…ovako je Gardijan naslovio svoj tekst povodom objavljivanja programa Londonskog Filmskog Festivala, koji će biti održan od 15. do 30.oktobra.
Naime, ovogodišnji LFF nudi čak pet biopica (filmovi o istinim ličnostima) i to o: Čeu Gevari, Hanteru Tompsonu, Ričardu Niksonu, Bobiju Sendsu i Džordžu Bušu. Cinično, kako to samo Englezi znaju, ekipa Gardijana je i Buša stavila međ pokojnike, iako se njegov partijski naslednik za sada veoma dobro drži (46 prema 45, za Mekejna, po Galupu od petka).
U svakom slučaju, septembar je premestio londonske kiše i na našu teritoriju, a ostaje nada da će selektori FESTA ili Sinemanije preseliti barem deo ovog sjajnog programa na veliko platno Sava Centra.
Evo šta ću gledati u Londonu (od preko stotinu filmova, izdvojila sam par, najpoznatijih, i potencijalno najgledanijih, ipak je ovo Agitpop):
Brothers Bloom, film koji je režirao autor "Bricka", Rian Johnson ( "Brick" je inače kultni tinejdž noar ) a Džonson ostaje na ovom tragu, veran noaru, čemu pridodaje činjenica da je deo filma snimljen u Beogradu-Noargradu…Marc Ruffalo,Raichel Weisz, Adrien Brody.
Che 1 & 2: Dva puta po 126 minuta priče o verniku, grešniku i otpadniku, kako to vidi Stiven Soderberg. Zbog činjenice da je Milorad Vučelić odveć star za takvo što, Gevaru tumači Benicio del Toro.
Easy Virtue: Stephana Elliota ( Avanture Prisile, kraljice džungle ), adaptacija socijalne komedije Noela Kauarda. Glavnu uloga poverena je Džesiki Bil, koja je koačno dobila poverenje još od nekoga osim Džastina Seksibeka, a delo govori o zamešateljstvu do koga dolazi kad se američka boemska porodica iz dvadesetih godina prošlog veka suretne sa britanskom aristokratijom…U soundtracku se pojavljuje i Prince.Ja sam već veoma radoznala.
Frost/Nixon: Rona Howard/a je rađen po popularnom dramskom delu Pitera Morgana, i govori o TV intervjuu koji je bivši predsednik Nikson dao britanskom novinaru Frostu, a posle kojeg je redefinisana uloga Ričarda Niksona u svetskoj igri za vlast. Politika se vraća u umetnost na velika vrata, a mi pozdravljamo ovaj logični spoj.
Gonzo: The Life and Work of Dr. Hunter S. Thompson je dokumentarac Alexa Gibney/a koji se proslavio filmom o bankrotu kompanije Enron (Enron: The Smartest Guys in the Room). Žurnalizam koji danas volimo I upražnjavamo, kombinacija privatnog, subjektivnog i neodmerenog upravo je invencija kultne figure američke kulture, Hantera Tompsona. Kako obećavaju sa LFF, upoznaćemo novu stranu života u US.
Hunger je režirao dobitnik Tarnerove nagrade, Steve McQueen, a film je veoma zapažen na Kanskom festivalu. Baziran na istinitim događajima, koji su se odigrali u zatvoru u Belfastu 1981. Hunger govori o štrajku glađu Bobija Sendsa, prvotimca IRA, koji je svoju borbu sproveo tako da je na kraju zaista i preminuo od gladi.
The Other Man deluje kao klasik britanske kinematografije. Režirao ga je Ričard Ejr (Zabeleške o skandalu) a u pitanju je kombinacija trilera I melodrame, inspirisana pričom Bernarda Šlinka.Liam Neeson tumači direktora software kompanije, sretno oženjenog poznatom dizajnerkom cipela (Laura Linney), koja puno putuje. Kako to biva, žena se na čestim putovanjima već dugo godina švaleriše sa “italijanskim ljubavnikom” koga, može li tipičnije, igra Antonio Banderas. Film se pretvara u igru mačke i miša između dvojice muškaraca, a verujemo da nas Neeson neće izneveriti.
Par dana posle svetske premijere, na LFF imaćemo priliku da vidimo i još jednog čoveka u “osvetničkoj misiji”, ovog puta bogočoveka imena 007. Novi Bond, Quantum of Solace, ima veoma dobar trejler, ali I prethodnicu (Casino Royal), I stvarno, nobody does it better.
Kako saznajemo, postoji mala mogućnost da se Vudi Alen pojavi u Beogradu i odsvira nešto na svom klarinetu. A kad je duže boravio u Barseloni, tamo je našao inspiraciju i producenta a rezultat je “Vicky Christina Barcelona” sa all/star podelom Cruz, Johanssen, Bardem. Skarlet je američka ljubavnica seksi španskog slikara ( Havier ), koji je i dalje fatalno zaljubljen u svoju bivšu ženu ( Penelope ). Ako Vudi dođe ovde, predlažemo i egzotične lokacije…film se može zvati “Jelena Nataša Vračar Borča Rakovica”, a ja se prijavljujem da udaram klapu za džabe.
Posle neozbiljnih, vraćamo se ozbiljno izluđenom Oliveru Stounu koji je snimio film funkcionalnog i pamtljivog naslova W. Svoju evropsku premijeru, biopic o aktuelnom američkom predsedniku Džordžu Bušu, imaće upravo u Londonu, a evo ko igra koga: Josh Brolin je W., Thandie Newton je Condoleezza Rice, Elizabeth Banks je Laura Bush, Scott Glenn je Donald Rumsfeld a Richard Dreyfuss je Dick Cheney. Scenarista je Stenli Vajzer, poznat po briljantnom Wall Street/u.
Paolo Sorrentino, dolazi u London sa “Il Divo”, o italijanskom premijeru Đuliju Andreotiju, koji je na ovoj funkciji bio čak sedam puta. Kritičari su apsolutno oduševljeni, reč master/piece se pojavljuje više puta u konekciji sa Sorentinovim delom.
Završavam tekst sa još dva filma koja su me zagolicala, “Religulous” je kolaboracija poznatog američkog komičara Billa Mahera I reditelja Larry Charlesa (saradnik u kreiranju Seinfelda i reditelj Borata ). Čarls i Maher postavljaju pitanja u vezi sa organizovanom religijom, provociraju i prave opšti cirkus, kao i inače.
Na kraju dezert, moja omiljena evropska kinematografija, dakle nemačka, pojavljuje se na LFF sa “Baader Meinhof Complex”. Posle “Pada” i “Života drugih” Nemci nastavljaju svoje konfrontiranje sa istorijom. Ovog puta, tretira se Frakcija Crvene Armije (Red Army Faction), levičarske militantne grupe, koji su se borili protiv američkog imperijalizma i zapadno-nemačkog establišmenta iz 70tih. Film je režirao veteran Uli Edel poznat po ekranizaciji knjige “Mi djeca sa kolodvora Zoo”, zbog koje se mi nikada nismo drogirali.
Dakle, sve ovo 15.10. u Londonu, a ako ovo čitaju mudri selektori, onda i na FESTu.
