Maks Kliford je jedan od onih tipova zbog kojih neki opravdano preziru ono što se definiše kao "Zapad". On je najpoznatiji i ozloglašeni britanski PR, čiji je profesionalni specijalitet prodavanje prljavih i mučnih detalja iz života poznatih ličnosti. Njegovo poslednje "delo" je direktan prenos sporog umiranja Džejd Gudi (Jade Goody) nekadašnje zvezde engleskog "Velikog brata", koja u ovom trenutku odbrojava poslednje sate svog, rakom izjedenog života.
I dok moje kolege u "matici" kukaju nad stanjem u domaćoj žutoj štampi, situacija preko Lamanša je daleko gora a pravilo da "seks prodaje" važi sve manje. "Smrt prodaje" je nova deviza, u čemu prednjači odvratni dnevni list "The Sun", spram koga "Svet" deluje kao New York Times.
Zašto smrt jedne irelevantne a poznate ličnosti privlači ovoliku pažnju Britanaca? Svakako da Maks Kliford ne bi mogao da proda robu koja nema svog kupca… a odgovor verovatno leži u tzv.SEKI, svetskoj ekonomskoj krizi, koja je prvo i najjače udarila upravo gordi Albion.
Kad sam bila dete, od roditelja sam često i neumereno tražila da mi kupe igračke i odeću, a večiti odgovor moje majke bio je "šta će ti još jedna "Barbika, patike, haljina" a deca u Etiopiji nemaju ni za hleb". Ovaj mali psiho/trik kao da utiče i na odnos koji velika i bogata nacija ima prema "klijentima" Maksa Kliforda (drugi je Alfi Paton, trinaestogodišnjak koji je, na opšte zgražavanje, postao otac)…ergo, pojedinci, zabrinuti za kirije i posao, mogu da se uteše gledajući mladu i bogatu Gudi dok umire od raka ili da cokću kako su Patonovi roditelji raspustili dete, koje, još nemutirajuće, kreše po komšiluku. i onda uključe televiziju pa onda im je lakše. Barem su živi. Barem imaju televiziju. Barem imaju i po koji peni da kupe "The Sun".
A ako mislite da Palmina lupetanja i Amidžić kao Oskar predstavljaju "end of the world as we know it", imam novosti-od crnog ima još crnje, a to nije čak ni Maks Kliford… Nagrada za najumobolnije medijsko ostvarenje odlazi u šape Paris Hilton za šou "British Best Friend". U ovom, upravo završenom serijalu, nelepa i nepametna Paris, iritantnog glasa, stava i pokreta, bira svoju najbolju drugaricu-druga za teritoriju Velike Britanije. Ovo bi bila dobra prečica da klinci postanu poznati, malo đuskaju sa Paris po klubovima, dovoljno joj se uvuku u žgoljavo dupe, pa ih ona odvede iz radničke bede u opulentni LA…Ali, nije to tako lako. Kandidati iz epizode u epizodu prolaze kroz torturu "intelektualnog evaluiranja" od strane Madam Hilton, koja o njima govori sedeći na tronu, dok u jednoj ruci drži skiptar a u drugoj čivavu. Ona ih psihoanalizira, vređa i ponižava. Naravno, najveći fan i hiper-uvlakača, izvesni Samuel, tetka iz Saseksa, u finalu biva "najbolji" a njihovo prijateljstvo se instant završi, kad ga PH posle kratke posete Kaliforniji liferuje u selendu iz koje je došao. Ipak, on u limuzini kratko kaže da "sad može da umre, jer je sa 19 godina doživeo mnogo više nego neki ljudi za ceo život". Mrzim što moram da se složim sa njim.
Za mnoge, London je hladan, bogat i depersonalizovan, ali baš je u Britanskoj biblioteci Karl Marks našao "brick and mortar" za svoj "Kapital".
Ako je istorija sveta istorija klasne borbe, to se sasvim jasno vidi ovde, u zemlji u kojoj su i Marks i Engels proveli veliki deo svojih života. Subotnji "Guardian" će svojim čitaocima na poklon dati CD Noela Galagera i bogato opremljen vodič za razna gradska događanja a nedeljni "Times" puno podlistaka čiji kvalitet ne mogu da dostignu sve domaće štampane novine kad bi smo ih skupili na gomilu. i to sve za funtu. Funtu onih koji su preživeli, i koji i dalje imaju koncentraciju za kulturu i umetnost i nekakav novac za izlaske. Ostali moraju sebi da govore da "ima i onih kojima je sto puta gore", što im svakodnevno ponavlja "The Sun", čiji je nedavni naslov, povodom slučaja "Fricl" bio: "Dođe.Siluje.Ode". Iz takve perspektive, zaplena stana je mačiji kašalj. Mada, ukusi su različiti...
