Scenarista Aron Sorkin, autor jednog od čuvenijih one-linera u novijoj istoriji filma ( «You can’t handle the truth! “ iz “A Few Good Men” ), dobitnik nekoliko Emija kao autor serije “West Wing “ , pisac nedovoljno cenjenog “Charlie Wilson’s War”, ne podnosi internet i nema Facebook profil.
Ipak, Sorkin svakako voli Velsovog «Građanina Kejna», čitao je Bibliju, analizirao psihološke teze o tome da su seks i moć gorivo za motivaciju, kao i crvenu sentencu o «radu koji je stvorio čoveka» ...Što je sve bilo sasvim dovoljno da napiše najznačajniji skript ove godine «The Social Network» ( "Socijalna mreža"- "Društvena mreža" ).
Snimiti film u kome nema negativaca ( a ima li negativaca u «The Fight Club», pitanje je sad? ) nije najlakši posao na svetu. Napraviti delo o nečemu što se dešava ovde, sada i to svima nama, a da nije dokumentarac, još je veći zez. Najteže je, u stvari, prikriti obožavanje prema protagonisti, koji je jedan od nas. Ili od njh. Sorkin i reditelj Dejvid Finčer su u školi voleli filmove. Mark Zuckerberg je voleo da hakuje, piše kod i programira. I bio je geek.
Kada se pojavio «The Matrix», objavljeno je na hiljade tekstova koji su ovaj film povezivali sa religijama, mitologijama i ostalim nadnaravnim segmentima filmske teorije. Ipak, ako je u savremenom društvu postojalo celuloidno delo koje se toliko snažno, mada vrlo suptilno, oslanja na judeo-hrišćansku tradiciju i radni moral, to je svakako «The Social Network». Glavni lik je siromašniji od drugih, neugledniji od drugih, manje uticajan od drugih,nosi papuče na bose noge ( da, ovo je paralela sa tzv. «isusovkama» )...I onda, za razliku od, recimo filma koji bi se mogao snimiti o Bilu Gejtsu iza čijeg uspeha stoje godine, godine i godine rada, Zuck za samo par vrednih noći smisli nešto, i to postaje «Reč». Facebook.
Film počinje 2003., raskidom između Zucka i devojke koja postaje «Rosebud»* čitavog filma. Nastavlja se pričom o klincima koji vredno rade, i taj svoj rad mogu da naplate, a kada naplate, počinju nesnosne advokatske seanse koje se pretežno odnose na podelu intelektualnih prava ( da, u normalnim državama i to postoji ). Junaci filma studiraju Harvardu, u Americi. Mora se priznati da Zuck mažnjava ideje, inspiriše se sa svih strana, ali on je taj koji smišlja Facebook, dok se drugi drogiraju, piju i vesele. On je, kao i njegove starije kolege Mojsije, Isus i Muhamed, čovek sa Misijom.
Nema neozbiljnosti i nepromišljenosti u pop-filozofiranju kad je u pitanju subliminalno značenje filma «The Social Network». Blizanci Vinklevos, prvi u nizu onih koji su Zuckerberga optužili za plagijat, predstavnici su starog sistema, dvometraši, veslači, koji se, dok Zuck globalizuje Facebook, takmiče u regati sa svojim uštogljenim kolegama u Britaniji. Oni će naslediti očevu imperiju i biti samo još jedni od stotina hiljada svetskih bogataša u odelima. Ime Marka Zuckerberga neće biti zaboravljeno narednih nekoliko vekova.
Koliko god da su se trudili, Sorkin i Finčer nisu mogli da nas odbiju od ideje da gledamo film o geniju. Eksentrična, asocijalna, nešarmatna antiteza Mocartu, ličnost Marka Zuckerberga kontrira imbecilnosti celebrity kulture XXI veka. On ne ćaska, ne provaljuje, ne ide na žurke. On radi.
Zuckov partner i poslovna inspiracija u filmu je Sean Parker, koji u intervjuu objavljenom u poslednjem broju magazina «Vanity Fair» za sebe kaže « Ja sam arhetip Lokija iz mitologije, kao Kembelov Heroj sa stotinu lica, ili Puk. Želim da skinem veo i de-maskiram konvencionalni, nametnuti način posmatranja društvenih odnosa.“ Parker je osnivač Napstera, još jedan mladi bilioner koji je novac stekao vizijom o tome kakvu će ulogu na rasprostranjenoj svetskoj kompjuterskoj mreži imati sajtovi za druženje i razmenu sadržaja. Ipak, njegovi impulsi su ovozemaljski, prosti, «gordon-gekovski», Parker voli novac i kokain. Zuck želi svoje mesto u istoriji čovečanstva.
Liberalni magazini i blogeri ovih se dana žale nad neadekvatnim tretiranjem žena u filmu o Fejsbuku. Žene su, naime, samo puki statisti u razvoju najvažnijeg sajta na svetu, tu su kao dekor i seksualni objekti. Ima i u ovom segmentu filma nešto za teologe hobiste-svaka je, naime, tajna, ezoterična, super intelektualna sekta u velikim religijskim formacijama isključivo "muška stvar". Žene nisu prisutne pri ozbiljnim izučavanjima kabale, kao ni u srednjevekovnim pravcima hriščanskog misticizma. Da li to Sorkin hoće da kaže da se velike stvari mogu uraditi samo bez histerije i PMS-a?
Dejvidu Finčeru je zvanično oprošten i zaboravljen nesnosni «Bendžamin Baton», on je, kao reditelj, ponovo je pronašao svoju zonu komforne kreativnosti, uz napomenu da je i od Džastina Timberlejka napravio pristojnog glumca.
Mark Zuckerberg je, kažu, uticajniji od Baraka Obame, za čiji potpuni uspeh mnogi zahvaljuju upravo snazi kampanje koja je urađena putem FB. Zuck je i najmlađi svetski milijarder. Ali sve to nije važno, važan je drajv, važno je umrežavanje, i što veći broj članova. Facebook već sada ima više «vernika» od nekih bitnih svetskih religija, i zato je veče u kojem FB oživljava, uz muziku Trenta Reznora, kanonizovano do besvesti. Zuck sedi za stolom, iza njega je, kasnije iznevereni partner i kolega, Eduardo Saverin, koji prati kako se sajt postavlja na WWW. Kamera snima Zuckerberga s leđa, on se ritmično pomera, napred-nazad, na način na koji to rade Jevreji kada izgovaraju molitvu ( u tradiciji, ovi se pokreti nazivaju «shoklen» ). Da li je zaspao ili razmišlja zatvorenih očiju ili oseća proviđenje, na gledaocima je da presude, ipak, Saverin ga pita «Are you praying, Mark?».
Jevrejin po rođenju i ateista po ubeđenju, osnivač Facebook-a ima iza sebe armiju fanova i par onih koji njegovo delo vide kao Drugi dolazak. Taj par su Aron Sorkin i Dejvid Finčer.
I ja.
* http://en.wikipedia.org/wiki/Citizen_Kane
( Sadržaj filma, glumačku podelu i ocene svetskih kritičara možete naći na http://www.rottentomatoes.com/m/the-social-network/)
TRIVIA 1
During one of the depositions, it is mentioned that the invention of Facebook made Mark Zuckerburg "the biggest thing on a campus that included nineteen Nobel Laureates, fifteen Pulitzer Prize winners, two future Olympians, and a movie star." One of the lawyers then asks, "Who was the movie star?" and the response is, "Does it matter?" This movie star was, in fact, Natalie Portman, who was enrolled at Harvard from 1999 to 2003 and helped screenwriter Aaron Sorkin by providing him insider information about goings-on at Harvard at the time Facebook first appeared there.
TRIVIA 2
Aron Sorkin o svojoj zavisnosti od kokaina...
Aaron Sorkin [speaking about freebased cocaine]: I had found a drug I absolutely love and that gave me a real break from a certain nervous tension that I kind of carry with me moment to moment.
