Ustao sam lako. Jedva sam čekao da ustanem. Mislim, probudio sam se u 4 a.m. i onda mislivši da ću odraditi još jedan san, ostao sam u krevetu još dva sata. Nakon jutarnje posete kupatilu zapalio sam samo cigaru. Ni kafa, ni kola, ni sendvič nisu dolazili u obzir jer sam išao da vadim krv i šteknem plazmu u zamrzivač instituta za transfuziju. Dohvatio sam se poslednje ploče benda Low, ritualno je prebrisao dok se vrtela i spustio iglu. Moćan zvuk faz pedale, ples buke, sasvim jednostavan, sveden ritam u beskrajnom ponavljanju i divni glasovi bračnog para iz Jute. Bacio sam pogled na vesti via net. Nakon dve cigare, ostavivši ih da rade, kompjuter i gramofon, krenuo sam. Gust je saobraćaj u to doba, volim gužvu i ljude koji odlaze na posao, kada ja na posao ne idem, a imam dovoljno vremena da stignem kuda sam pošao. Nije bila gužva. Kucao sam gde je trebalo i ušao na pravo mesto. Seo sam gde mi je rečeno da sednem. Otvorivši svoj paketić boje srebra pripremila je komponente.Izvadila je špric, plastični, na čiji je vrh uštekala iglu, koju je potom zabila u čep nekakve epruvete iz koje je izvukla 1.5 ml antikoagulanta tzv. ACD-A Potom je istrgnula iglu i odložila je u posudu koja je bila ličila na poveću tabakeru. Izvukla je novu iglu koju je sad postavila na špric. Nadlakticu mi je stegla žutom, gumenom cevi. Premazala je alkoholom prednju stranu kože u predelu zgloba humerus-a, radius-a i ulnae. Zabola je iz prve, pravo u venu, bilo joj je lako, kaže. Izvukla je oko četvrt rakijske čašice krvi, izvukla je iglu iz ruke, a onda i iz šprica. Na njeno mesto postavila je RBC cev i uklonila klip (Zove li se tako?), onaj momenat koji guraš, kojim potiskuješ sadržaj šprica. Potom sve nežno promućkala, levo – desno kao da drži u ruci presvučenoj plastičnom, bež rukavicom novogodišnju prskalicu. Tada je to stavila u Golfinn-ovu centrifugu i balansa radi na suprotnu stranu postavila još jednu RBC cev. Sedeli smo pet minuta ne rekavši ni reči; toliko je trajala pauza u akciji rotacije. Sela je naspram mene, prekrstila nogu preko noge zabacivši suknju tek iznad kolena koje su pokrivale gotovo providne, ali ipak bele čarape. Pogledala me je nekako profi. Ozbiljno i uzdržano, ali su joj oči bile malo mokre i pojačavale neku ljubaznost koja joj je verovatno bila prirodna. U jednom trenutku, koji je, koji je bio vrlo kratak kao da sam primetio i gotovo nepostojeći osmeh. To me je dobilo, osećao sam se prijatno svih pet minuta, a da nismo razmenili ni reč. Nakon što je centrifuga završila, ustala je i rekla: „ Znaš, sada smo odvajali eritrocite od trombocita, ali to nije kraj“ osmehnuvši se. Špric sa RBC cevi imao je drugačiju boju kada ga je izvadila. U RBC cevi i prvoj petini šprica je bila gusta, tamno crvena krv, dok je u zadnje četiri petine šprica bilo nešto nalik urinu. Ugurala je klip u špric okretavši ga kao zavrtanj. Skinula je RBC cev na sličan način – odvijajući je i povlačeći je nadole. Stiskala je klip istiskujući eritrocite iz te prednje petine šprica, kap po kap. Okrenula je špric za sto osamdeset stepeni i nastavila da gura klip istiskujući preostali vazduh. Na vrh šprica stavila je kapicu, izvadila klip i postavila špric u centrifugu, ali sada na deset minuta. Odvajala je trombocite od krvne plazme osiromašene istim. Dok su se špricevi vrteli, gledao sam kroz omanji prozor. Sećam se listova koji bi padali i kiše u stranu nošene vetrom. Bacao sam pogled na ranu. Pitao sam se da li još krvarim i mogu li se otarasiti vate. Poželeo sam kafu i sendvič, a zano sam i gde ću kad se završi.Video sam, dok sam hodao do poliklinike neki novi američki restorančić. Izgledao je kao iz filma „Povratak u budućnost I“ sa crvenim kožnim separeima i podom boje šahovske table. Kada je iz centrifuge izvadila špric, ubacila je klip, skinula kapicu, a na njeno mesto postavila iglu. Na koju je dole povezala još jedan manji špric i gurnula klip. Sadržaj je transportovan u taj manji špric, a ona je rekla „i... to je TO!“ Pitao sam da li je sve uspelo i mogu li da idem. Odgovorila je potvrdno na oba pitanja. Rekao sam: “hvala, zdravo“ ona je kinula. Podigavši obrve pokazala mi je da me nije čula. Rekao sam joj da sam rekao zdravo. Osmehnula se i tiho dva puta, drugi put nešto tiše rekla „ćao“.
