Počnimo od veselih sedamdesetih. Tu se nisam mnogo pitala, pa soundtrack bira mama. Naravno, sa kaseta.
Strašno, znam. Doduše, sedamnaest godina letovanja u Sutivanu na Braču čini svoje. Ipak, bilo je i oldies but goldies na kasetofonu u našem mini-morisu (koji je tata posle prodao pa kupio Škodu, bože me sačuvaj).
Osamdesete polovina prva: na Trgu Marksa i Engelsa (tamo gde je sad valjda DM) nalazila se velika robna kuća, tzv. "Dečija", u kojoj je bio i muzički deo. Tu sam kupila svoju prvu kasetu, a na njoj sami hitovi.
Druga polovina osamdesetih, stvari postaju ozbiljne. Nebojša, brat moje školske drugarice Nevene otkriva nam Rolling Stones. Kraj!
Sa početkom notornih devedestih eto nas u Petoj. Ovde je već bilo svačega, ali ipak, teška srca, svešću svoj izbor na tri pesme. Za ovu prvu hvala jednom Petru koji je sad ozbiljan naučnik.
Za sledeće, hvala pokojnom radiju B92, Mišku Bilbiji, Gordanu Paunoviću i ostalim ljudima kojima dugujem svoje pop-kulturno obrazovanje.
I naravno, aj' sad da se ne foliramo, išli smo u Dom omladine da slušamo...
Drugu polovinu devedestih provodim u Pragu. Ne brinite, nećemo se osvrtati na specifičnu češku pop scenu. Ovde je baš teško svesti sve na par primera. Za početak, jedan od retkih original (znači nije "bugar" niti nasnimljeni) CD-ova koje sam ikada imala. I loved it!!!
Pa onda jedan domaći bend kojim sam rado maltretirala drugare strance na snimanjima...
Da, kako nju da zaboravim!? Eskimska vanzemaljka!
Ima još milion važnih stvari, ali bojim se da ću smoriti pa ćete prestati da čitate...Stiže 2K.
Tu tek nastaje haos i bezumlje.
I još premnogo rap i hip hop muzike koju većina mojih prijatelja ne podnosi, pa ćemo da je preskočimo ovom prilikom. Ovo što sledi je iz prethodne dekade, ali u ovoj sam ih prvi put videla LIVE. Ljubav mog zivota (srce mi je slomio kad se outovao) - Michael Stipe.
Da ne zapostavimo naš rodni kontinent, jedni i jedini, bogovi ludila, pravo iz Valhale, tačnije iz DDR-a.
I još svašta lepo, zanimljivo, kretensko, zabavno, bezobrazno... Sad da se ovo ne bi oteglo u beskonačnost, još ću samo da podelim muziku koju slušam bukvalno sada, celo ovo leto, na slušalice, na loop.
Sa šporkih ulica jednog od nekad najkulnijih gradova tada naše zemlje, pametni i bezobrazni...
Dakle, da zaključimo: muzički ukus mi je šizofren, ili što bi fin svet rekao "eklektičan".
Autorka: Milena Kvapil