Na zidu 14. Beogradske gimnazije, koja se nalazi u centru opštine Vračar, neko je napisao grafit, revolucionarno-motivacioni poziv: “Idemo Vračarci!”. Ispod ovoga, drugačijim auto-lakom, par nedelja kasnije, osvanula je graffiti-antiteza: “A gde ćemo?”.
Ako vam nije jasno, ovo je bio kreš kurs iz beogradske kreativnosti. Demotivacija protiv motivacije, spuštanje protiv dizanja, smaranje protiv dobre zabave, blejanje naspram smislenog razgovora u kafiću. I to je sve odlika metropole-da se ne radi ono što bi trebalo, nego ono što se hoće. Dorćol kao silikonska dolina, nadrndani taksisti, rupe na asfaltu, splavovi…sve ovo jesu posledice devedesetih, ali postaju i integralni deo gradskog života, hteli mi to ili ne. A život je ono što se dogodi dok ti praviš druge planove, reče neki mudrac. Tako je i sa dizelašima, plavušama, džipovima I narodnjacima. Oni neće otići, magična krpa urbanosti ih neće počistiti ili ih naterati da nose Metjua Viliamsona I da slušaju Arctic Monkeys. To se neće dogoditi. I šta sad? Pa hajde da uživamo u ovome što imamo onako kako je moguće, a da ono što nam smeta posmatramo kao safari, ili cirkus. Ubrzo ćemo shvatiti da I ono što nije po našem ukusu I dalje jeste deo grada koji volimo, da je vreme za smejanje nad svakodnevnim glupostima I ismevanje kiča. Na kraju krajeva, pa ko je tu da odredi šta je kič? I dobar ukus je ponekad precenjen, to su govorili i mnogi umetnici, od Marsela Dišana do Žana Ženea.
Nema više osamdesetih, dosta je kukanja nad prošlim epohama, svejedno je da li su to mitovi o Kosovskom boju, Akademiji, kralju Peri ili bašti SKC-a. Hajde da živimo OVDE I SADA. Sve što smo prošli, prošli smo zajedno i naša sećanja možda pripadaju najgorim godinama prošlog veka, ali ih, svejedno imamo: tuđe uspomene nećemo, svoje ne damo.
Patetično je to “Jan Majen i moj Srem” lamentiranje dijaspore o divotama Beograda i truleži Zapada, ali ako pogledamo bolje, pa nije li ono što nas čini Beograđanima upravo i ono loše što smo zajedno doživeli. Tako postajemo pripadnici jednog specijalnog udruženja, onoga čiji članovi, kada čuju strance kako zapomažu nad cenama nekretnina ili ugroženim delfinima, mogu samo da se sete citata iz filma “Blade Runner” koji kaže: “I’ve seen things you people wouldn’t believe…”
Bezbrižna mladost? Ne, hvala. Drugačiji život? Nikako. Place to be? Beograd.
Magazin FAAR-leto 2009.
