Da li i vas iritiraju oni koji kažu “moj partner/partnerka/muž/žena” mi je najbolji prijatelj-ica. Naravno da jeste. Zato ste zajedno. Volite i ne volite iste stvari, skloni ste sličnim političkim idejama, nerviraju vas baš te pesme a ima i seksa.
Ali ljudi, pa kategorija “najbolja drugarica” je u svakom školskom leksikonu bila upravo ta oko koje se najviše strepelo…Ko će da se naljuti? Koja će okretati glavu sutra na OTO-u, a koja će mi se šlihtati na PPD-u?
Neke žene se druže čoporativno, ono “Seks i grad” ili ranije “Beverli Hils”. Jedna je liderka, ili prva među jednakima, onda dođe do svađuckanja, ponekad i kraduckanja momaka pa to često izgori u vatri prevelikih očekivanja i sentimenta koji se zasniva na inerciji ili dužini provedenog vremena.
Drugi model su “njih dve protiv svih”, stalno zajedno, posebna polusestrinska dinamika. Šminkaju se slično, oblače, mešaju ih. I pukne. Negde. Ili ne pukne, ali to je ređi slučaj.
Nisam za čopor. A nemam ni tu JEDNU drugaricu. Ne čujem se ni sa kim redovno, jer svi znaju kako sam ekscentrična i da je moja ljubav prema druženju jednaka zaziranju od bilo kakvog kontakta koji mi baš u tom trenutku ne odgovara hiljadu posto. Postoji ta razuđena (ne razluđena:) ekipa, kao skalamerija, koja kad bi se naslikala, može da izgleda kao potpuna apstrakcija ili Polokovo platno sastavljeno od naizgled nekomplementarnih boja. Imam. Nekoliko najdivnijih, najblesavijih, najplemenitijih i najpametnijih žena koje sam skupljala godinama, lepila ih uz sebe, kao markice u album a one su bile dovoljno fine da mi ne pobegnu. Ne zovemo se svaki dan. Nekad se ne dozivamo mesec pa ni šest. Ne znam suvišne detalje o njima, niti one o meni. Ne znam kad su dobile, kad im je Venera u veverici, koliko zarađuju, da li im je nejač meko kakila, da li muž ostavlja prljave čarape pored tevea. Znamo samo važne stvari i to je dovoljno.
Sve su potpuno različite a najmanji zajednički sadržalac je samo jedan: njih šest zanosnih brineta i ja, izblajhana plavuša.
Da se niko ne uvredi, plasman u paklenu šestorku se stiče i stažom. Sve preko 25 godina je za moj dubok naklon, i za uramiti u onu apstraktnu već pomenutu sliku. Svakako, postoji još mnogo najdražih drugarica koje sam upoznala i posle 1986. godine. Ali njih 6 su u mom životu sad skoro tri dekade, i sve te tri dekade smo prošle bez svađa, nesporazuma i histeričnih scena kojima smo skloni u svim životnim fazama. I to treba poštovani, ceniti i o tome pisati.
Moja najbolja drugarica je advokatica. Sve brzo kapira i uvek je spremna da do kraja večeri i do poslednjeg atoma svačije snage istera na čistac svaki argument koji je na stolu. Nikada nije eskivirala izlazak u grad “jer mora da uči”. Čudom, koji mnogi zovu i inteligencija, bila je najbolji đak u svakoj varijanti ocenjivanja, što i dan danas jeste.
Moja najbolja drugarica je kosmopolitkinja, plemenita, dobra i nežna. Kad sam se poslednji put udavala, bila mi je kuma. Ona je primer neuništivog duha u teškim okolnostima, ona zna da lupi šakom o sto kad treba, ali i da, u isto vreme, bude senzibilna kao tinejdžerka.
Moja najbolja drugarica je unikatna i živi u Los Anđelesu. Ne postoje dve takve osobe na svetu, nepredvidive i potpuno predvidive u isto vreme. Vreme je za nju rastegljiva kategorija, njena vožnja po američkim autoputevima nikad snimljeni dokumentarac koji bi osvojio Sundance, a ljubav prema životinjama skroz dirljiva.
Moja najbolja drugarica je energija bez dlake na jeziku. Družile smo se u pelenama, a majke su nam bile prijateljice iz mladosti. I zato mogu da joj kažem sve. I ona meni. I nikad se ne pitamo za savete jer obe znamo da su tuđi saveti samo odlaganje već donete odluke:) “Ološu” dozovem je preko celog uglednog restorana…Ne mora da se okrene i već mi odgovori sa “Gde si đubre malo”. Ona diluje nekretninama i najčešće je u stanju “ne znam gde mi je glava” ali sam sigurna: 24/7, 365, uvek smo tu jedna za drugu ako nešto treba.
Moja najbolja drugarica stanuje u jednom gradiću na plaži skoro večitog leta, ona je operativac i survivor. Kraljica reinvencije, snažna kao njen svaki sledeći potez, super kul mama čije dete jede šta mu se jede a ne šta mora da jede…Otvarala je aerodrome po Sibiru, poslovno osvojila i Englesku i Rusiju pa odlučila da ne živi u Njujorku već na Floridi jer je “Njujork prljav i bljak”. Zajedno smo prošle sito, rešeto i tek planiramo.
Moja najbolja drugarica je u šestom razredu osnovne sletela u Beograd iz Nemačke i odmah saznala ne samo gde zeka pije vodu, nego i koliko je vode popio. Pitamo je kako zna, a ona se brani da njoj sve tako samo dođe.
Skupiti ih sve u istu sobu? Napraviti “žensku večeru”? Kolektivni izlazak?…Ako smo mogle bez zajedničkih mazanja noktiju, opijanja i olajavanja više od tri dekade moćićemo još toliko a onda... Onda ćemo se možda sve zajedno sresti u ritritu za penzionere. Na našu sreću, neke od njih su locirane na najsunčanijim obalama ove planete – barem znamo gde će jedna šmekati zgodne penzose, druga analizirati nove reforme američkog pravosuđa a treća znati šta je prvi komšija do nas rekao dvanaestom komšiji dok su išli u bakalnicu iako je tada ceo sanatorijum spavao. Osim nje. Jer njoj sve tako samo dođe.
PS: 642 je ostavio mesta i za drugove. O njima sledećom prilikom. Momci, polako.
