Šifra: Makica
Mama ima kumu. Nije da se sa njom druži i to, ali bila joj je kuma na venčanju i bile su prilično bliske u mladosti, tako tvrdi.
Ta kuma, zvaćemo je G, ona se valjda udavala dva ili tri puta. Ima jednu ćerku koja sad živi u Skandinaviji. Da bi ova storija bila potpuno jasna, ja sam maminu kumu videla možda dva puta, a njenu ćerku jedanput u životu. Važno je naglasiti da te ljude ne poznajem, nemam ništa sa njima i ne bih se javila na ulici. Ne zato što sam nevaspitana nego, shvatili ste, zaista ne znam kako izgledaju osim sa slika od pre pola veka.
Moja mama malo priča. Ili usta ne zatvara. Znači ona ima samo dva podešavanja i sve zavisi kako je uhvatite – kad je lepo raspoložena onda se raskokodače, a kad je nadrndana (što je u 90% budnog vremena) odgovara sa da, ne i neodređenim mhm što može da znači sve i ništa.
Uzmimo recimo da ste na nju naleteli u momentima dobre volje. Čavrljaće, pomenuće zabavne anegdote iz prošlosti uz mnogo detalja koje morate da pratite da bi se shvatila poenta koja stiže na kraju. Nijedan lik u toj skaski nije nebitan, jer puška koja se spomene na početku može da opali na kraju. A može i da ne opali, ali će vas Svetlana pitati koji je puška bila model.
I tako dolazimo do Makice.
Početak ove situacije je krivudav put koji nas vodi ka beskrajnom monologu o ljudima sa kojima nemam ništa, motore u tom pravcu startuje par minuta pre ovog konkrektnog dijaloga. Ipak ne mogu precizno da rekonstuišem o čemu se tačno radi.
"...I onda je Makica njemu rekla da ipak pusti dete da u ordinaciji ostavi stari nameštaj…"
"Ko je Makica?" izgubila sam nit.
Svetlana šljapne šaku o šaku, prevrne očima i počne da vrti kanale na televizoru: "Ko je Makica? Pa dobro, sa kim ja ovde razgovaram, ti mene ništa ne slušaš! Je l si ti na nekim lekovima, šta ti je?!"
Obično kad nešto ne ide kako je zamislila ona već u drugoj polovini složenice kreće da baca optužbe kako su njeni sagovornici "drogirani", "sedatirani" ili "pijani". Onda ti mučeni sagovornici počinju da se pravdaju kako nisu, pa zalepe oči i uši za nju. I priču u čijem su se toku našli, jer bolje je izdržati nešto poluglupo nego da ispadnete opijeni alkos, zar ne?
Ponekad i ne, ali šta je tu je.
"Mama, molim te nastavi evo slušam, samo sam na trenutak nešto odlutala…", kažem pokunjeno.
Nadurena, ali nastavlja:
"Nemoj da me nerviraš i slušaj već ako ti pričam. Makica je Mikina majka."
Au. Sad sam ugasila. Ko je Mika. Ko je sad Mika?
"Čekaj, mami, a ko beše Mika? Je l to onaj što…" – apsolutno nemam ideju ko je on pa počinjem da improvizujem. Znam da će sad da pošandrca.
"Nemoj ti meni mami! Kakva bre mami! Kako ko je Mika? Pa o čemu ja naklapam pola sata sad? O njegovoj ordinaciji na Senjaku! I ti vičeš "da da jeste jeste", sram da te bude!"
Vraćam film. Mika je očigledno neki lekar (čim ima ordinaciju), ali ko je Makica, živote?
"Dobro, dekoncentrisala sam se. Izvini. U pravu si. O čemu smo pričale?" – spuštam ton, samo da bih shvatila kako smo stigli dovde.
"Pa lepo ti kažem, kad su oni krenuli u Skandinaviju on je detetu rekao da stavi te stvari u ordinaciju a posle je kazao da to nije dozvolio. G. je poludela. Makica intervenisala. Ma on je uvek bio jedan hladan čovek, plus vrlo drzak. Dobro da je mala u očuhu našla oslonac"
U tom momentu sam gotova. Počinjem histerično da se kikoćem i krivim od smeha, molim je da mi otkrije o kome govori, čija je ordinacija i KO JE MAKICA?
Svetlana ustaje sa sofe i odlazi u kuhinju. Ne gleda me. U prolazu strogo i skoro taksativno odgovara na pitanje. Kratkim rečenicama, kao da sam uzeta u glavu:
"Ovo je poslednji put da ti IŠTA pričam. Mika je prvi muž moje kume i otac ove male što je otišla u Skandinaviju. Moja kuma i on se nisu videli od osamdeset i četvrte kad su se razveli. Ona se, kao što znaš, posle preudala za ovog finog čoveka. Mika i mala su bili u korektnim odnosima a na to je uticala njegova majka koja mu je i pomogla da razvije biznis sa zubarskom ordinacijom. Je l sad jasno? A kad je mala odlazila u inostranstvo pre deset godina, šta misliš ko je pomogao da ona u depadansu ordinacije može da ostavi stvari, ko?"
Drhtavim glasom odgovaram…"Pa, Makica"
"Tačno, Makica! Je l vidiš da ti je jasno nego se praviš, mora da si opet pojačala sedative…"
Posle pola sata ulazim u kujnu, Svetlana nešto prčka, pseudo kuvanje u toku.
Zagrlim je.
"Mama, samo mi objasni, ali nemoj da se ljutiš – je l si dobra i sa Makicom i kakve veze mi imamo sa njom? Je l će ona da svrati? Mesimo vanilice za nju?"
Svetlana me odgurne i pogleda u čudu, kao da joj govorim nešto iznebuha: "Gde da dođe? Prvo, ja tu ženu U ŽIVOTU nisam videla, pa i njenog sina sam srela pre tries' godina možda dva puta…Kako da dođe? Odmah kad je mala otišla iz Beograda ona je dobila šlog i umrla, imala je 90 godina. Šta valjaš gluposti, 'ajde idi uči nešto!"
Makica umrla. Sad mi malo žao. Prožimala me je tokom poslednjih pola sata, kao da je bila član porodice.
Od ove SPEKTAKULARNE DIGRESIJE (kako zovem razgovor koji sam vam prenela od reči do reči) mama, ja ali i moji najbliži imamo interni kod za rasplinjavanje i odlaženje od teme. Kad neko kaže "šifra Makica" vreme je da se začepi.
Najbolje pop pesme 2010 - 2019 (PODCAST)
MondoPop 20: Dimitrije Vojnov - Top 10 filmova dok držite dijetu!
INTERVJU Jelena Đurović: Između Beograda i Podgorice
