

Miris mesta koje voliš.

26
Unaokolo sve mi miriše na veštačke osveživače, one na struju ili na baterije, što prskaju kad prođeš pored njih. Pretežno su to teške note cimeta, borovnice, dinje…Obožavam ove proizvode i pazarim ih u blesavim količinama. Ali, kada bih mogla da pomešam sve arome sa mesta koja volim to bio bi to čudan parfem. Osnova bi bila vanila, od babinih vanilica. Ne marim mnogo za suve kolače, ali patišpanj i vanilice se vrte po domu u kome odrastam i ne bih mo

Opiši nekoga koga viđaš svaki dan.

25
Dugo sam želela da pišem o njemu. Srećemo se nekoliko puta nedeljno i mnogo mi je drag. Ovo ne mora i ne treba da bude ona dobra literatura u kojoj ću vam njegov identitet otkriti tek na kraju priče, a vi ćete kazati “wow” baš nas je prešla svojim vižljastim stilom, i tek smo sad shvatili da u pitanju nije osoba. Božu sam prvi put videla pre dve godine, u Maksiju/Alonsu u Jovanovoj. Napolju je mraz, unutra pretoplo a on leži na patosnici, u unutrašnjosti supermarketa i dremka.

Auto tvog prijatelja.

24
Tijana je vozila bordo Yugo Floridu. U pitanju su devedesete, ili možda kraj osamdesetih, ne sećam se tačno, ali znam da je u to vreme Florida bila sasvim fino prevozno sredstvo. Mislim da je automobil pripadao celoj porodici a ona ga je ona uzimala s vremena na vreme, za odlazak u grad i slično. Sa nama u kolima je često bila Maja, Tijanina mlađa sestra i njih dve su se konstantno nadgornjavale i prepucavale oko raznih sitnica što je svakom izlasku davalo dodatnu vrednost. Naravno, kao i svako mlađe dete, Ma

Sladoled koji si zapamtila.

23
Koliko sladoleda pojedemo do četrdesete godine? Ako nismo frikovi neke dijete ili alergični na sastojke, onda su hiljade u pitanju. Tačno, neki se pamte. Prvi koji mi se urezao u memoriju je bio onaj od kojeg sam povraćala. Imala sam oko šest godina a među decom u dvorištu je pala opklada ko može da pojede najviše sladoleda u toku tog dana. Baš zgodno, Pekabela je bila na dvadesetak koraka od naše zgrade (pored nekadašnjeg parkinga na uglu Birjuzove i Sre

Ti si Frankenštajn. Napiši pismo za Meri Šeli u kojem joj se zahvaljuješ što je od tebe stvorila književni lik.

22
Mila Meri. Na početku… neću okolišati. Jako me nervira što me svi zovu Frankenštajn a to je zapravo doktor koji me je smislio, napravio, oživeo. Ti Meri, ti koja si smišljala doktora i mene, pa mogla si da shvatiš kakvu konfuziju unosiš u istoriju literature. Morala si malo više da paziš na detalje. Znam sve, jasno mi je da je i moja priča bila deo klinačkog eksperimenta – ti, Persi Šeli, Lord Bajron i Džon Polidori ste se takmičili ko će na

Koju bi pesmu najradije otpevala na koncertu i koji bi pevač/pevačica želela da budeš?

20
Iako neke od mojih najdražih pesama na koncertima ne zvuče perfektno, već skoro jadno postoje one retke koje su još bolje uživo nego na albumima. Ipak ovo je lista želja, i nije bilo teško izabrati. Inače ja SAM Bernard Samner i tu nema mnogo dileme. Ovo je mesto, vreme, numera. Tu je i Peter Hook. Ako moram da se odlučim da budem neko ko nisam ja (a ja SAM

Ti si lik iz romana. Piši o sebi u trećem licu, objasni kako izgledaš i kako se ponašaš.

19
“A onda sam je ugledao. Rekla je da kada su je ponudili pićem, rekla je voda kad su je pitali koje piće, stala je u ćošak i okrenula leđa vratima. Bilo je jasno da je ne zanima ko će kroz ta vrata ući posle nje. Sve što su mi ikada govorili bilo je tačno. To sve što je ona, to nije ništa specijalno, ali je sad odevena u nekakve šljokice, na granici između čudnog ukusa i neukusa. Nosila je to nešto, tu skalameriju, nosila je to na sebi bez ikakvog razlo

Opiši neki sportski doživljaj.

18
Više sam puta bila u Americi nego što sam odgledala sportskih manifestacija od početka do kraja. Živim u Evropi. Znači, nije mi baš lako da idem u Ameriku. Ali je ova prva rečenica fakat. Amerika me takođe i daleko više zanima od sporta, pa se sve broji na prste dve ruke. Ipak, zbog “dnevničkog zadatka” nabrojaću svoja sportska iskustva. Nisam guglala nijednu od ovih manifestacija, prema tome ne znam da li sam ih pobrojala hronološki: 1. Skandiranj

Tvoj recept za supu.

17
300 - 400 g. rozbratne sa koskom ¼ celera 1 crni luk 2 kocke za supu (Maggi ili Podravka) par lovorovih listova malo soli malo bibera malo bosiljka maslinovo ulje ili ulje od grožđica peršun može, ali ne mora Staviti rozbratnu u šerpu sa mlakom vodom i pustiti je da proključa i iz nje izađe sva prljavština i “ono belo”. Tako blago kuvanu rozbratnu onda opra

Opiši leto kad si se prvi put zaljubila.

16
"In every girls life; there's a boy she will never forget and the summer where it all began." Prvi put sam se zaljubila četiri puta tokom istog leta. Imala sa 13 godina. Prethodno sam imala i simpatiju, to je bio Bojan čije sam kristalno plavozelene oči ugledala kad mi je uručio Štafetu mladosti (ja sam je nosila pored Aleje velikana pa sve uz stepenice do početka šetališta na Kalemegdanu) i onda sam je predala Njemu. Ipak, Bojan je bio iz druge š

Šta je moglo da ti se dogodi dok si bila u srednjoj školi a potpuno bi promenilo tok tvog života?

15
Očigledan odgovor – neko je mogao da izvede atentat na Slobodana Miloševića i tako okonča njegovu vlast. Takođe, Milošević je mogao da umre i prirodnom smrću a rezultat bi bio isti. Tok mog života bi svakako bio drugačiji, ali ono što je najvažnije, mnogi ljudi ubijeni u ratu bi danas bili živi. Manje očigledan odgovor – da sam se sam malo više da se skoncentrisala na učenje, na kraju bih ipak otišla da završim četvrtu srednje u Americi, što je

Milena Kvapil: Opiši najdosadniji događaj koji možeš da zamisliš.

14
Za početak, ne moram da zamišljam. Ima dovoljno takvih događaja koje sam stvarno doživela. A realno, meni je dosta toga dosadno. I čini mi se da sa godinama moja tolerancija na dosadu (a posebno na dosadne ) neumoljivo opada. Ali to je neka druga tema (možda i postoji među ovih 642). U osnovnoj školi mi je bilo jako dosadno u prvom razredu jer sam sve znala pre nego što sam se upisala. Jednom sam se toliko dosađivala na času, da sam uzela plastične makazice za sečenje kolaž pap

Opiši najdosadniji događaj koji možeš da zamisliš.

14
U najdosadnije doživljene ili nedoživljene životne epizode svakako spada sve što je OBAVEZNO zato što je TAKAV RED. Svi se nalazimo u tim situacijama na dnevnoj bazi, ali kako važim za “otpadnicu”, “izroda”, “baksuza”, “divljakušu” i generalno osobu “mimosveta” onda me događaji kojima treba prisustvovati “reda radi” najčešće zaobilaze. Svu zahvalnost za ovu poziciju dugujem ocu, koji me je od malena učio da

Tvoje omiljene farmerke.

13
Tipično, dosadno, ne-moramo-više-da-čitamo, zevamo od predvidivosti, gušiš nas… Jeste, Levi's. Ali čekajte, ostanite do kraja iako baš nema saspensa u ovoj kratkoj priči. Odeću nosim godinama, retko je bacam, još ređe cepam i uništavam i poštujem sve što sam sama kupila ili dobila na poklon. Stvari dajem u dobrotvorne svrhe, kada je to nekome neophodno, ali tada moja odeća nije pohabana niti flekava. Ako pra

Bila si pijana. Izblamirala si se. Kako?

12
Osramotila sam se u roku od “momentalno” kad sam sa 17 godina popila prvu čašu alkohola. Bila je to Nova godina a kriv je Campari kao i bolna činjenica da ne mogu da se odlučim da li mi se više sviđa R. ili Đ. Na žurku, u neki novobeogradski Blok, dolazimo moj dečko R. i ja. Ali je tu i Đ. On mi je velika simpatija, i najbolji drug od gorepomenutog R. One, two, three – drink. One, two, three – drink. Svakako, posle toga mi se viš

Tvoj prvi odlazak u stranu zemlju

11
Između četvrte i sedme godine nekoliko puta sam odlazila na skijanje a kasnije i na skijaške pripreme u Poljsku, u Zakopane. Sećam se staza, snega. Sve je bilo belo i sivo. Nemam nikakve uspomene na ovo vreme. Ipak, ako ćemo da odgovorimo precizno, prva država koju sam videla posle Jugoslavije jeste Poljska - zemlja iz koje su moje čukunbabe došle u Višegrad a potom u Beograd. To je kao kuriozitet. Poljsku sam dakle “videla” ali sam Italiju VIDELA. Godina je 1983.

Tehnički uređaj iz budućnosti koji nećeš umeti da koristiš.

10
Uređaji iz sadašnjosti su problem. Ne znam da koristim dva daljinska upravljača od kojih se jednim uključuje TV a preko drugog gledamo milion kanala ili slušamo radio ili prebacujemo sliku sa kompjutera na televiziju. Tu je i treći upravljač kojim se aktivira Apple TV. Četvrtim se pale sveće na baterije. Peti se koristi za rasvetna tela u stanu. Šesti za klimu. Hoću čip, hoću jedan upravljač koji će da mi čita misli, koji zna šta kad treba da upali i ugasi. Ne da mu vi

Opiši nešto što si jako želela da poseduješ a kad si konačno dobila, nikad nisi upotrebila.

9
Cipele? Svakako. Ogromna količina cipela, neke koje sam sakrivala od majke u detinjstvu, neke koje sam do skoro sakrivala i od same sebe, jer me je bilo sramota što sam opsednuta obućom kao osobe koje nisam želela da budem. A bila sam ta i takva neko vreme. Žena opsednuta cipelama. I onda je prestalo. Mnoge su neobuvene, imaju markicu, nalepnicu na đonu i samo stoje, objekti lepote, kao uspomene na vreme kad sam bila neka druga ja. Ipak, nijedne cipele, nijednog muškarca, nijednu pohvalu nikad nisam pož

Našla si fotografiju nepoznate osobe. Opiši šta se događalo pre nego što je fotka snimljena.

8
Ne znam baš tačno šta je foto-aparat. Postoji opis ove sprave na internetu, ali nikako ne mogu da shvatim tehničke detalje i proces kojim su ljudi u Staro doba dolazili do svojih fotografija. Ono što je jasno-bilo je dosta muke i napora da bi se dobila i jedna jedina slika. Zatvarali su se u crvene sobe (seksi, zar ne?), umakali papir u neku smesu a na papiru bi se onda pojavile konture lica, predmeta... Sve je ovo sporo, možda malo i smešno, ipak moramo znati istoriju umetnosti i to kol

Ispričaj potpunom strancu priču iz svoje porodične tradicije

7
Jevrejska porodična tradicija nalagala je velike ručkove petkom. To nisu bili verski ručkovi, nije bilo sveća, niti smo se molili, ali smo se sastajali u vreme kad Jevreji inače počinju da slave Šabat. Kuvarice su nam prinosile hranu od supe do dezerta, hranu koju bi baka, mama i kuvarice pripremile prethodnog dana. To nije ništa neobično, osim što su svi koji su učestvovali u kuvanju bili prestravljeni od strašnog gastronomskog suda našeg deda-ujaka Alekse. Deda Aleksa

Marija Ratković: Ispričaj potpunom strancu priču iz svoje porodične tradicije

7
Jela sam sve, zato što sam morala, ali volela sam da jedem samo knedle sa šljivama. Knedle sa šljivama su jedina radost u kuhinji tokom mog detinjstva. Nekad petkom, kad je kuvala pasulj, ili nedeljom kada je rinflajš plivao u crvenom sosu, baba bi spremila i knedle sa šljivama za mene. Volim da mislim da je to moja tradicija.. Tradicionlano, nijedna žena u mojoj kući nije znala da kuva. Možda samo Marija ili njena majka, ali njih ne znam. Marija je bila siroče, koje su posle udesa

Oliver Saks: Ispričaj potpunom strancu priču iz svoje porodične tradicije

7
Čitajući novine našli smo poslednji tekst neurologa Olivera Saksa koji je objavljen neposredno po njegovom odlasku s ovog sveta. Smatramo da Saksova uspomena na "gefilte fish", jelo koje mu je ostalo u sećanju iz najranijeg detinjstva, na najlepši način spaja sećanje na autora, i oplemenjuje rubriku 642. Sigurni smo da se OS ne bi ljutio što je ovde sa nama. Ovo je početak priče, a ostatak potražite na linku ispod. "Gefilte fish is not an everyday

Ako bi svaka dekada tvog života morala da se opiše pop-pesmom, koja bi to pesma bila?

6
Ovaj “zadatak” je težak i skoro je nemoguće odgovoriti sa po jednom numerom… Zato ću morati da razbijem modlu ove rubrike. 1973-1983 Prva decenija mog života je ujedno i najlepša. 1983-1

Milena Kvapil: Ako bi svaka dekada tvog života morala da se opiše pop-pesmom, koja bi to pesma bila?

6
Počnimo od veselih sedamdesetih. Tu se nisam mnogo pitala, pa soundtrack bira mama. Naravno, sa kaseta. Strašno, znam. Doduše, sedamnaest godina letovanja u Sutivanu na Braču čini svoje. Ipak, bilo je i oldies but goldies na kasetofonu u našem mini-morisu (koji je tata posle prodao pa kupio Škodu, bože me sačuvaj).

Ti si astronaut. Opiši svoj savršen dan.

5
Ja sam astronautkinja koji ne zna da li će biti živa kada se probudi. To je najopasniji i najuzbudljiviji deo svake Misije, ono što se u filmovima obično ubrza tako da gledaocima ne bude dosadno. Sve je zanimljivije onima koji nas gledaju iz mraka bioskopa. I pripreme za odlazak sa Zemlje, i lebdenje u veštački izazvanom bestežinskom stanju i sve one sprave koje nas ubrzavaju i usporavaju, naše male pilule koje žvaćemo jer gore nema jela. Iz mraka sobe ili sale, smešne su vam

Napiši svoj Fejsbuk status za 2019. godinu

4
Iz razloga lične ali i bezbednosti svoje porodice, Jelena Đurović više nema Fejsbuk nalog. Izbrisani su joj i svi digital footprints, i aktivni i pasivni. Iako za pasivne DF kažu da ostaju negde pohranjeni zauvek i da ih je nemoguće potpuno uništiti Jelena zna da je za neke ljude zauvek samo reč koju koriste ne razmišljajući o njoj. Poželite joj sreću u poslu kojim se bavi. Poželite joj da tamo gde je sada ne bude previše vruće, da se redovno hidrira, da su saradnici nepotkupljiv

Sobna biljka umire. Daj joj razlog koji će je motivisati da živi.

3
Kažu da možeš da čuješ ono što se događa oko tebe i da lepše rasteš ako ti se pušta prijatna muzika. Ja to ne znam biljko ali verovatno sam kriva za tvoje odumiranje…Nisam ti puštala zvukove koji bi te inspirisali da ostaneš ovde, nisam bila konzistentna i možda si mislila da si u sobi neke lude žene. Možda zato hoćeš da odumreš od mene. Znam biljko. Tvoje jutro počinje sa preslušavanjem raznih gluposti i treša koje je recimo Slobodan Đurović postav

Najgore praznično jelo koje si ikad probala

2
Kapama. Prvi put sam probala kapamu u stanu bivšeg dečka a dan pre toga sam pitala njegovu majku šta je kapama a ona mi je rekla kako je to u stvari isto kao sarmica od zelja ali sa jagnjetinom. Ja sam rekla da ne volim jagnjetinu osim ako nije iz Tuza ili Like ali ta žena nije želela da čuje ništa što joj se nije dopadalo i tako je bilo i sa mojom izjavom o tome šta volim. Bio je Božić ili Uskrs ili Slava ja te stvari ne pamtim, ja sam od ateista, jedemo nešto trinaesto i ne slavimo praznike čak

Šta može da se dogodi u trenutku

1
Promena ili ništa. Ne može da se ne dogodi ništa zato što je i ništa nešto što se dogodilo.